Category: Вести
Рајица Марковић – ЗАХТЕВ САМОЗВАНИМ ОЦИМА НАЦИЈЕ
ЗАХТЕВ САМОЗВАНИМ ОЦИМА НАЦИЈЕ
Рајица Марковић
Захтев самозваним оцима нације да откључају капије логора
Иза којих недесилица досадом прождире дан за даном
Њима који задахом времена прогнаше дах неба и гора
И приграбише кључеве пакла над истином закључаном.
Откључајте животу врата ви на ходочашћу бесмрћа пали
Ви обајани величином што лакомо прогутасте кључ знања
Ви архитекти и зидари жутих кућа у којима се касапе мали
Не дајте себичности да чили тишином трулог пања.
Ви који знате све тајне и сва знања окивања Бога
Ви белосветски револуционарни синови упорства и греха
Прокурва ли се за новце ваша идеална љубав петорога
Кад после ћоравих кутија и промашених идеја новци су вам утеха.
Драгомир Анђелковић: Косовско-метохијски лакмус тест патриотизма…
Драгомир Анђелковић: Косовско-метохијски лакмус тест патриотизма
Србија се недавно суочила са немачком уценом која је преко ноћи изменила параметре српске политичке сцене. Из тога ће релативно брзо произаћи важни одговори о карактеру нове власти.
Иако се неретко потпуно поистовећују, колаборационисти и квислинзи нису нужно исто. Први некада сарађују са моћним непријатељима своје земље, руковођен жељом да ублажи патње народа и колико је то могуће умање штету која држава трпи. Други су малигна подврста првих. Са агресорима, окупаторима или недобронамерним хегемонистичким силама, сарађује из жеље да дођу на власт или пак из идеолошких разлога (убеђења да се једино они боре за праве вредности, важније и од базичног националног интереса, које већина њихових сународника није у стању да схвати и усвоји). Ради власти или из идеолошког фанатизма, они ђаволу продају своју душу и националне интересе. Отуда, неизоставно су разорни фактор државности свог народа. Опет, добронамерни колаборационисти су често по нацију много кориснији од оних који су, по цену било какве штете за државу и народ, некритички спремни на отпор глобалним силницима. У околностима када се нација налази под великим притиском много моћнијих, мудро је тражити стазе спаса како би се сачували национални приоритети. Али њих нико нема право да жртвује. Ради њих је и тотални отпор, уз све ризике које са собом носи, неопходан онда када нема других могућности. То је тада рационална а не емотивна солуција.
ПРАВА МЕРА КОЛАБОРАЦИЈЕ
Како је с правом својевремено рекао један амерички политичар: „Једино ново на овом свету је историја коју не знамо“. О плодотворној колаборацији и, као контраст њој, слугеранском односу према страним моћницима (праћеном ниподаштавањем сопствене нације), те разлици мећу реченим, много тога можемо да научимо из државо-конструктивних и деструктивних дешавања широм нашег континента у доба освајачке епохе француског цара Наполеона I (1769-1821). У светлу тога потом ћемо се осврнути и на нашу (гео)политичку збиљу.
Бонапарта је током својих успешних похода од Атлантика до Средоземља, до 1812. године освојио већи део Европе западно од руских граница, те прекројио међе тамошњих држава, успоставио низ нових зависних творевина, и на чело већине подређених ентитета довео владаре из редова своје породице или француског војног врха. Наметнути краљеви су се ослањали на нову (грађанску) управљачку елиту из редова покорених народа, која се једним делом идеолошки идентификовала са доносиоцима бакље Француске револуције, док се другим делом понашала опортунистички (у дијапазону од колаборације ради заштите националних интереса до служења странцима из личних побуда).
У владама свих држава Наполеонове „заједнице народа“ било је и једних, и других, али у различитим пропорцијама. Међутим, без обзира на различите преовлађујуће мотиве колаборације – доминирали беневоленти колаборационисти или преовлађивали квислинзи –владе и краљеви марионетских држава неизбежно су се налазили између француског чекића и домаћег наковња. Ко год био у питању, ако су се поменути властодршци суштински опирали захтевима Наполеона (макар их и пасивно опструирали само зато што су увидели да ће неизбежно испровоцирати опасну реакцију поданика) озбиљно су рескирали да их император уклони са власти. Опет, ако су кротко извршавали налоге из Париза, постајали би убрзо врло непопуларни и међу оним својим поданицима који су делили либералне идеје те иницијално поздравили нови поредак. Тако су призивали побуне које су многе Наполеонове клијенте такође коштале власти или су њу убрзо свеле (и то номинално) на мањи део територије њихових краљевина, који су заправо контролисали послати француски интервенционистички контингенти.
ШВЕДСКЕ ПОУКЕ
Скоро сви Наполеонови „извозни“ краљеви као и њима блиске домаће политичке елите земаља које су им поверене на управу, на овај или онај начин, лоше су прошли. Изузетак је била Шведска, у којој је уз подршку Бонапарте на власт дошао његов, на бојном пољу не нарочито успешни маршал, Жан-Батиста Бернадот (1763-1844). Тај човек из царевог ужег круга брзо се показао много способнијим политичаром него што је био војник. Додуше, испољавању његове вештине маневрисања погодовала је специфичност Шведске. Та земља, за разлику од већине Наполеонових „савезница“, није била освојена већ се сама благовремено приклонила европској хегемонистичкој сили, како би избегла инвазију. Шведски парламент је 1810. године поменутог француског маршала изабрао за наследника краља Карла XIII, који није имао деце.
