Category: Вести
"Дилема" Косово или ЕУ? – Наши преци не би имали дилему!!
Извор: ФБ Група подршке браћи на Космету
Дилема Косово или ЕУ?
„Иш из мога дворишта…“
Пошто сам приметио да се дилема Косово или ЕУ углавном сагледава са једног врло површног гледишта, а то је да било које од ова два да изаберемо ми га нећемо имати – добити одмах, што је тачно, морам рећи да ова дилема има много дубљи смисао. Косово или ЕУ: то је дилема да ли ћемо на крају пута званог „И Косово и ЕУ“ (што је била идиотска заблуда свих еврофанатика изузев Ђинђића), изабрати пут пут ЕУ ) наставка националног понижавања, гажења сопственог достојанства, љубљења дупета трећеразредним недемократски изабраним европским чиновницима (лепо нас је Достојевски опомињао на ово), заблуђивања о заблуди у коју сами Европљани све мање верују, даљег разграђивања државе (Војводина, Санџак…), сврставања у један колонијални и неравноправан статус у односу на економије Запада, у суштини веровања у нешто што је при распаду и у нешто у шта само европске вође и бирократе због својих великих плата и даље верују, веровање у нешто за шта сами верујемо да не треба толико да верујемо да ће се десити, веровања да треба да изгубимо још десетине година да би нам на крају отели још један комад државе или Хрвати тражили да се извинимо за геноцид и тако даље, веровања да треба да изгубимо још неку младост да би МОЖДА ушли у ЕУ, веровања да ћемо ући у нешто што се врло брзо може распасти ИЛИ пута (пут Косова) којим ћемо рећи „доста је, не бусамо се у прса, не пркосимо, али тражимо равноправан однос“, пута враћања националног достојанства, пута непонижавања, пута нељубљења свеже обријаних европских гузица зарад мрвица са немачког стола, пута државе која ће коначно почети да поштује себе и своје интересе, а коју ће тек онда поштовати у свету, јер дупељубаше Запад и жели, а недупељубаше мрзи али поштује, пута у којем ћемо романогерманском шовинизму показати да на овом свету постоји још земаља са којима Србија може сарађивати, пута којим ћемо показати да Европа треба да разуме да само смрт нема алтернативу, пута којим ћемо показати да крв није вода и да наши преци о овој дилеми не би ни размишљали.
Пре око 100 година Србија је била сиромашна, слаба, владала је народна апатија, народ је ужасно патио због анексије Босне, будућност је била мрачна, перспектива никаква – народ је ћутао док није стављен пред свршен чин и показао своју величину као никада до тада у историји. Тај народ је морао бирати између смрти и ропства; смрт је могла водити слободи; ропство по дефиницији води неслободи – изабрали су смрт и извојевали слободу. Ми, њихови потомци, данас смо пред много блажом дилемом: да ли да изаберемо колонијално, дужничко и политичко ропство или изаберемо пут који нас може одвести слободи. Ни тај пут не би био лак, прецима је био много тежи, али прешли су га. Преци нису били песимисти, нису ишли линијом мањег отпора. Ми, данас, смо песимисти, идемо линијом мањег (дупелизачког ) отпора.
„Данас нам кажу, деци овог века, да смо недостојни историје наше, да нас је захватила западњачка река и да нам се душе опасности плаше“ – Милан Ракић, пре око 100 година
„На хумкама у туђини неће српско цвеће нићи, поручите нашој деци нећемо им никад стићи! Поздравите отаџбину, пољубите српску груду, спомен борбе за слободу нека ове хумке буду!“ – речи исписане на споменику Дринској дивизији на Крфу
П. С. Ова дилема је вештачка, али се, нажалост, поставља. Преци не би имали дилему – пламен слободе водио их је.
Ризнице “Свете Русије” – “Света Тројица” Андреја Рубљова
Ризнице “Свете Русије” – “Света Тројица” Андреја Рубљова
| Ранко ГОЈКОВИЋ | 15.09.2012 | Фонд Стратешке Културе |
![]() |
У суморној свакоднецвници и српске и уопште светске стварности, ФСК ће с времена на време, осим бриљантне аналитике наше геополитичке стварности, српском читаоцу презентовати, можда у Србији мање познате бисере из неисцрпне ризнице руског Православља, бисере “Свете Русије”. То путовање по необичним ризницама започињемо са “Светом Тројицом” Андреја Рубљова, нечим што свакако није баш непознато српском читаоцу, али пошто се ради о нечему што можда најбоље репрезентује сам појам “Свете Русије” – не можемо је заобићи и наше путовање по “Светој Русији” започињемо причом о Андреју Рубљову и “Светој Тројици”…
Многи људи у Србији мисле да појам Света Русија долази због мноштва светитеља просијавших по земљи руској. Свакако да руски светитељи представљају неодвојиви део Свете Русије и свакако да су дали свој печат Светој Русији, али није то једини разлог што је баш Русија названа Светом Русијом. И Грчка је дала свету много светитеља али је не зову Света Грчка.
Сами Руси кажу да израз Света Русија не значи да у Русији живе све сами светитељи, то су људи као и други, са својим врлинама и манама, али у дубини душе руског човека горела је јарка љубав према православним светињама. Руски народ је од својих хришћанских почетака ценио своје светиње, оне су једноставно биле у срцу руског човека и у многим старим путописима постоје бројна сведочења и Руса и странаца о том побожном настројењу духа руског човека и његовом поштовању према светињама.
На жалост, после Октобарске револуције богоборачка власт је успела да из срца многих Руса избаци тај трепет руске душе према светињама Господњим, многе су порушене и поругане, али Бог не бива поруган. Руски народ се враћа источницима своје славе, масовно поклоњење Руса Појасу Пресвете Богородице са краја прошле године, сведочи нам да се то побожно настројење духа према светињама Господњим, враћа у душе руских људи.
* * *
О животу Андреја Рубљова нема превише података, неки агиографи се не слажу у неким детаљима житија, али за нас је најважније оно што можемо прочитати у светоотачким списима. А тамо пише да је можда Андреј Рубљов у Свето-Тројичко-Сергијевску лавру дошао још за живота “сверуског игумана” преподобног Сергија Радоњешког и да је можда чак био и учесник чувене Куликовске битке (1380. године). Али оно што је сигурно, свој процват и славу великог фрескописца и иконописца Рубљов доживљава у време игумановања Лавром омиљеног ученика преподобног Сергија – светог Никона Радоњешког. Никон је задужбинар предивне беле цркве у којој се налазе мошти преподобног Сергија Радоњешког и у којој се данас поново налази чувена “Света Тројица”. У тој цркви је главни фрескописац био управо Рубљов. Сигурно је и то да је “Света Тројица” настала у првој четвртини XV века.
Ово што ћу ниже написати јесте субјективно мишљење и надам се да ми нећете замерити што га износим у оваквом тексту, али на то просто тера непоновљива хармонија нежних боја, плаве, зелене, златно жуте…, непоновљива хармонија ангелских одежди, њихових покрета, уопште, непоновљива лепота, складност и хармонија сваког осликаног милиметра на овом ремек-делу.
За мене је бесмислено поредити било коју уметничку творевину у целокупном светском сликарству, са овим остварењем. У овом ремек-делу је све речено, целокупан Домострој спасења људског приказан је у једној икони великог руског генија. Сиже за слику је био старозаветни догађај када Господ у виду три Анђела посећује старозаветног Аврама. Од старозаветних детаља ту нема ни Аврама, ни Саре, нити телца и богате трпезе. Ту су само Мавријски дуб са столом испод њега, за којим седи Света Тројица, када их је Аврам замолио да их угости и минимум трпезе, тачније чаша са главом жртвеног телца. Она се налази у центру иконе, на њу у разговору указује рука Господа Исуса Христа, који се налази у централном делу иконе композицијски издвојен у правилном облику чаше, симболизујући смену крвне “жртве паљенице” Својом бескрвном жртвом у Светом Путиру. Дух Свети на десној страни иконе такође на овом “предвечном сабору” указује на Чашу, што значи да су Христово страдање и Његова жртва били централно место разговора а Света Чаша из које се причешћујемо Крвљу и Телом Христовим, представља централно место људског спасења. Благи наклон главе двојице ангела (Господа Исуса Христа и Господа Духа Светога) ка Првом лицу Свете Тројице, указују на поштовање Бога Сина и Бога Светог Духа према Богу Оцу. Уздржано и замишљено лице Бога Оца сведочи о узвишеном карактеру њиховог разговора. Ту је приказана још једна јасна симболика која потврђује светоотачко тумачење идентитета сва три лица Свете Тројице. Тако се изнад “Бога Оца, Творца Неба и земље и свега видљивог и невидљивог”, налазе грађевине које симболизују Његово стваралаштво. Изнад Господа Исуса Христа налази се Мавријски дуб, као симбол вечно зеленог дрвета живота, као симбол да ће сви они који у Њега верују и пију из Његове Чаше, имати живот вечни. Изнад Господа Духа Светог налазе се планине, које нам сведоче о узвишености духа и о великој узвишености свакога који тежи задобијању благодати Духа Светога. На тој икони су као на тацни приказане неслућене могућности руске православне душе, које су се после пројавиле у свим областима људског духа – од музике и сликарства, до архитектуре и књижевности. Када сам недавно у једном српском манастиру говорио о својим утисцима о “Светој Тројици” Андреја Рубљова, један благочестиви игуман српски ми је тада рекао, да он мисли да Рубљов уопште није свесно ставио Господа Исуса Христа у правилан облик чаше, или Светог Путира, него да је просто, рука тако вођена Духом Светим.
