Е, моји СРБИ…

ФБ страница Глас Косова и Метохије

Добро ти јутро Косово драго! Ајде буђење Метохијооооооо!

Сачувај нас Боже равнодушних којима је равно „све до Косова“!

РТС нам послао већ Наду Мацуру да нам каже како треба да се осећамо данас. Баш јој хвала… без ње не бисмо знали како се зове ова емоција.

Једном написа песму Бора Чорба „Осећам се ко последње го*но, ал то чувам и држим ко тајну“… па ја препоручујем госпођи дежурној докторки да мало слуша Чорбу од јутрос.

Шулц каза своје да нам измери пулс, а од тог се трена покидаше званичници европске уније и Србије д вилиџа да нам демантују ту страшну и врло очекивану вест!

Онда Додик као случајно даје савете да Београд пусти низ воду 90 000 људи у српским срединама око Гњилана, Пећи, Приштине, Призрена, Урошевца… а да се радујемо ако нам и дају Север са 60 000 људи.

Нико не помиње још 200 000 људи у камповима у ц. Србији који би да се врате кући.
Нико не помиње да би, ако би Србија (као што планира) признала Косово репубљик, Срби могли бити конститутивни народ на КиМ, па да имају званични језик поред шиптарског, своје школе, телевизију и болнице, своје локалне самоуправе незаисне од Приштине, па кад нас већ уваљују у нешто неприхватљиво, бар да нам мало олакшају живот у окупацији у којој бисмо, као наши преци, гајили своју децу, да некад, када ојача снага Србаља, могу да ослободе своју домовину…

Али не… Србија само даје…

И што и не би? Не даје Дорћол, не даје Земун, не даје Ниш, нити Крагујевац… Даје Грачаницу, Ораховац, Гораждевац… Пасјане, Шилово…. нека митска места на неком тамо далеком древном обитавалишту Срба који живе у сојеницама и не говоре чудан српски који Београђани зову бугарски, јер им на то личи…

Овакве предрасуде ће нам доћи главе!

Али Београдски несрпски медији немају намеру да извештавају о обичним људима. Њима КиМ представља само вест када има мртвих… а живи их се не тичу…

А кад се нека вест пробије кроз њихов црни филтер, они је саботирају причом да смо сви ми овде Тачијеви Срби – они који су прешли у шиптаре, узимајући документа и прихватајући плаћање струје… а то нам је све власт увалила… они су послали Борка идиота, да даје наше у наше име, без наше сагласности…

И сви наши мртви изгледа су живот дали за џабе… јер ето Борка који продаде и њихове гробове…

А ми данас нормално… на посао, у школу, на факултет, у шетњу, на кафу… а све то слушајући вести које говоре о нашем животу, али као да је негде у Танзанији а не овде на безмало 400 км од Београда…

Е, моји СРБИ…

Израел од 1949. године ратује са целим Арапским светом, лобира међу западом, сарађује са истоком, обучава све грађане да су војници, гради у пустињи своје царство… и успева да извози све, чак и храну… А Србија, богата свим и свачим цркава од глади…
Али Израелци, ма колико их нико не волео, мора се признати, имају снагу да преживе све недаће, јер они не остављају своју браћу. Иако живе у Америци по три четри генерације, они редовно иду у Израел и шаљу им новац…

Мора се признати, преживели су египатско, римско, немачко царство… а Срби падоше на шиптарима који су до јуче на планини општили с козама… али то је зато што већ на 30 км одавде никог није брига за нас, нико није био на КиМ нити га боли уво да направи протест што је Шулц све ово пробаљезгао…

И нека нестанемо! Нисмо ми достојни да преживимо ово… народ који не држи до себе више, није заслужио да га други поштују…

Ја не бих да Србија призна моју браћу и сестре, кумове и куме, рођаке и пријатеље „јужно од Ибра“… Ја волим Богородицу Љевишку, велики прелепи Милутинов храм, али ја бринем и за Милицу, малу анђеоску девојчицу која је пошла у школу у царском Призрену… она мени није колатерарна грешка, нити ми је за жртвовање, макар се њеним животом купио мир свих Српкињица по целом свету…

Ја мој народ знам поименце… мени они нису статистика, нити су ми нешто чиме се тргује… Они су живи људи са својим сновима, својим надањима, својим љубавима, мукама, проблемима, болестима… и нису криви што живе са погрешне стране Ибра…
То сте криви ви који седите у тим столицама на власти и мудро климате главом док вам се хлади капућино у кнез Михајловој…

Овде, бре, неко гине за домовину!!!

НЕ ПРИХВАТАМО НИШТА ШТО ЈЕ БОРКО ПОТПИСАО!!!

ПРИЗНАТЕ ЛИ КОСОВА РЕПУБЉИК, ИМАЋЕТЕ, СЕМ ШИПТАРА, 150 000 НОВИХ НЕПРИЈАТЕЉА  – НАС!!!

А1

Мерак ми је да поново чујем слатке речи мог Косова и Метохије…

Извор: ФБ страница Глас Косова и Метохије

Целе године сам у ц. Србији. Од 1999. Тамо живим са својима. Идем у школу. Тренирам спортове. Имам друштво. Од старе куће начинила је моја мајка нови дом за нас, одвајајући од уста. Није ми толико лоше. Навикнеш се. Имам и друштво…

Па ипак, кад дођем лети код деде, мерак ми је да чујем говор мог Каменичког краја.. љубим слатке речи мог Косова и Метохије.

Комшија мог деде се дере: „Здраво живо. Арно ли си девојче?“
„Арно него што, кад сам се довукла“.
„Ако жими ти, добор си ни дошла. Красна си како баба ти Роксанда, Бог душу да гу прости, како лутка је била“.
„Фала деда Мирко, несам баш како она, ал ете викав на њима сам се изметнула“.
„Татко дома ли ти је? Како ти је мајка, сас здравље добро ли су? Сестриче порасте ли малко?“
„Порасла, порасла, добро су фала“.
„Ајд…отидо неко сено да зберемо, па ће свратим на кафу, ал твоје слатке руке да гу варив!“
„Ако, ако, дођи…туј смо“

Комшика Марија долази, за њим. Старија жена у својим 60-им. Шарена марама, тамне сукња и блуза, бела кецеља… лице црно, изборано од рада.

„Стигла си синко? Ако жими ти, деду некој да погледа и да помогне.“
„Да, добар дан бака Маро. Што работаш? Како си?“
„Еве ћерко, да кажем добро, на Бога да не досађам. Расвацала ми се нак квочка, по чел дан сеца ги пилчики по обор, немож гу намавам. А ете почела и овај зимница, правим ајвар, пинџур, меџану, цепкану, пеглану и тој такој.“
„Зовни ме ти ако ти треба помоћ“
„Ће треба жими ти, имам да те викам, фала… него ми жал теј твоје беле руке, куде да те мучим. Твоја мајка ће ме утепа“
„Не море, она ми рече ја на сви да се нађем“
„А како ти је мајка, голема је тој госпођа, да ми гу поздравиш пуно. Они не ли ће долазив?“
„Не могу сад, ал добро кад тата пустио и мене. Стра га да ми шиптари не направив нешто.“
„Јес, женско дете, ваља да се чува. Нема, синко, овде ништо. Мирно. Лажев овија на телевизор…добро ни је на нас“

Ја само меланхолично уздахнем гледајући за њом како чило трчи својим пословима… Добро је мало сутра!

Ал’ бар сам успела да дођем, све ћу да сликам, па да у данима носталгије у свом новом дому у ц. Србији, могу да плачем на миру над својим селом, над својом домовином…

Интервју са Владимиром Путином(1)

08.09.2012. – ВОСТОК

Први интервју са председником Путином после инаугурације за РТ

РТ: Добар дан, ви гледате  РТ са Кевином Овеном. Велико нам је задовољство рећи да је данас са нама председник Руске Федерације, Владимир Путин. Задовољство нам је, јер је ово његов први велики интервју после инаугурације. Господине Председниче, хвала Вам што сте издвојили Ваше време да разговарате са нама.

Пре свега, оно о чему бих желео да разговарамо је долазећи самит АПЕК. Ускоро ћете ићи тамо – у Владивосток, јер је то први пут да се у Русији одржава такав престижан догађај. Али, ту се увек намеће питање – шта се заправо постиже на овим скуповима, скуповима као што је овај, или попут Г8, Г20?

Иако АПЕК има првенствено економски карактер, такође је укључено и доста политике. И наравно,  много кључних играча, укључујући и Вас, укључујући и САД, доста кључних играча није сагласно о неким веома кључним питањима. Мислим на Сирију, мислим на противракетну одбрану, мислим на Иран. Да ли постоји опасност да политика угуши, стане на пут, великим економским пословима за које се ти исти кључни играчи надају  да ће их потписати на овом самиту, или бар причати о потписивању?

ВП: То ​​је тачно. Али, у ствари – и управо сте сами рекли – АПЕК је првобитно замишљен као форум за дискусију о економским питањима. И, као земља домаћин овогодишњег самита, такође намеравамо да се фокусирамо на економске и социо-економске изазове.

АПЕК је првобитно основан са крајњим циљем либерализације глобалне економије. И ми намеравамо да то буде кључно питање на дневном реду у Владивостоку.

Када сам позвао наше колеге, пре пет година, да се нађемо на овом форуму, посебно у Руској Федерацији, мој разлог је био да се призна значај ове области за Русију, с обзиром да се две трећине територије Русије налазе у Азији, а ипак већи део наше спољне трговине – више од 50 одсто – је са Европом, док Азија чини само 24 одсто. У међувремену, Азија се развија брзо и интензивно. Ви и ја то знамо, и сви то знају. Дакле, ми планирамо да се првенствено усредсредимо на економске изазове, транспорт, глобалну безбедност хране и задатак либерализације глобалне економије. Добро је позната чињеница да је последњих година забележен драматичан пораст броја људи који су погођени глађу, који је порастао за 200 милиона. То значи да 1 милијарда људи широм света тренутно пати од недостатка хране, или глади. Верујем да је ово проблем који ће бити у фокусу, заједно са бројним другим изазовима који су веома осетљиви и значајни за милионе људи.

Што се тиче Сирије и других жаришта – питања која су тренутно у центру пажње – свакако ћемо им се посветити у нашим расправама на форуму, у билатералним разговорима, или на други начин. Неће бити занемарени.

РТ: Да ли мислите да би ипак требало да буде више практичних резултата? Да ли су ти догађаји, као што је АПЕК, мало превише ток-шоу?