Жан-Батиста Бернадот је у почетку наступао као Наполеонов верни следбеник како би се на крилима његовог ауторитета и страха од његових бајонета, учврстио на шведском престолу. Када му је то пошло за руком постао је већи Швеђанин од многих правих Швеђана. Све више је инсистирао на заштити шведских државних интереса, чак и када је на основу тога његова политика долазила у колизију са појединим Наполеоновим захтевима. Ипак, осећајући шта је за императора приоритет, на тим пољима му је полетно излазио у сусрет док год то није представљало баш превелики терет за Шведску. На тај начин је, уз повремене тензије (које ипак нису прелазиле црвену линију), и француски вук био сит и шведске овце су остајале на броју.

Тако је било све док је Наполеон био у позицији да се лако обрачуна са Шведском. Чим су његова кола кренула низбрдо током похода на Русију (1812-13), Бернадот (тада већ под именом Карло XIV) отворено је стао на страну противника Француске (које је и пре тога неко време прикривено подржавао). Дочекавши повољне војно-политичке прилике, чак је и увео Шведску у рат против Наполеона, свестан да без радикалне промене геополитичког контекста његова земља неће уистину бити независна. Шведске трупе су одиграле не баш небитну улогу у поразу Бонапарте (иако Бернадот није дозволио да наставе операције пошто су савезничке трупе прешле границе земље његовог порекла – Француске). А некадашњи пулен француског цара остао је поносни краљ северне краљевине све до своје смрти, те га је национална историја оценила позитивно, односно династија коју је основао и данас влада Шведском.
СРПСКЕ ПАРАЛЕЛЕ
Толико о прошлости. Данашња Србија се на неки начин налази у сличном положају као Шведска почетком 19. века. Лоцирана је у зони доминације евроатлантских сила које реално прете да угрозе и оно што још контролишемо на КиМ-у (да не говоримо о штети која нам је већ нанета). Ипак, до краја нисмо покорени а налазимо се у зони која није баш толико далеко од „слободне европске територије“, где се све успешније одвијају интеграције око Русије у економском и војно-политичком успону. Такође, на штету евроатлантског блока мења се и глобална геополитичка и економска реалност. Док Запад слаби, Исток (и не само он) доследно јача.
Српска власт, ко год њу чинио, за сада још мора да балансира како би нашла неки начин да избегне ударе са Запада који могу озбиљно да угрозе и њу, и државу, али и већ сада дужна је да паралелно систематски ради у циљу дугорочног стварања што бољих основа да се наша земља у погодном моменту радикално окрене од оних који су јој много зла учинили, те продужење чије доминације представља препреку за реализацију наших националних претензија, односно озбиљна је претња и за нашу државност и виталне интересе.
Прошли режим је био доминантно квислиншки а не беневолентно колаборационистички. Трговао је националним интересима да би дошао на власт а тек после тога је (и то повремено) покушавао да нешто извуче и за земљу, како би избегао опасно прекомерно унутрашње незадовољство. Нова власт, без икаквих илузија да ће бити изразито национална (без обзира на такве појединце у њеним редовима), дочекана је са надом многих да ће Србију повести новим путем, тј. курсом национално конструктивне колаборације са Западом, те у реалним оквирима упоредном приближавању Русији и другим пријатељским државама. Неки досадашњи потези охрабрују да је тако (Николићева посета Русији, наговештаји нове културно-идентитетске политике). Други – као што је задржавање многих старих кадрова и фанатично понављање ЕУ мантри – изазивају зебњу да није тако, односно да се у Србији осим државног врха ништа суштински није променило. Но, прави тест патриотизма нове власти је већ почео.
ТРЕНУТАК ИСТИНЕ
Србији су у првој половини септембра дрско испоручени немачки услови за наставак ЕУ интеграција. Они подразумевају потпуну нормализацију односа Београда са Приштином и дизање руку Србије чак и од Срба на северу наше јужне покрајине. Национално одговорна власт ни по цену рата а камоли одрицања од (иначе врло проблематичног) кретања путем ка чланству у ЕУ, на тако нешто не би пристала. Једно је покушавати и даље да се са Немцима нађе неки модус вивенди (што сам већ јавно подржао), те на продуктиван начин склапање обострано корисних аранжмана са Берлином (који су могући и без ЕУ интеграција), а друго је неприхватљива (а сада од нас тражена) косовска капитулација.
Власт која директно или посредно препусти север Косова Приштини била би на најгори начин квислиншка чак и када не би формално признала независност лажне државе Косово (што ни за пуну нормализацију односа није неопходно). То би била и када би „непристрасно“ пустила грађане да се на референдуму – о коме се сада прича да ће бити одржан – изјасне да ли бирају ЕУ или КиМ, а да се при томе сама јасно и јавно не определи у прилог очувања територијалног интегритета државе. Државни врх је по Уставу дужан да брани сваки педаљ Србије, а не да лобира за улазак у Унију или ради њега под знак питања доводи очување територијалног интегритета.
Толико о конструктивној колаборацији, служењу интересима иностраних фактора, нијансама и границама између наведеног, и косовском лакмус папиру патриотизма, који ће нам пружити круцијални одговор о карактеру актуелне влати. Надам се да ће он бити позитиван по Србију, али тада више нема места за празне приче да смо дужни да испоштујемо баш све што је прихватила претходна власт. Тим пре што се ради о неформалним договорима а не обавезујућим споразумима. Уосталом, Устав Србије је и изнад њих, а оне који су их евентуално потписали треба санкционисати, а не њихове антидржавне поступке материјализовати. Њихова започета (не)дела не амнестирају оне који их окончају.
