Главна интрига парламентарних избора у Црној Гори који ће бити одржани 14. октобра, састојаће се у томе да ли ће на власти остати коалиција на челу са бившим премијером Милом Ђукановићем. Сам харизматични лидер Демократске странке социјалиста и дугогодишњи руководилац Црне Горе убеђен је да у случају тријумфа опозиције биће доведено у питање само постоајње независне црногорске државе, док опозиција говори да је време да са власти сиђе „каста изабраних“.  

05.10.2012. Глас Русије, пише: Тимофеј Алексејев, Јована Вукотић

Photo: lassi.kurkijarvi / flickr.com

На питања Гласа Русије одговарају Горан Даниловић, шеф медијско-маркетиншког пула Демократског фронта и заменик предедника странке Нова српска демократија,  и Дарко Пајовић, лидер странке Позитивна Црна Гора.

Да ли је данас Црна Гора стабилна држава, у каквој политичкој ситуацији се она налази?

Дарко Пајовић: Ми свакако не бисмо оснивали странку да смо сагласни са тезом да је политичка ситуација у Црној Гори задовољавајућа. Како год било, данас је Црна Гора ту где јесте и ми сматрамо да је потребан један нови политички субјекат који ће имати улогу да наше друштво и земљу учини богатијом и уређенијом. Ми смо за мењање многих навика које су стечене у претходне 23 године. Наиме, као што је познато у Црној Гори се власт није мењала 23 године и такође имамо и ситуацију да је опозиција са мањим изменама такође опозиција управо током целог тог периода. Све то је продуковало да се велики број грађана након свих избора осећају као губитници, без обзира којој политичкој опцији припадали. Просто верујемо да нови политички субјекти и добар изборни резултат свакако могу утицати на промену многих ствари у Црној Гори.

Горан Даниловић: На жалост, Црна Гора није ни у стању уређености, ни у стању политичке стабилности. Наравно, није разлог у томе што је предизборно време, па прокључају страсти, него просто актуелна власт до сада није радила много на стабилизацији политичких прилика и демократизацији наше заједнице. У сваком случају, ми из Демократског Фронта стањем нисмо задовољни. Наша намера је да променимо стање из темеља, да Црну Гору учинимо нормалном демократском државом у којој је власт смењивана изборима, у којој се одговара и за дату реч и за неучињени посао, у којој се деполитизује судство и тужилаштво, у којој нема прогона медијских посленика. Дакле, једном речју желимо да ослободимо друштво. Боримо се за слободно друштво и потпуно смо сигурни да ће људи препознати најискренију намеру у ономе што смо уписали у нашем програму и ономе што ми желимо да спроведемо до краја. Суштински, данас је много другачије стање демократије. Не можемо бити задовољни. Још увек у Црној Гори су проблематични бирачки спискови. Још увек у Црној Гори не можемо да се ослонимо на поузданост изборног или пописног процеса. Елементарне ствари демократије нису на нивоу који заслужује једна земља која је отворила предприступне преговоре са Европском Унијом.

Ове године ми смо два пута били сведоци кардиналне промене владајуће елите у Европи. Први случај је Француска. Други, моа и индикативнији – Србија. Да ли се може очекиваи да ће и Црну Гору запљуснути талас промена? 

Дарко Пајовић: Верујем да ће ствари заправо после 14. октобра бити знатно другачије и да ништа више неће бити исто. Наравно, ту не мислим на било какав негативан контекст, јер ће дан након избора апсолутно све ствари наставити да функционишу. У принципу, нема ничег спектакуларног уколико дође до демократске смене власти. Ми сматрамо да је генерално за демократију и те како добро да дође до смене власти и било би природно да је и у претходне 23 године долазило до неколико смена власти. Верујем да би стање у друштву и у комплетном региону, било много боље него што је то данас, да смо имали чешће смењивање власти.

Горан Даниловић:  Црна Гора је мала заједница. У њој демократија врло често може да се претвори у своју супротност уколико се контролише бирачка воља, уколико се врши притисак на тако бројчано мало друштво. Просто, имамо једну врсту, што би Ноам Чомски рекао, контролисане демократије која је недопустива. Ипак, колико год споро ишле промене, ми их и у Црној Гори коначно очекујемо. Јер је власт потрошила све кредите па ће бити све мање људи који верују накнадним и поновним обећањима, јер овде је власт непромењена од тренутка увођења вишепарламентарног система, што ће рећи да је Демократска партија социјалиста наследила Савез комуниста, те да је на такав начин непрекидно на власти. Скоро седамдесетак година ми смо убеђени, и поред свих аномалија у нашем демократском друштву, које је негде на почетку развоја, да ће се и код нас догодити промене. Због тога смо и направили Демократски фронт и верујемо да би тај талас смењивости власти у тешким социјално економским приликама у Европи могао запљуснути и Црну Гору.

Највећа препрека Црне Горе на путу у ЕУ је…

Дарко Пајовић: Постојећа власт.

