Thursday – 6. September 2012
СРБИН-инфо

Београд – једна од четири престонице Евроазијске уније до 2015. године!

Флоскула Европа нема алтернативу, омиљена од стране и нове владајуће гарнитуре у Србији, требало би ускоро потпуно да изгуби смисао, јер ће наша земља, поред лажне европске добити реалну евроазијску перспективу.

Према најавама из Кремља, Русија већ крајем године креће у стварање Евроазијске уније, политичког и економског савеза, који ће у почетку углавном чинити државе бившег Совјетског Савеза. Планира се, међутим, да се у њој до краја 2020. године нађу и друге европске земље, међу којима је и Србија.

Нови савез је наговестио је недавно председник Владимир Путин, истакавши да би Русија ускоро могла да у уведе заједничку новчану валуту са Казахстаном и Белорусијом. Три државе, које већ имају трговинску унију, планирају формирање јединственог тржишта до краја 2012. године, као првог потеза у стварању Евроазијске уније.

Идеја о новом политичком савезу потекла је од руског академика проф. др Игора Панарина, који се сматра оцем модерне руске дипломатије. Панарин је руском руководству представио иницијативу о стварању Евроазијске уније, која би, поред седишта у Санкт Петербургу, имала још три главна града – Алмати, Кијев и Београд.

По овом плану, у савез са Русијом прво би ушле Белорусија и Казахстан, а број чланица би се наредних година повећавао. О стварању овог савеза недавно је писао и британски „Тајмс“, који тврди да Кремљ за почетак жели формирање „велике четворке“ (Русија, Украјина, Белорусија и Казахстан), са следећим редоследом корака: царинска унија, јединствено тржиште, заједничка валута, политички и војнобезбедносни савез. Поједини аналитичари нови савез називају и „гасна унија“, с обзиром на то да би обухватио готово све земље са изворима и главним токовима за транспорт енергената.

Панарин је изјавио да би Србија и Црна Гора могле да постану део Евроазијске уније и до 2015. године, али да је предуслов за то да се промени спољнополитички правац, како званичног Београда, тако и Подгорице. Да ли Београд заиста може да постане једна од четири престонице Евроазијске уније до 2015. године?

– Србија је једини ослонац Русије на Балкану, због чега Запад и жели да што пре цео регион прикључи Европској унији и НАТО и да тако избаци Русе из игре. Ипак, бомбардовање наше земље и отимање Космета од Србије су створили сиву зону, што Русија жели да искористи. Управо је то наша шанса на међународном плану – категоричан је Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова Југославије.

Јовановић објашњава да је ширење НАТО главни разлог због којег Русија планира нову унију.

– Сличне иницијативе покреће и Кина, која жели савез са Тајландом и Вијетнамом. Једноставно, ушли смо у период вишеполарног система, са неколико центара моћи, који се такмиче. Веома је важно схватити и да се односи у свету мењају у кратком периоду, брже него икада у историји. Пре само десет или 15 година Америка је могла да наређује Кини и Русији. Сада је то незамисливо. Мале земље попут Србије сада имају веће шансе да се изборе за своја права – сматра Јовановић.

КРИЗА МЕЊА СВЕТ

Игор Панарин као потенцијалне чланове види и друге европске државе, које су данас чланице ЕУ. Сматра да ће се због економске кризе садашњи облик Европске уније тешко одржати, као и да ће услед слабљења Америке утицај НАТО значајно ослабити. Међу потенцијалним чланицама су и Шкотска (уколико се на референдуму изгласа независност од В. Британије), па чак и Нови Зеланд.

Већ 2013. године, Русија ће са Немачком да активно учествује у прекомпоновању Европске уније, а обе земље ће ширити своје утицаје на Старом континенту. До 2014, Русија ће снажно доћи у Латинску Америку: повратком на Кубу, ојачавањем позиција у Венецуели, Аргентини и Парагвају, уз равнотежу у сарадњи са Бразилом.

Алексеј Димитријевић

Путин: Запад тражи непријатеље

Срна – 06.09.2012 18:58

МОСКВА – Руски предсједник Владимир Путин одбацио је сваку умијешаност у случај три чланице панк бенда „Пуси рајот“, које су осуђене на по двије године затвора због хулиганства.

