Драган Симовић: ПОСВЕЋЕНО И СВЕТО
Кад смо будни и свесни, тада је све посвећено и свето у нама и око нас:
Свети Простор, Свето Време, Света Реч, Свето Дело, Света Поезија, Света Уметност, Света Наука.
Љубав је посвећена и света ако јој у будности и свесности приступамо.
И сам чин телесне љубави, такође, бива посвећен и свет, када том чину приступа двоје – мушко и женско – у будности и свесности.
Све што није посвећено и свето, бива отужно, бљутаво, одвратно, одурно, прљаво и грозно.
Све што није посвећено и свето, гле! то нас понижава до скота, и, враћа уназад, међу нижа бића и небића.
Нека наш брак буде посвећен и свет; нека наша породица буде посвећена и света; нека наше пријатељство буде посвећено и свето.
И, надасве, нека и наше Србство буде посвећено и свето!


Када би ти песниче живео и тисућу лета и овако стварао а ја читао твоја дела, сигуран сам да би нептестанце имао шта да читам , спознам и научим, да се образујем да се уздигнем, задивим и да ти на свему од срца Благодарим . Колико знам, сваки стваралац временом лагано посустаје и замисли су му све блеђе и блеђе а код тебе, све је обрнуто . Твоја снага и моћ стварања се свакога дана умножава у сваком погледу. То ме неизмерно радује, као и спознаја да ће то тако бити и у наредних тисућу лета, да ћеш ти стварати а ја учити твоја дела !
Благодарим ти на свему !
Радостан и благословен био, Соколе мој!
Колико ти од мене учиш, толико и ја од тебе учим.
Сви смо ми, Бели Срби, и учитељи и ученици једни другима.