ВП: Знате, недавно сам присуствовао састанку Г20 у Мексику. По правилу, такви састанци су унапред припремљени и о њима унапред разговарају наши сарадници, министри и високи стручњаци, па ипак постоје одређена питања на које се фокусирају шефови држава који су присутни. А у ствари, то је тако било у Мексику. Био сам веома заинтересован да пратим дискусије и слушам супротстављена мишљења, и ја сам учествовао у неким од тих дискусија. Мислим да ће на форуму који следи бити  исто тако много дебата. Али, то је само кроз такав вид помног, напорног рада – из године у годину, из квартала у квартал, ако не и из дана у дан, ако ми опростите на мом бирократском језику – да на крају можемо доћи до прихватљивих решења за осетљива питања, као што је, рецимо, либерализација трговине. Јер, ово је питање које утиче на милионе људи. Знате,  питања о којима се расправља у оквиру Светске трговинске организације, као и долазећег самита АПЕК-а су толико неизмерно важна за нас, делом због тога што је Русија сада пуноправни члан СТО. Такође смо успоставили Царинску унију и Заједнички економски простор на пост-совјетској територији, заједно са Белорусијом и Казахстаном. А,  дијалог је веома важан за нас, тако да нашим партнерима можемо објаснити и помоћи им да схвате колико овај вид удруживања у пост-совјетској зони  може бити користан  и од помоћи. Посебно, јер су покретачке снаге које сам поменуо,  утемељене на основу принципа СТО.

РТ: Хвала на објашњењу. Вратићемо се на АПЕК мало касније, али дотакли сте се још једне велике теме о којој се много пише, ужасни догађаји који су се одвијали у Сирији током последњих 18 месеци. Став Русије је био непоколебљив сво време. Рекли сте да не би требало да постоји страна интервенција и да би сиријски народ требало да буде тај који одлучује и да се то треба урадити кроз дипломатију. То је одлична идеја, али из дана у дан се губе невини животи на обе стране. Да ли је време за нешто више од разговора? Да ли Русија можда сада треба да преиспита своје ставове?

ВП: Како то да је Русија једина од  који се очекује да преиспита свој став? Зар не мислите да наше колеге у преговорима, такође, треба да преиспитају своје ставове? Јер, ако се осврнемо на догађаје у последњих неколико година, видећемо да доста иницијатива наших партнера нису завршене баш онако како се намеравало.

Узмите примере бројних земаља које су ношене ескалирајућим унутрашњим сукобима. САД и њени савезници су отишли у Авганистан, а сада сви они само размишљају о томе како да изађу из Авганистана. Ако нешто треба ставити на дневни ред, то је питање помоћи у повлачењу њихових снага и опреме из Авганистана преко наших транзитних праваца.

Да ли сте сигурни да ће ситуација тамо бити стабилна у наредним деценијама које долазе? За сада, нико није сигуран у то.

И погледајте шта се дешава у арапским земљама. Било је значајних дешавања у Египту, Либији, Тунису, Јемену, итд.  Да ли бисте рекли да су ред и просперитет потпуно обезбеђени овим народима? И шта се дешава у Ираку?

У Либији и даље бесне оружани сукоби међу различитим племенима. Нећу ни споменути начин на који је земља променила свој режим: то је посебна тема. Оно што нас брине, и желим још једном  то да нагласим, је тренутни рат у Сирији. Али, у исто време, ми смо једнако забринути због могућих последица одређених одлука, уколико се оне предузму.

По нашем мишљењу, најважнији задатак данас је окончање насиља. Ми морамо позвати све зараћене стране, укључујући владу и такозване побуњенике, оружану опозицију, да седну за преговарачки сто и одлуче о будућности, која би свима у Сирији гарантовала сигурност. Тек онда треба да пређу на неке практичне мере у вези будућег управљачког система државе. Ми схватамо да овој земљи треба промена, али то не значи да промена треба да дође са крвопролићем.

РТ: С обзиром на чињенице које се односе на Сирију, а које видите на столу сада, шта је следећи корак? Шта Ви мислите да ће се реално следеће десити?

ВП: Рекли смо нашим партнерима да  желимо да седнемо заједно за преговарачки сто у Женеви. А кад смо сели, заједно смо скицирали смернице за даљу акцију, која би помогла да се донесе мир Сирији и усмерила дешавања ка конструктивнијем путу. Добили смо скоро једногласну подршку и поделили резултате разговора са сиријском владом. Али, онда су побуњеници заправо одбили да признају те одлуке, а многе преговарачке страна су се такође тихо повукле.

Верујем да, прва ствар коју треба урадити,  је зауставити испоруку оружја у ратну зону, а што још увек траје. Требало би да престанемо покушавати да намећемо неприхватљива решења на обе стране, јер је то ћорсокак. То је оно што треба да урадимо. То је тако једноставно.

Срећом, генерално имамо пријатељске односе са арапским светом, али бисмо желели да останемо далеко од исламског секташког сукоба, или се мешамо у обрачуне у које су укључени сунити, шиити, алави  и тако даље. Свакога третирамо са једнаким поштовањем. Такође се добро слажемо са Саудијском Арабијом и другим земљама; ја сам развио топли лични однос са чуварима две исламске светиње. Једини и основни мотив иза нашег става је жеља да се створи повољан амбијент да се ситуација позитивно развија у наредним годинама.

РТ: Каква су Ваша размишљања о Уједињеним нацијама и начину на који су  Уједињене нације реаговале, нарочито у Сирији. Било је критика да нису успеле да одрже јединствени став и да су постале више као марионетска организација. Да ли делите то мишљење?

ВП: Сасвим супротно, рекао бих. Мој став по том питању је апсолутно супротан од онога што сте управо рекли.  Да су се Уједињене нације и Савет безбедности заиста претворили у пуко средство за рутинско одобравање било које од држава чланица, они би престали да постоје, баш као што се то десило са Лигом народа. Али реалност је да су Савет безбедности и УН створени да буду средство за компромис. Тежња да се то оствари је дуг и сложен процес, и само тежак рад нам може донети плодове.

РТ: Господине Председниче, желео бих да Вам поставим једно друго питање – велики број западних и арапских земаља су тајно подржавале Слободну сиријску војску (FSA) – и заиста, неки од њих то сада раде отворено. Наравно, ствар је у томе што се сумња да FSA, у своје редове, ангажује познате борце Ал Каиде. Дакле, преокрет у овој причи јесте да доста земаља у ствари спонзорише тероризам, ево на пример у Сирији, земаља које су и саме патиле од страшног тероризма. Да ли је то добра процена?

ВП: Знате, када неко жели да дође до краја за који сматра да је оптималан, искористиће сва средства. По правилу, они ће покушати и урадиће то милом или силом – и ретко кад мислити на последице. То је био случај током рата у Авганистану, када је Совјетски Савез извршио инвазију 1979. У то време, наши садашњи партнери су подржали побуњенички покрет и у суштини проузроковали Ал Каиду, која се касније осветила САД-у.

Данас неки желе да користе војнике из Ал Каиде, или неке друге организације са једнаким  радикалним ставовима, да остваре своје циљеве у Сирији. Ова политика је опасна и врло кратковида.  У том случају, требало би откључати Гвантанамо, наоружати све његове затворенике и довести их  у Сирију да се боре – то је практично иста врста људи. Али, оно што треба имати у виду је да ће се једног дана ти људи осветити својим бившим  заробљивачима. С друге стране, ти исти људи треба да имају у виду да ће на крају завршити у неком новом затвору, веома налик оном недалеко од кубанске обале.

Желео бих да нагласим да је ова политика врло кратковида и препуна тешких последица.

РТ: Ја бих да ово сада мало проширимо, мало даље од Сирије. Дотакли сте се Сирије. Сирија је у сред грађанског рата, гледамо сукобе у Бахреину и Саудијској Арабији. Ствари су мало мирније у Египту, Либији и Тунису, како сте малопре споменули. Али, држати се подаље од свега тога, свих невоља које смо видели на Блиском истоку, свих превирања тамо – да ли је то уопште добро или лоше, како сада стоји тај регион?

ВП: О томе можемо разговарати до у ситне сате и још увек не би имали довољно времена. За мене је јасно да ови догађаји имају историјску логику. Лидери ових земаља су очигледно превидели потребу за променом и пропустили текуће трендове у земљи и иностранству, тако да су пропустили да проведу реформе које би спасиле дан. Сви ови догађаји просто логично произилазе из ове позадине.  Да ли је ово благослов или проклетство, са многим негативним импликацијама, сада је сувише рано да се каже. У сваком случају, недостатак цивилизованог приступа, висок ниво насиља, су до сада стајали на путу било каквих одрживих политичких структура, које би помогле у решавању економских и социјалних проблема у друштвима погођеним тим догађајима. То је оно што изазива много забринутости за будућност. Зато људи у овим земљама, којима је било доста свог претходног режима, јасно очекују од нових власти да почну одговорно решавати њихове социјалне и економске проблема. Али без политичке стабилности, ови проблеми не могу бити решени.

РТ: Да пређемо сада на Сједињене Америчке Државе, предстојеће изборе тамо, којима се сви много радујемо. Наравно, Барак Обама је,  током последње 4 године, одлучно ресетовао дугме  са Русијом, али било је и успона и падова, и још увек постоји тај одбрамбени ракетни штит  који Русији задаје главобољу у Источној Европи. Ако Обама освоји други мандат, шта је то што ће  дефинисати следеће поглавље у  односима између Русије и Америке, и да ли је то поглавље са којим можете да урадите посао?

ВП: Верујем да су током протекле четири године председници Обама и Медведев направили велики напредак у јачању руско-америчких односа. Потписали смо нови СТАРТ споразум. Подржана од стране САД-а, Русија је постала пуноправни члан Светске трговинске организације. Било је више разлога да будемо оптимистични по питању наших билатералних односа: наша ојачана сарадња у борби против тероризма и организованог криминала, у неширењу оружја за масовно уништење и друго. Другим речима, ми смо акумулирали доста позитивног искуства.

Али питање које сте поменули – амерички антиракетни одбрамбени систем – је сигурно једно од кључних питања на данашњем дневном реду, јер укључује виталне интересе Русије. Научници и стручњаци схватају да једнострано решење неће повећати глобалну стабилност. У суштини, намера је да се наруши стратешки баланс, што је веома опасно, јер ће свака страна увек настојати да одржи своје одбрамбене способности, а цела ствар би могла једноставно активирати трку у наоружању. Да ли је могуће да се пронађе решење за проблем ако председник Обама буде поново изабран за други мандат? У принципу, да, јесте. Али овде се не ради само о председнику Обами. Колико ја знам, његова жеља да се пронађе решење је сасвим искрена.

Срели смо се недавно на маргинама самита Г20 у Лос Кабосу, у Мексику, где смо имали прилику да разговарамо. И мада смо углавном разговарили о Сирији, имао сам прилику да осетим расположење мог колеге. Мој осећај је да је он искрен човек и да он искрено жели да имплементира позитивне промене. Али, може ли он то да уради, хоће ли му дозволити? Мислим, постоји и војни лоби, и Стејт департмент, који је прилично конзервативан. Успут, прилично је сличан Министарству спољних послова Русије. Њима руководи велики  број професионалних кланова, који тамо раде већ деценијама. Ствар је у томе да, у циљу решавања проблема противракетне одбране, обе стране треба да прихвате као аксиом ‘да, ми смо поуздани партнери и савезници једни другима’. Замислимо на секунд да имамо решење – то значи да ћемо од сада заједнички процењивати ракетне претње и заједно контролисати овај систем одбране. То је веома осетљиво подручје националне одбране. Нисам сигуран да су наши партнери спремни на овај вид сарадње.