Он је интервјуу за телевизију „Русија данас“ говорио о темама које се тичу Русије и њеног односа са свијетом, контроверзних потеза против дисидената и поновио неслагање Москве са страном интервенцијом у Сирији.

Путин је истакао да није имао никакву улогу у доношењу судских пресуда против три чланице бенда „Пуси рајот“, које су због извођења „панк молитве“ за збацивање Путина у Храму Христа Спаситеља у Москви осуђене на по двије године затвора.

Руски предсједник није желио да коментарише њихове казне, нити методе суда, којем се импутира да је пребрзо водио и закључио случај.

Он је поновио да је наступ групе увриједио многе Русе и осудио „перформанс“ сада затворене чланице бенда Надежде Толокоњикове и њеног мужа Пјотра Вержилова 2008. године, који су у музеју јавно водили љубав, заједно са још неколико других парова, протестујући због инаугурације Дмитрија Медведева за предсједника.

Осврћући се на критике у вези са третманом дисидената, Путин је рекао да је то неопходно да би се одржао ред у земљи, те да сматра да су добре реформе које је увео у вријеме масовних протеста против њега.

„Требамо да разјаснимо шта тачно значи ријеч ‘рестрикције’, односно једноставан захтјев да сви, укључујући опозицију, морају да се повинују руским законима“, истакао је Путин.

Путин је подсјетио на масовне нереде који су избили у Британији прошлог августа, упоређујући их са покретом против Кремља који се појавио у јавности након парламентарних избора у децембру прошле године.

„Много људи је повријеђено и причињена је значајна материјална штета на имовини. Да ли је боље пустити да се ствари погоршају и онда потрошити годину дана тражећи и хапсећи одговорне? Мислим да је боље ствар спријечити на почетку, прије него узме маха“, рекао је Путин.

Говорећи о случају адвоката Сергеја Магиницког, који је умро у притвору 2009. године док је трајала истрага о наводној проневјери, Путин је истакао да „апсолутно не постоји политички контекст у овом случају“.

„То је била трагедија, али то све само има везе са кривичном и законском процедуром, а не политком, ништа више од тога“, рекао је Путин.

Он је истакао да је америчка „црна листа“, коју је увела и Британија, а која забрањује улаз руским званичницима осумњиченим за кршења људских права, политички мотивисана.

„Постоје људи којима је потребан непријатељ, они траже непријатеља да се боре против њега. Да ли знате колико људи умре у затвору у тим земљама које осуђују Русију“, запитао је Путин.

Питање да прокоментарише случај оснивача „Викиликса“ ДЖулијана Асанжа, који је у амбасади Еквадора у Лондону страхујући да ће због оптужби за сексуалне нападе бити изручен Шведској, Путин је искористио да критикује Британију за пружање уточишта великим критичарима Кремља, као што су Борис Березовски и бивши чеченски сепаратиста Ахмед Закајев.

„Чини се да Британија чува одређене људе који имају крв на својим рукама“, рекао је Путин, оптуживши Лондон за „двоструке стандарде“ у вези са Асанжом.

Говорећи о Сирији, Путин је упозорио да подршка коју Запад даје антирежимским снагама може имати ефекат бумеранга.

„Данас неки желе да искористе милитанте Ал каиде или неке друге организације са једнако радикалним ставовима да испуне њихове циљеве у Сирији. Та политика је веома кратковида и може имати тешке посљедице“, рекао је Путин.

Он је упоредио помоћ Запада радикалним исламским милитантима како би помогли у збацивању сиријског предсједника Башара ал Асада са америчком подршком авганистанским побуњеницима након инвазије СССР-а 1979. године.

Путин је осудио критике Запада на рачун руског одбијања санкција УН против Асада, додајући да су мале шансе да ће Москва промијенити свој став у будућности.

„Како то да се само од Русије очекује да ревидира свој став? Зар не мислите да би и наши саговорници у преговорима морали, такође, да промијене свој став“, запитао је Путин.

