Поигра се Србско дете међ јуначким Растовима!

Свило речи и силнице – живот ватре светилице

па сад пева грлом јасним – о милине – о силине!

Девојке се осмехнуше те са скута цвет дадоше,

што мирисом крепи срца – ка уснама росу врца.

Даре дају оним` који песме у род низведоше.

Ватра бела сјакти силно!

Кроза тебе драги Роде…

Преко поља и ливада и Ирија свете воде…

Знај, ниси сам…

Вагре плешу у суштаству,

Вилин-харфа боји небо,

Сварга стаде у мах цела и прозбори величанство!

Роде – у теби је свети плам!

ВИЛЕЊАКОВА РАЗЈАСНИЦА.

Милорад Максимовић, песник и вилењак са звезданом лиром, неуморно бдије над Белим Срством, водећи –  песмама-силницама, песмама-соколницама и песмама-крилатицама – свети рат против мрачних и паразитских сила, како на Мидгарду тако и у Васељени.

Његов песнички језик јесте својеврсна и самобитна варијанта ведсрбског и вилинског језика; чудесна и тајинствена синтеза муштог овостраног ведсрбског и немуштог (мистичног) оностраног вилинског и вилењачког лирског пева, поја и припева.

Д. Симовић