РТ: Да ли постоји нешто што Русија може да уради да покуша да се нађе на средини, да да бољу основу?

ВП : Урадили смо шта смо могли. Рекли смо, хајде да то урадимо заједно. Наши партнери до сада одбијају да нас прате. Шта друго да радимо? Можемо одржавати дијалог. То је управо оно што ћемо радити, али наравно, како наши амерички партнери наставе са развојем своје противракетне одбране, ми ћемо морати да мислимо о томе како ми можемо да се бранимо и да очувамо стратешки баланс. Узгред, европски савезници Америке (који су такође руски партнери) немају никакве везе са тим. Верујем да, као припадник европске нације, треба то да разумете. Ово је чисто амерички систем противракетне одбране, стратешки, са својим европским елементима који су гурнути на периферију. Европи, баш као ни Русији, није дозвољено да учествује ни у  процени ракетних претњи, нити  у контролисању система. Наш оригинални предлог је био да се то  развије као тространо решење, али се наши партнери нису сагласили са тим.

РТ: Дакле, мислимо да можете да радите са Бараком Обамом, ако он добије изборе. Шта ако Мит Ромни победи? Видите, имам овде неке цитате од пре само месец или два. То је човек који, ако уђе у Белу кућу  каже „Русија је, без сумње, наш геополитички противник број један. Они се боре на страни најгорих светских лица“, и наставио је „Русија није пријатељски фактор на светској позорници „. Да ли можете да радите са њим, господине?

ВП: Да, можемо. Ми ћемо радити са било којим председником кога изабере амерички народ. Али, наш труд ће битиолико  онефикасан, колико наши партнери то желе.

Што се тиче става господина Ромнија, ми разумемо да је то, у извесној мери, мотивисано реториком предизборне кампање, али такође сматрам да очигледно није у праву, јер такво понашање на међународној сцени је исто као и коришћење национализма и сегрегације као оруђе домаће политике САД-а. Такав утицај на међународној сцени је исти, као када неки политичар, особа која жели да води нацију, посебно велику земљу попут САД-а, изјављује да је неко априори непријатељ. А узгред, то подсећа на нешто друго.

Када говоримо о систему противракетне одбране, наши амерички партнери нам стално говоре  „то није усмерено против вас“. Али шта ће се  десити ако господин Ромни, који сматра да смо ми амерички непријатељ број један, буде изабран за председника Сједињених Америчких Држава? У том случају, ракетни одбрамбени систем ће дефинитивно бити усмерен против Русије, јер је технолошки конфигурисан управо за ту сврху.

А такође морате водити рачуна и о његовом стратешком карактеру, није изграђен за годину или чак једну деценију, а шансе да човек са Ромнијевим ставовима може доћи на власт су прилично високе. Дакле, шта ми треба да урадимо да осигурамо нашу безбедност?

РТ: Волео бих, за тренутак, да разговарамо о најновијим дешавањима у случају Магнитски, и  САД и Британија, Британија однедавно ради на списку руских званичника, руских грађана, за које они кажу да су одговорни за његову смрт. Он је био високо позиционирани финансијски адвокат, који је умро у руском затвору, само да објасним нашим гледаоцима. Зашто је још увек утисак у иностранству да Русија с тим није могла изаћи на крај, да се са одговорним људима није правилно поступало. Зашто се још увек то врти?
ВП: Постоје људи којима треба непријатељ, траже противника с којим би се борили. Да ли знате колико људи умире у затворима у тим земљама које су осудиле Русију? Бројеви су огромни! Погледајте САД,  која се појавила са тзв. Магнитски листом. Као што знате, у Русији не постоји смртна казна, док у САД-у и даље постоји. Свако, укључујући и жене, може бити погубљен. У исто време, сва цивилизована друштва знају да се могу појавити правосудне грешке у случајевима смртне казне, чак и када људи признају кривицу. Касније се испостави да осуђеник није починио злочин.

Али то је једна ствар. Још важније, сматрам  да само Бог има право да одузме живот. Али ја не желим да улазим превише у то сада – у томе постоји много филозофије. Али, имајући то на уму, могли смо саставити нашу црну листу, и више од једне, о људима који користе смртну казну у другим земљама. Али смо изабрали да то не радимо.

Што се тиче господина Магнитског, свакако је велика трагедија што је умро у затвору. И ту свакако мора да се спроведе темељна истрага. Ако је неко крив, мора бити кажњен. Али оно што ја желим да нагласим је да у овом случају не постоји апсолутно никакав политички контекст. То је трагедија, али то има само везе са криминалом и правном процедуром, а не политиком. Не више од тога.

Ипак, неко гледа да поквари односе са Русијом. Забранили су неким руским званичницима, који су наводно учествовали у смрти господина Магнитског, да уђу у њихове земље. Наравно, жао ми је због његове смрти и изражавам моје саучешће његовој породици.

Али, шта би Русија требало да уради у таквим случајевима? Предузме одговарајуће кораке и састави сличну листу званичника из оних земаља, које уводе такве мере против Русије. Тако на пример…

РТ: И да разјаснимо, Русија неће поново испитати овај случај?

ВП: Који случај? Шта треба да се поново суди? Ми само треба да сазнамо да ли је неко крив за његову смрт или не. А ако је неко крив и одговоран за смрт на неки начин, та особа треба да сноси одговорност. То је то. Опет, политика није у позадини тога. То је посао стручњака за спровођење закона да воде рачуна о томе.

И наравно, руске власти ће то урадити. Тужилаштво ради на томе.

РТ: А сада бих желео да попричамо о суђењу и хапшењу панк групе Пуси рајот.  Било је много критика да је изречена сувише јака казна, превише и и да се на крају осветило и да је, што се тиче публицитета, привукло још више људи њиховом циљу. Да ли сматрате да се овај случај требао другачије водити?

ВП: Ви радите у Русији већ неко време, а можда  знате нешто руског. Молим Вас да преведете име бенда на руски?

РТ: Пуси рајот панк бенд, не знам како бисте их назвали на руском господине, али можда бисте ми Ви могли рећи!

ВП: Можете ли превести прву реч на руски? Или би можда звучало превише непристојно? Да, мислим да не бисте то урадили, јер звучи превише непристојно, чак и на енглеском језику.

РТ: Ја стварно мислим да се односи на мачке, али схватам шта мислите. Да ли мислите да се случај погрешно водио на било који начин, да ли се нешто маже научити из овога?

ВП: Знам да разумете савршено добро, не морате се претварате да не схватате. То је само зато што су ови људи натјерали да се име њиховог бенда изговори превише много пута. То је опсцено – али заборавите.

Ево шта бих желео да кажем. Увек сам осећао да казна треба да буде сразмерна преступу. Ја нисам у позицији сада и, у сваком случају, не бих  да коментаришем одлуке руског суда, али бих  радије говорио о моралној страни приче.

Прво, у случају да нисте чули, пре пар година, једна од чланица бенда је поставила три слике у једном великом супермаркету у Москви, са знаковима који говоре  да би Јевреје, хомосексуалце и раднике имигранте требало протерати из Москве. Мислим да су власти требале да обрате пажњу на њихове активности тада. Након тога, оне су организовале оргију на јавном месту. Наравно, људи имају право да раде шта хоће, док је год то легално, али ова врста понашања на јавном месту не би требало да прође незапажено од стране власти. Онда су, на интернету, поставиле видео снимак тог оргијања. Неки љубитељи групног секса кажу да је то боље него један-на-један, јер као и у сваком тиму, не морате стално да ударате лопту.

Опет, у реду је ако радите оно што волите  приватно, али нисам толико сигуран што се тиче постављања акција на интернету. То би такође могао да буде предмет правне процене.

Онда су се појавили у Катедрали Јелохово, овде у Москви, изазивајући безбожничко скрнављење, и онда отишле у другу катедралу и тамо изазвале хаос.

Руси и даље имају болне успомене из раних година совјетске владавине, када је прогањано на хиљаде православних, муслиманских, као и свештеника других религија. Совјетске власти су брутално потиснуле свештенство. Многе цркве су уништене. Напади су имали разарајући ефекат на све наше традиционалне религије. И тако, у целини, сматрам да држава мора да заштити осећања верника.

Нећу коментарисати да ли је пресуда добро утемељена и казна сразмерна преступу. Ове девојке требају имати адвокате који бране њихове интересе на суду. Оне имају право да уложе жалбу и траже нову расправу. Али то је до њих, то је само правно питање.

РТ: Да ли је уопште реално да ће добити неку врсту превременог пуштања на слободу?

ВП: Ја не знам да ли су њихови адвокати поднели жалбу или не. Не пратим случај тако помно. Ако су се жалили, виши суд је овлашћен да предузме било какву одлуку. Да будем искрен, ја покушавам да останем што је могуће даље од случаја. Знам детаље, али не желим да у то улазим.

РТ: Постоји забринутост у земљи и иностранству да Русија болује од притиска на опозицију, од кад сте се вратили као председник. Пооштрен је закон о клевети, којим су повећане казне за клевету, закони о цензури интернета, који су донешени да би се заштитила деца. Све ово је  уведено под Вашим надзором. Шта Ви мислите, где је баланс између здраве опозиције и очувања реда и мира? Шта Ви мислите о томе?

ВП: Дакле, онда је истина да друге земље немају законе који забрањују дечију порнографију, укључујући онлајн?

РТ: Имају.

ВП: Дакле имају? Па, ми до недавно нисмо. И, ако смо почели да штитимо наше друштво и нашу децу од ових кривичних дела …

РТ: Можда је због тајминга увођења? Можда је изгледало помало строго, како сте се поново вратили на власт.

ВП: Ја покушавам да не мислим о томе. Ја само радим оно што мислим да је добро за ову земљу и њен народ. И тако ћу радити у будућности. Наравно, свестан сам колико моји кораци одзвањају у свету, али то не може да диктира моју политику.  Сви кораци које предузимамо у интересу су руског народа, и наша деца требају ову врсту заштите. Нико неће ово да користи као средство за ограничавање слободе Интернета или онлајн слободе, али имамо право да заштитимо нашу децу.

Ако говоримо о томе шта неки називају притисак … Требали бисмо да појаснимо оно о чему говоримо. Ако га схватимо као једноставан захтев да сви, укључујући и опозицију, поступају у складу са руским законом, онда ће овај услов бити доследно примењиван.

Такође, можете да се сетите масовних нереда, који су шокирали  Британију пре неких годину дана. Много људи је повређено, а доста имовине оштећено. Да ли је боље пустити да се ствари погоршају до те мере, и онда провести годину дана трагајући за лицима и њиховим затварањем? Мислим да је најбоље не пустити да ствари оду тако далеко? То је прво.

Друго, дозволите ми да сада пређемо на тврде чињенице. Морате да знате да сам пре годину дана подржао реформу, којом ће руски губернери бити бирани, а не именовани, као раније тајним гласањем. Али сам такође преузео следећи корак. Након ступања на дужност, увео сам нови закон о изборима за Горњи дом руског парламента. Ови конкретни кораци ће утрти пут ка више демократској Русији, а то је истина и за њен народ и њену државу. Било је и других предлога, укључујући промене у процесу доношења закона.

