Камен не гори

Нити га земља раствара

Крвник га обара и маљем ломи.

Срце мрви на парчад,

сваки пут кад замахне.

А душа се стегне и за себе прозбори:

– Нека га згроми рука Милостива,

Кад јој се смркне пред очима

Нека га св Георгије као аждају убива

Нека га прогоне ликови са камена

Нека чује њихов плач

Док му стоје на раменима.

..

Нека се никада не ослободи

Ни он, ни потомци.