Срби у Сребреници постају турска раја

“О кукавно Србство, шта ће турска вјера међу вама…“ -Његош

         Сребреница место које пре овог последњег рата деведесетих било непознато и широј јавности једино интересатно због Губер бање, постало је преко ноћи светско чудо. У њој је истина избрисана, а лаж је преузела место истине, односно у њој је у потпуности дошла до изражаја изрека фашисте Гебелса:“Хиљаду пута поновљена лаж, постаје истина“. То је град који живи не у стварности, већ на миту о лажном геноциду, место лажног ходочашћа, где су жртве једног народа избрисане, а жртве другог народа смишљено увеличане неколико пута, где су муслимански злочинци проглашени херојима, а часни Србски генерали и војници проглашени злочинцима и затворени у хашку и другим тамницама. То је место које одсликава са једне стране лицемерну и силеџијску политику светских моћника, а са друге издајничку и неспособну политику власти у Бања Луци и Београду, чиме се одређује даља судбина Србског народа у БиХ. Вештачка творевина држава БиХ је буре барута које може сваког момента да експлодира у нови крвави рат, ако то буду хтели светски моћници, а Сребреница ће бити иницијална каписла. Сребреница је град без наде за Србе, јер подељени страначки, под сталним притиском и претњама од стране муслимана и без праве подршке власти у Бања Луци и Београду принуђени су да се селе. У току месеца Августа у Сребреници су испред зграда и кућа где живе Србске породице остављени леци у коме муслимани или како се себе називају бошњаци позивају на протеривање Срба из овога града. Наравно и то је прошло без одговарајуће реакције не само власти у Бања Луци, него и шире јавности, ваљда да се не наруше братски односи пред изборе. А муслимани јединствени и подржаних од свих, се досељавају и полако и сигурно преузимају власт у општинским органима управе и ако су бар за сада у мањини.

Муслиманске вође Зукорлић и Церић отворено прете и показују невиђену мржњу према свему што је Србско. Не крију свој циљ да протерају Србе или их претворе у послушну рају.

         У тој и таквој Сребреници постоји нешто што се не може избрисати, нити претворити у лаж, нити сакрити или срушити, а што показује веру, снагу и величину народа Србског. На најлепшем делу овог чудног градића, на брду, из чије се порте Сребреница види као на длану, уздиже се прекрасна бела лепотица Православни храм, посвећен Покрову Пресвете Богородице. Тај храм представља трн у оку оних који су се одрекли Бога и рода, потурицама Србским, јер их подсећа ко су данас, а шта су били некад. Та прекрасна бела светлост са брда, у виду храма, просто их заслепљује и наноси им бол у душама, тако да би били најсрећнији када би је угасили, односно срушили. Покушали су да ту светлост сакрију својим новим “богомољама“ џамијама, да минаретом престигну величину храма, али све им је узалуд. Просто је невероватно какво је то чудо што тај храм није срушен за време рата, када је Сребреница била окупирана муслиманима на челу са злогласним зликовцем и крвником Србског народа Насером Орићем, а под заштитом светских моћника. Јесте да је храм оскрнављен, држали су у њему стоку, али и поред толике мржње и безумља нису га срушили. Не зато што ниси хтели, већ што нису смели, јер је он под заштитом оне којој је посвећен Пресвете Богородице, наше највеће заштитнице и помоћнице.

Храм Покрова Пресвете Богородице је једини прави украс Сребренице

          Прошле године баш на Покров Пресвете Богородице, збило се нешто што наговештава шта ће се догодити са Србима у Сребреници, ако због Србског нејединства муслимани на изборима у октобру преузму власт, постаће турска раја. У препуном храму служена је Света Литургија, од стране свештеника пароха Сребреничког и јеромонаха из манастира Сасе. После Свете Литургије са трокраким обилажењем храма и ломљења Крсног колача, настало је опште народно весеље. Кум, односно домаћин славе се потрудио да обезбеди трпезу за све присутне људе. А затим се заорила и Србска песма, што народна, што родољубава. Потребно је овом напаћеном народу, који је оптерећен борбом за голи опстанак да се мало опусти уз музику и весеље. Међутим и то смета Србским душманима, па покушаше да то спрече. Усред весеље бануше у порту полицајци њих тројица, остали су били сакривени мало даље, чекајући знак да као вуци јурну на голоруки народ. Тада је полицајац муслиман, пун гордости и мржње, без имало поштовања светиње у коју је ступио, тражио певача који је певао народну србску љубавну песму “Туркиња се млада, пред џамијом клела да је Србина волела…“. И ако му је свештеник, одлучно и храбро говорио да је он овде домаћин и да њему треба да се обрати, полицајац је не обазирући се на његове речи дошао до певача са намером да га приведе. Због одлучности свештеника да не дозволи привођење, све се завршило на узимању података и претње да ће бити поднета пријава и да не смеју певати оно што не одговара “агама“. Мораће Срби убудуће пре неког весеља да питају “аге“ шта могу певати