Државна дума сада разматра кориштење јавних иницијатива које се односе на велика национална питања, достављена путем Интернета, као извора новог законодавства. Уколико Нацрт закона  подржи 100.000 веб гласова, онда ће о томе бити разматрано на  Државној думи. Сада смо у потрази како да ту идеју спроведемо у пракси. Постоје, такође, и други велики предлози. Тежимо да наше друштво буде још напредније и више демократско и намеравамо да будемо доследни, следећи овај пут.

РТ: Започели смо наш разговор говорећи о предстојећем самиту АПЕК-а, на који ускоро идете. Тамо ћете се састати са кинеским председником Ху Ђинтаом. Нећете се састати са Бараком  Обамом, јер он неће бити тамо, Хилари Клинтон ће бити. Да ли је то знак како он гледа на  АПЕК? Ми знамо да је он заузет, али, је ли то знак како се он односи према АПЕК-у? И да ли је то знак да Кина постаје све већи геополитички и комерцијални партнер?

РТ: Кина заиста постаје глобални економски и политички центар. Ово је део глобалног тренда, са новим центрима који се јављају на политичкој и економској сцени. То је очигледна чињеница, питање је темпо промена. Кина је преузела ову нову водећу улогу, не само у очима Русије, већ и у очима целог света. Оно што нас чини прилично посебним је то  да су Русија и Кина комшије и требало је хиљаде година да се наши специјални односи развију тамо где смо сада. Прошли смо  кроз сунчана времена која су била веома корисна за обе земље. Такође смо прошли кроз периоде мрака и конфликата. Тренутно, руско-кинески односи су на невиђеном максимуму, и ми делимо међусобно поверење, како у политичком, тако и у економском смислу. Током наредних година смо се обавезали да ћемо постићи промет у вредности од 100 милијарде долара. Да би ово сагледали, тренутно Европа чини 51% спољне трговине Русије, која износи преко 200 млрд долара. То ће бити озбиљан напредак.

Наши амерички партнери су нам давно рекли да Барак Обама неће присуствовати самиту. Разлог је изборна трка у САД, мислимо да је то у реду. САД ће и даље бити заступљена на високом нивоу. Тако,  да, ми то знамо већ неколико месеци, и у потпуности разумемо разлоге. У сваком случају, то ће бити велики самит, са највишим званичницима који долазе из двадесетак земаља – шефови држава и влада. Наравно, штета што председник САД не може да дође овај пут, али ништа. Мислим, да је стварно имао прилику, не би је пропустио, јер је то добар догађај за САД да разговарају, не само са нама, него и са другим азијско-пацифичким партнерима.

У сваком случају, ја сам се раније срео са Бараком Обамом, као што сам рекао, у Мексику, и имали смо прилику да разговарамо о нашим билатералним односима и разменимо мишљења о великим глобалним питањима. Дакле, ми настављамо наш дијалог.

РТ: Враћамо се опет на домаће теме, желео бих да разговарамо о корупцији. То је реч која се стално појављује овде у Русији. Говорили сте о томе раније, али пре свега, претходни председник је корупцију заиста стављао на врх своје листе ствари које треба да реши. Међутим, када је Димитриј Медведев напустио дужност председника, доставио је скроман извештај о успеху. Колико је корупција озбиљан проблем овде у Русији у 2012, и шта ћете Ви урадити поводом тога?

ВП: Корупција је проблем за сваку земљу. А успут, наћићете је у свакој  земљи, било у Европи, или у Сједињеним Државама. Они су легализовали многе ствари. Узмимо приватни корпоративни лоби – шта је то, је ли то корупција или не? То је легализовано, и као такво је формално у реду, у складу са законом. Али то зависи од тога како гледате на то. Зато ћу поновити да је тај проблем, проблем у многим земљама.

Важнији је ниво и обим корупције. У нашем случају, они су прилично високи. Али, то је типично у земљама у транзицији. Разлог је у томе што, док се развијају нови економски модели, многе ствари још нису прилагођене или уређене, а држава није увек у контроли. Ту су и проблеми вредности, нарочито када се крећемо од социјалистичког начина размишљања и планске економије, ка вечним вредностима. То је компликован процес, нарочито ако ново тржиште олакшава брзо стицање богатства за одређене кругове, или групе људи. То је нешто што се доживљава болно и прекорно. Просечна особа затим почиње размишљати: ако је у реду да неки људи за неколико година зараде милијарде, зашто није добро да ја урадим ово или оно, чак и ако то није тачно у складу са законом и моралним вредностима ?

Све ово поткопава саму основу кампање против корупције. Ово је веома тежак процес. Али, несумњиво је суштински део нашег дневног реда, а ми ћемо наставити са нашим напорима у овој области.

РТ: Постоји велики списак узрока које сте навели, где ћете почети да то решавате, и када ће се те промене видети, када ће бити боље?

ВП: Оно чим треба почнети је, да наше целокупно друштво презире сам појам корупције. Корупција је двосмерни процес, са две стране, давалац мита и прималац мита, и често се дешава да су даваоци мита још активнији од оних који примају мито. Стога, то је ствар подршке моралним вредностима, као и питање да наше агенције за провођење закона начинимо ефикаснијим и развијемо правни оквир који смањује могућности за корупцију. То је мулти-димензионални задатак, веома осетљив и тежак. И ми ћемо радити на сваком његовом аспекту.

РТ: Један од практичних начина о којима говорите је нови нацрт закона који спречава владине званичнике да отварају банковне рачуне и поседују имовину у иностранству. Не знам шта Ви мислите о том закону, али зар није могуће да неко користити туђи рачун. Како ћете да  спроведете тај закон?

ВП: Наравно да можете. Овај закон још увек није донет, у току је разматрања у Државној  думи. То, наравно, подразумева одређена ограничења за званичнике, јер садашњи закон дозвољава сваком руском држављану да има инострани банковни рачун или имовину. Ипак, ограничења се могу увести за неке званичнике, посебно оне на високом нивоу. Ја не видим ништа необично у томе, посебно имајући у виду реалност данашњице. Али Државна дума ће морати да представи разлоге за свој предлог и развије га у детаљном нацрту закона. Све у свему, мислим да овај закон има вредност и да ће у одређеној мери помоћи у борби против корупције. Наравно да хоће, јер они људи који су спремни да се посвете служењу својој земљи и њеним људима, треба да буду спремни да прихвате такве услове – да, ако желе да имају банковни рачун, то ће морати да буде руски банковни рачун, или руски огранак банке. Зашто да не? Многе иностране банке имају филијале у Русији. Могу задржати своје рачуне овде. Зашто ићи у Аустрију или САД да отворите рачун? Ако вежете вашу судбину за ову земљу,  будите толико љубазни да обзнаните ваше интересе овде, укључујући и финансијске интересе, не кријте свој новац било где.

РТ: Док сте још са нама, господине … интересује ме Ваше мишљење о актуелном случају Џулијана Асанжа у Британији, његовој правној бици са Британијом и са бројним другим земљама, као и његови покушаји да добије азил у Еквадору, који је сада и добио, и крије се у амбасади  Еквадора. Које је Ваше мишљење о ставу Британије, у једном тренутку су говорили о одузимању дипломатског имунитета амбасади, како би стварно могли ући и ухватити га. То звучи помало чудно, када Русија тамо има велики број осумњичених са којима би желела да разговара, то је нека врста збркане ситуације, али они су добили сигурно уточиште у Британији.

ВП: Ово је сигурно узнемирујућа фактор у нашим односима са Великом Британијом. Говорио сам мојим претходним колегама и пријатељима у британској влади – не онима који  у овом тренутку врше функцију – да се десило да Британија пружа уточиште одређеним појединцима, који имају крваве руке, пошто су водили прави рат на територији Русије и клали људи. Рекао сам им „замислите шта би било када би Русија пружала уточиште екстремистима из, рецимо, Ирске републиканске армије – не оним који ових дана преговарају и следе компромисе са владом (они су савршено здрав и разумни људи), већ оне са радикалним ставом“. Знате  шта су ми одговорили? „Али, то је управо оно што је Совјетски Савез радио, помагао таквим људима.“

Пре свега, ја сам оперативац бивше совјетске тајне службе. Ја не знам да ли је СССР помагали овој врсти људи, или не, једноставно зато што никада нисам имао ништа с тим. Али, чак и ако претпоставимо да је тако, то је било у  доба Хладног рата. Дошло је до кардиналих промена у поставци, Совјетски Савез је историја, а оно што имамо данас је нова Русија. Како можемо дозволити себи да нама доминирају наше старе фобије и застарела схватања међународних односа и врсте односа између наших народа? Ослободимо их се напокон.

Стално нам држе предавања како је  британско правосуђе независно. Како доноси своје одлуке, и како нико не може да утиче на то. Шта је са Џулијаном Асанжом? Они су донели одлуку да га изруче. Шта је то, ако не очигледан пример двоструких стандарда? Нећу дати дефинитивну изјаву, али колико ја знам, Еквадор је затражио гаранције од шведске владе да Шведска неће предати Асанжа Сједињеним Државама.  До сада нема никаквих гаранција. У најмању руку, то сугерише да гледамо у политички мотивисано суђење.

НАСТАВАК ИНТЕРВЈУА 

Интервју са Владимиром Путином(2)

08.09.2012. – ВОСТОК

Први интервју са председником Путином после инаугурације за РТ

РТ: Ми ћемо пратити развој ситуације тамо … Причали смо о неким проблемима са којима се суочава Русија, један од  проблема са којима се суочава Русија је трговина дрогом, увоз дроге из Авганистана. То се повећало од када је НАТО дошао, пре једну деценију, рок за трупе да се повуку је 2014, шта онда. Да ли Русија имај било какву наду да може да ограничи овај огромни  проблем са дрогом?

ВП: До сада се то није решило. Стално смо ангажовани у дијалогу са нашим партнерима, укључујући и оне нације које имају трупе распоређене у Авганистану. А ипак, ситуација се није поправила – уместо тога, она је погоршана. Количина дроге произведене у Авганистану је порасла за 60 одсто у последњих годину дана. Узгред, нисам сигуран у тачне податке, али око 90 одсто хероина, који се продаје у Великој Британији, долази из Авганистана. Ово је заједнички изазов и заједничка претња за нас. За Русију је то врло озбиљна претња нашој националној безбедности, што није претеривање. Више од 20 одсто од укупног промета дроге која долази из Авганистана се налази на тржишту Русије. То је прошле године чинило 70 тона хероина и око 56 тона сировог опијума, што је огроман износ, и то се дефинитивно квалификује као претња нашој националној безбедности.

РТ: Да ли можете објаснити нашим гледаоцима шта је корелација, зашто се овај проблем повећао када су НАТО трупе биле тамо? Да ли постоји нека веза? Зашто се то догађало?

