Ја сам веома богат човек, кажем самом себи док тихујем уз ватру у

вече једно јесење. Добио сам највише што се може добити од Мајке

своје Васељене и од Оца свога Праискона, а то јесте највећа милост

и радост једна праискона. Шта су сва блага земна, у поређењу са

овим даровима праисконим; ништа друго до привид и опсена! Те

дарове те праисконе ја желим да поделим, а потом и умножим са

ближњима својим. Јер моји ближњи јесу – и ја сам! Сви они

обитавају у прабитију моме, и у свакоме од њих и ја обитавам.

*

Усложије

(Певање Вечне Тишине)

.

Сви смо једна Душа

И сви смо једно Биће

И Суштаство једно

.

Сви смо у тишини

Вечној и безкрајној

.

Сви ловимо Песму

.

Сви чекамо Песму

.

Да изрони вечна

.

Из мора тишине

.

И да буде наша

Једна несагледна

У вртлогу света

И звезданих јата