НАЦИОНAЛНИ ОДГОВОР
Српска патриотска јавност поново мора максимално да се активира у прилог заштите преосталих српских позиција на Косову и Метохији. Друштвена мобилизација у том правцу биће најбоља подршка патриотским елементима у власти, и упозорење онима који то нису, да мирно нећемо гледати ни на евентуалне манипулације са одбраном КиМ-а, а камоли на косовску капитулацију! Власт која настави по старом када се радио о Косову и другим важним државним питањима, за нас не сме да буде боља од претходног режима, и од њега не треба да прође боље и када се ради о суду народа, и о суду историје. „Медени месец“ је прошао са доласком хладног ветра из Берлина тек који дан после помпезног повратка наше делегације из Немачке, а да државни врх на одговарајући начин није реаговао. Срећни смо што смо се решили (неких) жутих, али сада је крајње време да видимо какви су стварно ови нови, и да ли негде из позадине поново не провејава нешто жуто?
ЗБИЉИЋ: СА ИНТИМОМ СЕ УЛИЧНО НЕ ПАРАДИРА
СА ИНТИМОМ СЕ УЛИЧНО НЕ ПАРАДИРА
Пише: Драгољуб Збиљић
0.0. Геј и лезб популација „парадама поноса“, у ствари, провоцира огромну већину народа који никада не може позитивно да гледа на мањинско) улично „парадирање“ оним што може свашта да буде, али понос не, јер та област, као љубавна потреба и сексуални нагон, једноставно није у домену никакве врсте стварног поноса. Свака власт која одобри „параду лажног поноса“ мора да падне у очима већине народа, јер та већина никада улично не „парадира“ са својом интимом у вези с љубављу и сексом.
Читава људска историја модерног доба у 19. и 20. веку, нарочито, препуна је протеста, демонстрација, побуна и буна против страних завојевача и окупатора. Унутар сваке државе, пак, у историји је било још више протеста, побуна и буна против сопствене власти која је, по осећању народних маса, мало чинила за народ који их плаћа да владају на најбољи когућуи начин. Међутим, многе власти су се забворављале, па су и своје интересе остваривале преко леђа грађана чинећи им живот тешким, често и немогућим.
У сваком од тих протеста, демонстрација, побуна и буна већих или мањих народних маса неписано је правило било да се народ буни и протестује против узурпатора власти или недовољно успешних владалца, као и против државних служби (пре свега полиције) која обично више брине да чува власт него народ. На удару су бивале институције лоше власти, њихови предводници, средства (не)обавештавања па и њихове друге институције или њихови објекти које власт користи у владавини народом.
0.1. Протест протв народа је необичност
Тек у најновије време појавила се једна једина нова врста протеста који нису уперени против власти, против полиције, против државних институција. Ти су протести готово једино упетрени протрив огромне већине народа у кома та „протестанстка популација“, обично, нема прођу. Реч је, наравно, о геј и лезб популацији, тј. о врло очигледној мањини која је, по својој природи, незадовољна сама собом и својом „изузетном“ природом у својој интими (љубави и сексу) па тражи „параде поноса“ које су, у ствари, саме собом иронија. Јер, у људској природи могуће је ишчашење из уобичајености у љубави и сексу, па уместо да те потребе задовољавају са супротним полом, траже то задовољење у оквиру истог пола.
0.2. Различита мишљења о здрављу геј и лезб популацији
О здрављу те поулације влада у мишљењима и оценама велико шаренило. Једни их, обично, сматрају „болесним“, док други те геј и лезб љубавнике и љубавнице сматра „нормалном појавом“ и додају да им треба обезбедити „сва права“. Истина је често у тако супротним ставовима негде по средини. Могуће је, дакле, да то нису неке очигледне болести, као све друге, али јесу неочекивана, необична, мањинска понашања код људи и малог дела народа. Тешко је дати неку процену процента геј и лезб „зависника“ у љубави, али је за Србију, на пример, тешко рећи да таквих „љубавних корисника“ има више од један одсто.
Зна се доста поуздано да у неким тешким приликама, када су истополци били у друштву које нису могли да мењају (затвори, логори и сл) није мали број корисника „сексуалних услуга“ код истог пола, јер је реч о нагону који у нужди просто присиљава и нагони човека да се некако задовољава с партнером и(ли) партнерком истога пола. Дакле, када је реч о задовољењу сексуалне потребе и нагона није искључено да се људи и жене задовољавају с патнрима и(ли) партнеркама истог пола. А онда, кад се прилике за уобичане љубави и секс промене, ти патрнери и партнерке поново се за љубав и секс „обраћају“ супротном полу. Само малени број тих људи задржи у свести жељу, вољу и опредељење да му се допада партнер(ка) истог пола.
0.3. Слободе су кроз историју увек биле растегљив појам
Како су слободе у свету кроз историју биле врло растегљив појам, поједини људи на власти манипулишу грађанима, па и овим грађанима који бирају истополне партнер(к)е за своје љубавне и сексулане потребе. То је нарочито познато у економски развијенијим државама где један број људи лакше и брже долази до средстава за биолошки живот, па имају и више времена и више економске моћи да се упуштају у разна „испробавања“ у пружању себи задовољстава разних врста, па и кад је реч о овим задовољствима у љубавним односима с партнерима и партнеркама истога пола.
Све нормалне до сада познате цивилизације нису таквом делу популације поклањале посебну пажњу, зато што то није ни потребно посебно чинити. Јер, свака љубав и секс у сфери су интиме сваког човека и жене, па се љубав међу људима обично не оглашава на добош и не иде се на „парадирање“ нити се тиме доскора ико поносио. Како би било да се неко поноси и да „парадира“, рецимо, зато што има нагон за глађу и ту глад задовољава, ако има чиме, како му одговара. Љубав као воља, потреба и нагон у вези са сексом рачуна се у посебну врсту интиме и нико не прави „параду“ на улици ако га одбије партнерка, нити жена прави „параду“ и уличну рекламу ако је одбије момак у њеној потреби да воли и да буде вољена.