06.09.2012. ФБР аутор Рајица Марковић

УМЕЋЕ ЖИВЉЕЊА

Умеће живљења с омчом око врата
У шаховској партији жртве и џелата
Невидљиво, тихо скривено у тајни

06.09.2012. ФБР аутор Драган Симовић

Захтевамо да се у Србији

поштују Права Срба!

Драган Симовић

Захтевамо (а не молимо!), да се у Србији поштују Сва Права Срба!

Сваки народ има Праисконо Право да негује свој језик и своје писмо, своју културу и своју књижевност, своју уметност и своју духовност!

Сваки народ је особен и јединствен и непоновљив, управо као што је то и свака самосвојна и самобитна Личност!

Велик је грех, и још већи злочин, ускраћивати једном народу његово Праисконо Право!

Праисконо Право да буде онакав какав јесте, да буде оно што јесте!

Заиста, у Србији се, последњих година, најмање поштује Праисконо Право Срба!

Срби су, у Србији, у својој матичној држави, постали најобесправљенији народ!

Годинама кршено Право Срба већ је превршило сваку меру!

Дошао је час, последњи час, када Срби неће више да трпе кршење Праисконих Права Срба!

Ако се и даље настави са кршењем Права Срба, Срби ће бити принуђени да сруше и пониште све постојеће установе у Србији!

И то ће тада бити њихово Истинско Праисконо Право!

Јер када се укину сва Уставом јемчена словесна Права једноме народу, онда је тај народ принуђен да се користи Најстаријим Правом!

А то је Пра-Праисконо Право роба да се свим средствима бори против тирјанства за своју, још на рођењу, од Бога му дану Слободу!

Света дужност поробљеног Човека, као и поробљеног Народа, јесте да може слободно да користи сва расположива му средства у борби за избављење од робовања!

И још једном, на крају: Захтевамо да се у Србији, уистини, поштују Сва Права Срба!

Зашто је НАТО наследио Хитлера?

БЛОГ

Пише: Игор Маринковић

Финиш акције „Не желимо НАТО убице на српском небу“ у ком је на самом аеродрому Батајница извиждана НАТО делегације и раширен транспарент „NATO FUCK OFF“ иако потпуно изигнорисан од стране тзв. великих (прозападних) медија изазвао је велико интересовање код оног дела јавности имуног на ХААРП таласе.

Међу онима до којих је, алтернативним каналима, допрла вест да је макар шачица непокорних Срба извиждала и извређала представнике светске терористичке организације НАТО  било је и оних који су искритиковали наш поступак. Поред критичара жељних блиског дружења са полним органима представника западних сила, део критичара замерио нам је што смо на транспаренту приказали модификован НАТО знак чија је основа нацистички кукасти крст.

У одређеном броју коментара испод снимака на јутјубу или на интернет сајтовима који су пренели информацију о акцији постављано је питање због чега СНП Наши изједначавају кукасти крст са НАТО знаком и зашто називамо НАТО фашистичком и нацистичком организацијом. Да не увијамо, сви који су поставили то питање били су потрешени нашим поступком односно били су поштоваоци кукастог крста. Иако се гадим саме помисли да међу Србима има и оних који, уместо толко наших српских симбола, на себе стављају кукасти крст, диве се Хитлеру или оживљавају идеологију која је уништила два милиона српских живота у Другом светском рату ипак и ове заблуделе овчице заслужују одговор.

Неспорно је да између Трећег Рајха и НАТО алијансе постоје бројне разлике, једна од њих је свакако та што НАТО не предводи аустријски изфеминизирани социопата бисексуалац у бермудама и чарапама до колена. Наравно ту су и бројне друге разлике, међутим сличности су веома уочљиве поготово у односу према Србији и Србима:

1. НАТО је као и Хитлерова уништио Југославију

2. НАТО као и Хитлер имају исте савезнике на територији некадашње Југославије: Хрвати, Муслимани, Шиптари.

3. НАТО је као и Хитлер помогао Хрватима, Муслиманима и Шиптарима да изврше геноцид над Србима на територијама Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије.

4. НАТО као и Хитлер помажући (за сад смао вербално) аутономашке и сепаратистичке идеје у Војводини и Рашкој области и покушава да сведе Србију на границе из времена окупације током Другог светског рата.

