Category: Вести
Богови Волге…
Богови Волге
У филму „Стрнадице“ (рус. „Овсјанки“, познатом и као „Silent Souls“ — „Тихе душе“), снимљеном по сценарију и истоименој књизи Дениса Осокина, два мушкарца одвозе мртву жену на обалу реке да јој спале тело по паганском обичају народа Мерја. На филмском фестивалу у Венецији 2010, где је филм добио неколико награда, гледаоци су поверовали у тај обред. А у Русији су посумњали: „Какав је сад то народ Мерја који живи на територији Нижегородске и суседних области, на тој исконски руској земљи, па још спаљује своје мртве поред воде, а умрлим супругама уплиће траке у длачице на Венерином брегу? Тако нешто не постоји.“
И постоји, и не постоји. Осокин је заиста измислио обред пун еротике и лиризма, а народ Мерја је постојао, и тек у 15. веку се стопио са великоруском нацијом која се у то доба формирала. Али, то не значи да је нестао без трага: остао је као део руске земље, у фолклорним мотивима, у генима. Осокин је као писац измислио Мерјане, али као етнолог и аутор докторске дисертације о угро-финском фолклору, редовно посећује последње европске пагане, становнике руске Републике Мариј Ел и њихове шумске олтаре и свештенике.
У Моркинском округу ове мале републике налази се село Шоруњжа. Округ је одавно чувен по својеврсном паганском отпору. Управо овде, близу сеоцета Варангуши, 1827. године извршено је прво забележено Свемаријско паганско мољење. Њему су дошли да присуствују и представници царске власти, а начелник окружне полиције Микулин написао је у свом извештају: „Нашао сам у шумарку око четири хиљаде људи, упражњавали су богомрско жртвоприношење. […] Поврх тога видео сам тамо око четрдесет грла стоке, коју су довели да принесу на жртву, мноштво качица и буради са пивом и медом.“ Учесници жртвоприношења отерали су начелника и његове људе, што их је после скупо коштало: многи од њих су ухапшени, бичевани и отерани у Сибир.
Упркос покушајима совјетских власти да натерају Маријце да се одрекну старе религије, пагански обичаји су настављени у оквиру пољопривредних задруга. Капитон Александрович Казанцев, старији карт (пагански свештеник народа Мари) сећа се догађаја који се одиграо 1970-их. За време мољења у свештеном шумарку дошли су партијски активисти, полупали олтаре и пообарали у ватру котлове са жртвеном храном. „Када су отишли, остала нам је патка и векна хлеба. Наш карт Порис Петер Кугиза, било му је тада 90 година, узе ону патку, векну хлеба и свеће, све убаци у врећу и баци у ватру. А народу каже: ‘Немој да неко гледа, сви зажмурите!’ Спалио је и патку. После недељу дана сеоски учитељ, онај који нам је разбио котао, дојури на реку право из школе, има ту око три километра, баци се у реку и умре.“
Сматра се да су ливадски и источни Маријци (трећу групу чине планински Маријци, али они су у великој мери русифицирани) последњи пагани Европе. Свемаријска мољења се данас врше сваке године, у касну јесен, када је зима на прагу. И у сваком сеоцету, где су остали Чи-Мари („чисти Маријци“, тј. Маријци-пагани) врше се пролећни и јесењи обреди на локалном нивоу у сеоским свештеним шумарцима.
У једном од тих шумарака, кога мештани зову Мер Ото („светски свештени шумарак“), сипи киша. Дрвени олтари су једноставни, а над огромним ватриштима висе куке за качење котлова. Пет свештених стабала су „ноге богова“ на земљи. Једна „нога“ припада Ош Кугу Јумоу, великом белом богу кога понегде под руским утицајем зову и Петро Кугу Јумо, јер његов празник пада близу православног Петровдана. Дрво Ош Кугу Јумоа је висока бреза. Десет метара у висину је сва покривена окаченим пешкирима које пагани доносе као прилог. Бреза је главно дрво Маријаца, баш као и Руса. Другоме богу, који се зове Микола Јумо, моле се на дан руског „пролећног“ Светог Николе (када се празнује пренос његових моштију). За Маријце тај празник означава почетак годишњег животног циклуса.
Ага-пајрем је пролећни обред који се у Шоруњжи обавља крајем априла и почетком маја, када земља постаје сува и може да почне сетва. Поред усамљене брезе у пољу шоруњжијски картови распале ватру, стану око ње у полукруг и читају молитве: за плодну годину, за здравље и плодност овдашњих људи. Тај празник је на први поглед локалног карактера, али у суштини има космичке размере! После молитве картови пребацују преко брезе јаја и закопавају их у земљу и смеју се док то чине: овакво понашање је део култа плодности. Тек после Ага-пајрема председник совхоза издаје наређење и пољопривредна механизација се истерује у поље из хангара у којима је стајала током зиме.