0.4. Свако има тешкоћа у проналажењу партнера и(ли) партнерки
Е, сада се појављују геј и лезб које желе да искажу улично незадовољство, протест и лажни понос зато што имају тешкоћа да нађу себи партнер(к)е. И сада се ту појављује онај парадокс из нашег наслова текста. Ова врста „протестаната“ не протестује против власти, не протестује против полиције, него протестује против народа, ваљда зато што је у њему мало представника и зависника од те истополне љубави, а у властима и полицији има највећу подршку у том смислу што их штити од супротног протеста већине у народу.
Наша власт, која је под утицајем и манипулацијом са Запада, принуђена је да на протестима ову геј и лезб полупацију обезбеђује од већине народа коме не смета та популација ни због чега другог, него једино због тога што она једина нападно и на улици тражи своја интимна права која им нико и не угрожава, а једино народу смета то што та мањинска популација тражи да „парадира“ и на улици провоцира већински део
народа и децу. Полиција се посебно спрема за њихову заштиту од већине народа и улази у битку с народом (често и окрвављених глава) да би та геј и лезб популација могла да на пола сата прошета од, рецимо, Скупштине до Студентског културног центра у Београду да би их онда чак и развозила кућама да их не би неко успут препознао и малтертирао. Таква „шетња“ на тај начин не само да је потпуно непотребна него је изузетно скупа материјално и духовно штетна за здравље и мир народа.
У суштини, за таквим протестима против народа, уз чување те мањинске популације од полицајаца, нема никакве потребе. Или не макар нимало веће потребе него што те потребе има у чувању оне огромне већине популације која у љубави и сексу није зависник од истога пола. Ако ови „изузетни“ зависници у љубави и сексу имају тешкоће у избору партнераи партнерки, ништа мање тешкоће немају ни остали већински део народне популације у проналажењу у љубави и сексу партнера и партнерки различитог пола. Чак су веће тешкоће у проналажењу партнера и партнерки у овој већинској популацији. Али, у избору партнера и партнерки обе популације не постоје никакве врсте забрана у избору партнера и партнерки. Јер се интима не може ни забранити. Ако партнера или партнерку пронађете, радите то што желите колико хоћете и колико вам треба. Ако не нађете, не може Вам нико други помоћи да за љубав нађете себи онога ко ће вас „задовољити“. Према томе, разне „параде лажног поноса“, „преформанси“ на ту „тему“потпуно су неприродне и непотребне ствари. И откуд сада право и потреба да једни протестују што отежано налазе партнер(к)е у оквиру истог пола од оних који, такође отежано, налазе партнер(к)е у овиру различитог пола!?
Откуд сада та потреба ове мањинске популације да „парадира“ својим лажним „поносом“, а да ова већина, ваљда, тог „поноса“ нема и зато и не тражи да протестује против народа кад не може да нађе партнер(к)е за љубав и секс!? И то још да тражи да их, као такву мањину, полиција обезбеђује да би они могли да протестују против већине у народу и да успут говори да су „узели Београду и српском народу невиност“. „Узимање“ било чије невиности на силу и „улично“ кривично је дело.
0.5. Протест против народа чиста је сулудост
Ако истополна љубав и није нека озбиљна болест, протести ове очигледне мањине против већине у народу чиста је сулудост, јер се „парадира“ с човековом интимом која се може и мора „излагати“ у просторима где се задовољава и интима ове огромне већине у народу. А то свакако није, не може и не треба да буде улица, јер на улици имају права да буду сви, па и деца (још у љубави и сексу неопредељена и у сваком погледу невина и недужна), па и у том смислу скрнављење улице на овакав начин и коришћење полиције и власти да их штите зато што желе да искажу свој лажни „понос“, стварно нема никаквог ни моралног ни било каквог правог смисла.
То шта желе и „позадински мањинци“ и „предњачки већинци“ имају право да раде како хоће и колико хоће на за то уобичајеним местима ако пронађу партнер(к)е. Могу својевољно да ризикују па да то раде и на улици, али ако добију од некога батине, морају знати да улица не служи за све шта некоме падне на памет да пожели. Улица је јавна површина на којој се може лепо проћи, али и страдати. Човек се на улици обично мора добро чувати: погледати лево, па десно, па пожурити да прођеш, а не да „парадираш“ и да тражиш да те неко штити док парадираш за своје интимне потребе.
0.6. Власт се у вези с „парадом лажног поноса“ гадно игра с народом
Власт се у вези с „парадом поноса“ гадно игра с народом. Нема шта власт да буде у дилеми да одобрава или не одобрава „параде лажног поноса“, јер лажни понос не сме да се злоупотребљава и да се с њим улично парадира. Ова мањина која жели да с интимом парадира идеолошки је инструисана да злоупотребљава власт и полицију и да, у ствари, на тај начин и себе, и полицију и власт сукобљава с народом. Геј и лезб популација „парадама поноса“, у ствари, провоцира огромну већину народа који никада не може позитивно да гледа на мањинско) улично „парадирање“ оним што може свашта да буде, али понос не, јер та област, као љубавна потреба и сексуални нагон, једноставно није у домену никакве врсте стварног поноса. Свака власт која одобри „параду лажног поноса“ мора да падне у очима већине народа, јер та већина никада улично не „парадира“ са својом интимом у вези с љубављу и сексом.