5. НАТО је као и Хитлер одговоран за смрт великог броја Срба. Истина Хитлер је тренутно у предности по броју убијених током Другог светског рата, али немојте занемарити последице бомбардовања уранијомом које ће узимати данаг у људским жртвама по Србији још много година после бомбардовања.

НАТО је починио зла Србима колко и Хитлер,  НАТО има исте војне циљеве у Србији као и Хитлер, НАТО има исте војне савезнике на балкану као и Хитлер тако да је поређење кукастог крста са НАТО знаком више него логично.

Наравно, ово није једини разлог:

Уз извињење вама који волите кукасти, јер сигурно ћете се узнемирити кад прочитате следеће што ћу рећи, кукасти крст је у глобалним размерама постао синоним за  зло и умну поремећеност и слично. Стављајући кукасти крст на НАТО знак ми њих обележавамо као зле и поремеђење људе. Што би наш  народ  реко „мажемо их говнима“

Да појасним целу ситуацију на још пластичнијем примеру: СНП Наши су имали више акције против лажи ТВ Б92 у којима смо уредника те телевизије Верана Матића поредили са нацистичким шефом пропаганде Гебелсом или смо на знак те ТВ куће стављали кукасти крст. Јасно је да Матић и Јозеф немају физичку сличност,  сумњам да се Матић залаже за убијање Јевреја и Рома али је оно што их спаја исти приступ извештавању који се своди на Гебелсову максиму „Ако се лаж понови довољно пута постаје истина“.

Бар у односу према Србима НАТО је наследио Хитлера.

 ШТА ЋЕ НАМА ПАМЕТАН НАРОД

Бранко Станић
Овај чланак је написан 2006. године, али ни мало није изгубио на својој актуелности. Чак шта више, још више је актуелан. Река младих напушта Србију, и то најобразованијих. Нема преноса знања на млађе генерације, а оно што смо ми знали и радили којекуда по свету сада други све више раде код нас.

ШТА ЋЕ НАМА ПАМЕТАН НАРОД

Ако хоћеш некога да уништиш одведи му младост и узми памет. То је најсигурнији пут, јер га тако остављаш без будућности.
Галонићи су угледна фамилија, можда и најугледнија у Риђакама. Одувек је изнедривала запажене прваке. Тако је било и раније, а тако је и сада. Између два светска рата надалеко је био чувен Живојин Галонић. Људи су му веровали и бирали су га за председника општине риђачке више пута. И пре Живојина било је напредних људи у Галонићима. Била је то велика и богата фамилија па им је требала и велика кућа. Зато су чак 1910. године почели да праве такву какву нико по величини и лепоти није имао у њиховом крају. Ратови су прекинули градњу па је завршена тек 1920. Она и данас дани задивљује својом старинском лепотом па је стављена под заштиту као редак споменик културе.
Данас у њој живе и вредно раде Петар и Милена Галонић са сином Марком, студентом Више пољопривредне школе у Шапцу – најмлађим од троје деце. Старија ћерка Јелена завршила је права, удала се и као правник ради у Крупњу.

Кућа Галонића у Риђакама стара је скоро 100 година
Даница, друга ћерка, је у Америци. Њој је посвећена ова прича – девојци из Риђака, селу између једне варошице и једног града – између Владимираца и Шапца која је уз науку стигла чак и до енглеског двора. Добивши силна светска признања из области хемије била је на пријему код принца Чарлса.

На пријему код принца Чарлса

Пошто је Даница ретко код куће, стално је негде у иностранству, њен отац Петар је више пута ишао у Београд, на њен факултет, да уместо ње прими многобројне награде и признања. Једном таквом приликом њен професор Живорад Чековић му рече:

“Будите, истовремено, и срећни и тужни што имате такву ћерку. Срећни, зато што је толико постигла и што ће тек постићи. И тужни, што се никада неће вратити.”
Професор из Америке, под чијим надзором је Даница тада била, јавио се професору Чековићу и рекао му:
“Честитам вам каквог сте бриљантног студента спремили!”