У разговору је тешко одвојити словенски свет од угро-финског, исто као жуманце од беланцета. Анатолиј Јаковљев, бивши директор клуба у Шоруњжи, сада „учо“ (помоћник карта) каже: „Бог је један, он је у човековој глави, а како ћеш га звати: Јумо, Христос или Алах, нема велике разлике.“
Ипак, и таква разумна и толерантна вера захтева жртве. Стари православни мисионари су се ужасавали када су у околини маријских села, богатих и лепих као на пасторалним сликама, налазили паганске богомоље. Један од њих је овако описао призор који је затекао: „Тамо су жречеви у белом, убијају живину и стоку, перје лети на све стране, пршти крв!“
Данас се све то ради готово на исти начин. Једина разлика је у томе што се сада жртвене животиње купују од заједничких прилога или их поклањају сами домаћини. У совјетско време је обично колхоз жртвовао јагње или теле. Веровали су да ће их без те жртве задесити нешто лоше: непрестане кише, суша, или неродна година. „Недовољно свесних“ председника колхоза који нису приносили жртве било је мало. Све ово је изазивало велико удивљење у СССР-у: „Гагарин лети у космос, а колхоз у Маријској АССР жртвује теле Миколи-Јумоу!“, говорили су неки.
Старији карт Капитон Казанцев је Рус, али од детињства живи у Шоруњжи и ожењен је Маријком. Толико се саживео са Маријцима да је заборавио матерњи језик и разговара са нама преко свога учоа. Стари карт се жали: „Сад већ није лако ићи у шумарак. Тамо си цео дан на ногама, а шумарак се не сме скрнавити, не сме се у њему вршити нужда. Три дана пре мољења се не сме пити вотка, а уочи тог дана се мора купати у парном купатилу и мислити…“ Учо Анатолиј на то додаје: „Не може свако да буде карт. Ми немамо записане молитве као у цркви. Карт стоји у шумарку пред људима и боговима, и говори из срца.“
Маријци имају строгу поделу натприродних сила на божанске силе и свакојаку ситнију нечисту силу. Близу шоруњжијског свештеног шумарка има једна јаруга где живи Овда, локална верзија Баба Јаге: патуљасто створење са огромним дојкама које забацује преко рамена. Овда јури гола на запенушаном коњу, а стопала су јој окренута уназад. Али, њој је забрањен приступ у Мер Ото: један карт се никада неће спустити тако ниско да се прегања са њом. За такве послове постоје врачари и врачаре који скидају мађије и лече људе.
На средњем току Волге нема строге границе између живог и мртвог. У овом магичном крају максимално су обнажени и испреплетани корени вишенационалне Русије: словенски, татарско-монголски и угро-фински, православни, муслимански, пагански, живи и мртви. Према речима Осокина, „домороци су једноставно додали хришћанске ликове у свој пантеон. На пример, у мордванској песми ‘Јабука’ пева се о томе како на широком-прешироком пољу стоји висока јабука и дува ветар и како су се по њеним гранама распоредили врховни мордвански бог кошница Нишке-паз, бог сунца Чи-паз и свети Никола. Они заједно деле срећу свим људима који живе око јабуке. Зашто да не? Јабука је велика, има места за све.“
Овај текст је адаптирана верзија оригиналног чланка из „Руског репортера“
СИМОВИЋ: Разлучити битно од небитног!
Разлучити битно од небитног!
Драган Симовић
Морамо у трену, у ходу, да разлучујемо битно од небитног!
Морамо дејствовати тако да Биће Времена ради за нас.
Тешко нама, ако Биће Времена буде радило против нас!
Божанско дејство што извире из Црног језгра Звезданог јата, запљуснуће нас, и поништити на час, ако не будемо усаображени са Великим Духом Стварања!
Како се појачава дејство Створитељеве Свесности, тако и поље наше Свести мора саобразно томе да се проширује!
Овај свеопшти рат против Србства, има једну једину сврху: да нас збуни и слуди, тако да пропустимо Прилику која се указује само једном у стотину и осам нараштаја!
Немојмо се пуно бавити нашим вековним непријатељима, већ се ужижимо на оно што нам долази из Велике Звездане Будућности!
Тако ћемо победити сами себе; а победивши сами себе, једним ћемо потезом етеричног мача посећи и све наше заклете непријатеље!
Најстрашнији рат против Србства већ је започео!
Желе да нас, као Народ, пониште у свим световима, у свим звезданим јатима!
Не води се само умни рат против нас, већ рат чија је сврха брисање и самог имена Србског из Светлосне Књиге Живота!
До сада су нас, кроз векове, убијали једино у овоме свету, а од сада желе да нас искључе из Тајне Великог Стварања, те да нас једним потезом сатру у свим световима!
Кренули су против нашег Језика и Писма, против Повеснице наше и Родослова, а то значи да су ударили на саму Душу нашу, на Биће наше и Суштаство Суштог!
Само непробуђени и неосвешћени мисле да то није ништа; а ја вам тврдим да је то најподмуклији и најстрашнији рат који је икада против Србства вођен!
Морамо у трену, у ходу, да разлучујемо битно од небитног!
Морамо, ако желимо да живимо у Истини и у Светлости!
КРАЈ УЦЕЊИВАЧКИМ ЗАПАДНИМ КРЕДИТИМА: "Русија ће се одазвати позиву да спаси Србију од банкрота"!?
