Унутарње

Пространство Сневања

 прожима се са Првобитним

 Унутарњим Родом,

 у којему се, без престанка,

 увек изнова рађа

Првобитна Светлост

Вечне Љубави.

Они који се рађају

у Унутарњем Пространству

Сневања,

 зову се Посвећеним Сневачима

 који никада не умиру,

иако после сваког

 Животног Тока пролазе

 кроз Двери Смрти,

које се с ону страну

Обзорја Дешавања

 зову и Дверима Живота.

Ако нас само један једини пут

 запљусне Првобитна Светлост Љубави,

 тада постајемо бесмртним

у свим световима

 Великог Створитеља,

 и заједно са Њим

 саучествујемо у стварању

 Нових Унутарњих

Светова.