“Света Тројица” Рубљова имала је огромну улогу као истински симбол јединства православних Руса у коначном ослобађању од Татаро-Монголског ропства. Сам поглед на “Свету Тројицу” одгонио је сваки страх пред мрским непријатељем и доприносио јединству руских људи. Та јединствена снага овог бисера руске духовности, ни толико векова после свог настанка није ништа изгубила од свог позива на јединство, не само Руса, него и свих православних хришћана. Тешко је речима исказати осећања која православну душу обузму када стане пред “Свету Тројицу”.
Пре извесног времена сам за један локални часопис у Србији говорио о Светој Тројици Рубљова и том приликом сам рекао да пред том иконом (која је величине собних врата), православни човек стане и тешко му је одвојити очи од ње. И полагано клекне, а сузе умиљења се саме појављују у његовим очима, и он практично осећа физичко присуство благодати Божије. Ту се осети та духовна веза, осети се да смо ми православни једно у Христу Господу нашем и осетимо Андреја Рубљова као свог најближег и најмилијег сродника.
Света Русија је још духовно жива, Православље у Русији није умрло, Православље је вера Васкрсења и надам се у Бога, да ће вера Руског народа васкрснути и да ће поново Русија моћи да се зове Светом Русијом.
Молитвама преподобног Андреја Рубљова – нека тако буде!
USAID се купи из Русије!
USAID се купи из Русије!
21:52 18.09.2012. Факти
ЗАКОН О „СТРАНИМ АГЕНТИМА“ ЈОШ НИЈЕ РЕАЛНО СТУПИО НА СНАГУ, А ВЕЋ ДАЈЕ ПРВЕ ПЛОДОВЕ
Викторија Нуланд
Примиче се крају физичко присуство USAID у Русији, али САД ће и даље подржавати демократију, људска права и развој здравијег грађанског друштва у Русији и надамо се наставку сарадње са руским невладиним организацијама – изјавила је портпарол Стејт департмента Викторија Нуланд РУСКИ закон који све НВО, које примају финансијску помоћ из иностранства, проглашава „страним агентима“ – још није реално ступио на снагу, а већ даје прве плодове. И то какве!
Америчка агенција за међународну помоћ – USAID – најавила је повлачење из Руске Федерације! Наводно због „губљења интереса за Русију“.
А да све буде типично амерички, портпарол Стејт департмента, Викторија Нуланд, покушала је да „лоптицу“ пребаци на руску страну, рекавши:
„Сједињене Државе су недавно сазнале за одлуку владе Русије да прекрати деловање USAID. А ми се веома поносимо оним што је USAID постигао у Русији током протекле две деценије и са својим партнерима и сарадницима радићемо на томе да агенција заврши започете програме или да за то пренесе овлашћења“.
Сам USAID је својим „уплаканим“ руским клијентима обећао: да ће наставити да „са дистанце“ помаже хору руских невладиних организација западних влада и да ће остати „привржен помагању демократије“.
А Нуландова је чак покушала и да поентира:
„Примиче се крају физичко присуство USAID у Русији, али САД ће и даље подржавати демократију, људска права и развој здравијег грађанског друштва у Русији и надамо се – нагласила је – наставку сарадње са руским невладиним организацијама“.
Немачки ултиматум је раван објави рата!
18. септембар 201, Нови Стандард
Срђан Воларевић: Писмо Цвијановићу или Немачки ултиматум, раван објави рата
Поштовани господине Цвијановићу,
Прочитао сам Ваш текст „Немачки захтеви и почетак…“. Позван Вашим сагледавањем новог немачког кампфа, а уз ослонац на Вашу пажњу и добру вољу, желео бих да Вам предочим суштинску тачку немачких улитматума – ја бих се ипак определио за ту оцену тих њихових назови захтева.
Настојаћу да будем кратак и јасан.
Сам садржај немачког захтева не допушта никакву расправу, оспоравање или сумњу. То што Немачка, преко тамо неког тобож неформалног фићфирића испоручује Србији у седам тачака од Србије захтева да се одрекне свог суверенитета над целовитом својом територијом. И то није све. Ту је и захтев за немачко право над српском историјом, па да се установе кривци за паљење Немачке амбасаде у Београду, у граду у коме Немци, кад год им се пружи прилика током историје, посеју приличну количину бомби… итд.
Дакле, реч је о ултимату, ултиматуму који је по духу раван објави рата. И потпуно је неважно да ли та објава долази из срца немачке воље или је то налог тамо неког с оне стране Атлантика, што не треба искључити, с обзиром на веома снажан идејни покрет немачког националног препорода који диже глас против атлантиста, о чему смо штуро били обавештени у једним нашим новинама, прошле године. Бестидност, безочност и осионост Немаца и сада остаје на снази. Та странка, чији фићфирић, као унук оног немачког војника који је у чизмама газио по Србији, бахато се шепурио по Београду, сигурно је финансирана и од оних пара које су Срби на привременом раду уливали у буџет Немачке, па је тако он с тим парама допутовао нама у госте. И то је почетак и крај немачког морала када су у питању Срби и Србија.
Не бих да доказујем константу немачког виђења Срба кроз историју, само бих се сетио једног београдског пријема који је уприличио Клаус Кинкел, немачки министар спољних послова, први наследник чувеног и на српском у Хрватској већ опеваног Ханса Дитриха Геншера. Елем, пошто је Крајина збрисана са лица земље, уз језиву тишину човекољубиве и хуманистичке Европе, пошто је у бази Рај Петерсон ударен амерички жиг на мир у БиХ а тачка на постојање Срба у Хрватској, дотични немачки званичник се као победник у окончаном рату обрео у Србији. И одмах је, као пијани фелдвебел, почео да исказује своје жеље. Једна од њих била је да се нађе са последњом владом Републике Српске Крајине. И жеља му је снисходљиво, усрдно и домаћински била испуњена. И ту није могао одолети а да не укаже на своје дубоко немачко порекло, на свој исконски поглед на Србе. Рекао је дословно: „Ви Срби, пропустили сте историјску прилику за националним уједињењем!“
ПОРИВ ГАЖЕЊА Није га било срамота да тако нешто замисли, срочи и каже – пред људима у чијем прогонству је учествовала и Немачка, сладострасно покренувши и одобривши и неговавши бујање клерофашистичких токова живота са геноцидним предзнаком у бадинтеровској Хрватској. Још мање да се и запитао да ли ће те људе повредити – не, он је, као охоли Тевтон нижег чина, садистички ликовао над пораженим непријатељем!
И да те човек пита: зашто су Срби непријатељи Немаца, кад Србин под својим барјаком никад војно није ни закорачио на тло Дојчланда? Па да се ови тако острвљују на Србе. Да л’ ко зна одговор на то питање?!
Не треба да завирујемо у одлуке Берлинског конгреса да бисмо схватили шта то значи када Немац каже Србин или да прелистамо немачку штампу после Видовдана 1914. године. Довољно је да се сетимо само 27. марта 1941. да бисмо разумели немачку вољу у односу према Србима. Ту не може да се изврдава, на начин већ погано и гнусно одомаћен у светском мњењу: као Немци били недоношчад, па их је онај малоумник и неостварени сликар Хитлер покренуо у рат. То ми до неба заудара на оно крлежијанско о два камиона усташа који су чинили злочине над Србима широм целе Ендехазије или што воња до пакла на оно када је доктор Алојзије Степинац, римокатоличко екуменистички светац, тврдио да су Срби крви што су их Хрвати клали јер су Срби били саможиви хегемони у Југославији. Необорива је истина: немачки порив безобзирног гажења свега пред собом дошао је до пуног свог узлета 6. априла 1941. године – и тачка. Ко у ту оцену не верује само нек се сети оног изума немачког духа: 100 живих Срба вреди колико један (1) мртав Немац, а ране једног (1) Немца су у висини 50 живих Срба.
И још један, најновији прилог, да додам немачком разумевању Срба.
Оно јесте да су немачки стандарди за производњу челика још увек у светском врху, као и њихова аутомобилска индустрија, и што им је књижевност уз филозофију достојна дубоке пажње и уважавања, али то нема никакве везе са њиховим одобравање слободног живота међу Србима. А још мање да се у тај однос може уплести оно што се у Србији зове честитост. И ево живог примера: саставили се унесрећени Срби из Варварина, чији су најрођенији изгинули од америчког милосрдног бомбардовања Србије 1999. године, а у чему је издашну помоћ сваке врсте пружала хуманистичка Немачка. Окупили се Срби и тамо неком суду у земљи филозофа, музике, прецизних машина и доброг права поднели тужбу против те државе. Најмање да су тражили новчану надокнаду, колико их је гонила мука да истерају на чистац одговорност саме те државе. И гле очекиваног одговора: суд, у чију част и интегритет и добру утемељеност би се клело више од 99 одсто српских правника, просто и једноставно одговорио је да за ту ствар није надлежан. И тачка. Не чак ни да руке пере од тог гнусног бомбардовања, у служби оних тамо, с оне стране Атлантика, не чак ни да упути на инстанцију, рецимо, утопистички, тамо неког Савета безбедности, Уједињених нација, чији интегритет је и Немачка згазила (као и при случају Лиге народа, под Адолфом Хитлером), ступивши у хуманистички рат против Србије. Ништа од тога. Суд је напросто утврдио: сиктер, бре, жгадијо балканска, овде је цивилизована држава, овде ви варвари немате шта да тражите! Гњецаћемо вас кад год будемо могли и кад нам се ћефне. И тачка.
Уједно то је и основна порука овог најновијег немачког ултиматума. Нема ту места ни за какве успутне, додатне или заобилазеће потезе, да би се то ублажило, оспорило или скрајнуло. То је једна велика тачка. Тачка која не даје места никаквој дилеми. Тако и треба размишљати.
ЧИСТА РУКА СРБИЈЕ Пре свега, немачки ултиматум тражи од Србије да се одрекне свог суверенитета, што значи да изведе једну врсту самоубиства.
