Русија ће се одазвати позиву да спаси Србију од банкрота

Грађани Србије су обавештени од стране највиших државних званичника, као и од многих економских стручњака, да се земља налази пред банкротом и да би хитно требало пронаћи велика финансијска средства за елементарно функционисање државе. Ових дана смо видели да је новац за превазилажење големог буџетског дефицита потражен и пронађен у Руској Федерацији. Наиме, српски министар природних ресурса је после састанка Српско-руске међувладине комисије за трговинску и економску сарадњу у Москви, изјавио да ће Русија дати Србији кредит у износу од 300 милиона долара за ту сврху. Он је још рекао да ће Русија дати тај кредит до краја ове 2012. године под повољним условима, и да је неспорно да ће Србија повући тај новац.

На овом месту бисмо требали на тренутак да се зауставимо и да видимо шта је то заправо буџетски дефицит, колико он износи у Србији, и како је настао?

Дакле, буџетски дефицит је разлика између буџетских прихода и расхода, или једноставније речено, као и у сваком домаћинству, то је мањак који настаје када више трошите него што зарађујете. По речима најистакнутијих представника власти у Београду, буџетски дефицит у Србији је достигао рекордан износ од око 2,5 милијарде евра, што је много више од планираног износа, и зато је неопходно пронаћи толику суму новца да би држава уопште могла да функционише. А то значи да би могла исплаћивати плате и пензије.

Србија никада раније у историји није имала толико велик дефицит у буџету, који сада износи преко 7 процената бруто домаћег производа. А што се тиче настанка таквог огромног дефицита, неки чланови владе су обавестили јавност да је он направљен у претходном периоду, односно да је нова власт затекла већ опустошен буџет државе Србије и да сада треба пронаћи начин како да се он напуни.

Рецимо и неколико речи о томе колико износе буџетски дефицити у другим државама, а пре свега у појединим земљама Европске уније, САД и у Русији.

На пример, у Шпанији је на крају 2011. године буџетски дефицит био изузетно велик и износио је 8,5 посто бруто домаћег производа, а у Грчкојје он прошле године био преко 9 процената. У Сједињеним Америчким Државама је тај проблем нарочито изражен, па се тако званично процењује да ће ове године дефицит у тамошњем буџету износити 1.200 милијарди долара.

Што се тиче Русије, планирано је да буџетски дефицит у 2012. години буде на нивоу од 2,7 процената бруто домаћег производа, али сматра се да би он на крају године могао бити чак још нижи. Такође, руска влада планира да у следећих неколико година, односно до 2015. године, сведе буџетски дефицит на нулу или макар приближно нултој вредности.

Но, у овом тренутку је за грађане Србије свакако најважније оно о чему је ових дана било говора у Москви, а ради се о финансијским средствима за спасавање испражњеног српског буџета.

Дакле, представник владе Србије у тим разговорима, српски министар природних ресурса, саопштио је да се српско-руски разговори нису зауставили само на обезбеђивању финансијских средстава за смањење затеченог буџетског дефицита, већ је рекао и то да је Сбербанци, највећој банци у Русији, предложено да Србији одобри кредит у износу од око милијарду долара, који би био искоришћен за буџетску стабилност. Прва транша тог кредита од 200 милиона долара би била повучена почетком 2013. године, затим још једна транша од 200 милиона долара до јуна исте године, а преосталих 600 милиона до краја 2013. године.

Преговори о том кредиту биће настављени, а по речима српског министра, руска страна је показала разумевање за економску ситуацију у Србији. По свему судећи, део који недостаје у буџету Србије ће бити попуњен, а држава, барем засад, спашена од сигурног банкрота.

По ћему ће се памтити нова посета Ивице Дачића Бриселу?

Једино по чему ће остати упамћена најновија дводневна радна посета премијера Србије Ивице Дачића Бриселу, изгледа је изјава председника Европског парламента Мартина Шулца да узајамно признање Београда и Приштине јесте услов за улазак Србије у Европску унију. Са друге стране, Дачић је оценио да су Шулцове речи поједностављене и да је из разговора са њим чак схватио да је он један од оних који можда имају најпозитивније мишљење о Србији, као и да је од европских званичника добио снажну подршку за приближавање Србије Европској унији.