ВП: Постоји очигледна веза. Нећу износити  некакве кривичне шеме сада, али ни једна нација, која тренутно има своје трупе у Авганистану, не желе да погорша ствари на своју штету, борећи се против дроге у Авганистану, јер је дрога авганистански начин зараде за живот. Девет одсто БДП-а те земље долази из трговине дрогом. Ако желите да замените овај проценат, мораћете да платите – али нико то не жели. И нигде нећете стићи са обичним изјавама о томе како планирате  да надокнадите тај приход од дроге са неким другим врстама прихода. Разговор није довољан – потребна вам је суштинска економска политика и финансијска помоћ. Нико изгледа није вољан  да то обезбеди, за почетак. А нико не жели себи да компликује ствари,  тако што ће преузети трговину дрогом, јер ако тим људима одузмете  приходе од дроге, ефикасно их приморавате да гладују, а то значи да стварате још више непријатеља у Авганистану: ако идете на дрогу, људи ће ићи на вас. То се све своди на то. Дрога је тесно повезана са тероризмом и организованим криминалом, али то је нешто што свако већ зна. Свако зна да се приходи од дроге делом користе за финансирање тероризма. Али чак ни ова свест и схватање да је Европу запљуснула дрога произведена у  Авганистану, није довољно да подстакне наше партнере да се озбиљно позабаве овим питањем. И то је веома тужно.

РТ: Последње питање за Вас, господине Председниче. Ускоро ћете говорити о новцу и финансијама на предстојећем самиту АПЕК-а на који идете. Гледајући на светску економију са ваше тачке гледишта, мислите ли да идемо ка другој глобалној рецесији и ако је тако, да ли је Русија, једнако спремна као и прошли пут да је одбије.  То је прилично добро урадила прошли пут, али  да ли је тако добро спремна овај пут?

ВП: Мислим да смо се још боље припремили, јер смо већ доживели први талас кризе, и ми знамо шта треба да се уради по том питању и како. И ми имамо инструменте за управљање кризама. Штавише, претходној руској влади сам дао задатак  још прошле године, да са унапређеним, и већ опробаним и тестираним инструментима, израде нове законе и прилагоде наше прописе. Ми смо тражили да парламент додели 200 милијарди рубаља резервном  фонду владе – и парламент се сагласио. Дакле, ми смо генерално опремљене за управљање кризом. Поврх тога, као што знате, ми смо уживали прилично снажан економски раст, уз стопу од 4,2 одсто, која је висока међу највећим светским економијама, поред Кине и Индије. Просечна стопа раста еврозоне је износила 3,9 одсто, док је наша била 4,2. Узгред, и Међународни монетарни фонд и Светска банка еврозони предвиђају негативан раст од минус 0,3 одсто за наредну годину. Ове године и даље рачунамо на позитиван раст у распону између 4 и 5 одсто. То је управо разлог што ће Русија, чак и ако се суочи са економским тешкоћама, при руци имати доста инструмената да се носи са изазовом.

Појачали смо наше златне и девизне резерве, вративши их скоро на ниво од пре кризе. Тренутно смо трећи у свету, поред Кине и Јапана, са више од 500 милијарди долара у златним и девизним резервама. Паралелно са тим, Влада обнавља своје резерве. Имамо два владина резервна фонда: 80 милијарди долара вредан Фонд националног благостања и Резервног фонда са око 60 милијарди долара, како би финансирали буџетски дефицит, у случају рецесије. Али за сада, немамо дефицит: следеће године буџет бележи благи суфицит. Наши стопе незапослености су најниже могуће. Док просечна стопа незапослености у еврозони износи 11,2 и достиже 25-26 одсто у економијама, као што је шпанска, од чега се 70 одсто односи на младе, ми смо  одржали стопу незапослености од 5,1 одсто, што је чак испод индекса од пре кризе. Али то нас не чини немарним и самозадовољним. Ми смо потпуно свесни да је лукави аспект глобалне привреде непредвидљивост, и скоро никада не можете бити сигурни где ће се следеће појавити највећи изазови и претње. То је разлог зашто пажљиво пратимо шта се дешава у суседним економијама и економијама наших партнера.

Желимо им успех, и ми смо искрено спремни да им помогне као добри партнери. Јер, било каква економска незгода у еврозони, на пример, ће проузроковати болне последице по нас. Еврозона је наше главно тржиште продаје. Уколико се скупи, наша сопствена производња ће се одмах смањити.  Дакле, наш интерес је да еврозона преживи и да се економије наших  главних партнера врати на прави колосек. Нама је потребно да водеће европске економије, као што су Немачка, Француска и Британија, буду у добром стању. То је нешто што ћемо увек држати на оку. И ово ће бити примарна тема за дискусију на самиту АПЕК-а у Владивостоку.

РТ: Желимо Вам све најбоље. Председниче Владимире Путин, хвала Вам на разговору за РТ.

ВП: : Хвала Вама.

ПОЧЕТАК ИНТЕРВЈУА

Превод: С. Д. С.

——————————–

 (http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=26639&novost=vostok/arhiva/Intervju/sa/Vladimirom/Putinom#.UEy9z43vJZ1)

Извор: РТ

Извор: РТ

Кфор хеликоптером запалио шуму и растиње!?

9. септембар 2012. 15:54
Вестинет

Члан Општинског већа у Лепосавићу Зоран Милојевић, који је рекао да је „пожар избио после надлетања хеликоптера Кфора и да је готово немогуће да се на том терену запали шума и ниско растиње“.

У атарима села Гркаје и Црвени у општини Лепосавић, на северу Косова, горе велике површине шуме и ниско растиње, а гашење пожара отежава ветар који распирује ватру.

С ватрогасцима је и члан Општинског већа у Лепосавићу Зоран Милојевић, који је рекао да је „пожар избио после надлетања хеликоптера Кфора и да је готово немогуће да се на том терену запали шума и ниско растиње“.

„Пожар се шири великом брзином и прети да захвати огромне површине. Због конфигурације терена, готово је немогуће прићи ватрогасним возилима“, навео је Милојевић.

Он је додао да су у последњих петнаестак дана у овој најсевернијој косовској општине изгореле велике површине шума и ливада.

+++

ВЕЛИКИ ПОЖАРИ У БЛИЗИНИ ЛЕПОСАВИЋА

Извор: ФБ страница Глас Косова и Метохије
09.09.2012.

Како преноси радио „Бубамара“ Лепосавић,  у атарима села Гркаје и Црвени у општини Лепосавић горе велике површине шуме и ниско растиње. Ватрогасне екипе су од јуче када су пожари избили на терену, успеле да их локализују али је ветар који данас дува распирио ватру и мале су шансе да пожар буде угашен. Угрожене су куће у засеоку Костићи у селу Гркаје. Са ватрогасцима је и члан Општинског већа Зоран Милојевић који рекао да је „пожар избио после надлетања хеликоптера Кфора и да је готово немогуће било да се на том терену сами запали шума и ниско растиње“.

„Пожар се шири великом брзином и прети да захвати огромне површине. Због конфигурације терена готово је немогуће прићи ватрогасним возилима, каже Милојевић и додаје да су у последњих петнаестак дана у овој најсевернијој косовској општине изгореле велике површине шума и ливада и да се штета од пожара утврђује“.

Русија: Србијо устани!

08.09.2012
Борис Алексић, Фонд стратешке културе

„Циљеви наше спољне политике су по својој природи стратешке важности и не заснивају се на опортунистичким разматрањима. Они осликавају јединствену улогу Русије на политичкој мапи света, као и њену улогу у светској историји и развоју цивилизације.“

В. В. Путин

Градња Јужног тока стратешког пројекта Руске Федерације почиње пре рока – у децембру 2012. године. Србија у том периоду очекује посету руског председника Владимира Путина који би требао да присуствује отварању радова на српском делу гасовода. За нашу државу која се налази у озбиљној кризи овај догађај представља историјску прекретницу. Србија добија јединствену прилику да се ослободи уцена Вашингтона и Брисела и уђе у еру националног препорода. Да ли ће је искористити?

Јужни ток је мултинационални мегапројекат инициран из Москве који Србији отвара бројне могућности. Реализацијом овог подухвата наша држава добија могућност да ојача суверенитет и територијални интегритет, економски се опорави, осигура енергетску безбедност у 21. веку, заузме позицију регионалног лидера која јој припада, додатно ојача свој геополитички положај, неутралише притиске и уцене ЕУ и смањи штетан утицај САД. Уколико се искористе, ове могућности ће довести до нове ере националног препорода. Међутим, иако Србија једино од Русије добија конкретну помоћ без икаквих уцена, републичка влада и даље промовише улазак у ЕУ као свој приоритет. На тај начин она жртвује територијални интегритет и гуши економски опоравак. У исто време САД и ЕУ заједничким снагама покушавају да угрозе Јужни ток и рекетирају Гаспром.

Потребе Европе за природним гасом су сваке године све веће. Током 2005. године ЕУ је 59 одсто својих потреба за гасом подмирила из увоза, док ће 2015. године увозити 80 процената овог енергента. Годишња потражња Европе за природним гасом ће 2020. године достићи 80 милијарди кубних метара, док ће 2030. године она надмашити износ од 140 милиради кубних метара.

Капацитет Јужног тока износи 63 милијарди кубних метара природног гаса годишње. Циљ Русије је да градњом Северног и Јужног тока осигура енергетску безбедност целе Европе. Ову идеју је образложио и председник Владимир Путин следећим речима: „Морамо да узмемо у обзир унапређење сарадње у енергетској сфери, што подразумева и стварање заједничког европског енергетског комплекса. Северни ток – гасовод који пролази испод Балтичког мора и Јужни ток – гасовод који пролази испод Црног мора важни су кораци у том правцу. Ови пројекти имају подршку многих влада и окупљају највеће европске компаније. Када гасоводи буду радили пуним капацитетом, Европа ће имати поуздан и флексибилан систем за снабдевање гасом, чије функционисање неће зависити од политичких хирова било које државе.“

Северни и Јужни ток имају за циљ да заобиђу територији Украјине са којом је Русија имала честе спорове око испоруке гаса Западној Европи. Руски гигант Гаспром има 51 одсто власништва у компанијама које граде Северни ток док остатак припада Немцима и Холанђанима. Исти удео Гаспром има у заједничком руско-српском предузећу које учествује у градњи српске трасе Јужног тока. Главни конзорцијум који је носилац целокупног пројекта Јужни ток чине Гаспром са 50 одсто, италијански ENI са 20 посто, немачки BASF и француски EDF са по 15 одсто удела.Ово је још једна важна улога гасовода јер они обједињују целу Европу чији је део наравно и Русија и превазилази вештачке политичке поделе које су наметнуте од стране САД. Де Гол би да је жив овим свакако био задовољан.