Горан Даниловић: Најозбиљнија препрека је, свакако, спрега досадашње извршне власти и организованог криминала. Уосталом, то нам замера Европа, иста она на чија врата куцамо и желимо бити њен члан. Рекли су нам да владавина права и борба против организованог криминала и корупције морају бити издигнути на највећи ниво. Ми смо на специфичан начин приступили преговорима са Европском Унијом. Једини смо кренули од програма 23 и 24, која су суштински важна за ове области о којима сам говорио. Што ће рећи да Европа одавно примећује како ми имамо проблем и то велики проблем са организованим криминалом и корупцијом, а то имају само земље које имају спрегу организованог криминала и корупције са врховима извршне власти. Јер уколико постоји воља код државе и уколико држава је спремна да брани себе, не постоји тај организовани криминал који може да јој се одупре.

Како се решава да тако кажемо српско питање у Црној Гори? Као што се зна, врло се озбиљна полемика води око школских програма, скраћивања химне, промене заставе, и на крају крајева статуса језика… 

Дарко Пајовић: Свака етничка група укључујући и ону коју сте поменули има право да на легитиман начин кроз своје представнике у извршној законодавној власти утиче на креирање ствари које су за њу од значаја, с том напоменом што сматрам да је пре свега неопходно- када су у питању национални симболи, када је у питању државност, када су у питању постојећа решења за језик- да се они апсолутно морају поштовати. Дакле, све етничке групе у Црној Гори морају поштовати постојећа законска решења, јер се ту не ради само о систему да ли се ми нешто свиђа или не, већ се ради о законским решењима. Генерално, уколико тражите одређене промене закона, неопходно је да поштујете постојеће да бисте уопште имали легитимитет да тражите одређене измене у будућности.

Горан Даниловић: На нашу жалост након референдума 2006. српско национално питање у Црној Гори је отворено. На нашу жалост није још затворено и остане ли ова власт којим чудом, оно би само било додатно развијено. Победом Демократског фронта и опозиције на изборима мислим да бисмо трајно затворили и то питање, јер српско национално питање у Црној Гори је питање људских права и слобода. То је питање дискриминације, односно спречавања дискриминације свих облика. Српски народ чини једну трећину становништва и под притисцима је. Наш језик није службени. Ми смо једина земља у Европи и једна од ретких на свету у којој језик на којем говори највећи број грађана – скоро педесетак посто – није службени. Дакле, проблем има свакако и Српска православна црква, односно Митрополија Црногорско-приморска. Атакује се на њену имовину. Људима се онемогућава запошљавање у државној управи због националне припадности. Ту су, поред Срба, дискриминисани и припадници других националности. Рекао бих, сви изузев Црногораца. И то је недопустиво стање. Демократски фронт на принципима равноправности, заштите људских права и слобода жели та питања да реши и да Црну Гору уистину учини мултиетничком заједницом у којој национално није препрека за остваривање људских и личних права.

Подгорица је признала Косово 2008. године. То је била грешка или су власти једноставно прихватиле „реално стање ствари у региону“?

Горан Даниловић:  Што се тиче Нове српске демократије, ми смо својевремено оценили и стојимо чврсто иза те оцене да је историјска грешка у питању када је влада Црне Горе признала независно Косово. Ми смо тиме пореметили односе у региону, нарушили традиционално историјски најбоље односе са Србијом, урадили најружнију ствар, умешали се у унутрашње питање суседне земље и долили уље на ватру, како би се то рекло у народном језику. Суштински остајемо при тој својој оцени и сасвим извесно је да многи конституенти Демократског фронта верују да је истина, то што тврди и Нова српска демократија, да је признавање независности Косова било рушење свих међународних принципа, а да управо мале државе могу опстати само на поштовању принципа на којима почивају Уједињене Нације. Велике државе могу дозволити себи луксуз да у властитом националном интересу с времена на време прескоче давно прописана правила међународног права и међународних односа, али управо мале државе чувају љубоморно та права, јер их она штите у тој међународној релацији са великим државама. Суштински ми оцењујемо да је тиме Црна Гора направила велику грешку, односно, њена власт тада није успела на адекватан начин да сагледа историјску и тренутну одговорност, па, рекао бих, чак да сагледа последице у будућности једног таквог непромишљеног чина.

Дарко Пајовић: Оно што је најбитније по питању Косова јесте да косовски Срби и косовски Албанци нађу могућност за будући суживот и да мир, стабилност и просперитет буду такође на том делу Балкана. Што се конкретно Позитивне Црне Горе тиче, питање Косова је по нама завршено. Као што знате, наша држава је признала Косово и у принципу, враћање у ближу или даљу прошлост макар када је Балкан у питању сматрамо да није баш толико политички паметно. Мислим да би све снаге уместо расправе око тога да ли је било добро или није, требало заправо да се посвете суживоту свих етничких група које живе на Косову. Оно што је интерес и Црне Горе, а верујем и Србије и Косова па и целог окружења, јесте стабилност и мир на том делу Балкана. И верујем да сви регионални суседи морају апсолутно радити у том правцу.