(30. септембар 2012)
ТРОШКОВИ „ХЕМТРАЈЛС“ ПРОГРАМА СУ ОКО 5 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА ГОДИШЊЕ
Већ смо писали о ХААРП програму, о моргелонсима – неизлечивој болести која се на жалост појавила и у Србији, о биохемијском и тероризму помоћу модерних технологија које се примењују широм света ради „регулисања климатских промена“. Овај чланак је доказ да су они који су још средином 90-их година проглашени „теоретичарима завере“ јер су тврдили да се геоинжењеринг злоупотребљава на начин да се из авиона са већ познатим садржајем избацује и „хемија“ у атмосферу, били у праву.
Небо нема границе, тако ни људска глупост, али и зло које се овако ствара: према здрављу човека на планети и према природи уопште.
Питамо се да ли смо могли да избегнемо све што нам се догађа на ову тему и добијамо одговор одмах: НЕ, то ради неко коме је профит у мозгу и срцу (ако га уопште има) избрисао осећај за околину, природу и посебно за човека. Да је другачије не би се то догађало свим људима на планети, свакодневно… Али знамо шта је: ВЕОМА ОПАСАН ЕКСПЕРИМЕНТ КОЈИМ НА БАЗИ РАЗНИХ „НАУЧНИХ ПРОГРАМА“ НЕКО ВРШИ ГЕНОЦИД НАД ЧОВЕКОМ И ПРИРОДОМ, НАД ПЛАНЕТОМ ЗЕМЉОМ.
На сајту Infowars.com, у среду 5. септембра 2012. године, Паул Џозеф Вотсон (Paul Joseph Watson) објавио је нову студију којом је утврђено да специјално прилагођени авиони избацују честице у горње слојеве атмосфере. Веома је јасно и озбиљно, аргументовано питање до када ћемо, сви ми становници ове планете, трпети последице овог терористичког акта према нама и према природи? Као одговор се намеће – не зна се – вероватно до тренутка када сви оболимо од моргелонса и почнемо да се молимо Господу да нас води јер нам лека нема…
За СРБски ФБРепортер текст је превела Љиљана Јовановић и преносимо га у целости.
30.09.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић
Неки тврде да је програм хемијских проба, “chemtrails” у току и да би трошкови били око 5 милијарди долара годишње. Ово је програм у којем се у горњим слојевима атмосфере просипају честице којима се затамњује сунчева светлост у циљу заустављања глобалног загревања.
Закључак Америчких научника који су писали у часопису “Environmental Research Letters” је да: авиони или ваздушни бродови би могли да носе материје које имају затамњујући ефекат на сунчеву светлост, високо у атмосферу, да их тамо распрскавају, у циљу смањења климатских промена, по цени која би била нижа од 5 милијарди долара годишње, а како јавља Ројтерс (Reuters) ово је исплатив и остварљив програм.
Трошкови коришћења специјално прилагођених авиона за летење на тим висинама као и просипање сумпорних честица, процењени су на 1-2 милијаре долара годишње, док би коришћење специјалних топова или ракета било скупље.
Сарадник Професор Џеј Апт са Карнегијевог Мелон Универзитета у Питсбургу, (Jay Apt of Carnegie Mellon University in Pittsburgh) изјавио је за Ројтерс, да би избацивање сумпора у атмосферу, довело до смањења сумпора у екосистему што би могло да доведе до даљег скока температуре па би процес морао да траје у недоглед.
Студија није успела да докаже да ли би овакав обиман геоинжењеринг пројекат био ефикасан, и какве би последице оставио на еко систем.
Најновија студија слична овој са Карнеги Института за науку, која се залаже да се горњи слојеви атмосфере прскају аерсолом, како би се “смањила за 20% количина сунчевих зрака који доспевају до земље” а што би “избледело плаветнило неба чинећи га магловито белим”, јавља Тhe New Scientist.
Знајући да наука и технологија напредују годинама, пре него се јавност о томе обавести, имамо разлог да верујемо да је овај програм геоинжењеринга, заснован на распрскаванају честица у атмосферу, већ увелико у току, пре свега као “хемијске пробе- chemtrails“ трагови, што се виде у облику вештачких облака који сатима стоје на небу..
Научници сада признају да трагови иза авиона учествују у стварању “вештачких облака” којима се блокира Сунце. О овоме више нема говора.
Показало се да “теоретичари завере” које су исмевали због њихових тврдњи још половином 90-тих година, када су они тврдили да “хемтраилс” у траговима млазних авиона, који су дуго задржавају на небу формирајући вештачке облаке, садрже хемијска једињења, били у праву.
Кејт Шајн (Keith Shine, Reading University’s Professor) изјавила је за “Дејли мејл” (Тhe Daily Mail) да “облаци формирани од авионских гасова могу да се вуку сатима по небу, лишавајући области над којима је велики авионски саобраћј, као што је Лондон или околина, сатима без сунчевог светла”.
Кликом на следећи текст отворићете видео снимак који је „гугл бановао“: 4 Dangers Destroying Men © Copyright 2012 LivingResearchInstitute.com and niwali.com / Special for Infowars.com
Овај извештај се односи и на реферат “Канцеларије за климу” (Met Office извештај из 2009. године), који су утврдили да снажни ветрови нису растеривали хемијске трагове авиона који су се формирали у облаке, и који су покривали невероватне површине од 20.000 миља.
Као што смо нагласили програм геоинжењеринга, заснован на премиси о вештачким аеросолима, већ је био у употреби годинама, укључујући и Америчко министартство за енергију (DOE)” U.S. Department of Energy’s (DOE) Savannah River National Laboratory u Aiken, S.C” које је још 2009. године започело са споровођењем програма, који се састоји у пуцању великих количина одређених материја, као што су “стаклене микрокуглице са порозним зидом” у стратосферу.