Пре ма каквог мишљења о овој тачки ултиматума само бих натукнуо: држава се не прави и не обнавља за мандата једне владе, како је то Борис Тадић разумевао, што и није чудо, будући испао из ногавице Јосипа Броза, заједно са Светиславом Басаром. Држава се прави, одржава и обнавља за недогледан број будућих нараштаја. И то је основни критеријум за све институције државе, од привреде, здравства, школства, пољопривреде, све до најмањег путића у тамо неком селу на Сувобору, што су једнако важни стубови заједничког живота. Из тог налога треба да произађу сви погледи на будући живот у земљи Србији.
И сада не видим ни један ваљан разлог да се човек нешто удубљује у мотиве Немаца за тако срочену тачку ултиматума. Као што не могу да разумем такву утакмицу међу српским политичарима после славног 5. октобра 2000, у којој се напросто утркују ко ће се више морално срозати и заблатити на путу у Европу. То не могу сакрити никаве паре, никакво богатство, још мање лажи са страница целокупне штампе у Србији или све и једна телевизија, а још мање каква бајна и саблажњива обећања, у смислу бољег и лепшег живота.
Основно је да је Србија после 1999. Немачкој пружила чисту руку иако ова Србима дугује небројено много живота само у последњих сто година, иако је ова у српску историографију убургијала своје фантастичне тезе о далекој и ближој прошлости, иако је ова правом силеџије растурала државу којој су Срби у оба светска рата принели преко 2.000.000 живота а да не помињем колико разорених српских градова и спаљених села, иако је Шиптарско крволочно оргијање на Косову сакривала у лажима, у мислима о потковици… Србија пружа чисту руку а Немачка узвраћа голом песницом. То је суштина, како европског тако и немачког односа према Србији.
И ко зна када ће се Србији указати слична прилика, овако величанствена и узвишена прилика. Ово тешко искушење, међутим, Србија треба да прихвати са радошћу, јер јој је куцнуо час да се ослободи свих заблуда и илузија о Европској заједници, европским пријатељима, европским парама, европским инвестицијама, европским стандардима… о бољем животу на начин европејаца.
Немачка јасно и разговетно поручује Србији: можеш постати део оног организма који сам ја установила, само ако се одрекнеш себе и затреш право на сећање о себи.
И, ако Србија пресече тај болесни и наказни спој са Европском заједницом, спој који је у њој производио политичаре за један мандат, за државу од данас до сутра, не треба од Немачке да очекује ни цвеће ни захвалност. Онако као што сам 100 одсто уверен да је острашћеност оног нашег немачког фићфирића само продужена освета његове шефице и канцеларке Немачке над објављеном фотографијом њеном са нацистичким шлемом на глави усред Београда, тако сам уверен да Немачка неће презати од захтева пред Европском заједницом да се Србији поново уведу санкције, попут оних из 1992. Само се сетимо како је Немачка од Француске створила непријатеља Срба на почетку сецесионистичких ратова 1991–1995.
9/11 Mastermind Osama bin Laden: America’s Anti-Soviet “Peace Warrior” and CIA “Intelligence Asset”
“On September 11, 2012, let us not only renew our efforts to expose the truth, but also take our awareness a step further to understand that the wars launched since that fateful autumn day in 2001 – in the bitterly ironic name of “justice” and supposedly to combat “terrorism” – continue to take lives of people across the world. These wars are based on lies and their costs are staggering.”
The eleventh commemoration anniversary of 9/11 brings to the forefront the issue of 911 truth. The official story is that Al Qaeda, with the complicity of the Taliban government was behind the 9/11 attacks.
Both George W Bush and Barack Obama claim that the late Osama bin Laden was the architect of 9/11, responsible for overseeing the 9/11 hijackers.
And that is why, we are told, that America is waging a “Global War on Terrorism” (GWOT) under the Pentagon’s doctrine of “preemptive warfare”.
The Global War on Terrorism not only targets “non-State” terrorist entities including Al Qaeda, it is also directed against alleged “state sponsors” of terrorism. In this regard, several Western countries including the US, Britain and Canada consider that Iran is supportive of the “Sunni jihadist terror network”, an absurd proposition. In December 2011, a Manhattan court judgment (based on selected testimonies and fabricated evidence), accused the Islamic Republic of Iran of supporting the 9/11 Al Qaeda hijackers.
The investigation into Tehran’s alleged role was launched in 2004, pursuant to a recommendation of the 9/11 Commission “regarding an apparent link between Iran, Hezbollah, and the 9/11 hijackers”. The 91/11 Commission’s recommendation was that the this “apparent link” required “further investigation by the U.S. government.” (9/11 Commission Report , p. 241). (See Iran 911 Case).
In the December 2011 court judgment (Havlish v. Iran) “U.S. District Judge George B. Daniels ruled that Iran and Hezbollah materially and directly supported al Qaeda in the September 11, 2001 attacks and are legally responsible for damages to hundreds of family members of 9/11 victims who are plaintiffs in the case”. (See Michel Chossudovsky, the 9/11 Reader, Global Research, September 3, 2001)
Who was Osama bin Laden, the Alleged mastermind of the 9/11 attacks?
The US administration tacitly acknowledges that Osama bin Laden had been recruited by the CIA in the heyday of the Soviet-Afghan war. Osama bin Laden was the leader of Al Qaeda which was supported covertly by the CIA.
The Blowback: The official version is that “we supported” Al Qaeda’s jihadist crusade against the Soviet Union. “It was for a good cause.:
According to Washington’s narrative Osama bin Laden “turned against us” in the wake of the Soviet-Afghan war, which broadly coincided with the end of the Cold War (1946-1989), .
In intelligence parlance, “the blowback” refers to an “intelligence asset” which goes against its sponsors, namely the CIA.
In the immediate wake of the Cold War, bin Laden was said to have abandoned the jihad. He was portrayed with some hesitation as a “Peace Warrior” involved in humanitarian undertakings. The byline of this post Cold War photograph of Osama bin Laden published by the Independent in 1993, describes Bin Laden as an “anti-Soviet warrior” “on the road to peace”.

* * *
Robert Fisk’s 1993 report, published at the outset of the post Cold War era. described Bin Laden as a former “freedom fighter”, “Saudi businessman” and philanthropist:
Osama Bin Laden sat in his gold- fringed robe, guarded by the loyal Arab mujahedin who fought alongside him in Afghanistan. Bearded, taciturn figures – unarmed, but never more than a few yards from the man who recruited them, trained them and then dispatched them to destroy the Soviet army – they watched unsmiling as the Sudanese villagers of Almatig lined up to thank the Saudi businessman who is about to complete the highway linking their homes to Khartoum for the f
irst time in history.
With his high cheekbones, narrow eyes and long brown robe, Mr Bin Laden looks every inch the mountain warrior of mujahedin legend. Chadored children danced in front of him, preachers acknowledged his wisdom. ”We have been waiting for this road through all the revolutions in Sudan,” a sheikh said. ”We waited until we had given up on everybody – and then Osama Bin Laden came along.”
Al Qaeda in the 1990s
Did Bin Laden abandon the jihadist cause?
The evidence amply confirms that in the wake of the Cold War, Bin Laden maintained his links with the CIA –indirectly through Pakistan’s military intelligence (ISI)– and continued to perform the role of a US sponsored “intelligence asset”
Al Qaeda was directly involved in the US-NATO sponsored civil war is Bosnia, providing support to the Bosnian Muslim Army.
Ironically, the links of Al Qaeda to the Clinton administration are fully documented by a lengthy Congressional report of the Republican Party Committee (RPC) published in 1997.
The RPC Congressional report accuses the Clinton administration of having “helped turn Bosnia into a militant Islamic base” leading to the recruitment through the so-called “Militant Islamic Network,” of thousands of Mujahideen from the Muslim world.
Ironically, Osama bin Laden’s Sudan based NGO, alluded to in Robert Fisk’s 1993 article, is identified in the Republican Party Committee (RPC) as a “phoney humanitarian organization” linked up to with the Bosnia terror network, and directly supported by the Clinton administration:
… The role of one Sudan-based “humanitarian organization,” called the Third World Relief Agency, has been well documented. The Clinton Administration’s “hands-on” involvement with the Islamic network’s arms pipeline included inspections of missiles from Iran by U.S. government officials… the Third World Relief Agency (TWRA), a Sudan-based, phoney humanitarian organization … has been a major link in the arms pipeline to Bosnia. … TWRA is believed to be connected with such fixtures of the Islamic terror network as Sheik Omar Abdel Rahman (the convicted mastermind behind the 1993 World Trade Center bombing) and Osama Bin Laden, a wealthy Saudi émigré believed to bankroll numerous militant groups. [Washington Post, 9/22/96] (The original document is on the website of theUS Senate Republican Party Committee (Senator Larry Craig), at http://www.senate.gov/~rpc/releases/1997/iran.htm emphasis added)
The Republican Party accused president Bill Clinton and his National Security Adviser Anthony Lake (who subsequently headed the CIA) of abetting and supporting the recruitment of Mujahideen, who were then dispatched to Bosnia.
The unspoken objective was to destroy Yugoslavia as a nation state.
From Bosnia to Kosovo
In the late 1990s, Al Qaeda led by Osama bin Laden –acting in liaison with the Western military alliance– was involved in providing support to the Kosovo Liberation Army (KLA).
The “Bosnian pattern” described in the 1997 Congressional RPC report was replicated in Kosovo. With the complicity of NATO and the US State Department. Mujahideen mercenaries from the Middle East and Central Asia were recruited to fight in the ranks of the Kosovo Liberation Army (KLA) in 1998-99, largely supporting NATO’s war effort.