Русија ће се одазвати позиву да спаси Србију од банкрота
|
Ратко Пајић
|
7.09.2012, 17:14
|
Глас Русије

|
© Коллаж: «Голос России»
|
Грађани Србије су обавештени од стране највиших државних званичника, као и од многих економских стручњака, да се земља налази пред банкротом и да би хитно требало пронаћи велика финансијска средства за елементарно функционисање државе. Ових дана смо видели да је новац за превазилажење големог буџетског дефицита потражен и пронађен у Руској Федерацији. Наиме, српски министар природних ресурса је после састанка Српско-руске међувладине комисије за трговинску и економску сарадњу у Москви, изјавио да ће Русија дати Србији кредит у износу од 300 милиона долара за ту сврху. Он је још рекао да ће Русија дати тај кредит до краја ове 2012. године под повољним условима, и да је неспорно да ће Србија повући тај новац.
На овом месту бисмо требали на тренутак да се зауставимо и да видимо шта је то заправо буџетски дефицит, колико он износи у Србији, и како је настао?
Дакле, буџетски дефицит је разлика између буџетских прихода и расхода, или једноставније речено, као и у сваком домаћинству, то је мањак који настаје када више трошите него што зарађујете. По речима најистакнутијих представника власти у Београду, буџетски дефицит у Србији је достигао рекордан износ од око 2,5 милијарде евра, што је много више од планираног износа, и зато је неопходно пронаћи толику суму новца да би држава уопште могла да функционише. А то значи да би могла исплаћивати плате и пензије.
Србија никада раније у историји није имала толико велик дефицит у буџету, који сада износи преко 7 процената бруто домаћег производа. А што се тиче настанка таквог огромног дефицита, неки чланови владе су обавестили јавност да је он направљен у претходном периоду, односно да је нова власт затекла већ опустошен буџет државе Србије и да сада треба пронаћи начин како да се он напуни.
Рецимо и неколико речи о томе колико износе буџетски дефицити у другим државама, а пре свега у појединим земљама Европске уније, САД и у Русији.
На пример, у Шпанији је на крају 2011. године буџетски дефицит био изузетно велик и износио је 8,5 посто бруто домаћег производа, а у Грчкојје он прошле године био преко 9 процената. У Сједињеним Америчким Државама је тај проблем нарочито изражен, па се тако званично процењује да ће ове године дефицит у тамошњем буџету износити 1.200 милијарди долара.
Што се тиче Русије, планирано је да буџетски дефицит у 2012. години буде на нивоу од 2,7 процената бруто домаћег производа, али сматра се да би он на крају године могао бити чак још нижи. Такође, руска влада планира да у следећих неколико година, односно до 2015. године, сведе буџетски дефицит на нулу или макар приближно нултој вредности.
Но, у овом тренутку је за грађане Србије свакако најважније оно о чему је ових дана било говора у Москви, а ради се о финансијским средствима за спасавање испражњеног српског буџета.
Дакле, представник владе Србије у тим разговорима, српски министар природних ресурса, саопштио је да се српско-руски разговори нису зауставили само на обезбеђивању финансијских средстава за смањење затеченог буџетског дефицита, већ је рекао и то да је Сбербанци, највећој банци у Русији, предложено да Србији одобри кредит у износу од око милијарду долара, који би био искоришћен за буџетску стабилност. Прва транша тог кредита од 200 милиона долара би била повучена почетком 2013. године, затим још једна транша од 200 милиона долара до јуна исте године, а преосталих 600 милиона до краја 2013. године.
Преговори о том кредиту биће настављени, а по речима српског министра, руска страна је показала разумевање за економску ситуацију у Србији. По свему судећи, део који недостаје у буџету Србије ће бити попуњен, а држава, барем засад, спашена од сигурног банкрота.
ОНО О ЧЕМУ НЕ ПИШУ "СРПСКИ" МЕДИЈИ: ДАЧИЋ ЈЕ У БРИСЕЛУ "ПРАВДАО" ШВАБСКОГ РАЗБИЈАЧА СРБИЈЕ ШУЛЦА!?
По ћему ће се памтити нова посета Ивице Дачића Бриселу?
|
Игор Гојковић
|
7.09.2012, 17:01
|
Глас Русије

|
Фото: EPA
|
Једино по чему ће остати упамћена најновија дводневна радна посета премијера Србије Ивице Дачића Бриселу, изгледа је изјава председника Европског парламента Мартина Шулца да узајамно признање Београда и Приштине јесте услов за улазак Србије у Европску унију. Са друге стране, Дачић је оценио да су Шулцове речи поједностављене и да је из разговора са њим чак схватио да је он један од оних који можда имају најпозитивније мишљење о Србији, као и да је од европских званичника добио снажну подршку за приближавање Србије Европској унији.
Дачић каже да ће европске интеграције највише зависити од саме Србије, односно од испуњења онога што је Европски савет поставио као услове у децембру прошле године, а то се највише односи на унутрашње реформе и на видљиве знаке релаксирања односа између Београда и Приштине, што претпоставља имплементацију оних договора који су већ постигнути, уз покушај да се дође до договора за преостала питања из техничког дијалога, укљујући и функцију Еулекса, који би требало да буде у свим областима присутан на целој територији Косова.
Дачић је рекао да ће Влада Србије јасно истаћи шта може да уради, да неће бити неискрености у свему томе, и да, с друге стране, од ЕУ очекује да не поставља “покретне циљеве“, односно услове који се стално мењају, и да Београд од Брисела очекује да јасно каже шта је циљ трке коју Србија трчи.