Предвиђено је да Јужни ток – магистрални гасовод преко територије Србије пролази у дужини од 411 километара. Процењено је да ће изградња дела Јужног тока који пролази кроз Србију коштати око 1,9 милијарди евра, док ће поред тога наша земља моћи да привуче још око 1,5 милијарди евра директних инвестиција. За 25 година експлоатације, гасовод би Србији могао да донесе 4 милијарде евра прихода од такси за транспорт гаса, које наша земља годинама плаћа другим државама. Изградња ће отворити између 2.500 и 5.000 нових радних места и упослити посусталу грађевинску оперативу дајући замајац целој привреди. Јужни ток ће имати и своје јако обезбеђење јер Русија попут САД и других земаља озбиљно схвата безбедност својих гасовода. Овај пројекат ће отупети уцене ЕУ усмерене ка Србији јер ће Брисел зависити од испорука руског гаса који ће пролазити кроз српску територију. Иако су ови подаци потврђени од стране Гаспрома још 2011. године, српски медији и привредници су се одважили да их јавно представе тек недавно. Притисци САД и ЕУ су чинили своје.

Међутим руски Гаспром тј. Гаспромњефт који је већински власник НИС-а већ увелико помажу опоравак Србије што најутицајнији медији (под контролом Запада) прећуткују. Исти ти медији и данас актуелни министар Млађан Динкић су укључени у пропагандни рат против Гаспрома још од 2008. године када су истицали да је НИС продат за мале паре или „свега 400 милиона евра.“ Намерно су прећутали чињенице да је у том тренутку НИС био пред банкротом, и да су заједно са њим Руси добили и 33 милијарди динара губитка и готово једну милијарду долара дуговања! На исплату отпремнина потрошено је седам милијарди динара. Гаспромњефт је 2011. године платио још око 40 милиона евра за 5,15 одсто акција откупљених од малих акционара, иуложио у програм модернизације 500 милиона евра. При том се инвестициони програм НИС-а, без кредитних средстава која издваја Гаспромњефт, сваке године повећава (у 2010. години раст је износио 87 процената у поређењу са 2009. годином, а у 2011. години – 300 одсто у поређењу са 2010.) и обухвата модернизацију малопродајне мреже, увођење нових технологија производње угљоводоника, реализацију еколошких програма итд. У периоду од 2009 до 2011. за те циљеве је већ било потрошено 53,85 милијарди динара, враћено је око 500 милиона долара банкарских кредита, а укупан обим уложених средстава, и то без инвестиција у социјално значајне пројекте, износио је око 1,5 милијарди евра, по чему је НИС постао лидер у Србији! При том Управни одбор НИС-а је већ усвојио нови план инвестиција, чији ће пакет за наредне три године износити још 1,5 милијарди евра! (8)

Истовремено НИС отвара нова радна места. Само на реконструкцији Рафинерије Панчево ангажовано је око 1.600 људи. Дугорочни карактер инвестиционог програма омогућиће повећање тог броја, што је важно у ситуацији када је незапослено преко 20 одсто радно способног становништва Србије. Још један приоритет компаније је и ангажовање младих кадрова, који треба да доведу НИС међу регионалне лидере до 2020. године. Исто тако, у НИС-у је одобрена отпремнина за запослене од 750 евра за сваку годину проведену у компанији. Поређења ради, руководиоци америчког Ју Ес Стил-а који је купио Железару Смедерево за једва 23 милиона долара нису хтели ни да чују за преузимање дугова и реализацију социјалног програма за запослене. На први знак озбиљније кризе Американци су напустили Србију. Супротно томе Руси непрекидно улажу у Србију помажући јој да изађе из економских тешкоћа. Уколико овим подацима додамо добробит коју држава остварује градњом Јужног тока, онда је јасно да су Русија и Гаспром убедљиво највећи инвеститори у Србији! НИС је компанија за коју су били заинтересовани британски „BP”, аустријски „OMV” и мађарски „MOL”. Иако је Гаспромњефт имао профитабилније понуде у Европи он се одлучио за куповину НИС-а који је био у дуговима, са застарелом опремом, суочен са конкуренцијом у региону која је већ прошла процес модернизације. Куповина НИС-а је очигледно важним делом била политичка одлука чији је циљ био да Русија што брже помогне Србији пружајући јој своју братску руку.

Док ЕУ има јасну стратегију усаглашену са САД, да отме Косово и Метохију и оствари профит крађом српских природних ресурса Русија јача Србију без икаквих условљавања. Руски стратешки пројекти попут Јужног тока спречавају даље распарчавање Србије и смирују сепаратистичке тежње које промовише Запад. У том смислу изјава Томислава Николића да „Владимир Путин треба да испуни своје обећање и да учини све да Србија стане на ноге“ је бесмислена, јер Русија то већ чини. Пре ће бити да он и републичка влада требају да смогну снаге и једном за свагда кажу јасно „НЕ“ уценама које долазе из САД и ЕУ, а затим још јаче „ДА“ стратешком партнерству са Русијом, на радост свих грађана. Руси су већ урадили све да нам помогну, на нама је само да устанемо.

СРБИН-инфо 8. 09.201.

Мирослав Лазански: Као и већина грађана ове земље имам мучан осећај да сам покраден !

Власт корумпира, а апсолутна власт корумпира апсолутно, гласи чувена енглеска максима

Као и већина грађана ове земље имам мучан осећај да сам покраден. Из државне касе, која се пуни и порезом на моју плату финансирани су некакви пројекти медијске подршке акцијама еколошког карактера, извештавању о животној средини, па чак и за фестивал Егзит. Нико ме није приупитао може ли се који динарчић од моје лове одвојити за Егзит, и то ме у демократском смислу растужило. Поврх тога, из државне касе одређене новине добиле су паре за медијску подршку еколошким пројектима. Не знам јесу ли ту лову поделиле колеге новинари, да јесу не би ми било жао, или уредници и власници, менаџмент? У сваком случају ово је скандалозно јер показује да смо још увек оптерећени демократском револуцијом од 5. октобра 2000. године која очигледно није заслужила наше апсолутно поверење. Пошто се иза корупције после тог значајног датума крију Слоба Милошевић, маршал Тито, а можда и Лењин. Насупрот томе, иза железаре Смедерево, иза наших цементара, „Мериме”, „Трајала” и осталих фирми крију се Дража Михаиловић, Аћиф ефендија и извесни Калајит. А то је је л’ те сасвим друга ствар. О којој ће расправљати и влада. Не на телефонској седници.

Када је својевремено у Немачкој у тоалету владиног службеног авиона промењена даска на ве-це шољи, јер је за тадашњег канцелара Хелмута Кола та даска била преуска, наиме канцелар је мало потежи човек, па је купљена и монтирана нова нешто шира која је коштала 12 марака, у Немачкој је избио велики скандал. Ко је одобрио да се купи нова даска за ве-це шољу за дебелог канцелара, од којих је то пара купљено, је ли оштећен државни буџет, има ли ту места за истрагу око корупције, јер забога зашто би немачки порески обвезник морао да издваја додатне паре, јер канцеларова позадина не може да стане на постојећу даску. Формирана је и посебна комисија за даску, поступак куповине нове даске повргнут је ревизији. Јавност је тражила да канцелар под хитно смрша, било је гласова у којима се тражила и његова оставка. Канцелар се није оглашавао поводом питања даске, што је за немачке медије био знак његовог тоталног презира према демократији. Но, шта је једна даска контра железари Смедерево? Шта је, па питајте Немце шта мисле о продаји железаре Смедерево америчкој компанији за сићу долара. И ко се ту од демократа Срба и демократа Американаца дебело уградио.

Дакле, Немци због једне ве-це даске формирају посебну комисију, док је наше министарство одбране купило од 2009. до 2010. године 70 џипова „ландровер”. Био је, наравно, тендер па је једна фирма понудила једну цену и скоро добила посао. Онда је неко закључио да та фирма не може да добије тај посао, па је посао са џиповима добила фирма „Гранд моторс” која је, наводно, понудила цену за 4.000 евра по џипу већу од конкуренције, што је за 280.000 евра више него што је било предвиђено. Из нашег џепа. Да би се та нова цена оправдала накнадно су измењени тактичко-технички захтеви за џип. Нешто у висини доњег прага, око чега се, природно, нико раније није сетио, или досетио. Тако да сада ти „ландровери” вероватно имају виши праг, па ће бити опасна конкуренција америчким „хамерима” које добијамо на поклон као војну помоћ од САД. Иначе, Шварценегер приватно има седам „хамвија”, ми смо добили чак 17. Македонци су одавно добили 41 „хамви”. Свеједно, хвала Вашингтону.

Дакле, колико се у Србији демократски крало? И колико се још краде? Из ЕУ је стигао захтев да се све сумњиве приватизације преиспитају, надам се да ће се оне које су изведене на мафијашки начин и поништити. И тај захтев ЕУ треба топло поздравити, иако када се достигне праг бола у открићима, партије и медији обично почињу да се теше: откриће скандала представља и шансу за политички систем. Другим речима, високи идеали српске демократије непрестано се нарушавају корумпираним деловањем институција, а у таласу самоочишћења у јавној политици, институције се периодично изнова прилагођавају идеалима. Слаба је то утеха, јер једноставно речено, нисам ни слутио да у овој земљи има толико доказаних и потенцијално доказивих лопова. Са и без демократског педигреа. Да је прошла власт толико опљачкала овај народ, да су некадашње гоље од пре 20, или од пре 12 година у међувремену постали бахати милионери. Да је у процесу приватизације појединцима будзашто продато оно што су радни људи ове земље годинама градили и стварали. А онда у процесу приватизације мафијашки избачени на улицу.

Власт корумпира, а апсолутна власт корумпира апсолутно, гласи чувена енглеска максима. Код нас је у прошлом периоду дошло до замагљења границе између онога што припада држави, партијама и партијским лидерима, лидерчићима, почасним лидерима и симпатизерима, а шта припада свима другима. Јер српска демократија била је координисана демократија, темељена на личним везама, пријатељству и буразерској приватизацији најбољих фирми. У Србији је корупција продрла у сваки сектор друштва, корупција је овде постала идеологија. А блато ће се лепити све док се јавно не спере…

( Мирослав Лазански, Политика )

 Жељко Цвијановић: срце Томе Николића или два сценарија за сусрет са Путином

08. септембар 2012. 00:15
Нови стандард

Какво ће питање о Косову бити постављено Николићу и како ће његов одговор сва друга питања учинити излишним

Не знам како се Тома Николић припрема, с ким разговара и ко га саветује за пут у Сочи, где ће у уторак проверити да ли Путин држи обећања и хоће ли – како је сам Тома рекао – „помоћи Србији да стане на ноге“. Али знам како се припремају они који би волели да му Сочи изађе на нос. Све ово о чему последњих дана пише „Блиц“, незванично гласило берлинске Србије, као уосталом и „Случај Коларевић“, јесте исцртавање политичких граница у јавном простору за рачун Вашингтона и Брисела унутар којих би напредњаци и социјалисти морали да се крећу како би остали демократе по укусу Запада и не би постали популисти по укусу грађана.

Припрема за Томин Сочи јесте и команда за привођење крају ових дрљавих полемика у Демократској странци јер, ко зна, можда ће жути, макар ослабљени за Јелену Триван, затребати пре него што мисле ако се први Србин и први Рус нешто стварно договоре. На крају, дипломатским каналима веома перфидно се према српским властима пласира како би Запад можда и пристао на поделу Косова, знајући шта ће бити прво и најважније питање Путина за Тому и шта је једини Томин одговор који овај не жели да чује.