Confirmed by British military sources, the task of arming and training of the KLA had been entrusted in 1998 to the US Defence Intelligence Agency (DIA) and Britain’s Secret Intelligence Services MI6, together with “former and serving members of 22 SAS [Britain’s 22nd Special Air Services Regiment], as well as three British and American private security companies”.7
The US DIA approached MI6 to arrange a training programme for the KLA, said a senior British military source. `MI6 then sub-contracted the operation to two British security companies, who in turn approached a number of former members of the (22 SAS) regiment. Lists were then drawn up of weapons and equipment needed by the KLA.’ While these covert operations were continuing, serving members of 22 SAS Regiment, mostly from the unit’s D Squadron, were first deployed in Kosovo before the beginning of the bombing campaign in March. 8
While British SAS Special Forces in bases in Northern Albania were training the KLA, military instructors from Turkey and Afghanistan financed by the “Islamic jihad” were collaborating in training the KLA in guerilla and diversion tactics.10
Bin Laden had visited Albania himself. He was one of several fundamentalist groups that had sent units to fight in Kosovo, … Bin Laden is believed to have established an operation in Albania in 1994 … Albanian sources say Sali Berisha, who was then president, had links with some groups that later proved to be extreme fundamentalists. (Michel Chossudovsky Osamagate, October 9, 2001
numerals refer to endnotes in the original article)
According to Ralf Mutschke of Interpol’s Criminal Intelligence division also in a testimony to the House Judicial Committee:
“The U.S. State Department listed the KLA as a terrorist organization, indicating that it was financing its operations with money from the international heroin trade and loans from Islamic countries and individuals, among them allegedly Usama bin Laden” . Another link to bin Laden is the fact that the brother of a leader in an Egyptian Jihad organization and also a military commander of Usama bin Laden, was leading an elite KLA unit during the Kosovo conflict.” (US Congress, Testimony of Ralf Mutschke of Interpol’s Criminal Intelligence Division, to the House Judicial Committee, 13 December 2000).
Macedonia: Al Qaeda and the US Military in the Months Preceding 9/11
On the 10th of September, eleven years ago, I published an article entitled Washington Behind Terrorist Assaults In Macedonia, which confirmed that the US military and Al Qaeda were collaborating in supporting a self-proclaimed National Liberation Army (NLA), involved in terrorist attacks in the FYR of Macedonia. This text was among the first articles posted by Global Research, which was launched on September 9, 2001.
The NLA was an offshoot of the Kosovo Liberation Army (KLA). The NLA-KLA terrorists were trained and supported by a private mercenary company, Military Professional Resources International (MPRI), on contract to the Pentagon.
“Among the foreign mercenaries now [ June-July 2001] fighting with the KLA-NLA are Mujahedin from the Middle East and the Central Asian republics of the former Soviet Union as well as “soldiers of fortune” from several NATO countries including Britain, Holland and Germany. Some of these Western mercenaries had previously fought with the KLA and the Bosnian Muslim Army.12
While Washington was arming the National Liberation Army (NLA) terrorists which included Al Qaeda mercenaries in its ranks, some 3000 heavily armed NATO troops were given the mandate to “disarm the rebels” and enforce the cease-fire. Code-named “Essential Harvest” this NATO endeavor was officially launched on August 22, 2001.
The actual NATO operation under a “humanitarian mandate” consisting of troop deployments started on August 27, two weeks before the September 11, 2001 attacks.
At the time, this bogus R2P “peacekeeping” operation under British command was intended to weaken the Macedonian Armed Forces and destabilize national institutions. In the words, of the Prime minister of FYR of Macedonia Ljubco Georgievski:
“As much as their text [„peace plan“] is brutal, more brutal and worrying is the fashion in whichthey are trying to break up Macedonian state institutions,’ … All of the terrorist actions in Macedonia have been supported by the Western democracies… all threats and blackmails have been presented so far, except that NATO will conduct an air-strike on us.”(Macedonian Prime Minister Mr. Ljubco Georgievski, quoted in Washington Behind Terrorist Assaults In Macedonia, emphasis added)
In a bitter irony, Washington was behind the terrorist NLA assault in Macedonia integrated by Al Qaeda mercenaries, which preceded the August 27 NATO intervention. The objective of Operation “Essential Harvest” was not disarm the NLA terrorists. The hidden agenda was twofold: coverup and regime change.
While Secretary of State Colin Powell had, at the time reaffirmed America’s resolve to “combat terrorism”, US military advisers were fighting alongside the NLA terrorists. The NLA was not only integrated by Al Qaeda mercenaries, the rebels were being supported by US special forces:
Among the rebels that were withdrawing were 17 “instructors” – former [MPRI] US officers that provided military training for the rebels. Not only that: the Macedonian security forces claim that 70% of the equipment that the guerrilla fighters took with them are of US production and the latter includes highly sophisticated third generation night vision devices.” (Ibid, See also Hamburger Abendblatt, Hamburg, 27 June 2001, English translation by OK-Macedonia, Skopje, 28 June 2001, at http://www.ok.mk/news/story.asp?id=1631. )
What is significant in these events is that barely a few months before 9/11, former US military officers, which had integrated the ranks of the terror brigades, were caught red-handed (June 2001) together with Al Qaeda mercenaries.
In other words, in the weeks preceding 9/11, there is evidence of active collaboration between Al Qaeda and US military officers on contract to the Pentagon in blatant contradiction with the 9/11 narrative.
The official 9/11 story is predicated on the “blowback”, namely that Al Qaeda, the alleged perpetrator of the 9/11 attacks “turned against us” in the wake of the Cold War (1989). The eve
nts in Bosnia, Kosovo and Macedonia confirm unequivocally that Al Qaeda was an intelligence asset throughout the 1990s up until June 2001, when NLA Al Qaeda operatives were arrested with their US military instructors.
The KLA-NLA terrorists are funded from US military aid, the United Nations peace-keeping budget as well as by several Islamic organisations including Osama bin Laden’s Al Qaeda. Drug money is also being used to finance the terrorists with the complicity of the US government. The recruitment of Mujahideen to fight in the ranks of the NLA in Macedonia is implemented through various Islamic groups.
US military advisers mingle with Mujahideen within the same paramilitary force, Western mercenaries from NATO countries fight alongside Mujahideen recruited in the Middle East and Central Asia. And the US media calls this a “blowback” where so-called “intelligence assets” have gone against their sponsors!
But this did not happen during the Cold war! It is happening right now in Macedonia. And it is confirmed by numerous press reports, eyewitness accounts, photographic evidence as well as official statements by the Macedonian Prime Minister, who has accused the Western military alliance of supporting the terrorists. Moreover, the official Macedonian New Agency (MIA) has pointed to the complicity between Washington’s envoy Ambassador James Pardew and the NLA terrorists. 17 In other words, the so-called “intelligence assets” are still serving the interests of their US sponsors. (Michel Chossudovsky, Osamagate, Global Research, October 9, 2001)
Throughout the post 9/11 era (2001-2012), there is ample evidence that Al Qaeda and Al Qaeda affiliated entities (Afghanistan, Iraq, Libya, Syria), have continued to play a central role in US sponsored covert operations.
Macedonia versus Syria: Déjà Vu
Bosnia, Kosovo, Macedonia: The strategic objective of the US-NATO military operations was to destabilize and destroy the Yugoslav Federation using Al Qaeda terrorist operatives as a means to triggering sectarian strife and ethnic divisions within a socially and culturally diverse national society.
The Bosnia-Kosovo model was replicated in Libya and Syria.
The National Liberation Army (NLA) of Macedonia integrated by Al Qaeda terrorists versus the Free Syrian Army (FSA) integrated by Al Qaeda mercenaries recruited by NATO, Turkey, Qatar and Saudi Arabia.
Macedonia’s Prime Minister Georgievski’s statement (above) `focusing on the threats of NATO airstrikes and the breaking up of state institutions,’ is remarkably similar to that of Syrian president Bashar Al Assad.
Al Qaeda Déjà Vu? The FSA terrorist attacks in Syria in 2012 bear a canny resemblance to those conducted in Macedonia in 2001. The Syrian FSA integrated by Al Qaeda operatives is supported by the same Western powers, which intervened in Bosnia, Kosovo and Macedonia.
Правда открива – "Ђиласова полиција" претукла путника зато што није хтео да напусти возило! (ВИДЕО)
18. септембар 2012, 16:36
„Ђиласова полиција“ претукла путника зато што није хтео да напусти возило! (ВИДЕО)
ИЗВОР: ПРАВДА
БЕОГРАД – Припадници комуналне полиције брутално су напали и претукли путника зато што није има кредита на Бус плус картици, а није желео да изађе из аутобуса.
Скандал се догодио у аутобусу 95 на релацији Крњача-Београд.
На Јутјубу је објављен снимак напада комуналних полицајаца на путника, на коме се види како момка припадници полиције ударају песницама и вуку по аутобусу. Инцидент се догодио док је аутобус још био у покрету, недалеко од аутобуске станице на линији 95 код тговинског центра “Метро”.
На снимку се јасно види како „комуналци“ убеђују момка да напусти возило, да би након краћег времена прибегли насиљу и кренули песницама да га терају напоље.
У Комуналној полицији рекли су да је за изјаве о овом инциденту надлежан члан Градског већа Жељко Ожеговић. Покушали смо да контактирамо са Градским већем, али они су нас упућивали поново – на комуналну полицију.
Погледајте видео снимљен у аутобусу:
Старина Милојко: Боље је прошла моја покојна жена, што не виђе ову бруку и ову срамоту – Из Дневника Грешног Милоја, 18.08.2012.
ЧУДО У АРИЉУ: ПОПОВИ ОД ЦРКВЕ НАПРАВИЛИ ЦИРКУС
Срби на окуп
Из Дневника Грешног Милоја, 18.08.2012.