Даничин професор је казао њеном оцу још и ово:
“Ми смо последња генерација професора која је знала да створи таквог студента. Кад ми одемо не знам ко ће то бити у стању да учини.”
А све је почело у Риђакама где је Даница завршила прва четири разреда. У једној учионици заједно су била сва четири разреда и свима им предавала учитељица Јованка Перић.

Школа у Риђакама коју је похађала Даница
Преостале разреде Даница је завршила у Владимирцима. Наставница хемије Србијанка Николић запазила је Даницу и шаље је на општинска, регионална и републичка такмичења. И као ученица VIII разреда на републичком такмичењу “Наука у младима Србије” у Кладову на којем се окупило 450 ученика надмоћно осваја прво место са 99,5 бодова, од стотину могућих.
А њена наставница Златија Обрадовић у V разреду, на једном од родитељских састанака, рекла је њеном оцу да је Даница најмирније дете. Не примећује се међу децом и плаши се да не прати наставу.
Преломни тренутак за Даницу био је када је као ученик VII разреда отишла у Истраживачку станицу “Петница” код Ваљева. Тамо је присуствовала семинарима који су трајали и по десетак дана.
И као ученик шабачке Гимназије све чешће је била у “Петници”, али јој то није сметало да не буде ђак генерације и више пута победи на републичким такмичењима из хемије.

Даница са њеном увек драгом „Петницом“
Везаност за хемију постаје њено трајно опредељење и зато уписује Хемијски факултет у Београду. Учествује у међународним разменама студената и све је чешће у иностранству – Русији, Немачкој, Енглеској, Америци. После једног од путовања у Русији рекла је родитељима: “Ја тамо више нема шта да тражим!”
А на првој међународној Биоолимпијади младих која је одржана 1996. године, баш у Русији, у Санкт Петербургу, седам младих, тада, Југословенки у изузетно јакој конкуренцији избориле су најбоље резултате – четири прве и три друге награде. Било је пријављено више од 8.000 радова из целе Европе. Даница Галонић у својој конкуренцији била је прва.
И заиста Даница тамо више није имала шта да научи и отишла је преко океана, у Америку. Докторирала је прошле године (2005) на универзитету у Илиноису. Тренутно је на Харварду у Бостону на трогодишњим пост докторским студијима. Налази се у групи од 10 младих научника који раде на теоретском и експериметалном истраживању у борби против рака. Даница је у овој групи под надзором Кристофера Волша, професора биохемије и молекуларне фармакологије на Харварду.
Будимо стрпљиви. Причекајмо резултате ових младих научника. Сигурно ће њиховим открићима Даница значајно допринети.

Збиљић: КУЛТУРНИ УСТАНАК ИЛИ ДАЉЕ СРОЗАВАЊЕ И ПОНИЖАВАЊЕ СРБА?

Пише: Драгољуб Збиљић

Поводом најновијих напада на Коларевићева указивања која су најреалнији опис српске културе у последњих 60-70 година!

          Текст помоћника министра културе Дараган Коларевића „Време је за први српски културни устанак“ (објављен 13. августа, а написан у јуну  2012) чини, сигурни смо из много разлога, сада велику част Министарству културе Србије и целој Србији и српском народу, иако је објављен пре избора Коларевића за помоћника министра културе Србије.

          Тим текстом се баве данас (5. септембра 2012.), уз велике нападе, латинички „Blic“ а информацију о томе даје новинарску вест у вези с тим текстом и, такође латинички, Press“. „Blic“, свакако, чак и преко предлога бившег председника Србије, а и „Pressu“, чини ми се то не би сметало, траже да се високи службеник у Министрству културе „хитно смени“, тј. да се, на „блиц“, „исPressује“ и господин Коларевић повеже сдиректно с „носиоцима и извршиоцима погубне српске политике“, а да при том нису мислили на непосредну, претходну политику у којој смо падали све ниже и све мање радили и зарађивали, него на неку ранију политику, с тим што је очигледно да нису мислили на политику из владавине комунистичке диктатуре у Србији, која (та комунистичка диктатура) нимало им данас не смета.

2. Зашто, по нашем сигурном убеђењу, текст Драгана Коларевића „Време је за први српски културни устанак“ заслужуије све похвале и ниједну покуду?