Отуда, два су сценарија расплета – или је можда боље рећи заплета – које ће Србији и њеној власти донети Сочи. Угрубо гледано – не држите ме баш за сваку реч – то ће изгледати овако.

СЦЕНАРИО БР. 1: ХРАБРО СРЦЕ

Николић каже Путину како му је најважније да земљу спаси финансијског и политичког колапса, као и да крене са обновом производње и привредног живота. Каже како има намеру да брани Косово, објашњавајући своју тактичку и стратешку позицију у покрајини. Објасни да је свестан да у овом моменту ништа од онога што треба њему и Србији не може да постигне без помоћи Русије, и Путну понуди стратешко партнерство са свим што то подразумева. Наравно, гарантује за своју понуду и тада са пуно права поставља Русу питање где се налази граница докле спреман да на том путу прати Србију. Тада договоре величине и рокове, пре свега онај до када би се српски буџет обезбедио од колапса, размотре детаље и пруже руку један другом. Тома замоли на крају Путина да га препоручи и у Пекингу у вези са политичком, финансијском и економском сарадњом.

Кад се врати у земљу, најпре појача обезбеђење, потом одржи састанак са владом и обрати се грађанима. Њима објасни да се у Москви договорио о важним стварима, да ће се у земљи догодити велике промене као и велики отпори тим променама, и то са свих страна. Каже им да не може да им обећа успех тих промена и да ће он највише зависити од међусобног поверења између њега и грађана. Одмах потом затражи њихово поверење и стрпљање уверавајући их да их на свим другим странама очекује загарантован неуспех. Обећа им зној, сузе (по могућности без крви) и тешке ломове. Упозори шта све може да се догађа наредних месеци и наговести им са каквим ће се све гласинама и свињаријама сретати.

Већ сутрадан западне агентуре му подижу све своје људе на политичкој сцени, у медијима, у подземљу… Зато, у самоодбрани, одмах врши смене у медијима где год то може, антидржавним приватним медијима ускраћује финансијску подршку државе и јавних предузећа, у јавни простор убацује на велика врата све оне који схватају опасност у којој се српска држава нашла. Муњевито са владом смењује републичко тужилаштво, и по дубини врши смене у тајним службама, чији опис циљева и задатака се преко ноћи мења – од сада се баве само заштитом државе.

Вучићу и Дачићу налаже да интензивирају истраге за политички криминал који се догађао за претходне четири гдине, и пре тога. Почиње борбу за јавни простор, свестан да је бар 50 одсто његовог успеха у резултат те борбе. Почне да користи термин смена елита. У договору са Дачићем максимално мобилише полицију за чување јавног реда и мира, са посебном пажњом на оне делове политичког подземља који би могли да доведу до било које врсте дестабилизације.

Грађанима саопшти свој програм за одбрану Косова (наравно, без оперативног дела), који и у стратешком и у тактичком смислу периодично усаглашава са Русјиом и Кином, а Министарству иностраних послова наложи да смањи интензитет контаката са Бриселом и појача билатералне односе са свим европским земљама, али, наравно, не само њима. У регоналне односе унесе реч која у њима недостаје – реципроцитет – и не секира се много што се то неким суседима не допада. И такође – кад је о региону реч – веома се труди да унапреди односе са Грчком, Бугарском, Румунијом, Македонијом и Црном Гором (Република Српска се подразумева).

Шта Србију тада очекује? Удар и притисци и споља и изнутра, и месеци велике дестабилизацје. Ако овлада поменутим пунктовима и задржи ред и мир у земљи, треба да зна да га очекује и дестабилизација саме владе, из које ће Запад – ако не буде могао уценама да изнуђује њене потезе – повући све своје људе. Кад се то догоди, формира владу Вучић-Коштуница-Дачић, и не престаје да тежи политичком и друштвеном консензусу за нову политику. И, ако издржи тај удар дестабилизације, у другој фази настоји да поправи нарушене основе са западним земљама, али на сасвим другачијим основама.

Да се разумемо две ствари, прву, ако Тома Николић буде у Сочију имао храбро срце, његове и шансе Србије биће на око 50 одсто, док, друго, у осталим опцијама шансе не постоје. Наравно, шансе се повећавају под условом да по сваку цену почне да гради Србију као правну државу и да никада, али никада, не слаже ни своје међународне непријатеље, још више пријатеље, а посебно грађане.

СЦЕНАРИО БР. 2: СЛАБО СРЦЕ

Николић затражи од Путина подршку за поделу Косова, и у првој реченици пуца у сопствену ногу. А онда пуца и у другу када финансијске и економске послове договара према критеријуму који од њих би а који не би изазвао отпор и одмазду Запада.

Путин тада, наравно, закључи да Србија баш и није у толико дубокој кризи, без обзира што ће банкротирати најкасније до пролећа. Тек, да би одржао пламичак руског присуства у Србији који би му обезбедио да бар нема проблем са почетком градње Јужног тока, обећа Томи подршку од 200-300 милиона нечега и каже му да би можда било добро да исти тај разговор понове на пролеће.

Тома се врати кући, каже како је имао успешну посету, да је добио нешто пара, и сад остаје да још нешто добије и од ММФ, па ће се некако прегурати. У међународним и регионалним односима инсистира на политици континуитета, и, када му први гладни и разочарани радници већ крајем октобра дођу под прозор, објасни им да је за све крив Борис Тадић. После се данима чуди зашто су наставили да му звижде.

Започне корените промене у медијима, тако што ће, под изговором да све мора да буде по закону, Бујошевића поставити на РТС, а Тијанића у „Политику“. Новог директора Телекома замоли да не смањује овогодишњу финансијску подршку „Блицу“, не би ли им то био довољно да га мало попусте. Настави да са задовољством гостује у емисијама Б92, уверен да овај пут неће бити злочести као пре.

Преговоре о Косову води веома прагматично: за сваки уступак по једна месечна исплата панзионерима, за признање Косова две. Лукави преговарачи добију задатак да од сваког уступка направе два.

Влада настави са хапшењима према резултатима и налозима Тадићевог тужилаштва, све док Дачић једног дана не престане да долази на седнице владе. Пре него што ухапсе последњег, Ивицу из владе избаце, доведу Ђиласа, и назову је владом националног јединства, једином која је кадра да решава највеће проблеме пред којима се у историји земља нашла. Кад ухапсе последњег, Микију Ракићу доделе орден заслуга за народ, Карађорђеву звезду или шта већ.

До краја године део Министарства иностраних послова пребаце у Брисел, због уштеде на путовањима. Затим Паскаљевићу дају паре да сними филм о Сребреници, да буде готов до јула 2015. године, за двадесетогодишњицу. Пошто је Тома демократа, не да да се мешају Паскаљевићу у сценарио, говорећи да је право да то Паскаљоне уради како већ он најбоље зна. После премијере, Коларевића натерају да на „Новом Стандарду“ нахвали филм.

Нову годину Тома дочекује загрљен са Јосиповићем. Добија Бамбија, вредну међународну награду. Страним званицама се захваљује што су имали разумевања за његове реформе и пожали им се да би све било лепше када би народ разумео десети део тих прегнућа.

А на пролеће, кад почне да се озбиљно комеша, схвати да је погрешио и позове Путина. Јави му се неко на немачком и каже да је његов пријатељ Волођа променио број.

СЦЕНАРИО 3: СРЕДЊЕ СРЦЕ

Нема таквог сценарија.

Oдлазак Патријарха Иринеја на међурелигијски скуп у Сарајево, још једно је у низу његових одступања од Православне вере, и њених догмата о Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, а и учења Господњег да „није дошао на Земљу да донесе мир , него рат“, у смислу да се покаже шта је добро а шта зло, и да се добро одвоји од зла.

Господ доноси мир, али не овакав мир, у безакоњу, и уз истеривање Духа Истине, него мир унутрашњи , у човеку, мир који долази од Духа Светога.

Овај скуп на који позива римо-католичко братство Светог Егидија, из Италије, плакатом на ком су под једним голубом са маслиновом гранчицом нацртане и Православна црква, и Римо-католичка, и џамија, а испод свега тога дуга, дугине боје, сведочи о томе ко стоји у позадини тога. На списку је прво стављена Муслиманска верска заједница, па СПЦ, па Римо-католичка, па јеврејска. Све се сервира по људским мерилима овога света. Прво место је дато најмлађој заједници, јер су они владајући у земљи-домаћину.

Голуб у Православљу симболише Духа Светога, али овај голуб овде има други смисао- он не доноси Небески мир, који долази од Духа Истине, и сведочења Истине, него је то голуб који хоће демонски-учињен спољашњи мир на основу уједињења Истине и лажи (што је немогуће), и који хоће на тај начин да убеди Православне да одустану од Истине, па да буде само лаж. Та религија коју доноси такав мир је велика обмана, и покушај победе зла над Добром, лажи над Истином, и покушај антихристовог „превредновања свих вредности“ ради омогућавања његовог зацарења. То је покушај уништења Изворног Хришћанства – Православља, и свега оног што је Божијим Откровењем остављено као Свето Предање. То је покушај обезвређења Црквених Канона, Истинитих Догмата Православне Цркве, а све ради зацарења лажног „бога“.

Неко је то лепо написао – на енглеском се Бог пише „Год“, а за Западне, који хоће Нови Светски поредак „год“ је голд, оил и дајмондс – Г., О. и Д. – почетна слова ове три речи формирају на енглеском именицу „Бог“. У преводу- то су: злато, нафта (уље) и дијаманти, и над овим трима стварима владају три човека.

Та религија Новог Доба има тенденцију да убеди представнике свих религија да одустану од својих посебности зарад зацарења једне – антихристове, а све се то догађа зато што им је сам сатана рекао (по сведочењу једног Прозорљивог Светог Старца) да не може да оствари своје глобално царство док год има Православних, док се служе Свете Литургије. Зато је план и покушај да се увуку Православни у такву једну смесу, у којој би требало да одустану од сведочења своје вере, и да признају јеретичке „цркве“ и верске заједнице основане на заблуди, или јереси, као равноправне са собом, чак неку и изнад себе – као надређену, и да тиме отерају Духа Светог од себе, огреше се о своју веру, а можда да је чак и изгубе, ако благодат, због приклањања јереси и учествовања на скуповима, који су Светим канонима забрањени, одступи од њих.

Зашто садашњи Патријарх срља у то можемо само да нагађамо, то само Бог зна – да ли је обманут, да ли је хипнотисан, да ли је уцењен нечим, да ли је силом приморан…? Бог зна. Да ли је прелашћен идејом о људском заједништву, за коју је пре припремљен терен комунистичком идеологијом? Да ли га је неко убедио да је он нешто посебно, па ће након стотине Српских Патријараха он бити тај који ће да учини нешто велико – али ваистину велико у злу, што никад до сад није бивало у Српском народу?