Глупаци се не сеју, сами ничу – Народна измудрица
„Првенац Европе је папа, а мезимац Европе јесте безбожник. Речено је за стари Јерихон, кад је проклињан да ће на првенцу своме засновати нови Јерихон, а на мезимцу своме поставити му капију.“ (Исус Навин, 6,26).
„Шта је Европа? Јерес. То је јерес. Најпре папска архијерес, потом лутеранска јерес, па калвинска, па суботашка и тако скоро без краја. Конац свих тих јереси завршава се атеизмом, тј. безбожницима европским, каквих није било ни по броју нити по јарости никад и нигде у историји човечанства. Дакле: првенац архијеретик, а мезимац архибезбожник. Како може такав град опстати? Коме може служити за углед тај нови Јерихон? Никоме осим глупацима. Али откуд да се међу тим глупацима нађу и Срби?“ (Владика Николај: Кроз тамнички прозор)

Старина Милојко Стевановић
Данас, уочи Преображења Господњег, на Светој Литургији у Лозници, обрадовах се радошћу великом, смотривши старину Милојка из Ариља. После Службе, из поштовања према његовом дугољетству, целивах му десницу, па се упутисмо ка клупици, у порти, запођенувши разговор.
– Реко, драго ми је да Ти ни године ни даљина нису били препрека да дођеш, чак овде, на Службу Божју.
-Па, ет, Милое, кад се мора није тешко. Вољо сам да видим ову светињу. А кад погледнеш, и моро сам. Знаш, благодаран сам Богу што ме држи, ево загазик подобро у девето десетљеће. И фала Богу, на Његовом дару, те дочеках осморо унучади и осморо праунучади, a с Божјом помоћу и девето је на путу.
Ал де ми је неко причо да ћу дочекати да ми искаљају задужбину Драгутинову, не би му верово. Ту је боље прошла моја покојна жена, што не виђе ову бруку и ову срамоту. И ет, сад под старос морам д-идем, иако цркву светог Ахилија видим из авлије, на волики пут да се исповедим и причестим ко човек.
Ти наши весели попови, узвијонули ко нека недотавна ђеца. Нашли се они паметнији од свијег до сад, па почели неке будалаштине д-изводе по цркви. Мора д-имају неку фалинку. За овијег осамдесет и пет година, памтим осамдесет, никад се није у цркви будалило и измотавало. Они се сад нашли да паметују. Не ваља им служба ко што се служила од памтивјека. Њима. Ко да су они тујнак због њиг, а јок због народа. И кад су виђели да им народ окреће леђа, и да је пет-шест стотина људи потписало протест против њиније глупоштиња, они почели да саслушавају људе, ко да су пандури, а јок попови.
И да им брука бидне већа окаче тамо на неку таблу коекаке бљувотине ко на вашаришту. На једну артију турили да тебе не примају у цркве и да не разговарају са тобом. Зато примају Хочевара, по Ужицу и коеђе, како прича народ. Ајд да им то одбијеш на глупоштињу. Ал да виш ти, шта су турили на другу артију. Каже, оне из народа који опште с Артемијом и иду код њега и његовијег, на службе не примати, вели, у храмове, не причешћивати иг и коешта.
Они ће мене д-уче ђе ћу ја д-идем! И коме ћу ја моју душу да поверим. Па ја њима сад, после овијег њини будалаштина, не би поверио ни неко крџаво, кусо прасе да чувају, а јадно ти да им поверим душу. Ко да им је свракељица мозак попила. Не знају они да ће остати сами и да ће се ужељети народа, ал народа код њиг бити неће, јер сви виде да они продадоше веру за вечеру. Једном попу запослили сина да бидне црквењак, другом треба да запопе сина, а најмлађег турили за старешину… Сваког купили по мено. Тако они мисле да примером уче народ вери, правди, поштењу, поретку. Веселници. Није то попа ни виђело, ко да се не ваља. Ал није ни чудо. Знаш како е казано: Од луда оца бидну шашава ђеца. Виђели од овијег са митрама, како се лижу с папом. Зову га „свети отац“. Мисле , веселници, да се једе све што лети. Вамо , јопет, гледам како се удварају Степинчевом окоту… Ко неки шљепаци, зинули те се сликали испод слике Степинца. Срам иг било, да иг срам било. Пролазе поред Јасеновца ко поред турског гробља, а лижу се са србоубицама.
– Зато е и казано: Кака врба наки клин, каки отац наки син.
– Него да не сметнем. Турили и трећу артију. Потрпали њина имена одреда на тој артији. Каже, чега би се паметан стиђо, ш тиме би се шашав поносио. Те и то. На тој артији написали вако. Каже, доњели смо одлуку таку и таку. Вели, једаред да се служи с отвореним Царским дверима и с читањем молитви како су то одвајкад радили православни свештеници, а следећег пута – по циркузански. Ко у циркусу. Нако како иг уче ови што носе папине напрсне крстове. И што су се ко каке женетине верили са тим ђаволом из Ватикана. Срам иг било, од Бога, пошто су образ сатарили.
Нашли да се ценкају, да тргују. И то с чим? С вером! Са Светим Савом! Са Ахилијом! Са Господом! Срамота! Срамота и греота!
И још да им брука бидне већа, каже да се служи мено правилно, а мено циркузански, споради, вели, духовније потреба обадвије стране. Ко да у вери имају двије стране. Мисле да смо ми, ко и они, продали душу сотони. Па да служимо мено Богу, а мено ђаволу, Боже прости и саклони.
И знаш шта су још натрабуњали на тој артији? Каже, све ово споради мира и јединства. Е, знашта, што реко онај твој Милутин из авиона, ко да су оћоравили. Дибидуз. Ко да иг је народ теро да га дјеле и да га узнемиравају коекакијем будалаштинама и новотаријама.
– Драги чика Милојко, проћиће они, као што су прошли и гори од њих. Ти знаш да сила Бога не моли. Али, срећом нашом, ни Бог силу не воли. Много је добро што их ђаво наговара да сами за собом остављају трагове. То су њихови духовни плодови, по којима ће их познати они што ће доћи. Са том бруком на огласној табли они су пред родом и Богом оставили „тапију“ која сведочи да је њихов учитељ Хризостом, бивши светогорац, а сад лицемер и фарисеј. Јер он је јуна 2008. тим својим послушницима (који су заборавили да је проклетство ићи за безаконицима) послао одлуку Сабора из маја те године, на којој је изнад печата и свог потписа ставио речи: У исто време подсећамо вас да ову одлуку треба стриктно примењивати и ње се држати. Кад смо ми тврдили да је он лицемер, они су говорили да ми вређамо његово епископско достојанство. Ко да се може вређати нешто што не постоји. А не постоји зато што га је он својим безакоњем погазио. Постоји епископство, али без достојанства.
Ето, истина се не да везати. Сад су ариљски попови обелоданили какав им је епископ и за ким они иду: мало поштуј прописе о богослужбеном поретку, мало их поткопавај, док не уруше поредак. А кад га уруше, онда ће одроди и вероломци моћи да поднесу рапорт: „Свети оче, Српске Цркве више нема“.
Ко кад је један од челника Југославије, Стипе Месић, рапортирaо Туђману: „Задатак је извршен: Југославије више нема“
Само, овај пут неће проћи. Пре ће проћи они, него њихов план издаје.
– Ма знам ја, дјете, да ће они проћи. Ал ја немам више времена да чекам.
– Дочекаће то Твоја деца, унуци, праунуци… Нe бој се!
– Па јес. Право велиш. Углавном ја сам за овијег, аман 90 љета, поцјепо подоста опанака идући по овом бјелом свијету. Знаш, наслушо сам се свакакијег мишљења и наука. Ал једну сам лекцију добро научио. Чоеку који страда и који је у невољи треба припомоћи. Под обавезно. И споради тога сам ишо код овије Артемијевиг чељади. Да иг за јуначко упитам здравље. Да им дотурим комад љеба и ш љеба. Да им припомогнем направити каку грађевиницу ђе би могли главу склонити и Богу се молити. Ја учиник тако, јер су и моји стари тако радили. Трудили се да припомогну невољнику. Томе сам и ђецу учио. И фала Богу научио. Мило ми је кад видим да помажу сироту, да помажу невољнике кое је мука нагнала у избеглиштво, ђецу без родитеља, сиротишта, болнице, вишеђетне родитеље, инвалиде…
– И не само то. Твоји синови су неуморни приложници, доброзвори и тзв. Велики добротвори при многим храмовима…
– Фала Богу. Стално сам им говорио да је то севап. Јел, знаш како ти дође: подашна рука потље бидне још богатија. Бог ти то надокнади. И то тродупло.
Те тако и сад. Зар да не помогнемо нашем добром Артемију и његовој ђеци који се боре да сачувају веру нашу, коју Јеринеји крчме буђ зашта. Ако због тога ови, назови попови и вајни епископи, не дају д-идем у моју Цркву, и неће да ме причесте – и не морају. Ако ће мое спасење зависити од њиг, а јок од Бога, онда нек пропаднем. И готова ствар.
Шта велиш ти дијете?
– Велим да правилно расуђујеш. Кад те речи изусти један српски домаћин, старина твога доба, то даје снагу нама, што за вама трапарамо. И то нас обавезује.
– Ма, да ти мене не кулизиш? Ко велиш: матор је, па да га не цвјељам. А?
– Не, не чика Милојко. Твоји ставови имају чврсте темеље у духовном наслеђу рода нашег. Зар Господ не каза: Блажени милостиви јер ће помиловани бити?