Још један програм који спроводи Министарство за енергију, Научни програм за атмосферу, (Department of Energy’s Atmospheric Science Program), усмерен ка “развијању свеобухватног разумевања атмосферских процеса, где спада транспорт, трансформације и судбина енергетских трагова хемикалија и честица одређених материја”.
На Интернет сајту DOE, наводи се да је “истраживање усредсређено на утицај аеросола на климу: формирање аеросола, еволуција аеросола, карактеристике аеросола које директно или индиректно утичу на климу и климатске промене”.
Ови програми већ имају последице на сунчеву светлост. Од када су почели програми и пробе са хемијским траговима, (chemtrails), количина сунчевог светла која достиже до земље, се смањила за 22%.
2008. KSLA News Investigation je утврдио да честице chemtrails-a, које су пале на земљу, садрже високу концентрацију Баријума (6.8 ppm), Олова (8.2 ppm), али и трагове других елемената као што су Арсен, Хром, Кадмијум, Селен, Сребро. Од свих ових осим једног су метали, отровни и ретко или никако се не налазе у природи у чистом виду.
Извештај је фокусиран на Баријум, који представља „жиг хемтрајалса“, јер је нађен према KSLA у количини од 6,8 ппм, што је 6 пута већа концентација од границе отровности, према EPA стандардима.
Одељење за заштиту животне средине у Луизијани, (The Louisiana Department of Environmental Quality) потврдило је да су нивои Баријума веома високи, што је веома необично, али је доказивање одакле потиче веома тешко, прокоментарисано је у разговору KSLA.
KSLA је питао Марка Рајана, Директора Центра за контролу отрова, о отровном ефекту Баријума на људско тело. Рајан је прокоментарисао да “краткорочно излагање Баријуму може да доведе до болова у стомаку и болова у грудима, а дугорочно излагање изазива проблеме са високим крвним притиском”. Центар за контролу тровања, известио је да дуготрајно излагање Баријуму или било којој штетној материји изазвало би слабљења имуног система.
Просипање сумпора у атратосферу изазива не само проблеме у еколошком систему већ и катастрофалне здравствене проблеме.
Следећи здравствени проблеми везани за излагање Сумпору:
– Неуролошки проблеми и промене у понашању
– Поремећај циркулације крви
– Угрожавање срца
– Утицај на вид, и способност вида
– Подбачај у репродукцији
– Оштећење имуно система
– Поремећаји стмака и гастроинтестиналног такта
– Оштећење бубрега и функције јетре
– Проблеми са слухом
– Поремећај хормоналне равнотеже
– Дерматолошки ефекти
– Гушење и емболија плућа
Чак и научник Марк Вотсон, (Mark Watson), који је иначе присталица – геоинжињеринга признаје да убацивање Сумпора у стратосферу, може да доведе до “падања киселих киша, оштећења озонског омотача и поремећаја временских прилика“.
Метереолог Alan Robock, са Rutgers Универзитета, (Rutgers University meteorologist Alan Robock), направио је „компјутерску симулацију која показује да би облаци сулфата изазвали потенцијално слабљење летњих Азијских и Афричких монсуна, што би довело до смањења количине кише а тиме и до смањења наводњавања пољопривредних површина под усевима, којима се храни милијарда људи“.
„Замислите да изазовемо сушу и глад док покушавамо да охладимо планету“ – рекао је Robock на Конференцији за геоинжењеринг 2010.
Акциона група за ерозију, технологију и концентрацију, (ETC), лоцирана у Канади, (Action Group on Erosion, Technology and Concentration (ETC) захтева да се ти експерименти зауставе.
„Овај експеримент је само прва фаза много већег пројекта који може да има разорне последице које би се огледале у промени у временским обрасцима, као што су смртоносне суше“ наводи група у писаној изјави.
Фред Сингер, Председник Пројекта за заштиту околине, (Science Environmental Policy Project), је скептичан када је у питању теорија глобалног загревања и петљања човека у то, упозорава да би интервенције у осетљиви екосистем Земље могао да има далекосежне последице.
“Ако то урадите на континуираној основи, можете да изазовете тањење озонског слоја, доводећи до свих других проблема које би људи морали да избегну” – рекао је Сингер.
Чак и Doug Parr главни научник “Green peace”-а за Велику Британију, је нагласио да је пројекат геоинжињеринга планете као “необичан” и “опасан”.
*********************
Паул Џозеф Вотсон (Paul Joseph Watson), је уредник и писац у Prison Planet.com. Он је аутор “Ред из хаоса”. Он је такође И редован домаћин у The Alex Jones Show and Infowars Nightly News.
Тагс: окружење, еугеника, здравље, наука
извор: http://www.infowars.com/cost-of-chemtrail-program-put-at-5-billion-a-year/
—————————-
КОМЕНТАР СА ФБ ГРУПЕ STOP Chemtrails Balkan:
И не, није да не знају шта раде. Знају они добро. Они су ЗЛО!Само размислите да је сав тај труд, памет, енергија, ти научници, све те паре, употребљене у побољшање света. Колико не би постојало проблема, а ОПЕТ били би богати и поред тога и вољени и славни.
Зато понављам, они знају све шта раде. Они нас трују храном, небом, водом, они нас стављају у ланце чим се родимо, ОНИ СУ ЗЛО !