У званичним круговима у Београду се Шулцова изјава за сада тумачи искључиво као лично мишљење овог званичника ЕУ, а никако као нови, непремостиви услов за приступање Србије заједници европских народа. Председник Србије Томислав Николић је изјавио да признање независности Косова и Метохије као услов за чланство Србије у ЕУ није, нити може да буде став ЕУ, јер, да јесте Србија никада не би имала преговоре о прикључењу.
Са друге стране председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница каже да је изјавом Мартина Шулца до краја огољена истина да Брисел већ четири године води политику стварања независне државе Косово.
Претходна власт коју је предводила Демократска странка била је непосредан и директан саучесник и помагач Европској унији на овом пројекту успостављања независног Косова. Од прихватања Еулекса до споразума које је претходна власт потписала са Приштином, па све до руковања са Тачијем, представља пут који је прошла власт прешла у предавању Косова – каже Коштуница.
Ово иначе није први пут да један високи званичник ЕУ овако отворено говори о томе шта Брисел очекује од Србије. Наиме, крајем 2007. године тадашњи француски председник Никола Саркози је на самиту Европске уније рекао да се Београд може придружити ЕУ само ако задовољи све услове и ако испоштује независност Косова.
МАРКО ЈАКШИЋ: РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ ХАРАДИНАЈ ЈЕ ДЕЛОВАО И ПОСТОЈАО УЗ САГЛАСНОТ ЕУ И АМЕРИКЕ (интервју)
Осуђујући Харадинаја, Хашки суд покушава да се оправда пред Србима
|
Григориј Соколов
|
Глас Русије, 7.09.2012, 16:16
|

|
Фото: EPA
|
Диктор: Међународни трибунал за бившу Југославију у Хагу, прогласио је бившег команданта „Ослободилачке војске Косова“ Рамуша Харадинаја кривим за злочине против Срба, убиства, мучење и злостављање, а такође и за нарушавање закона и обичаја рата. Како су на та дешавања одреаговали косовски Срби?
О томе говори председник Скупштине Савета српских општина и насеља Косова и Метохије Марко Јакшић.
Лично мислим да је то једна закаснела правда имајући у виду да jе садашња албанска политичка врхушка до сада протерала више од 200 хиљада људи и да је убијено негде око три хиљаде Срба и да је фактички нестало негде око три хиљаде људи. Са друге стране је спаљено скоро стотину српских манастира. Треба имати у виду да је Рамуш Харадинај био и председник „владе Косова“ што говори да он ту није могао да буде нити је могао да постане без сагласности пре свега људи из ЕУ и Америке.
Диктор: Требало би посебно нагласити, да тужилаштво за Харадинаја тражи 20 година лишавања слободе, а пресуда се очекује током ове године. Могуће да је суд оставио себи неко време, како би евентуално преиначио пресуду. У сваком случају, јасно је једно: Рамуш Харадинај у Хашком трибуналу је заправо један једини Албанац међу много осуђених Срба. Следи коментар Марка Јакшића:
Хашки трибунал је створен да се овде суди само Србима, па би могао да опере себе оптуживиши неког Хрвата и ево сада једног Албанца.
Диктор: А да ли ће се нешто променити у такозваном косовском друштву после изрицања казне Рамушу Харадинају?
Ништа неће променити, јер оно што ми знамо јесте да су егзодус и прогон Срба, да се убијање Срба не би могло десити без на неки начин присутне подршке Кфора и делимично Унмика. Значи, на КиМ је спроведено планско чишћење Срба да би се после тога могла направити још једна албанска држава на Балкану. И сада се види да Албанци имају проблема са ових стотинак хиљада Срба на Косову и они не могу да направе себи државе. А замислите да је доле још 200-250 хиљада Срба, једноставно не би имали теоретске шансе да направе посебну државу. То је етничко чишћење Срба у договору албанске заједнице и великих земаља са запада, а све са циљем да се после прогона и убијања Срба формира још једна држава на Балкану. Зато што се нас Срба тиче мислим да закаснеле пресуде Рамушу Харадинају који суд не може да опере злочин који се десио крајем 90-их година, а дешава се и данас. Кфор и Еулекс су у целој причи у вези пресуде небитни. Јер Хашки суд после свих опужених Срба је морао да оптужи бар једног Албанца да би себи могао да опере образ. Мислим да је то суштина: зашто ће он да се суди имајући у виду да много веће зверке које се налазе у Приштини седе мирно и нико им не суди.
Диктор: Пред микрофоном је био предедник Скупштине савета српских општина и насеља Косова и Метохије Марко Јакшић
РУСИ ДОЛАЗЕ: "СБЕРБАНК" ЈАЧА СВОЈЕ ПОЗИЦИЈЕ НА БАЛКАНУ…
Сбербанк јача своје позиције на Балкану
|
Андреј Краснов
|
7.09.2012, 12:13
|
Глас Русије |
Почетком септембра Сбербанк је потписао у Бањалуци, републици Босни и Херцеговини, кредитни споразум у вредности од преко 10 милиона евра са групом Оптима Бањалука. Кредит ће бити усмерен на развој нафтног ресора у Републици Српској. О детаљима допсник Гласа Русије у региону Андреј Краснов.