Наш свети владика Николај каза: У старија времена, када су групе хришћанских мученика страдали за веру јеванђелску, сви остали хришћани притицали су им у помоћ. Једни су их обилазили по тамницама, други им слали дарове, трећи се бринули о деци њиховој или о старим родитељима, четврти су се молили Богу за њих. И ти тако чини! Кад се неки брат твој бори за веру јеванђелску, веру Свету православну, притеци му у помоћ и пружи му помоћ, да лакше иде. Помози му или руком, или језиком, или молитвом и добром жељом пред Богом. И сви тако нека чине. Јер његова борба, твоја је борба, и његова победа биће твоја победа.
Ето, зато ја најискреније мислим и верујем да ће Твоје звоно и Твоја звонара коју си даривао овој светињи, брујати као сведочанство вере Твоје, наде Твоје, љубави Твоје. Бруј тог звона, топлина те љубави, та помоћ брату нам у Христу – владики Артемију, у борби за веру нашу, већ су досегли до небеса. Они нас могу клеветати, кажњавати, прогонити, отимати нам светиње, апсити… Али ми знамо пут: Важније је Богу угодити него људима. А поготову духом олошалим и вером раслабљеним људима.
Пошаље ми поруку једна старица, по имену Стоја, која живи тамо под Вереџама. Неколико километара ваздушне линије одавде. Кад сам дошао из Београда, решим да је посетим. Каже: Јој дјете, свако јутро и вече чуем звона из Лознице, по неколко пута. Не могу пуста ласно на ноге, па д-одем на Службу, но се све вође, у авлији, крстим. Молим те, вели, дјете, виђи с тијем калуђерима што иг вали народ, да л би они шћели да им препишем кућу и имање, да дођу и вође. Ја сам се с ђецом здоговорила. Имам двије ћерке и оне би биле пуне среће. Ја би највољела да живим у оној старој кући, а њима би дала све кретно и непокретно. Веле ми ђеца: ако би ти мама њима сметала, ти дођи код нас у Чачак, а они нек бидну вође.
Јој, дјете, да ми би да дочекам да у мојој авлији зазвони звоно и да се одслужи Служба Божја, ко у Лозници, не би жалила, вели, д-умрем они час.
Ето Ти, чика Милојко, да је Твоје звоно подстакло љубав и молитву само ове једне једине старице, велика је Твоја плата на небесима.
– Баш си ме разгалио оним рјечима владике Николаја. Веруеш ли да га тувим?
– Па, верујем. Али, пази то су ставови Предања и благочашћа. То само нашим одродима и вероломцима смета. Један благочестиви епископ грчки, Августин се звао, је говорио: Где год се прогони епископ, архимандрит, игуман, проповедник Јеванђеља будите уз њега. Од оних других далеко.
– Па јес тако. Ко гој се врабаца плаши, нек не сије проју. То су говорили наши стари. Ако чоек поштено мисли, поштено ради и поштено збори, он је ондак с Богом. Ако нешто шепртља, ако мува, ако једно мисли, а друго збори, а треће твори, то чоека није виђело. То је ђавољи слуга. А то су ти ови папини копилани.
Онај који је с Богом, тај је утврђен. Укорењен дубоко. Томе не могу наудити ништаци. Зар није тако?
– Наравно. Зато је и казано: Ко се у Господа узда, у високом заклону стоји!
Има једна беседа светог владике Николаја о првом и последњем Живом. О томе како Исус свом ученику Јовану у визији на острву Патмосу каже: Не бој се! Чега се не бој? Не бој се гоњења цркве. Не бој се мучитеља који муче верне. Не бој се царева који гоне хришћане. Не бој се насилних велможа овога света. Не бој се ничега!
Како, каже, да се не бојим, Господе! Кад су они силни и моћни против нас малобројних?
Не бој се, јер ја сам први и последњи, алфа и омега.
Према томе, драги чика Милојко, Ти си сто посто у праву. Не треба се врабаца плашити! А они. Они нису ни врапци. Они су ништа. Они су духовне мртваци. И сенке без садржаја.
– Пpаво си реко. Само, знаш, може нам наудити њин смрад. Уф, уф! Укаљаше нам светиње. Оскрнавише гробља. Наругаше се светим оцима нашијем. Исмијаше нам Јефимину завесу. Испоганише нам свете олтаре уводећи у њиг јеретике… Чуем срушили иконостас у Студеници. Ваљо нам толике године. Сад не ваља. Будибогснама.
– Знаш како је казано: Ничија до зоре није догорела. Твоје попове закачи епидемија глупила, те од онакве светиње, покушавају да направе пијацу. Да се ценкају с вером и с народом. Али, испревртаће њима Господ астале, и неће им дати да од дома Његовог направа пећину разбојничку. Знаш Ти, чика Милојко, боље од мене. Мислим да је црква светог Ахилија била у зловремју без крова, много, много година. Све те године у њеној порти је растао аврик и гмизале су гује и гамад. Ал кад је истекао онај педаљ носиоцима зловремја, гонитељима цркве, кад је прохујао тај пролазни вихор мртваца, Драгутинова задужбина је васкрснула. Васкрснуће опет! Не сумњај! И ове утваре ће проћи!
– Па јабогме. Него знаш шта ћу да ти речем, нако ко моме ђетету?
– Шта?
– Оћу д-оставим аманет ђеци, да ми ови циркузанти не долазе на опело. Јок. Ујели су ме за само-сâмо срце овим брукама. Оћу ђецу да задужим да ме Артемијеви свештеници отпрате, а јок ови лицемери. Шта велиш ти, дијете?
– Не би био ни први ни последњи. Један Твој исписник, можда неку годину млађи од Тебе, неки Вукајловић са Љубића, Бог да му душу прости, је пред пресељење, око Спасовдана, оставио сину такав аманет. И син је то поштовао. И не само он. Ја лично знам много благочестивих хришћана, који су, по сопственој жељи, испраћени у вечност од стране владике Артемија или његових јеромонаха. Ја сам, такође, у том реду. Па зар би требало да нам пред последње целованије молитву узносе они који погазише светоотачко Предање, који погазише веру ђедова нашијех, који се моле да јеретици-екуменисти управљају речју истине Божје? Па зар да дозволимо да нам се код последњег целива они наругају? Нама и Богу нашему? Не, не дај Боже! Они су своје рекли, написали и показали на делу. Док се не покају, нек сами себе опевавају.
А ми? Ми знамо свој пут: трасиро нам га је Свети Сава, ћенар ударали светитељи наши а подасипали очеви и ђедови наши. На том путу трудодане остави свети Јустин, кога проћераше вероломци с богословије. На том путу живот проведе наш Златоуст – свети владика Николај. На том путу, упркос поткопавањима, клеветама, лажима и олајавањима ходи наш владика Артемије и хиљаде благочестивих православних душа. На том путу стоје стотине интелектуалаца рода нашега. Сви они који не тргују Заветом. Ми ћемо, с Божјом помоћи, само тим путем, макар колко он био трновит.
Што реко песник:
Две преда мном стоје стазе
Једна с цвећем друга с трњем…
Ја уступам цвећа стазе
Којима је нога мека
Нек по цвећу жене газе
А трње је за човека.
– Јесте, жими. Један је живот и не треба га проћердати у ништаклуку. Целог живота сам се борио да га живим часно и поштено, д-идем усправно и да нем посла с ништацима. Нећу д-издам веру ђедова ни сад, па макар ме не саранили, но одвукли кукачом у поток. Нек мртваци сарањују мртве, што каже Христос. А ми ћемо ш Њим и за Њим у живот вечни, ако Бог да.
– То што Ти каза, у вези аманета, је потпуно хришћански став. Свети Марко Ефески је прекинуо општење са Васељенским патријархом и његовим људима говорећи да је потпуно уверен да што даље стоји од њега и њему сличних, то је ближи Богу и свима светима. Том приликом је, оставио својеврстан аманет, рекавши: Заклињући вас заповедам да се нико од њих не приближава ни мојој сахрани ни нмоме гробу. Него треба да буду одвојени од нас, све док Бог не дарује добро исправљање и мир Цркви Својој.
Ако Ти, мој драги чика Милојко, кажем да је Иринеј Буловић докторирао на светом Марку Ефеском, па после примио папин прстен и први увео новотарије у наше светиње, онда ће Ти бити јасно одакле ветар дува и ком господару служе Твоји, ариљски попови.
– Нису они више моји. Јок. А неће бити ни ариљски, ако наставе да бидну ко циркузанти. Жив бијо па виђо.
***
Испратих старца, ошамућен његовом духовном снагом. Из оваквих горостасних грмова морају изнићи снажни изданци којима ни врата пакла не могу наудити.
Једино, нисам сигуран, да ли му је веродостојно препричан садржај тих аката са огласне табле цркве светог Ахилија у Ариљу? И да ли је он добро разумео њихову суштину? Да не огрешимо душу? И он, и ја?
Да одагнам тај црвић сумње, телефонирам мојој другарици из младости, која живи у Ариљу, упитавши је да ли је видела те акте. Каже, нисам обраћала пажњу, ал се баш спремам да идем у чаршију па ћу погледати и јавити.
Увече ме зове Драгојла говорећи: Да ти ништа не препричавам, вели, сликала сам мобилним телефоном и моја унука ти је пустила фотографије имејлом.
***
Погледах и схватих да је старина Милојко још „бодрог духа“ – што каже народ. Одштампах документ, да га ево приложим у Дневник. Као сведочанство Зловременика епархије жичке, кад њоме невично управљаше Хризостом Столић.
Невично и, што би рекао чика Милојко, фалично.

The U.S. Connections To The KLA
US Ambassador Holbrooke with KLA (UCK) terrorists 1998 while they were still publicly called FREEDOM FIGHTERS
Meeting in the fourth floor conference room of a quaint red brick office building in a quiet section of Alexandria, Virginia,
a group of retired generals discussed military support for a U.S. ally.
The topic of the day: how to train and equip a shadowy guerrilla group
accused by the State Department of being a terrorist organization.