—————————-
General Veljko Radenović passed away
By Branko Ilic 01.10.2012 Serbian FBReporter
A legend has left us…
General Veljko Radenović
Yesterday, at the age of 57, in Krusevac , General Veljko Radenović has passed away.A man whom was dedicated to song Kosovski Bozuri – „Đenerale.“(General)
General Veljko will be buried 01.10.2012 at the New Cemetery in Krusevac.
He was a leader of PJP’s (Special Police Unit) in Prizren (Kosovo and Metohija) until the withdrawal of Serbian forces in 1999.
He became famous with the liberation of Orahovac, 1998, when terrorists Shiptars held few days Serbian hostages in Orahovac
How is this man was the most courageous illustrates the fact that as a diabetic should not have to be exposed to stressful situations, but he paid no attention to it. This man knew that in one pocket put insulin, and the other chocolate and tells his guys „“FOLLOW ME BROTHERS!’
In his honor, Gavrilo Kujundzic wrote the song „Generale Generale“ (General ,General)
General Veljko Radenović Eternal glory!!
ЧАПЉИНА И КНЕЖЕВО: ПОМЕНИ И СПОМЕН-ПЛОЧА ПАЛИМ СРБСКИМ БОРЦИМА И СТРАДАЛИМ СРБИМА ЦИВИЛИМА
СЛУЖЕН ПОМЕН ЈАСЕНОВАЧКИМ МУЧЕНИЦИМА
ЧАПЉИНА, 30. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У саборном храму Вазнесења Господњег у Чапљини данас је послије Свете литургије служен помен српској нејачи из Лознице, Гњилишта, Клепаца и других мјеста чапљинске општине, коју су усташки злочинци одвели из кућа 28. септембра 1944. године и спровели у концентрациони логор Јасеновац, гдје су сурово убијени, а тијела им спаљена.
„Њихова жртва, као и жртва свих оних који су мученички пострадали имена Христовог ради из ових крајева многострадалних, има свој најдубљи смисао у Богу, јер су својим страдањем себи отворили врата живота вјечнога и Царства небеског“, рекао је у бесједи након литургије и помена јереј Данило Боро, парох чапљински.
Према подацима Српског националног друштва „Пребиловци“, приликом упада у Лозницу, злочинци су обешчастили и заклали двије дјевојке из породице Зуровац, а тијела им спалили у једној штали.
Страдале су скоро све жене и дјеца из Лознице и Гњилишта, чији су очеви, синови и браћа убијени 1941. у Бивољем Брду и другим јамама.
Од тада Срби више нису живјели у Гњилиштима, а Лозница, из које су усташе убиле 90 одсто Срба, својих комшија, поново је спаљена и опустјела 1992. године.
Парох чапљински рекао је Срни да ће сљедеће суботе, 6. октобра, када се обиљежавају Михољске задушнице, бити служена Света литургија и парастос у цркви Преображења Господњег у Клепцима, код Чапљине, са почетком у 8.30 часова.
********
ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА ПАЛИМ БОРЦИМА
КНЕЖЕВО, 30.СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У дворишту Основне школе у селу Малићи код Кнежева данас је откривено спомен-обиљежје за 17 палих бораца Војске Републике Српске из мјесних заједница Шолаји и Костићи.

„Након 20 година од њиховог страдања, покушавамо да се одужимо нашим саборцима који су страдали на бранику Српске. Ово је најмање што можемо учинити данас за њих“, рекао је предсједник Борачке организације у Кнежеву Рајко Поповић.
Начелник општине Кнежево Чедо Вуковић подсјетио је породице палих бораца да треба да буду поносни на херојство оних који су живот дали за Републику Српску.
„Ова спомен-плоча треба да свједочи генерацијама које долазе о херојству синова, браће и очева, a локална заједница треба да уложи максималан напор да њиховим породицама надокнади немјерљив губитак“, поручио је Вуковић.
Помен и парастос за 17 палих бораца, чија се имена налазе на спомен-обиљежју, служио је парох кнежевски Станко Лакетић, а делегације локалне власти, борачке организације, као и родбина и саборци, положили су вијенце и прислужили свијеће.
German Occupation Of Serbia – Hitler's Most Catastrophic Mistake (Video)
By Branko Ilic 30.09.2012 , Serbian FBReporter
By saying „No!“ – straight to Hitler’s face the Serbs made a decisive contribution to the defeat of Nazis in World War II.
Excerpt from: „The Rise and Fall of the Third Reich“
A History of Nazi Germany
by William L. Shirer
Simon and Schuster, New York, 1960
Page 824:
…During the delirious celebrations in Belgrade, in which a crowd spat on the German minister’s car, the Serbs had shown where their sympathies lay.
The coup in Belgrade threw Adolf Hitler into one of the wildest rages of his entire life. He took it a
s a personal affront and in his fury made sudden decisions which would prove utterly dissastrous to the fortunes of the Third Reich.
He hurriedly summoned his military chieftans to the Chancellery in the Berlin on March 27 – the meeting was so hastly called that Brauchitsch, Halder and Ribbentrop arrived late – and raged about the revenge he would take on Yugoslavs… He was therefore determined,… „to destroy Yugoslavia militarily and as a nation. No diplomatic inquiries will be made,“ he ordered, „and no ultimatums presented.“ Yugoslavia, he added, would be crushed with „unmerciful harshness.“ He ordered Goering then and there to „destroy Belgrade in attacks by waves,“ with bombers operating from Hungarian air bases. He issued Directive No. 25 for the immediate invasion of Yugoslavia and told Keitel and Jodl to work out that very evening the military plans. He instructed Ribentrop to advise [the German allies] Hungary, Rumania and Italy that they would all get a slice of Yugoslavia, which would be divided up among them, except for a Croatian state.