         А шта би са осталим Србима. Полицајци Срби уместо да смире колегу муслимана, нису проговорили ни речи, као да су постали јаничари. Народ уместо да реагује, да брани своју част, ћутао је као заливен. Дошао опет турски пандур међу рају, да их понижава и исмева, да покаже ко је ко. О кукавно Србство, па зар после толико жртава, где нема куће у околини да је муслимани нису зацрнили црним барјаком, да постанеш поново турска раја. Да буде још већа срамота, тога дана је славила и општинска управа Сребренице и ту су били присутни и њени челници србске националности, политичари оптерећи личним интересима. Шта би сад рекао храбри Горан Зекић, чије се гроб налази у порти, који мученички погибе за част и слободу свога народа Србског на самом почетку рата. Да ли дојучерашњи његови земљаци имају части и образа или постадоше обична турска раја. Након тога догађаја Србски политичари су се својски потрудили да се догађај заташка, ваљда због братства и јединства због којег су Срби у прошлом веку доживели три геноцида 

         Пре неколико година у Сребреничком храму Пресвете Богородице, догодила су се два велика чуда. У току Свете Литургије потекло је миро из престоне иконе Покров Пресвете Богородице и појавио се лик Господа на плочици на зиду у Олтару. То су чуда којима наша заштитница Пресвета Богородица упозорава народ Србски да се врати Богу и роду или следе велика понижавања и страдања. А понижавања, као што се може видети и на основу овог догађа, су већ увелико почела.

        Чујте Срби шта вам је поручио велики пророк Православља Свети Николај Србски, који је пре 70 година видео ово што нам се данас догађа и зато је завапио из злогласног логора Дахау:

“Ако ви Срби не желетите да опет будете бачени у још мрачнију и грознију пропаст,

онда знајте да је једини услов за то, да се вратимо Христу.“

Дана 10/23.09.2012. лета Господњег

            С љубављу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,                                                                                        Братство Светог краља Милутина– Шабац                                                                                                                   при катакомбној цркви у Бадовинцима

bratstvosvkraljmilutin@hotmail.rs                                                                                                                             телефон 066/352-536

Светлост у нама

Песник се обраћа Роду своме!

Драган Симовић

Светлост у нама обасјава и најудаљенија звездана јата!

Нема смрти за онога који је ово Знање у Веру преточио!

Који ово Снева и Живи, Снева и Живи у Вечности!

Створени смо за чуда која наш ум ни појмити не може!

А ми ништа од тих чуда не чинимо, само зато што смо умислили да смо јадни и бесловесни!

Свет нас је од рођења убеђивао да смо смртни, и ми јесмо смртни, јер смо поверовали свету да смо смртни!

Заиста, свет нас је све време држао у лажи, и ми смо поверовали у све лажи света!

А сам наш Живот јесте чудо над чудима!

Али ми не можемо да видимо Чудо Живота, будући да смо све време, од детета, живели у лажи!

Ми смо сишли Одозго, и дошли смо из Будућности, а све друго су лажи људи у вечитој лажи!

Наши су Преци рођени у Светлости, и наша је света дужност да будемо достојни Предака својих!

Да препознамо Светлост у себи, и да Светлост предајемо ближњима својим!

Наши Преци и Потомци у нама се срећу у Светлости, само онда када смо и сами у Светлости!

Нема смрти за онога који је ово Знање у Веру преточио!

Који ово Снева и Живи, уистини, Снева и Живи у Вечности!

ПОРУКА ИЗ ЕМИГРАЦИЈЕ

УЈЕДИЊЕНИ, А НЕ РАЗЈЕДИЊЕНИ!

Треба хтети, смети и умети!

