Нећемо више тако касно

Лутат у ноћни сат,

Премда ће груд још љубит страсно

И мјесец једнак сјат,

 

 

Јер корице мач троши јак,

А душа троши груди,

Предах и срцу треба чак,

И љубав одмор жуди.

 

 

Ноћ је за љубав доба страсно,

Ал’ брзо дан стић’ зна,

нећемо више тако касно

Док блистав мјесец сја.