Споразум су потписали председник Volksbank Бањалука Александар Кесић и генерални директор Оптима Александар Ђаков. У фебруару 2012. године Сбербанк, чији активи износе преко четвртине банкарског система Русије, затворио је споразум о куповини сто одсто акција источноевропског одељења аустријске банкарске групе Volksbank International. На тај начин у власништву Сбербанка нашло се око 300 одељења и преко 600 хиљада клијената у земљама Источне Европе, између осталог на Балкану. На пример, тренутно Volksbanк има 25 одељења само у Босни и Херцеговини.
Са своје стране компанија Оптима је кћеринска компанија руског нафтног гиганта Зарубежњефт и контролише две велике рафинерије и мрежу од 85 пумпи Нестро Петрол у Републици Српској.
Представник Сбербанке у Србији Григориј Черњенко изјавио је у Београду за Глас Русије да издвајање кредита од 10 милиона евра јесте значајан догађај за развој нафтне иднустрије у Босни и Херцеговини. Раније је Volksbank Бањалука закључио споразум о стратешкој сарадњи са фабриком моторних уља Модрича, која је такође део групе Оптима. Документ предвиђа дугорочно партнерство у сфери финансијских услуга, кредитирања и банкарских операција. Сада најмање 40% промета фабрике моторних уља ће ићи преко Volksbank Бањалука. По речима Григорија Черњенка, узимајући у обзир присуство Сбербанка у практично свим земљама бивше Југославије и Источне Европе, кћеринске компаније Оптима су отвориле своје рачуне у одељењима групе у Србији и Хрватској.
Занимљиво је што се руска Зарубежњефт појавила на Балкану 2007. године. Захваљујући њеним инвестицијама после дугогодишњег застоја обновила је рад највећа у Босни и Херцеговини рафинерија Брод. Сада обим прераде износи преко милион тона нафте годишње. Осим тога руски нафташи настављају реконструкцију мреже бензинских пумпи Нестро Петрол која припада компанији Зарубежњефт и планирају проширење свог бизниса у другим земљама бивше Југославије.
Једном речи, присуство Русије на Балкану не значи финансирање само мега пројеката, како што је гасовод Јужни ток или издвајање кредита од 810 милиона евра српској железници. Исти тај Сбербанк има сада своја одељења у Србији, Хрватској, Словенији и другим земљама региона и почиње да ради са свим структурама заинтересованим за сарадњу са Руском Федерацијом. Још на пролеће банка је, на пример, издвојила кредит од 6 милиона евра граду Бањалуци за финансирање грејне сезоне. Руске инвестиције иду у земље бивше Југославије у разним правцима: у петрохемију, банкарску сферу, железницу, или у облику финансијских кредита појединим предузећима. Сарадња руских инвеститора са државама бивше Југославије јача и само ће се проширивати, уверена је већина експерата.
НЕБОЈША КАТИЋ: СРБИЈА, ММФ И МИТ О НЕЗАВИСНОСТИ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ
Кључно је да ли захтеви на којима ММФ инсистира одговарају економским интересима Србије и на чему почива логика таквих захтева
06.09.2012. Блог Небојше Катића, Novi standard

Ако су медијске информације тачне, мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) долази у Београд како би разговарала о недавним променама Закона о Народној банци Србије. ММФ се не брине због економског стања у Србији, због колапса економије, страховитог пада запослености и пораста беде. Не, ММФ се секира због потенцијалног губитка самосталности НБС јер, ето, самосталност НБС је темељ на коме ваљда почивају сви небројени успеси домаће економије последње деценије.
Самосталност централне банке један је од темељних постулата и захтева које ММФ поставља пред државе које траже финансијску помоћ. Мала је вероватноћа да се Србија, којој је новац очајнички потребан, може одупрети оваквим захтевима ММФ и истрајати на усвојеним изменама закона.
Овде није реч само о поштовању демократских институција чије одлуке ММФ доводи у питање. Реалности живота су такве да државе које су пред банкротом и траже финансијску помоћ не могу претендовати на суверенитет. Кључно питање зато није везано за суверенитет Србије, кога одавно нема. Кључно је да ли захтеви на којима ММФ инсистира одговарају економским интересима Србије и на чему почива логика таквих захтева.
На први поглед, захтев ММФ може изгледати логичан и интуитивно исправан. Шта може бити спорно у захтеву да централна банка буде независна? Искуство земаља у развоју показује да је спорно све, или готово све.
Независност централне банке је концепт пренет из развијених земаља, у којима не постоји потреба за наглашеном развојном политиком. Привредна структура је изграђена, привреди је доступан капитал по разумној цени, а централне банке се пре свега старају да се одржи финансијска стабилност уз ниску инфлацију. Економије су најчешће на аутопилоту, а централне банке су нека врста контроле летења. (1)
НЕЗАВИСНОСТ И НЕРАЗВИЈЕНИ
Када су неразвијене земље у питању, ништа од ових претпоставки не стоји, такву жабу не треба поткивати. Инсистирање на самосталности централне банке није утемељено на позитивном искуству неразвијених држава, још мање на искуству Србије.
