Ко су „срби“ који се одричу Србства?

То су страшљивци и кукавице, то су они чији ни генетски ни светлосни запис није Србски.

Заиста, они и нису Срби!

Када бисмо зашли с ону страну виђења и појимања, када бисмо били у видовитом знању Белих Богова, ми бисмо тада јасно видели, да се Србства најчешће одричу они који су или кукавице и страшљивци или, пак, у бити и сушти, и нису Срби.

Нити је било, нити може бити, да се расни, самосвесни и самобитни Србин икада одрекне Србства.

Запамтите: Србства се одричу само они који или требају или  морају да се одрекну Србства!

Са ведсрбског духовног становишта, са становишта Белих Богова, добро је што се сви они који у бити и сушти нису Срби благовремено, и у прави час, одричу Србства.

Тако се ВедСрбски Дијамант бруси, глача и чисти од свакојаке нечистоће и нечистоте.

Никада немојмо зажалити због „срба“ који се одричу Србства!

Што више „србске шљаке“ отпадне, Србство ће све чистије и суштије, све јаче и чвршће бити, и, све више ће подсећати на Сушти Дијамант.

Када бисте могли да завирите у душу, у бит и сушт оних „срба“ који се одричу Србства, који поганим језицима причају грозоте о Србству, ви бисте тада могли да видите јасно као на длану: да њихова душа, да њихова бит и сушт није Србска, већ да су само љуштуру, само варљиво физичко тело неких давно несталих Срба накратко присвојили и на себе навукли.

Народским језиком речено: такви „срби“ су „вуци“ у јагњећој кожи.

(Будући да смо ми, Бели Срби, Племе Белог Вука, Племе Белог Бога  ДаждБога или ДајБога, стога овом приликом именице „срби“ и „вуци“ стављам под исте наводнике, мислећи, притом, како се лажљиви „срби“ временом преобраћају у лажљиве “вукове“.)

Све србске државе и родовске заједнице одувек су изнутра рушили лажљиви „срби“ у сарадњи са спољним непријатељима.

Кроз све векове, као и дан-дањи, они се у рушењима србске државе и србске родовске заједнице свагда и навек позивају на ПРАВА, а никада не говоре о ДУЖНОСТИМА и ЗАДАЦИМА!

За њих је лични, себични и саможиви интерес, изнад интереса Рода и Племена.

Такви „срби“ нису личности, нису битна и сушта словесна бића, већ обична роба на тржишту друштвених паразита и рептила.

Они се продају, они се купују, баш као и све друго што је на продају и што се купити може.