          Хиљаде и хиљаде је великих разлога што споменути Коларевићев текст заслужује све похвале а ниједну покуду. Било је одавно потребно да се, коначно, појави један такав текст о српској култури и њеним достигнућима, боље речено сталним падовима у последњих више деценија.

Пошто не можемо овде набројати те хиљаде и хиљаде разлога за појаву таквог или сличног текста, морамо и желимо да наведемо макар два кључна разлога.

          Прво, откад је српска култура, насиљем комуниста и сербокроатиста, успела да смени српско хиљадугопдишње писмо у српском језику србокатоличком и, потом, општехрватском абецедом (латиницом), убрзано је (после Новосадског договора, 1954, у Матици српској) започело растакање српске културне традиције и српских вредности и српска култура је од тада видно све више и брже попримала нижи облик културе, поткултуре која нам је латиничењем пристизала из суседне Хрватске. Преко таквог латиничења Срба, Срби су све брже губили спој са својом традицијом и српство се почео делити на оне који су природни представници свога народа и на оне којима је све туђе у култури било обавезно и боље. Од тада се почело развијати једно „мазохистично српство“ у бившој Југославији и цело Српство се растакало на оне који су природни заступници својих вредности и оних који су све више деловали као отуђени представници свога рода. (Последица тога је појава процентуално много више мрзитеља свога народа у односу на мрзитеље свога рода у другим југословенским народима.) Тако је српска култура као онај нижи вид  поткултура развијао и ширио један специфичан слој Срба који су се и у култури, ументости и у науци и у политици изругивали Србима и свим српским вредностима. На тај отпаднички начин почело је и изругивање једној светој одредници „небески народ“. То су чинили и све више данас чине српски безбожници (атеисти) који су својим пореклом у крилу комунизма.

3. Срби и Србија одавно се развијају и падају све ниже као поткултура на туђем писму

2.

          Тако смо данас стигли до тога да се, као туђа поткултура, српска држава – преко неспровођења Члана 10. Устава Србије о службености српског језика и ћирилице од власти и стручњака само формално за српски, а, у ствари, и даље за „српскохрватски језик“ (па је затои пало некоме на памет да се тај језик поново преименује, сада у „ексјугословенски“), Србија сврстава у „дивље државе“ које спроводе неправо и неуставност у наставку кршења Члана 10. Устава Србије и већинске народне воље, што нас вуче и даље не само у недемократске земље него нас води ка далекој прошлости и племенским заједницама код којих је воља врачева и пророка доносила одлуке, а нису се држали никаквих уставних одлука на нивоу државности.

          Друго, ми смо створили, тум путем, данас један „уметнички слој људи“ који су довољни сами себи и неким својим „господарима“ невоље и зла, тако да се много шта у Србији одавно не дешава по прописима Устава и закона, него се наставља чувено правило комунистичке диктатуре које је гласило „Устава и закона не треба се држати као пијан плота“. Другим речима, то значи: устав и законе треба сачињавати форме ради, а у суштини треба наставити спровођење личних и приватних – „ћефова“ и прописа које „ад хок“ праве људи који „на лицу места“ у том тренутку чине власт.

          Мени је очигледно да је Коларевић то запазио и схватио да се таква култура и политика не могу више променити нормалним путем, него је остало једино да се подигне истински устанак свих здравомислећих Срба како би се ослободили прошлости и садашњости која их вуче у мрачни век робовласништва у свим областима.

4. Нека ми опрости г. Коларевић што његова тумачења поједностављујем

3.

