(Вилуши – белој и неустрашивој Перуновој ратници светлости!)

Једно од битних – али уистини битних! – питања гласи:

Докле ће Срби трпети сав тај терор дивљих и канибалских чопора и хорди у свом окружењу, уз благослов западних рептила, највећих србомрзитеља и предатора од Постања?

Када ће Срби већ једном да пробуде у себи ратнички дух својих светих и неустрашивих предака, да пробуде достојанство, понос и божанску дику у свом бићу, да се присете да су виша звездана и божанска раса, да су Раса, те да се лате свијетлог оружја, и да почну да тамане сву ту поган и гамад уоколо, која им, из дана у дан, све више загорчава живот?

Та човеколика гамад и поган, ти човеколики гмазови и штакори морају да се затру једном засвагда, будући да само трују, погане, разарају и уништавају свеколики живот на Земљи.

И, надасве, ти чопори и хорде дивљих и канибалских племена у окружењу, нису словесна божанска бића, но су то црни и мрачни ентитети што су се нашли на Србском путу; а Творац Србима преко звезда и сунаца поручује, да буду жестоки и немилосрдни ратници који ће пред собом  отварати и крчити Пут ка Светлости.

Срби морају да се присете Завета Белих Срба:

Творац и Васељена, као и сви бели богови, помажу само посвећене, неустрашиве и узвишене сунчеве ратнике, а не страшљивце и кукавице.