Природу сам одувек доживљавао као Род најрођенији.

Толико је моја љубав према Природи јака, да имам осећај као да сам срастао с Њом преко свих видљивих и невидљивих тела.

Природа и ја смо повезани и умрежени – како изнутра тако и споља – преко свију чакри, преко свију енергетских,  етарских и животних тачака.

Верујем да бих давно скончао у овоме свету, да не бих ни тридесету годину доживео у овом животном току, да бих био посве слуђен, унесрећен и заувек изгубљен да ме Природа није штитила, чувала, исцељивала и васкрсавала –  свакога дана, свакога јутра, свакога часа изнова и изнова.

Са Природом саосећам и болујем, тугујем и патим, веселим се и радујем у зависности од тренутног узајамног расположења.

Све што се дешава Природи, и мени се дешава.

Све што убија Природу, и мене убија.

Сви боли Природе, и моји су боли.

Све патње Природе, и моје су патње.

 Све ране Природе, и моје су ране.

Сви непријатељи и душмани Природе, и моји су непријатељи и душмани.

У Природи сам још као посве мало дете открио Бога Створитеља, Велику Мајку Што Вечно Рађа, Дивотну Човечицу у Светлости,  Драгану и Невесту Своју кроз све животне токове своје.