The military men knew that the Drug Enforcement Administration suspected the guerrillas of smuggling high-grade Afghan heroin into North America and Western Europe.
Police agencies across Europe had been alerted to the links among the
rebels and the Sicilian, Calabrian, Neapolitan, and Russian mafias.
Was this the setting for a Tom Clancy novel? Or was it a flashback to
one of the numerous secret meetings attended by the likes of Richard
Secord and Oliver North during the Iran-contra scandal of the 1980s?
Actually, it was neither. It was a real life and present-day strategy session at MPRI (formerly known as Military Professional Resources, Inc.). Its client: the Kosovo Liberation Army (KLA).
MPRI is one of a handful of Pentagon contractors known as private
military companies providing support to the KLA, according to retired
Army Colonel David Hackworth, in an interview with Fox News’s Catherine
Crier. According to Hackworth, MPRI has used former U.S. military
personnel to train KLA forces at secret bases inside Albania.
According to its web site, MPRI was founded as a Delaware-based
corporation in 1987 by eight retired military officers. Its present
board of directors is a virtual Who’s Who of retired Pentagon brass.
Members include one retired admiral, two retired major generals, and ten
retired generals. One of those is former U.S. Army Chief of Staff
General Carl E. Vuono.
MPRI employs more than 400 personnel and, more importantly, has access
to the resumes of thousands of former U.S. military specialists, from
Green Berets and helicopter pilots to supply clerks and cooks. The
firm–which, according to Jane’s Intelligence Review,
is involved in internal conflicts in Angola and the Congo, as well as
the Balkans–did more than $48 million in business in 1997. MPRI’s motto
is: „Our integrity is our most treasured asset.“
Some of the military leadership of the KLA includes veterans of MPRI-planned
Operations Storm and Strike, 1995 Croatian military offensives that
resulted in the ethnic cleansing of Serbs from eastern Croatia. One
former CIA official confided that he is not surprised that MPRI is now involved with the KLA. „It fits the pattern,“ he said.
The military commander of the KLA, Agim Ceku, is a former brigadier
general in the Croatian army, and, according to the London Independent’s
Robert Fisk, an „ethnic cleanser“ in his own right. Along with MPRI
military advisers, Ceku helped plan the Croatian offensive that drove
some 350,000 Croatian Serbs from Krajina province. Croatian forces also
destroyed more than 10,000 Croatian Serb homes.
Another KLA leader is Xhavit Haliti, who is not even a Kosovar. He is a former
officer of the dreaded Albanian secret police, the Sigurimi, an entity
that has chalked up innumerable human rights violations inside Albania.
KLA leaders have been accused of assassinating moderate Kosovo
Albanians, including some of those who agreed to the Rambouillet peace
accords. In fact, according to Albanian State Television, the KLA had
sentenced to death in absentia Ibrahim Rugova, the democratically elected president of the Republic of Kosovo.
(The KLA boycotted the election he won in 1998.) Apparently, Rugova,
whose government-in-exile signed the Rambouillet accord, was too
moderate for the KLA.
Until last year, the KLA was regarded as a terrorist organization by the State Department.
The San Francisco Chronicle reported last May that „officers of the Kosovo Liberation Army and their backers, according to law enforcement authorities in Western Europe and the United States, are a major force in international organized crime, moving staggering amounts of narcotics through an underworld network that reaches into the heart of Europe.“
The Congressional Record indicates that the United States may have actually shipped arms to Serbia and Montenegro in the name of the War on Drugs. In the aftermath of the Dayton Accords on Bosnia, the Clinton Administration viewed Milosevic as an ally against America’s other great enemy: international drug dealing.
Testifying before the House National Security, International Affairs,
and Criminal Justice Subcommittee on May 1, 1997, Clinton’s drug czar
General Barry McCaffrey stated he wanted several Congressional „614
waivers,“ or what are called „national interest waivers,“ to ship
weapons to various nations, including some with questionable human
rights records. „I have fourteen waivers that the President granted …
for Serbia, Montenegro, Haiti, Somalia, Jordan, the list goes on and
on,“ McCaffrey told the panel headed up by a then little-known Illinois
Republican Representative named Dennis Hastert, now Speaker of the
House. Hastert said he personally was „very supportive“ of McCaffrey
getting the money for the arms on a „long-term basis,“ or whatever basis
he needed to get weapons to the Serbs and Montenegrins under file
provisions of both the Foreign Military Sales program and the waiver provision.
There was apparently some delay in shipping the arms to those
countries, and this annoyed Hastert, who pressed McCaffrey at the
hearing to hurry up and see that the weapons made their way to their intended destination.
Hastert may have helped the w
eapons get into the hands of Serbia’s
Special Police and similar paramilitary forces in Montenegro. One month
after pressing McCaffrey on the weapons waivers, Hastert told the House
Government Reform and Oversight Committee that the waiver process was
„under way.“ McCaffrey’s Office of National Drug Control Policy has chosen to remain mum on the subject.
These days, no one in Washington is pressing for aid to the Serbs. During the recent conflict between NATO and Serbia over Kosovo, the U.S. government changed its position on the KLA. U.S. officials shoved aside more moderate representatives of the Kosovar Albanians in favor of KLA guerrillas during negotiations with Serbian leader Slobodan Milosevic.
Still, „suspicion of criminal associations taints the KLA’s newly acquired legitimacy and clouds its recent efforts to press NATO for money, guns, and other supplies,“ The Wall Street Journal reports. „NATO so far has said no,
despite concern that the refusal will only entrench the KLA’s reliance on murky groups and make it less suitable for a role in a postwar Kosovo government.“
One of those „murky groups,“ not mentioned in The Wall Street Journal article, is Washington’s own MPRI.
MPRI has been involved in the Balkans for years. In 1996, after the
ethnic cleansing in Krajina, MPRI received a $400 million State
Department contract to „train and equip“ the Bosnian Croat-Muslim
Federation Army.
In a caper reminiscent of the Reagan Administration’s solicitation of funds for the contras, the United States managed to get Saudi Arabia, Brunei, Malaysia, Kuwait, and the United Arab Emirates to pony up more than one-fourth of the cost of the Bosnian military contract. Retired Major General Walter Yates runs MPRI’s Bosnian operation, which is officially known as the Military Stabilization Program. The company’s good fortunes in the Balkans are advertised on the firm’s web page. The page shows a map headlined „Where in the World Is MPRI?“ Arrows pinpoint Croatia, Bosnia, and Macedonia as centers of MPRI activity. Serbia is also mentioned as a country where MPRI
mercenaries are active. MPRI has also helped set up a number of arms
factories and military training schools in Bosnia that are staffed by
veterans of the Croatian war against Serbia as well as Bosnian Croats
and Muslims.
In early April 1999, MPRI was caught off-guard when
Bosnia’s army arranged for millions of dollars worth of arms to be
secretly transferred from Bosnian caches to KLA guerrillas in Kosovo and to the Muslims in the Serbian province of Sandzak (Raska).
Retired Rear Admiral Eugene J. Carroll Jr., deputy director of the Center for Defense Information, says such weapons traffic is a predictable side effect of mercenary companies like MPRI. „The military loses control of material twice. First, they turn it over to a commercial enterprise, and they turn it over again,“ he says.
When it comes to supplying arms, MPRI has a fortunate
next door neighbor on the fourth floor of its Alexandria
headquarters–Cypress International. Cypress is a well-known
international weapons broker. MPRI shares one other thing with its
arms-dealing neighbor: retired Major General Vernon Lewis, a member of
MPRI’s board of directors, is the founder of Cypress.
MPRI does
not have a monopoly on the lucrative mercenary business in southeastern
Europe. Last year, MPRI bid for a Pentagon contract to help oversee the
withdrawal of Serb forces from Kosovo. But the Pentagon awarded the
booty to DynCorp, another big-league military contractor playing in the
private military company world. In addition to retired military
personnel, DynCorp also actively recruits police officers for
peacekeeping missions requiring a more civilian profile. DynCorp prides
itself on being able to rapidly respond to the U.S. government’s
procurement morass to get personnel quickly to trouble spots like the
Balkans. Its web site proclaims: „In Kosovo, seventy-five peacekeepers
were deployed from the U.S. thirteen days after providing a quote.“
Another U.S. company involved in the mercenary business in the Balkans
is Science Applications International Corporation, a contractor that
counts many former CIA and National Security Agency types in its ranks
as military personnel. The company, along with another contractor, BDM International, lost out to MPRI for the lucrative Bosnia training deal.
Science Applications International has former National Security Agency
director Bobby Ray Inman and two other retired generals on its board of
directors. These are individuals with one of the most important
commodities in Washington–access.
The firm has attempted to
corner the market on foreign police training. Its web page states it
provides support for the Justice Department’s International Criminal
Investigative Training Assistance Program (ICITAP or
„Icky-Tap“) by giving training and logistical support to „friendly
foreign law enforcement organizations in high profile environments.“
This includes Bosnia.
ICITAP was primarily the brainchild of
David Kriskovich–a Science Applications International employee and
twenty-six-year veteran of the FBI. ICITAP suffered a severe blow in
September 1997 when Kriskovich and four other Americans were killed in a
helicopter crash in Bosnia.
ICITAP may serve as a cover for U.S. intelligence operations. Janice Stromsem, a career employee of the Justice Department who served as ICITAP’s director, resisted the program’s takeover by CIA elements. In February, Stromsem was relieved of her duties after complaining to the Justice Department Inspector General that ICITAP was being used by the CIA to recruit agents among foreign police officials.
And that raises the fundamental question about these private military companies: Just how private are they? The CIA itself was involved in training KLA guerrillas at clandestine bases. This operation was authorized by a „Presidential finding,“ according to a report on CNN’s The World Today. With all the high-ranking former officials in these companies, you have to wonder who
is actually calling the shots.