Како треба да се развијау односи Подгорице и Москве? Није тајна да наша сарадња има како позитивне, тако и негативне примере. У последње може да се уброји посао са КАП који је на крају пропао. И још једно питање када већ говоримо о геополитици: Црна Гора и НАТО. 

Дарко Пајовић: Позитивна Црна Гора је на становишту да треба стварати што већи број пријатеља и наравно унапређивати сарадњу. Русија је свакако као јако велика и економски богата земља. Као једна од важних и утицајних чланица међународне заједнице и апсолутно јесте приоритет државе Црне Горе, међу осталим земљама. Ми са Москвом имамо добре односе- пре свега мислим на политичке.

Када говорим о економској сарадњи, Позитивна Црна Гора сматра да нема добрих и лоших инвеститора, уколико сте мислили на приватизацију.

Ми ту уопште не видимо проблем руског инвеститора. Ми ту видимо проблем наше државе, која није поставила врло јасна правила, која није учинила доступним уговоре и која једноставно није урадила оно што је требало урадити, не само у тој већ у свим осталим приватизацијама у Црној Гори. Учинити приватизацију транспарентном, учинити је јавном и поставити врло јасна правила игре. За нас не постоји лош и добар инвеститор. Постоји лош и добар домаћин који вам поставља оквир у оквиру којег ви заправо можете да се крећете. Дакле сваки инвеститор и те како је добродошао у Црну Гору, ма одакле долази, укључујући наравно и РФ.

Наравно, оно што ће наша улога бити, јесте да поставимо јасна правила, урадимо јасне уговоре, који ће бити у обостраном интересу. Склон сам размишљању да се овде није водило рачуна о свим аспектима. Наиме, конкретно у питању Комбината, видимо да је много више вођено рачуна о неким приватним интересима. Такође, засновано је углавном на неким приватним познанствима, не укључујући аспект оног што се зове интерес грађана и интерес државе. Тако да у том смислу верујем да ће се у будућности генерално наставити нешто што је један традиционалан однос између Русије и Црне Горе. Сви знамо да смо историјски традиционално повезани, наравно највише се фокусирајући на оно што се зове економски аспекат.

Добро, није никаква тајна да један значајан број грађана Црне Горе има мање или више негативан однос према евроатлантским интеграцијама. Странка на чијем сам челу се залаже за евроатлантске интеграције. Да ли кроз неку Скупштину или евентуално на референдуму то је ствар већ политичке одлуке и ја бих то оставио времену пред нама. У сваком случају, треба још увек потрошити јако много времена на додатно пружање информација грађанима о добрим стварима, али зашто да не и оним другим које нису добре. и видите генерално наставити И, наравно на бази рационалности одређених параметара донети коначну одлуку уз, колико је то могуће, искључивање нечега што се зове осећај, који због познатог бомбардовања бивше државе СРЈ 1999. и није баш на неком високом нивоу макар када су у питању грађани Црне Горе.

Неспорно је то, да то политички није толико популарна тема из једноставног разлога што још увек имамо ту већинску вољу грађана који се противе учлањењу Црне Горе у НАТО-интеграције. Али, ми у Позитивној Црној Гори верујемо да је то један рационалан оквир за будућност, када су у питању војни савези и када је у питању опште повезивање кроз заједницу земаља које припадају тој алијанси.

Горан Даниловић: Црна Гора мора без имало устезања бити подједнако отворена према Истоку, и пре свега према Москви, трационалном пријатељу и савезнику. Црне Гора и народа који у њој живе, и према Западу. Наш пут према Европској Унији остаје магистрални правац који ће Демократски фронт покушати да убрза. Уложићемо максимално напора да што пре постанемо чланица Европске Уније. Али Демократски фронт не жели да спутава односе са Руском Федерацијом. Напротив, желимо да уложимо сву своју снагу да се настави добра економска сарадња са Руском Федерацијом. Што се тиче Демократског фронта, ми верујемо, уписали смо у свом програму, да одлуку о томе хоће ли Црна Гора у НАТО или не, може донијети само грађанин, грађанин суверен, грађанин чија реч ће бити последња. А догоди ли се тај референдум ми ћемо из Нове српске демократије предводити оне политичке снаге које верују да нам није место у НАТО-у, и да управо због добрих односа и са Истоком и са Западом треба остати војно неутралан. Дакле, убеђени смо да би након победе Демократског фронта наша обавеза била да у најскорије време, за свега неколико месеци организујемо референдум и да на том референдуму испробамо народну вољу. А, какав год био резултат тога референдума, сви бисмо се обавезали да поштујемо вољу грађана, те да то питање из коректности и према партнерима на Западу и према партнерима на Истоку сматрамо затвореним.