Фото: Фототека СЖ

Ево, стојим пред тобом
потпуно огољена,
као дете које сања.
Ништа није сакривено.
Нема преграда.
Не постоји ниједна тајна.
Све је огољено до најситнијег детаља.
То ме и боли.
Све моје те воли.
Додала сам свесно
на моје ране соли,
а сада све моје Господа моли –
Сачувај ме Пресвети!
У Царству своме
грешне ме се сети.
Више немам разлог да се кријем.
Пред Тобом лице сузама мијем.
Чашу жучи паралелно пијем.
Колико бола, толико и радости.
Целу себе сам Ти дала
без трунке пакости.
Спале су маске гордости
и нестало је корење моје охолости.
Господе, молим Те, опрости.
Тужно је, у свему томе,
моја суза против Твоје тачке гледишта.
Болна истина не значи ништа.
Никако да научим лекцију –
Не постоје сигурна склоништа.
Све Ти дајем и не хајем.
Ни не мислим како ћу од смутње
ове мисли да разбистрим,
да канал божанске светлости прочистим.
Не разумем себе потпуно,
па Тебе користим.