Дачић каже да ће европске интеграције највише зависити од саме Србије, односно од испуњења онога што је Европски савет поставио као услове у децембру прошле године, а то се највише односи на унутрашње реформе и на видљиве знаке релаксирања односа између Београда и Приштине, што претпоставља имплементацију оних договора који су већ постигнути, уз покушај да се дође до договора за преостала питања из техничког дијалога, укљујући и функцију Еулекса, који би требало да буде у свим областима присутан на целој територији Косова.

Дачић је рекао да ће Влада Србије јасно истаћи шта може да уради, да неће бити неискрености у свему томе, и да, с друге стране, од ЕУ очекује да не поставља “покретне циљеве“, односно услове који се стално мењају, и да Београд од Брисела очекује да јасно каже шта је циљ трке коју Србија трчи.

У званичним круговима у Београду се Шулцова изјава за сада тумачи искључиво као лично мишљење овог званичника ЕУ, а никако као нови, непремостиви услов за приступање Србије заједници европских народа. Председник Србије Томислав Николић је изјавио да признање независности Косова и Метохије као услов за чланство Србије у ЕУ није, нити може да буде став ЕУ, јер, да јесте Србија никада не би имала преговоре о прикључењу.

Са друге стране председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница каже да је изјавом Мартина Шулца до краја огољена истина да Брисел већ четири године води политику стварања независне државе Косово.

Претходна власт коју је предводила Демократска странка била је непосредан и директан саучесник и помагач Европској унији на овом пројекту успостављања независног Косова. Од прихватања Еулекса до споразума које је претходна власт потписала са Приштином, па све до руковања са Тачијем, представља пут који је прошла власт прешла у предавању Косова – каже Коштуница.

Ово иначе није први пут да један високи званичник ЕУ овако отворено говори о томе шта Брисел очекује од Србије. Наиме, крајем 2007. године тадашњи француски председник Никола Саркози је на самиту Европске уније рекао да се Београд може придружити ЕУ само ако задовољи све услове и ако испоштује независност Косова.

Осуђујући Харадинаја, Хашки суд покушава да се оправда пред Србима

Диктор: Међународни трибунал за бившу Југославију у Хагу, прогласио је бившег команданта „Ослободилачке војске Косова“ Рамуша Харадинаја кривим за злочине против Срба, убиства, мучење и злостављање, а такође и за нарушавање закона и обичаја рата. Како су на та дешавања одреаговали косовски Срби?

О томе говори председник Скупштине Савета српских општина и насеља Косова и Метохије Марко Јакшић.

Лично мислим да је то једна закаснела правда имајући у виду да jе садашња албанска политичка врхушка до сада протерала више од 200 хиљада људи и да је убијено негде око три хиљаде Срба и да је фактички нестало негде око три хиљаде људи. Са друге стране је спаљено скоро стотину српских манастира. Треба имати у виду да је Рамуш Харадинај био и председник „владе Косова“ што говори да он ту није могао да буде нити је могао да постане без сагласности пре свега људи из ЕУ и Америке.

Диктор: Требало би посебно нагласити, да тужилаштво за Харадинаја тражи 20 година лишавања слободе, а пресуда се очекује током ове године. Могуће да је суд оставио себи неко време, како би евентуално преиначио пресуду. У сваком случају, јасно је једно: Рамуш Харадинај у Хашком трибуналу је заправо један једини Албанац међу много осуђених Срба. Следи коментар Марка Јакшића:

Хашки трибунал је створен да се овде суди само Србима, па би могао да опере себе оптуживиши неког Хрвата и ево сада једног Албанца.

Диктор: А да ли ће се нешто променити у такозваном косовском друштву после изрицања казне Рамушу Харадинају?