The shenanigans of
the Reagan Administration’s secret war against Nicaragua were uncovered
thanks mainly to the ability of Congress and the press to gain access
to government documents. Don’t expect the same outcome with the Clinton
Administration’s secret plans to arm the KLA. The fact that so many of
the operations are conducted by private mercenary firms means that the
Freedom of Information Act does not apply. Companies supplying the KLA
can argue that such information is proprietary and, therefore, they can
block or stymie access to inquisitive Congressional investigators and reporters.
These private military companies subvert our dem
ocracy. According to
Admiral Carroll, they „put the U.S. Military Assistance Program one
reach removed from government agencies.“ Seeing the ease with which
military privateers can operate virtually unhindered in
the Balkans with the full support of the Administration and Congress
alike, the veterans of Iran-contra must be green with envy.
RELATED ARTICLE: Clinton’s Contras
You might think that members of Congress who vociferously opposed
clandestine U.S. military support for the contras in the 1980s would
object to similar support for the KLA in the 1990s. Think again.
In 1989, the Senate’s Subcommittee on Narcotics, Terrorism, and
International Operations issued a report condemning the Reagan
Administration’s support for the contras and their drug-running
activities. The report stated: „U.S. officials involved in Central
America failed to address the drug issue for fear of jeopardizing the
war effort against Nicaragua.“ The report also said: „The war on drugs
must not in the future be sacrificed to other foreign policy
considerations.“
The main author of that 1989 report was
Senator John Kerry, Democrat of Massachusetts. He was upset about
clandestine U.S. military support for the contras, which were using
proceeds garnered from drug trafficking to help finance their war
against Nicaragua. With ample evidence that the KLA is funding its
operations through heroin and cocaine smuggling from Albania to Western
Europe and North America, it is interesting to note Senator Kerry’s
statements now. „We could conceivably arm the Albanians…. I would make
it very clear we are prepared to use anything necessary to achieve our
goal,“ Kerry stated. Later, backing away from outright military support,
a spokesperson for Kerry said the Senator feels that arming the KLA
should not be an option for the United States.
Kerry’s phrase, „using anything necessary,“ echoes the rationale Oliver North used to support the contras. Kerry’s report said that Oliver North’s proposals
to look the other way on drugs was evidence of „the potential appeal of
drug profits for persons engaged in covert activity.“
Kerry’s 1989 findings were endorsed by then-Senator William Cohen, Republican of Maine. Now Defense Secretary, Cohen has played a key role in clandestine military support for the Albanian rebels.
–W.M.
Wayne Madsen is a Washington journalist and frequent commentator on
intelligence-related matters and electronic surveillance. He is a Senior
Fellow of the Electronic Privacy Information Center (EPIC)
in Washington, D.C., and is the author of the upcoming book „Genocide
and Covert Operations in Africa 1993-1999″
(Edwin Mellen Press).
КО И ЗАШТО РУШИ ЦРКВУ ГРАЧАНИЦУ? Гостовање оца Антонија на Фокус радију (аудио)
Срби на окуп, 18.09.2012.
КО И ЗАШТО РУШИ ЦРКВУ ГРАЧАНИЦУ?
(кликнути на наслов или на слику)
Монах Антоније – гостовање у Фокус радију.
Гостовање монаха Антонија (Давидовића) у радио емисији „Црвени хоризонт“ на Фокус радију 15.9.2012. године.
Тема: СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВAMO СЕБЕ!
Fascist Terrorism In Europe
Belgium’s Baron Benoit de Bonvoisin is the „Black Baron.“
Former Belgian spy boss Albert Raes was the first to use the term „Black Baron“ to describe de Bonvoisin.
De Bonvoisin is said to be connected to fascist groups, to the CIA-NATO’s Operation Gladio, and to the Brabant Massacres (Nijvel Gang,) which killed 28 people in Belgium.
In the Dutroux child murder case, one of the people reportedly named by witnesses was Baron Benoit de Bonvoisin. (THE DARK CORNERS OF LIFE DUTROUX_NOTES)
The sort of terrorism that came to Belgium in the 1980s, and which has been linked to people like de Bonvoisin, may be about to hit the UK.
And there is a link to the UK’s SAS special forces.
People like this are training in various parts of Britain. These are the sort of people who murdered Jean Charles de Menezes.
UK Police are being given more powerful guns and extra training to prepare for a possible Mumbai-style terror attack in Britain.
Security chiefs are staging a series of terrorism exercises with police sharpshooters training alongside units of the notoriousSpecial Air Services (SAS).
Apparently, the development follows the discovery, in September 2010, of a credible ‘CIA-NATO Gladio-style’ false flag plot.
The SAS have been accused of training ‘terrorists’.
Britain’s SAS (Special Air Services) trained the Khmer Rouge.
The British Special Air Services (SAS) firm Keenie Meenie Services reportedly trained the Tamil Tigers. (Southern India, Sri Lanka terrorist groups)

On 30 January 2010, we learn that NATO generals devised Operation Cage (Cage probe deepens with Poyrazköy indictment)which included the idea of detonating explosives during school field trips to military museums in Turkey. The intention was to kill lots of kids.
The UK’s General Frank Kitson reportedly developed the idea of the ‘pseudo gang’. (General Frank Kitson: Trail Blazing Fake Terrorism)
The pseudo gang works for the military but pretends to be a bunch of terrorists.
The idea of the ‘pseudo gang’ is to murder innocent civilians and then blame the murders on the people that the military wants to discredit.
Pseudo gangs have been used in Vietnam, Italy, Turkey, Belgium, the Philippines, Kenya, Malaya, Northern Ireland, Iraq, London, Madrid, New York and many other places.
The top researcher on ‘NATO-CIA terrorism’ is Dr. Daniele Ganser, a Swiss historian and Senior Researcher at the Center for Security Studies at the Federal Institute of Technology (ETH) in Zurich. Ganser is the author of NATO’s Secret Armies – Operation Gladio and Terrorism in Western Europe.
It happened in Belgium.
In 1984, a squad of US Marines was parachuted into Belgium, and met by a member of the Belgian military intelligence. (NATO, Gladio and the strategy of tension. N.A.T.O stay behind.🙂
They hid for a fortnight before attacking the police station in Vielsalm. Weapons and ammumition were stolen. A belgian police officer was murdered.
In 1991, a Belgian Senate investigation proved that this attack was the work of the American and Belgian military.
Further attacks took place in Belgium. More arms and ammunition were stolen in these attacks. This stolen weaponry was handed over to fascist groups.
Around this time in Belgium, extremists were carrying out the so-called Brabant Massacres.
These were a group of attacks over a period of two years.
Groups of armed men would burst into restaurants and supermarkets and start shooting.
For example, on 9 November 1985, armed hooded men entered a supermarket and opened fire.
Eight people were killed.
Belgian soldiers roasting a boy. The Belgian military has been linked to massacres carried out in Belgian supermarkets in the 1980s.
An official report published on the Brabant Massacres in 1990 concluded that the killers were linked to people in the government.
„According to the report, the killers were members or former members of the security forces – extreme right-wingers who enjoyed high-level protection and were preparing a right-wing coup.“ (NATO’s Secret Armies, pg 145)
It should be noted that „The Supermarket massacres occurred during the period when the U.S. was pushing a plan to base the Euro-Missiles (nuclear-tipped Cruise missiles) in different European countries…“
„The Belgian Parliament, which investigated the incidents, felt that they were another attempt to sow confusion and fear among the populace, thereby generating public outcries for a law-and-order government which would be amenable to the Euro-Missiles.“ -(http://www.etext.org/Politics/Autonome.Forum/Antifa/gladio)
Belgian nobleman Benoit de Bonvoisin has been linked to the supermarket massacres. (Belgium Explained y / aangirfan: MADELEINE McCANN & CERTAIN FASCISTS)
he purpose of most terrorism is to keep the rich elite in power.
The military’s ‘stay behind’ groups have been linked to terrorist acts in Europe dating back to 1944.
In 1944, in Greece, agents of the government opened fire on peaceful protesters in Athens. 25 people were killed.
In the 1960s, CIA-NATO ‘secret armies’ were used to keep pro-USA governments in power in Greece, Italy and Turkey.
In 1969, a bomb exploded in a bank in Piazza Fontana, Milan, killing 16.
In 1999 the former head of Italy’s military intelligence, General Maletti declared that the Piazza Fontana bomb was masterminded by the CIA-NATO’s Operation Gladio secret armies, and right-wing terrorists, at the behest of the CIA.
According to a news story in the Sydney Morning Herald, 2 November 2002, „Some time around the 30 October 2002, senior officers in the Indonesian military HQ gave a piece of information to a military attache from a Western embassy in Indonesia – the source of explosive used in the October 12 bombing in Bali was the head of the counter-terrorism unit with the army’s special forces.“ The father-in-law of the officer concerned is Hendropriyono, Indonesia’s spy chief.
In 1980, bombs exploded in a Bologna railway station, and atMunich’s Oktoberfest, killing a total of 98 people.
In both cases, links are found to both right-wing extremists and the CIA-NATO secret armies (aka Gladio groups or ‘stay behind’ groups). (NATO, Gladio and the strategy of tension. N.A.T.O stay behind …)
In 2010 it was revealed that NATO generals plotted to bomb crowded mosques in İstanbul and plotted to down a Turkish plane and blame this on Greece. (Reactions grow against Sledgehammer military plot )
On 30 January 2010, we learn that elements of the Turkish military, linked to Ergenekon, devised Operation Cage as part of its plans to topple the Turkish government. (Cage probe deepens with Poyrazköy indictment)
Operation Cage included the idea of detonating explosives during school field trips to military museums.The intention was to kill lots of kids.