Приорети неразвијених држава су битно другачији и захтевају снажну и координирану развојну политику. У том контексту, централна банка мора стално сарађивати и усаглашавати своју политику са развојном политиком владе. Централна банка не сме игнорисати кретања у реалној економији (пре свега стопу привредног раста и стопу незапослености), што значи да уз бригу о инфлацији, она мора давати и подршку развојној политици државе. (2)
Уосталом, формална независност централне банке никако не подразумева и њену стварну независност. Шта год да у регулативи пише, централна банка може бити под политичким утицајем и ослушкивати сигнале који долазе из политичке сфере. Ако је такве сигнали и могуће пригушити, интересе банкарског сектора је теже игнорисати. Готово у правилу, централне банке су дирљиво осетљиве на интересе банкарског сектора. Ово и стога што њени челници или долазе из тог сектора и/или тамо желе да наставе каријеру када напусте централну банку.
Уз то, искуство учи да је последњих година централним банкарима неразвијених држава важније шта о њима мисли ММФ него домаћа јавност. Није случајно, иако је скандалозно, да независна НБС годинама дели своје просторије са мисијом ММФ у Београду.
Краће и грубље, централне банке нису никада независне и увек су подређене неком од центара економске или политичке моћи. Независност или економска неутралност централне банке је мит.(3)
У најмању руку, спорна је и корелација између независности централних банака неразвијених држава и њиховог успеха у борби против инфлације. Још је теже утврдити позитивну корелацију између независности централне банке и привредног развоја и стопе запослености. Ако инсистирање на независности централне банке треба да почива на позитивним економским искуствима неразвијених земаља, упориште се неће пронаћи. Стручни радови који се баве овим темама су шарени и једнозначног закључка нема, упркос упорној пропаганди којом се то покушава сакрити.
ГРЕШКА У КОРАЦИМА
Чудно је да стручној јавности паушално смета измена којом се допушта да НБС може на секундарном тржишту куповати државне хартије од вредности. Ово тим пре збуњује данас, када и америчка и европска централна банка „лудују“ од таквих интервенција. Да ли се то неко секира да ће пословним банкама бити угрожен ексклузивитет на овом тржишту и масни профити који са тим иду?
Коначно, у амбијенту у коме не постоји стручна јавност која има знање и интегритет, централна банка може радити шта јој падне напамет. Може уништавати економију, затрпавати новцем и профитима банкарски сектор, вршити девизне интервенције онда када банкама или тајкунској структури то одговора, може дискретно али драстично интервенисати и деформисати тржиште спутавајући тржишну утакмицу. Огромно богатство се може прелити из реалног у финансијски сектор, а пробраним привредницима и пословним банкама доделити невидљиве субвенције. При томе, рачун се никоме не мора полагати, дакако у славу мита о независности централног банкарства.
Нова скупштинска већина је направила огромну грешку у корацима брзометно мењајући Закон о НБС. Тиме је остављен утисак да су промене биле део политичких и кадровских калкулација. Пре него што се отворило питање промене законске регулативе која одређује рад НБС, било је неопходно темељно и стручно анализирати деценијско искуство које Србија има са независном НБС. Јавности се кроз анализу промашаја монетарне политике морало објаснити због чега је потребно да се закон мења и како ће те промене унапредити рад НБС.
Аргумената је на претек. За почетак је довољно погледати домаћу економску стварност – стање платног биланса, највеће камате у Европи, пропалу економију и велике банкарске профите, армију људи без посла, привреду, грађане и државу који се гуше у дуговима. Не може све ићи на рабош НБС и њене монетарне политике јер су и промашаји досадашњих влада истински монументални. Али тешка питања се морају поставити како НБС, тако и ММФ, који је таквој монетарној политици давао подршку.
Не само да је потребна промена закона већ је потребна и радикална промена монетарне политике. За почетак Србији је неопходно увођење контроле капиталних токова, одустајање од коришћења девизног курса као антиинфлационог инструмента и пажљиво, веома пажљиво коришћење примарне емисије у циљу подстицања привредне активности.
Није неопходно да НБС буде формално независна, али је неопходно да буде вођена интересима домаће економије и да је воде одговорни професионалци који ће за свој рад одговарати пре свега скупштини Србије и јавности, а не домаћим центрима економске моћи или странцима.
_________
Напомене:
(1) Идилична слика о независној централној банци је нарушена искуствима и генезом текуће економске кризе у којој су интереси банкарског сектора поново стављени изнад интереса реалног сектора и грађана.
(2) ФЕД, америчка централна банка, у циљеве своје монетарне политике убраја максимизирање стопе запослености, а не само ценовну стабилност.
(3) Крајње је спорна и теза о политичкој неутралности централне банке (видети текст http://nkatic.wordpress.com/2008/03/12/ideologija-monetarne-politike/).
Влатко Ратковић: Народни посланик на струју…

Влатко Ратковић: Народни посланик на струју
Доскорашњи народни посланик и председник Законодавног одбора Народне Скупштине Влатко Ратковић је док је обављао јавне функције био ангажован за заступање интереса државе, односно предузећа Електровојводина д.о.о. из Новог Сада, које послује у склопу Електропривреде Србије, сазнаје Пиштаљка. Документација до које је Пиштаљка дошла показује да је предузеће Електровојводина, у коме су запослена 34 дипломирана правника, за вођење судских спорова преко адвокатске канцеларије Немање Алексића из Новог Сада опуномоћило 15 адвоката, међу којима је био и државни функционер Влатко Ратковић.