Ништа неће променити, јер оно што ми знамо јесте да су егзодус и прогон Срба, да се убијање Срба не би могло десити без на неки начин присутне подршке Кфора и делимично Унмика. Значи, на КиМ је спроведено планско чишћење Срба да би се после тога могла направити још једна албанска држава на Балкану. И сада се види да Албанци имају проблема са ових стотинак хиљада Срба на Косову и они не могу да направе себи државе. А замислите да је доле још 200-250 хиљада Срба, једноставно не би имали теоретске шансе да направе посебну државу. То је етничко чишћење Срба у договору албанске заједнице и великих земаља са запада, а све са циљем да се после прогона и убијања Срба формира још једна држава на Балкану. Зато што се нас Срба тиче мислим да закаснеле пресуде Рамушу Харадинају који суд не може да опере злочин који се десио крајем 90-их година, а дешава се и данас. Кфор и Еулекс су у целој причи у вези пресуде небитни. Јер Хашки суд после свих опужених Срба је морао да оптужи бар једног Албанца да би себи могао да опере образ. Мислим да је то суштина: зашто ће он да се суди имајући у виду да много веће зверке које се налазе у Приштини седе мирно и нико им не суди.

Диктор: Пред микрофоном је био предедник Скупштине савета српских општина и насеља Косова и Метохије Марко Јакшић

Сбербанк јача своје позиције на Балкану

Почетком септембра Сбербанк је потписао у Бањалуци, републици Босни и Херцеговини, кредитни споразум у вредности од преко 10 милиона евра са групом Оптима Бањалука. Кредит ће бити усмерен на развој нафтног ресора у Републици Српској. О детаљима допсник Гласа Русије у региону Андреј Краснов.

Споразум су потписали председник Volksbank Бањалука Александар Кесић и генерални директор Оптима Александар Ђаков. У фебруару 2012. године Сбербанк, чији активи износе преко четвртине банкарског система Русије, затворио је споразум о куповини сто одсто акција источноевропског одељења аустријске банкарске групе Volksbank International. На тај начин у власништву Сбербанка нашло се око 300 одељења и преко 600 хиљада клијената у земљама Источне Европе, између осталог на Балкану. На пример, тренутно Volksbanк има 25 одељења само у Босни и Херцеговини.

Са своје стране компанија Оптима је кћеринска компанија руског нафтног гиганта Зарубежњефт и контролише две велике рафинерије и мрежу од 85 пумпи Нестро Петрол у Републици Српској.

Представник Сбербанке у Србији Григориј Черњенко изјавио је у Београду за Глас Русије да издвајање кредита од 10 милиона евра јесте значајан догађај за развој нафтне иднустрије у Босни и Херцеговини. Раније је Volksbank Бањалука закључио споразум о стратешкој сарадњи са фабриком моторних уља Модрича, која је такође део групе Оптима. Документ предвиђа дугорочно партнерство у сфери финансијских услуга, кредитирања и банкарских операција. Сада најмање 40% промета фабрике моторних уља ће ићи преко Volksbank Бањалука. По речима Григорија Черњенка, узимајући у обзир присуство Сбербанка у практично свим земљама бивше Југославије и Источне Европе, кћеринске компаније Оптима су отвориле своје рачуне у одељењима групе у Србији и Хрватској.

Занимљиво је што се руска Зарубежњефт појавила на Балкану 2007. године. Захваљујући њеним инвестицијама после дугогодишњег застоја обновила је рад највећа у Босни и Херцеговини рафинерија Брод. Сада обим прераде износи преко милион тона нафте годишње. Осим тога руски нафташи настављају реконструкцију мреже бензинских пумпи Нестро Петрол која припада компанији Зарубежњефт и планирају проширење свог бизниса у другим земљама бивше Југославије.

Једном речи, присуство Русије на Балкану не значи финансирање само мега пројеката, како што је гасовод Јужни ток или издвајање кредита од 810 милиона евра српској железници. Исти тај Сбербанк има сада своја одељења у Србији, Хрватској, Словенији и другим земљама региона и почиње да ради са свим структурама заинтересованим за сарадњу са Руском Федерацијом. Још на пролеће банка је, на пример, издвојила кредит од 6 милиона евра граду Бањалуци за финансирање грејне сезоне. Руске инвестиције иду у земље бивше Југославије у разним правцима: у петрохемију, банкарску сферу, железницу, или у облику финансијских кредита појединим предузећима. Сарадња руских инвеститора са државама бивше Југославије јача и само ће се проширивати, уверена је већина експерата.