Пише: ПЕТАР МИЛАТОВИЋ ОСТРОШКИ  www.milatoic.info

      Знамо да је кључну улогу у успостављању вишестраначја у Србији, и осталим српским земљама, одиграла СДБ која је из Брозовог шињела регрутовала комунистичке националисте и марскистичке четнике, да би паралелно са дробљењем српских територија, удовољавајући свима сем Србима, те исте домаће обавештајне структуре, у спрези са страним, наставиле да дробе српску политичку сцену по истом сценарију до те мере да данас све парламентарне и ванпарламентране странке личе једна на другу као јаје јајету са три основна домаћа задатка: да народ не препозна ланце на ногама и рукама; да народ не изнедри аутентичну српску политичку опцију која ће водити српску политику; да се народ, по систему куване жабе, претвори у бесловесну масу срећних робова!

      Сва ова три домаћа задатка испунили су и власт и опозиција, доследно негујући антисрпски континуитет титоизма, слобизма, досизма и актуелног грабизма.

      Увођењем дужничког ропства елиминисали су слободну тржишну економију у којој данас доминирају обогаћени пробисвети, ратни и мирнодопски профитери, за које су надлежни психијатри, истражни и правосудни органи.

    Наметањем ротирајућих Курта и Мурта избори су сведени на вашарску фарсу испод провидне шатре где се одиграва трагикомедија у којој зли не могу да се договоре око тога ко је од њих најгори и при том се служе хистеричном галамом кроз дириговане медије како се не би чуо глас разборитих и одлучних који су у стању да се зналачки одупру, оном са стране, контролисаном хаосу на бази наизменичне симетрије.

      Ове две претходне евидентне чињенице на свим нивоима условиле су појаву аполитичности код народа који држи до менталне хигијене, да би тај исти народ, забављен сопственим наметнутим јадом, почео да личи на кувану жабу у лонцу за топљење нација, немоћан да било шта промени.

    Међутим, из тог наметнутог безизлаза ипак постоји излаз. Само треба хтети, смети и умети.

     Имајући у виду да је стварност таква каква јесте, излаз видим у обједињавању свих патриотских невладиних организација у један српски патриотски табор. То сам својевремено, тачније речено у новембру 2008. године, лично у Бечу предложио цењеном Бошку Обрадовићу, једном од лидера „Двери српских“, да управо „Двери“ буду нуклеус око кога ће се окупити све српске патриотске невладине организације, а  у противном, нагласио сам му лично тада,  рад „Двери“ ће се тумачити као секташење и жути лов у мутном на српској политичкој и националној сцени!

      Жао ми је што читаоцима морам јавно да саопштим следеће.  Цењени господин Бошко Обрадовић тада се уплашио тог мог предлога до те мере да је одједном имао неки неодложан разговор и брже боље се удаљио, не попивши сервирану кафу!

    На последњим изборима видео се домет „Двери“ као политичког покрета!  Од готовог направили су вересију. Нису умели да отресу презреле крушке и јабуке, што је запрепастило све домаћине који држе до себе и сваког појединца чији је којефицијент интелигенције изнад броја ципела које носи!

    Да се не би на наредним изборима ситуација поновила опет излазим, овом приликом јавно, са предлогом: Све патриотске невладине организације морају се сврстати у једну препородитељску политичко-националну опцију. На тај начин сви мешетари ће бити доведени пред свршен чин. Народ ће имати лак избор: на једној страни аутентична српска политичка патриотска опција која води српску политику и штити српски народ, а на другој страни однарођена политичка олигархија с лева, с десна и по средини која води политику Брисела, Вашингтона, Ватикана и Берлина на штету Срба! У таквој јасној поларизацији, видљивој чак и слепцима, сигуран победник на наредним изборима је блок српске патриотске опције. У том случају политичким дилетантима и националним штеточинама неће помоћи ни крила натовских бомбардера, јер геополитичка ситуација није сада иста као кад је рушилац Русије добијао Нобелову награду за мир, баш као и што је ту НАГРДУ (није штампарска грешка!) добио и Марти Ахтисари, отимач Косова и Метохије, најсветије српске тапије, а он је, да подсетим, шта сам говорио на масовним српским демонстрацијама у Бечу у време срамних преговора о Космету, син Олива Адолфсена који је у Другом светском рату био официр у нацистичкој злогласној СС дивизији „Викинг“, а служио је у нацистичком батаљону „Норд-Ост“, а тај батаљон су сачињавали искључиво фински добровољци који су били одани ратном злочинцу Адолфу Хитлеру! Фински нацистички батаљон „Викинг“, да подсетим, био је злогласна Хитлерова ударна песница против Руса! Па да подсетим и на то да је чак и злогласни немачки командант Хајнрих Химлер изрекао низ похвала СС дивизији „Викинг“ у којој је, веран Хитлеру, служио отац Мартија Ахтисарија!