У предузећу Електровојводина су негирали да су са адвокатом Ратковићем закључили уговор о пружању адвокатских услуга, али су потврдили његово посредно ангажовање преко друге адвокатске канцеларије. У одговору који је сарадник Пиштаљке добио наводи се да је то предузеће, након спроведеног поступка јавне набавке, са адвокатом Немањом Алексићем закључило шестомесечни уговор о пружању адвокатских услуга (2.2.2012) и то ради засупања предузећа у извршним предметима на подручју три огранка: Руме, Сремске Митровице и Зрењанина.
„Адвокат Немања Алексић је у складу са једним од услова понуде предметне јавне набавке, а који се односио на кадровски капацитет услуге, као број ангажованих сарадника одредио адвокате, који су се својом изјавом у поступку те набавке обавезали да су сагласни са тим да ће поступати као адвокати сарадници и заменици адвоката Немање Алексића у поступцима заступања Електровојводина д.о.о. Нови Сад“, наводи се у одговору.
Такође се истиче да је за заступање предузећа опуномоћен адвокат Немања Алексић и 13 његових сарадника, међу којима је и Влатко Ратковић. Међутим, документа до којих је дошла Пиштаљка показују да је Електровојводина није опуномоћила 14 адвоката како тврди, него укупно њих 15. Генералну пуномоћ групи адвоката из адвокатске канцеларије Немање Алексића потписао је 22. фебруара директор Електровојводине Тихомир Симић. Он је адвокате овластио да предузеће заступају у свим предметима, „пред свим судовима, органима управе, арбитражама, судовима части и другим државним органима“.
Сарадник Пиштаљке је покушао да сазна врсту адвокатских услуга и износ укупних трошкова које је Електровојводина платила групи адвоката окупљених у Алексићевој канцеларији, али одговор на то питање није добијен. Такође, у предузећу Електровојводина тврде да Влатко Ратковић у заступању предузећа никада није замењивао Немању Алексића. Нејасно је како се и због чега на пуномоћју и то на другом месту нашло име Влатка Ратковића ако он није имао баш никакву улогу у пословима заступања које је у име Електровојводине предузимала адвокатаска канцеларија.
Индикативно је да се ангажовање адвоката односи и на извршне предмете Електровојводине на територији Руме, одакле је доскорашњи председник Законодавног одбора Скупштине Србије. Ратковић је према подацима Адвокатске коморе Војводине имао регистровану адвокатску канцеларију управо у Руми и то све до краја августа 2011. Онда је променио седиште, па је 1.9.2011. канцеларију пребацио у Нови Сад, у улицу Железничку 38/1, на исту адресу где је иначе регистрована канцеларија Немање Алексића. Према подацима Народне банке Србије, рачун Ратковића је у блокади више од 60 дана и он је на дан 6.9.2012. године имао неизмирене обавезе према дужницима од 428.597 динара.
Иначе, предузеће Електровојводина има 34 стално запослена дипломирана правника. Оволики број правника у предузећу намеће питање колико је заиста била оправдана потреба за ангажовањем 15 адвоката међу којима је био и народни посланик Влатко Ратковић.
ДА ВИДИМО И ТО: Дачић најавио: ребаланс буџета, укидање сувишних агенција и 130 такси предузећима, стабилизацију динара.. следеће недеље – "Мере владе уштедеће око милијарду евра"
Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да ће ефекат мера уштеде у буџету које ће влада предложити бити око милијарду евра.
06. 09. 2012. Бета
„Половина од тога је на плану расхода, половина на плану прихода, уз најмање могуће повећање пореза и укидање више од 130 такси предузећима и укидање сувишних агенција“, рекао је Дачић.
Дачић је указао да се мора избећи блокада буџета, што значи да морају бити обезбеђене паре за исплату плата и пензија за нормално функционисање државе, али се мора избећи и да Србија упадне у дужничку кризу.
Премијер је рекао да ће Влада предузети и краткорочне и дугорочне мере и најавио за следећу седмицу ребаланс буџета и предлоге пратећих закона усмерене на смањење трошкова.
„Оно што је краткорочно важно је да Србија преживи, а то значи да се дође до консолидације јавних финансија. Буџетски дефицит је много већи од најављиваног, а и јавни дуг ће до краја године ако се настави оваквим темпом приближити 60 одсто„, рекао је Дачић.
Дачић је казао и да се настоји стабилизовати курс домаће валуте, и истакао да ће се у наредном периоду влада оријентисати на штедњу.
„Ми ћемо се оријентисати у наредном периоду не да грађани штеде, него да држава штеди али и да помогне да привреда функционише јер што више инвестиција привучемо, пре ћемо изаћи из кризе“, рекао је Дачић.
**********************************************
Коалиција реже своје плате
06.09.2012. П. В. Вечерње новости
Новости сазнају – припремљена је нова скала личних доходака за функционере која треба да исправи досадашње нелогичности. Министрима више него помоћницима, директорима мање…
ОКТОБАРСКЕ плате државних функционера и чиновника требало би да буду усклађене по новој скали на основу које министри не могу имати ниже зараде од својих помоћника, што је био случај у претходним мандатима.