          Нека ми опрости Коларевић што сам почео да његов одличан анлитички и, чак, добар програмски текст сводим на језик „обичног“ народа кога се многи споменути у том тексту просто одавно гаде. (На пример, Ћирилову није било довољно што је у латиничком „Blicu“ добио слободне ступце ових по писму неуставно штампаних новина да би у Србији исмевао борбу Удружења „Ћирилица“ да се Срби, поново, по Уставу и већинској народној вољи поћириличе у складу са својом хиљадугодишњом писаном традицијом, дакле да се врате себи и својој културолошкој здравој традицији па да могу нормално да крену својим правим путем на коме су културно и на све друге начине заустављени после 1954. године. (Тај Ћирилов који командује српским позориштима шта треба и како да раде целог свог века није му било мало да грди ћириличаре у Србији, него је отишао у Загреб да се, ваљда, хвали како је он као Србин за латиницу, а Збиљић који му је по презимену сумњив „није за латиницу“.Мислио је овај „зналац српског језика“ да Збиљић баш и није српска реч и да то није синоним од Истинић. Какво површно познавање српског језика и српске културе од човека који ће, по годинама, убрзо стећи и другу „пензију“ за седење у разним жиријима и на позоришним представама на којима се изругује и највећим српским вредностима. .

5. Хвала Кларевићу што је одлично схватио да Србе неће спасти само одбрамбени ратови, него пре свега српска култура

4.

          Хвала Д. Коларевићу што је имао храбрости да у оваквој данашњој Србији (као латиничкој поткултури хрватске културе) обелодани овакву истину и потребу да се стварно и коначно једном изведе културни устанак, јер смо оружаних буна и несрећа имали већ саасвим довољно, али нам је у ослобођењу деценијама недостајала права култура. Очигледно, Драган Коларевић је својим јаким нервом за српске културме вредности осетио да не може никакав рат (па ни онај у коме побеђујемо, а у миру стерадавамо) да спасе Србе као што може јака култура у складу са српском уметничком и научном традицијом из времена када смо нешто, као стари народ, заиста значили у Европи и напредном свету, а данас настављамо да падамо све даље на маргине и све ниже у понор нестајања.

6. И, ево, почела је права (по начину комунистичка) хајка на Коларевића!

          И, ево, данас у латиничком „Blicu“, како се већ види и на предлог бившег председника (који је, верујем, имао можда добре намере, али су изречене и на погрешном месту и против погрешног човека за нападе, почела је права жестока комунистичка (рано смо, људи, заборавили како су радили комунисти!) хајка на човека који је пре свега за културу, а не за рат ни на пољу битака с оружјем, ни на пољу нехуманог разрачунавања с Коларевићем који је најреалније могуће указао на узроке нашег страдавања и прави начин нашег почетк опорављења. (Не може се, људи, ништа без културе! – само је то основно рекао гдин Коларевић, а врлина текста је у томе што је споменуо имена. Да није, то би био као сваки други безличан текст. Коларевић није могао да буде некористан и безличан.) А пошто је Коларевић у тексту намерно заборавио на оружје, споменута имена и њихови заступници и душебрижници за српско „здравље“ сада би да смене човека који зна да мисли, који види последице и њихове праве узроке, сада би да га смене. Зашто!? Ваљда зато што није говорио да треба и даље да међусобно (или с другима) ратујемо само потезањем оружја, него устанком за праве културне вредности. Коларевић је човеккоји је схватио да ће Срби с комунистичким начином размишљања а без примењивања сопствених демократских прописа само падати у дубљи понор и духовни помор.
          Ми одлично разумемо покретаче хајке на Коларевића. Нажалост, у Србији има велики број људи које одавно не боле лажи и обмане, него истине и искрено (па и поименично) указивање на проблеме и начин њиховог решења. Таква некултура у мишљењима и начину њиховог изражавања у неким гласилимаодавно вапе за културним устанком!
          Коларевић је рекао тачно оно што тиња у души свих поштених и мислећих Срба дуже од 60 година, колико и траје наше културно,па и свако друго урушавање, да не кажемо – срозавање.

(5. септембар 2012)

„Косовски суд“ лаже…

Током суђења генералу Ратку Младићу, дошло се до нових подробности у вези са бившим лидером босанских Срба Радованом Караџићем, који је такође оптужен за ратне злочине. Хашки трибунал одбио је могућност поновног саслушања у том случају. Према речима одбране, суд је прекасно добио документе који доказују невиност Караџића. Судско веће Трибунала је саопштило да је окривљени имао сасвим довољно времена да се упозна са предметом, и да зато поновно саслушање нема смисла.

06.09.2012. Глас Русије, пише: Григориј Соколов