    Дакле, националним штеточинама и политичким дилетантима, свим Тројанским коњима који остављају магареће отиске по образу српског народа, за утеху остаје брзопотезно давање српског држављанства Солани, Блеру, Шираку, Денжеру, Лајчаку, Меркеловој, Рацингеру (римском папи), чак и Ахтисарију и осталим гаулајтерима,  па нека сви они демократски на изборима помогну њихове српске демо(но)кратске пулене против српског народа!

    Да би се дошло до тог циља претходно треба објединити све српске невладине патриотске оргаизације у једну српску патриотску странку коју ће предводити најхрабрији и најпаметнији, они који имају морални и национални кредибилет, они који се нису упрљали досадашњим чињењем, или нечињењем, у оквиру антисрпског континуитета титоизма, слобизма, досизма и актуелног грабизма! Таквих има свуда и они су апсолутна већина, гурнута на маргину, као и цео народ, у квиру договорне балсфемије власти и опозиције као режимске декорације!

    Обједињавање свих патриотских српских невладиних организација покушаће да спрече сви они који претендују да говоре у име српског народа, а који потајно, испод патриотске маске, раде против виталних српских националних интереса.
    Чак и у том случају ситуација народу ће бити најкристалније јасна како се не би више нико заваравао.

    Процес обједињавања свих српских патриотских невладиних организација неће бити ни мало лак баш захваљујући страху који ће против тог неминовног историјског чина удружити све досадашње српске националне штеточине и политиче дилетанте и баш та чињеница ће бити јасан путоказ како да се са антисрпксих странпутица изађе на прави српски пут! Само при том треба хтети, смети и умети. А кад то кажем мислим првенствено на чињеницу да је српском народу право на Отаџбину од Бога дато, а Божије право, да подсетим,  далеко је старије од свих каснијих овоземаљских права! Дакле, хтети, смети и умети српском народу служити онако како Бог служи грешницима. У том случају такви политичари постају аристократи Неба по овоземаљској плакаоници и у свако доба дана и ноћи уживају гостопримство и Бога и сиромаха истовремено, а са тим моралним капиталом купује се цело небо које је свима нама изнад глава, и мондијалистима и антиглобалистима! Дакле, треба само хтети, смети и умети своме народу служити, а не служити злим туђинима против виталних интереса сопственог народа!

     Интерес српског народа је да буде уједињен на српској етничкој и историјској територији, онако како сам јавно предлагао у елаборату „Предлог за нацрт српског националног програма“ 13. маја 1989. године, због чега ми је узалуд суђено у Подгорици и због чега је ондашњи МУП Црне Горе расписао савезну потерницу за мном кој је неколико пута обнављана и која је и дан данас на снази (Дачићу, свака ти част!), баш као што ми је узалуд суђено у Аустрији три пута за последњих 30 година због мојих јавних одбрана Срба у свету, у наметнутим судским процесима на којима сам у сва три случаја, сам без адвоката, катастрофално три пута поразио педантно бечко правосуђе које је узор Хашком трибуналу.

      Ако сам ја, као појединац, који је три пута робијао због националног антикомунизма док је зликовац Броз био на врхунцу моћи, могао успешно сам да се носим са антисрпским југословенским правосуђем, ако сам, као полиитчки емигрант, могао у иностранству сам да се носим са страним правосуђем у монтираним судским процесима са политичком позадином, можете да претпоставите колика је снага уједињења свих оних који хоће, смеју и умеју!

    Од уједињења српског народа и ослобођења окупираних територија нико под овом капом небеском нема право да одустане. Ово се нарочито односи на све оне који покушавају да живе од Српства, на оне којима нико није дошапнуо да се за Српство живи!

     Да би се стигло до тог коначног историјског чина треба сабрати све расположиве патриотске снаге у српском народу, а то сабирање треба да почне са уједињавањем свих патриотских невладиних организација у једну снажну политичку странку. Дакле?