Како “Новости” сазнају, Министарство финансија припрема закон којим ће да се исправе све нелогичности у платама државних функционера, и он би требало да ступи на снагу већ крајем септембра.
Према нашим информацијама, идеја је и да ограниче плате у државним агенцијама и јавним предузећима јер су многи од њих добијали “дебљи коверат” чак и од председника државе. Све странке владајуће коалиције постигле су договор да се детаљно “претресу” сви лични дохоци у државном апарату и да ресор финансија заједно са Министарством правде и државне управе створи нову правичну скалу.
Примера ради, шеф државе има плату од 132.000 динара, министри око 105.000, њихови помоћници око 108.000, док директори јавних предузећа имају више од 200.000 динара.
Главни критеријум за одређивање будућих плата биће важност позиције и посла који обављају државни функционери и чиновници.
– Неће се повећавати плате, већ ће бити успостављени нови критеријуми. Кључна ће бити одговорност, али и учинак на позицији коју неко обавља – објашњено нам је у Влади.
Да би се исправила садашња “неправда” у платама, неколико закона којима се сада одређују зараде изабраних и постављених лица, али и оних који су до радне књижице дошли на основу конкурса – биће обједињени у један пропис.
Вицепремијер Расим Љајић још у прошлом мандату је указивао на све апсурде у висини личних примања и сада здушно подржава најављене промене:
– Подржавам ограничавање плата у јавним предузећима и агенцијама јер су оне у потпуној несразмери са платом председника државе и министара. Максимални износи тих плата морају да буду ограничени – рекао нам је Љајић.
ТАЊИ ЧЕК И ЗА ЈОРГОВАНКУ
И гувернерки Народне банке Србије Јоргованки Табаковић, следећи чек би требало да буде “тањи”. Она је дала налог Радној групи НБС да усклади прописе како би се плата од 660.000 динара коју је примао Дејан Шошкић умањила. У наредним данима требало би да буде установљена нова скала за личне приходе у НБС.
– Сигурно је да ће послови који се обављају у НБС, као и трошкови, бити доступни јавности – чули смо од Табаковићеве.
У НБС ће, осим плате гувернера, бити смањен и распон од најниже до највише плате, као и начин утврђивања зарада.
Суд у Чикагу прихватио тужбу Срба због "Олује"
Суд у Чикагу прихватио је тужбу против америчке компаније Military Professional Resources Inc. (MPRI) коју су тужиле српске организације у САД „Жртве геноцида у Крајини“ и „Српски крајишки сабор“.
06. 09. 2012. Смедиа
Срби у Америци туже MPRI „за учествовање у геноциду и прогону 200 хиљада Срба из Крајине“, а у тужби се наводи да је ова агенција „инструирала Хрватску војску у Олуји“ и да је „учествовала у тој операцији“. Уз тужбу, суду је достављен и уговор између MPRI и Хрватске о обуци хрватских часника и војника.
Судија Рубен Кастиљо из федералног суда у Чиикагу прогласио је државу Илиноис надлежном за суђење с обзиром да MPRI има своје филијале и послове у тој држави, а Срби из Хрватске који су поднели тужбу живе у Чикагу, Милвокију, Рокфорду и околним местима.
„Суд се прогласио надлежним и то само значи да ће се водити поступак, али тужба коју су поднели Срби из бивше тзв. Крајине, нема озбиљног упоришта“, сматра представник тужене MPRI који је 90-их година радио у босанскохерцеговачкој канцеларији ове компаније.
Наиме, Срби су у тужби навели да од MPRI траже 10 милијарди долара (25 хиљада за сваког од 200 хиљада избјеглих Срба), тврдећи како је MPRI инструирао часнике ХВ-а за извођење Олује, па је тако суодговоран „за етничко чишћење, паљење и убијања“ на том подручју.
– MPRI није никаква тајна организација, нити обавља прљаве послове за америчку владу, како наводе неки српски медији. МПРИ је глобални давалац широког спектра услуга у војним питањима, како приватним тако и јавним субјектима, каже саговорник Слободне Далмације.
Он признаје да је MPRI 1994. сарађивао с ХВ-ом али не види у томе кршење УН-ова ембарга на наоружавање Хрватске.
„Ми не наоружавамо, наша мисија је обучавање кроз процес интегрисаног тренинга, с циљем да се наши корисници подуче како да организују логистичку подршку, како кадровирати своје војне мисије, пружамо и интелектуални сервис с циљем развијања пуне свести војног сектора о његовој улози у демократском друштву, о механизмима демократске контроле војске и слично“, каже представник MPRI.
„Ми не можемо бити одговорни ако наши партнери, а сарађујемо с јавним и приватним сектором широм света, својим деловањем прекрше било које националне или међународне законске норме. У Хрватској је, по уговору с МПРИ, обуку вршио генерал Ричард Б. Грифит, а обука се односила на тему националне сигурности и одбране транзицијског друштва какво је тада било хрватско. Ако је касније и било кршења међународних норми ратовања, односно протеривања и разарања, не може се за то окривити MPRI.“