Задатак екуменизма је да се Православни огреше о догмате своје вере, да почну онда погрешно да мисле, да изгубе ум Христов, да онда тиме изгубе и благодат Духа Светог, Који их руководи и Који их учи Истини, да тиме изгубе Крајеугаони Камен и чврсти темељ своје вере и исправно расуђивање, а кад остану онда осакаћени духовно, само са људском памећу, без просветљења Духом Светим, онда ће почети да мисле без Бога, по људски, и да не осећају исправно шта се догађа, и биће предмети велике обмане.

Први корак у веровању у ту обману је прихватање „Њу ејџ“ „догме“ да сви треба да будемо једно, и да се то односи на бројчано уједињење свих људи на Земљи, не читајући целу ту 17. главу Јовановог Јеванђеља, него истргавши тај део реченице из целог контекста и тумачивши је нетачно. Христос није пропагирао такву заједницу у којој није битно шта је лаж, а шта је Истина.

Не моли се Господ да сви људи на Земљи буду у јединству, јер Он тамо моли Бога Оца за оне који су Његови: „сачувај их од света“, „одвој их од света“…(ко је тај свет ако сви људи на свету треба да буду у јединству – ко су ти други?…), него се моли да они који су Христови буду у таквом јединству у каквом су Отац и Син, а то је у Духу Светом. А то је могуће само међу Православнима, који имају Духа Светога.

Такво уједињење, које Запад пропагира, је уједињење по телу, а не по Духу, уједињење по људској природи – да се ујединимо сви зато што смо људска раса. Ту се обрћу Хришћанске вредности, па се друга заповест Господња, о љубави према ближњима, ставља као прва, изнад заповести о љубави према Богу, чиме се унижава Бог, као да је човек важнији и достојнији љубави од Бога, и фаворизује се идолопоклонство према човеку. Па се истиче и заповест о љубави према непријатељима, и погрешно тумачи – као да треба да љубимо непријатеље више него Бога и себе, и да им допустимо да нам униште и веру и душу и спасење. То је потпуно нетрезвено, и опијено романтичарским духом узношења о својој изабраности – као да смо ми већи од Бога, као да ћемо ми створити тај глобални мир на Земљи, као да Бог то није могао и Сам да учини. Он није чинио то јер је Савршена Љубав, Која даје савршену Слободу, и не насилује ничију вољу, нити жели некога насиљем да привуче Себи. Нити Он икада на силу улази у човека, већ поштује избор свакога – хоће ли с Њим у заједницу или не.

Уједињење с јеретицима је немогуће јер су они другог духа, јер су у стању непокајаног греха, и та демонска сила им не да да приме Бога док се не смире и не покају, јер не могу у исто време да служе и Богу и мамону.

Не могу се ујединити различити духови, јер они истерују један другог. Јер Дух је сила. Где је Дух Свети, Божија сила, она спречава улазак демонске логике, демонског духа, и обрнуто – где влада демонски дух у човеку, ту нема простора за Духа Светог док год човек својом слободном вољом не одбаци демона, и покајањем се отвори да прими Духа Светога.

Дух Свети је Кротак, Смирен, Он не врши насиље над човеком.

Да би човек одустао од демонске силе, он мора да се смири и покаје. Ђаво не подноси смирење, и одступа од човека. Тад човек почиње да прогледава.

Да би било оно уједињење које је једино исправно за Православне, требали би представници свих других верских заједница да одустану од својих верских убеђења, да се покају и приме Православље и да приме Православно крштење. А тиме нису већ више друге религије, већ би тада и они били Православни, и то би било њихово прихватање Православља, а не уједињење различитих религија у „Њу ејџ“ антихристову „цркву“.

Али, то се не догађа у екуменизму, нити на овом међурелигијском скупу. Тамо Запад жели да прогласи све религије једнако истинитим, а своју истинитијом, и изнад и од Православља – што је јерес.

Ти екуменски скупови форсирају јеретичко учење против Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Они оформљавају једну нову верску организацију, у којој није Христос Глава Цркве, нити Дух Свети, него римски папа, као изасланик антихриста. Ту организацију није основао ни Бог Отац, нити Христос, нити Дух Свети, нити њоме руководи Дух Свети. То је лукаво смишљена творевина да би се они који исправно мисле саблазнили, збунили, убедили да треба да одустану од своје вере, и да им важнија буде заједница са другим религијама, него сведочење Истине Духом Светим и чување исправне вере. Карактеристична је прелесна опијеност људским заједништвом и узношење. На ту људску слабост хватају Православне. По принципу – кад сам ја у јами, хоћу и тебе да срушим у њу, тебе, који си горе на Светлости, и убеђује те да и ти скочиш доле да саучествујеш са њима, уместо да се смире, и затраже од тебе помоћ, да им ти пружиш руку и да их извадиш из мрака на Светлост. Православни који се пређу да оду на те скупове, почну погрешно да расуђују – као, ето, и они су људи, и њих је Бог створио… и сл.

Одлазећи на овакав скуп Патријарх исповеда својим поступком јерес те новооформљене „Њу ејџ квази-„цркве“, у којој су све религије заједно да би се негирала Истина о Богу и о Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви.

Какав је то мир у којем би се заједно молили и кољач и жртва, у којој би жртва тражила опроштај од кољача што ју је убио, или што је убио њену породицу, док би се кољач и без свог покајања, и без одустајања од зла осећао оправдан, и спреман да и даље коље?

Тихомир Топаловић

+++

ФБР Редакција: Као додатак (доказ) овог текста преносимо управо пристиглу Танјугову вест:

+++

09.09.2012 13:14 Танјуг

Патријарх апеловао на опстанак хришћана у Сарајеву

САРАЈЕВО – Патријарх српски Иринеј присуствовао је данашњој молитви за мир у катедрали Срца Исусова у Сарајеву одакле је упутио апел за опстанак хришћана у том граду.

„Имам слободу да са овог светог места, пре свега представницима црквене јерархије и свој браћи упутим апел да се потрудимо да Сарајево не остане без хришћана. Ово је древни хришћански град“, рекао је он.

Патријарх Иринеј захвалио је Богу што је омогућио заједничку молитву које би, како је рекао, требало да се догађају чешће у времену у којем живимо, „када су вредности помакнуте на периферију људских интереса и идеологија“.

„Молим се Господу да нас зближи! Много је времена прошло од када смо се ми хришћани поделили. Наш народ има изреку и каже: ‘подељена кућа је осуђена на пропаст’. Много је времена прошло у подељености те то захтева много времена и да се зближимо“, рекао је патријарх.

Иринеј је истакао да хришћани имају исто Јеванђеље које се чуло и током синоћње молитве и многе друге истине које су јединствене.

„На томе би требало да градимо нашу будућност“, истакао је патријарх српски, захваливши домаћину, кардиналу Винку Пуљићу, што је уприличио мису поводом Међународног сусрета за мир у Сарајеву који у организацији заједнице Светог Еђидија почиње поподне у Сарајеву. Кардинал Пуљић је захвалио посебно на присуству српског патријарха који, како је рекао, носи поруку мира.

Посебну захвалност Пуљић је изрекао Заједници Светог Еђидија што је изабрала Сарајево као место сусрета молитве за мир.

„Молитва нам је била снага за издржавање страхота рата. Сада се све више надвија облак безнађа, па нам је важно да из овог града крене порука наде и доста позитивне енергије – да није грех што смо различити, већ у тој различитости треба да стварамо живот и суживот толеранције и настојимо да изградимо боље сутра“, нагласио је Пуљић.

У пратњи патријарха били су епископ бачки Иринеј и епископ захумско-херцеговачки и приморски, администратор Митрополије дабробосанске Григорије.

Патријарх је потом прошетао улицама Сарајева сведочећи на тај начин вековно прсуство православних у овом граду, а уједно и јеванђељску жељу за изградњом заједничког живота у миру и љубави, саопштено је из Митрополије добробосанске.

СРБИН-инфо
08.09.2012

Срби с Космета разочарани у Београд: Нећемо у Тачијеву државу!

Приликом недавне посете Александра Вулина северном Космету и затвореног састанка са челницима четири српске општине у Косовској Митровици, дошло је, сазнају “Вести”, до озбиљних несугласица између шефа Канцеларије Владе Србије за КиМ и неколико учесника састанка.

Између осталог, Вулин је челницима општина рекао да ће Влада Србије испоштовати све што је са Едитом Тахири потписао Борко Стефановић, чему се Срби са севера одлучно противе. Вулин је рекао и да би на северу Космета за шест месеци требало одржати изборе за локлну самуправу које би организовао Оебс.

Нема предаје

Срби “знају” да су Стефановић и Тахири, уз благослов Тадића, договорили да се распусте скупштине општина и формирају привремена већа чији би састав задовољио Београд и Приштину. Али, без обзира на то ко је коме шта обећао, и шта им спремају Ангела Меркел и остали из Европе, Срби на северу истичу да се неће лако предати ни пристати да живе у независном Косову.

Шта то значи, да ли је то најава избора које ће организовати Приштина, да ли је то припрема за “довођење” косовских институција и на север Покрајине, заниимало је учеснике састанка.

– Ако си дошао да нам то кажеш и да од нас то тражиш, боље да ниси ни долазио. Ми у Тачијеву државу нећемо. Ако Србија неће да се бори за останак српскх институција, борићемо се ми који овде живимо – рекао је Вулину Марко Јакшић, посланик у Скупштини Србије који је један од ретких који има петљу да изасланицима Београда увек каже све у лице.

Вулин због тога последњих дана заобилази северни Космет или само овуда пролази на пропутовањима за Штрпце, Велику Хочу, Гораждевац и Пећку патријаршију. Занимљиво је, а то упада у очи и Србима на северу, да му Кфор, Еулекс и Приштина до јуче нису правили никакве проблеме, напротив, често су се трудили да Вулин брже и лакше стигне до својих крајњих одредишта.

На клацкалици: Александар Вулин

Сам помен избора за локалне самоуправе које би вероватно расписала Приштина, а спровео Оебс, Србе на северу одмах асоцира на “издају и мирну предају” и враћа их неколико месеци уназад, пред изборе у Србији када су СНС, ДС, ЛДП и још неколико странака блиских тадашњем режиму бојкотовале локалне изборе у Зубином Потоку и Звечану а који су, упркос противљењу Тадића и Богдановића, па и претњама Приштине, ипак одржани.

Индикативно је да су изборе бојкотовали и напредњаци, да се то није свидело њиховим људима на терену, али да су морали да поштују наредбе и ћуте. Многи су још тада посумњали да су Николић и Вучић попустили под притисцима из Европе.

И тада се на СНС вршио велики притисак, као и сада када је СНС окосница власти у Београду.

С картама на сто

ЕУ, а посебно Немачка, по сваку цену жели да распусти српске скупштине општина на северу. Неки Срби преко Канцеларије Владе Косова у Бошњачкој махали припремају се за изборе које ће организовати Приштина. Није искључено ни да се из истог извора финансирају и последњи бомбашки напади на северу Космета – каже познавалац прилика на северу. Он очекује да ће Вулин наредних дана потпуно да отвори карте и саопшти “какве су му задатке дали Влада и председник Србије”.

(вести)