Под звезданим небом,

у пољу млечно-бледе месечине,

грлим и љубим пун Месец

кроз модре крошње јасенова;

 далека сазвежђа про звезданих јата

што јасно трепере и круже нада мном;

 ветар са далеког горја

док свира на зовине свирале

 и вилинске гајде зрелога жита;

зрикавце у тек покошеној трави

с мирисом нане и мајчине душице;

 и још, изнад свега:

грлим и љубим

све оне који су мили и драги

 срцу мојему и души мојој,

у свим овостраним

 и оностраним

световима.

(Велики Гај, у поноћ 6/7. жетвара 7526.)