Влатко Ратковић: Народни посланик на струју

Доскорашњи народни посланик и председник Законодавног одбора Народне Скупштине Влатко Ратковић је док је обављао јавне функције био ангажован за заступање интереса државе, односно предузећа Електровојводина д.о.о. из Новог Сада, које послује у склопу Електропривреде Србије, сазнаје Пиштаљка. Документација до које је Пиштаљка дошла показује да је предузеће Електровојводина, у коме су запослена 34 дипломирана правника, за вођење судских спорова преко адвокатске канцеларије Немање Алексића из Новог Сада опуномоћило 15 адвоката, међу којима је био и државни функционер Влатко Ратковић.

У предузећу Електровојводина су негирали да су са адвокатом Ратковићем закључили уговор о пружању адвокатских услуга, али су потврдили његово посредно ангажовање преко друге адвокатске канцеларије. У одговору који је сарадник Пиштаљке добио наводи се да је то предузеће, након спроведеног поступка јавне набавке, са адвокатом Немањом Алексићем закључило шестомесечни уговор о пружању адвокатских услуга (2.2.2012) и то ради засупања предузећа у извршним предметима на подручју три огранка: Руме, Сремске Митровице и Зрењанина.

„Адвокат Немања Алексић је у складу са једним од услова понуде предметне јавне набавке, а који се односио на кадровски капацитет услуге, као број ангажованих сарадника одредио адвокате, који су се својом изјавом у поступку те набавке обавезали да су сагласни са тим да ће поступати као адвокати сарадници и заменици адвоката Немање Алексића у поступцима заступања Електровојводина д.о.о. Нови Сад“, наводи се у одговору.

Такође се истиче да је за заступање предузећа опуномоћен адвокат Немања Алексић и 13 његових сарадника, међу којима је и Влатко Ратковић. Међутим, документа до којих је дошла Пиштаљка показују да је Електровојводина није опуномоћила 14 адвоката како тврди, него укупно њих 15. Генералну пуномоћ групи адвоката из адвокатске канцеларије Немање Алексића потписао је 22. фебруара директор Електровојводине Тихомир Симић. Он је адвокате овластио да предузеће заступају у свим предметима, „пред свим судовима, органима управе, арбитражама, судовима части и другим државним органима“.

Сарадник Пиштаљке је покушао да сазна врсту адвокатских услуга и износ укупних трошкова које је Електровојводина платила групи адвоката окупљених у Алексићевој канцеларији, али одговор на то питање није добијен. Такође, у предузећу Електровојводина тврде да Влатко Ратковић у заступању предузећа никада није замењивао Немању Алексића. Нејасно је како се и због чега на пуномоћју и то на другом месту нашло име Влатка Ратковића ако он није имао баш никакву улогу у пословима заступања које је у име Електровојводине предузимала адвокатаска канцеларија.

Индикативно је да се ангажовање адвоката односи и на извршне предмете Електровојводине на територији Руме, одакле је доскорашњи председник Законодавног одбора Скупштине Србије. Ратковић је према подацима Адвокатске коморе Војводине имао регистровану адвокатску канцеларију управо у Руми и то све до краја августа 2011. Онда је променио седиште, па је 1.9.2011. канцеларију пребацио у Нови Сад, у улицу Железничку 38/1, на исту адресу где је иначе регистрована канцеларија Немање Алексића. Према подацима Народне банке Србије, рачун Ратковића је у блокади више од 60 дана и он је на дан 6.9.2012. године имао неизмирене обавезе према дужницима од 428.597 динара.

Иначе, предузеће Електровојводина има 34 стално запослена дипломирана правника. Оволики број правника у предузећу намеће питање колико је заиста била оправдана потреба за ангажовањем 15 адвоката међу којима је био и народни посланик Влатко Ратковић.