And then, according to an underlined passage in the top-secret OKW notes of the meeting (1), Hitler announced the most fateful decision of all.
„The beginninig of the Barbarossa opreration [attack on Russia],“ he told his generals, „will have to be postponed up to four weeks.“ (It had originally been set for May 15 in the directive of December 18, 1940).
This postponment of the attack on Russia in order that the Nazi warlord might vent his personal spite against a small Balkan country which had dared to defy him was probably the most catastrophic single decision in Hitler’s career. It is hardly too much to say that by making it that March afternoon in the Chancellery in Berlin during a moment of convulsive rage he tossed away his last golden opportunity to win the war and to make of the Third Reich, which he had created with such stunning if barbarous genius, the greatest empire in German history and himself the master of Europe. Field Marshal von Brauchitsch, the Commander in Chief of the German Army, and General Halder, the gifted Chief of the General Staff, were to recall it with deep bitterness but also with more understanding of its consequences than they showed at the moment of its making, when later the deep snow and subzero temperatures of Russia hit them three of four weeks short of what they thought they needed for final victory. For ever afterward they and their fellow generals would blame that hastly, ill-advised decision of vain and infuriated man for all the disasters that ensued.
(End quote)
The Forgotten 500 – Halyard Mission – Gregory A. Freeman Interview (Video)
By Branko Ilic 30.09.2012 , Serbian FBReporter
One of the last untold stories of World War II is also one of the greatest – a story of adventure, daring, danger and heroics, followed by a web of conspiracy, lies, and coverup.
Gregory A. Freeman
THE FORGOTTEN 500 is one of the greatest rescue and escape stories ever, but hardly anyone has heard about it. And that’s by design. The U.S., British, and Yugoslav governments hid details of this story for decades, purposefully denying credit to the heroic rescuers and the foreign ally who gave his life to help allied airmen as they were hunted down by Nazis in the hills of Yugoslavia.
THE FORGOTTEN 500 tells the story of Operation Halyard in 1944, the largest rescue ever of downed American airmen. More than 500 U.S. airmen were rescued, along with some from other countries, all right under the noses of the Germans, and mostly in broad daylight. The mission was a complete success – the kind that should have been trumpeted in news reels and on the front page. (By comparison, the famed escape of allied prisoners from a German POW camp portrayed in the movie „The Great Escape“ involved 200 men, and only 76 were successful.)
It is a little known episode that started with one edge-of-your seat rescue in August 1944, followed by a series of additional rescues in the following months. American agents from the OSS, the precursor of the CIA, worked with a Serbian guerilla, General Draza Mihailovich, to carry out the huge, ultra-secret rescue mission.
THE FORGOTTEN 500 weaves together the tales of a dozen young airmen shot down in the hills of Yugoslavia during bombing runs, and the five secret agents who conducted their amazing rescue. These are the stories of young men who were eager to join the war and fight the Germans, even finding excitement in the often deadly trips from Italy to bomb German oil fields in Romania, but who found themselves parachuting out of crippled planes and into the arms of strange, rough looking villagers in a country they knew nothing about. They soon found out that the local Serbs were willing to sacrifice their own lives to keep the downed airmen out of German hands, but they still wondered if anyone was coming for them or if they would spend the rest of the war hiding from German patrols and barely surviving on goat’s milk and bread made with hay to make it more filling.
When OSS agents in Italy heard of the stranded airmen, they began planning an elaborate and previously unheard of rescue – the Americans would send in a fleet of C-47 cargo planes to land in the hills of Yugoslavia, behind enemy lines, to pluck out hundreds of airmen. It was audacious and risky beyond belief, but there was no other way to get those boys out of German territory. The list of challenges and potential problems seemed never ending: the airmen had to evade capture until the rescue could be organized, they had to build an airstrip large enough for C-47s without any tools and without the Germans finding out, and then the planes had to make it in and out without being shot down.
Could it really be done? No one knew, but they were going to try.
THE FORGOTTEN 500 takes the reader along on this suspenseful adventure, while also explaining how the Yugoslav guerilla fighter who made it all possible was betrayed by his western allies. THE FORGOTTEN 500 is the story of young men struggling to make it back home to their families, and their decades-long quest to acknowledge the secret agents and the foreign soldiers who risked all for them.
Long silenced by the governments of several nations, the full story of Operation Halyard and the young men who risked everything for their fellow soldiers is revealed for the first time in this book.
THE FORGOTTEN 500 is truly the greatest World War II story never told.
http://www.gregoryafreeman.com/forgotten500.html
THE FORGOTTEN 500 author Gregory Freeman talks about Halyard Mission organizer George Vujnovich on CBS St. Louis KMOX News Radio – Overnight America
Петар Милатовић: ПРЕМНОГО ГЛАВА ГОВОРИ, А НИЈЕДНА НЕ МИСЛИ
Никада забринутост за народ није већа него кад се сазна да је најпопуларнији слоган “Два метра без геометра“. Тешко тој земљи у којој памет више не станује. Тешко тој земљи у којој се патриотизам мери степеном националног велеиздајства. Тешко земљи у којој су интернационалне идеје носиоци националног препорода. И у једном и другом случају реч је о контролисаној свести из истих страних центара.
Тешко цркви у којој попови не верују у Бога. Они су ближи ђаволу који држи тас и цеди кап по кап туђе доброте. Далеко су од цркве такви црквењаци у цркви!
30.09.2012. ФБ профил Petar Milatovic

Петар Милатовић – књижевник, члан Удружења књижевника Србије (УКС), Удружења књижевника Црне Горе, аустријског удружења књижевника
Тешко земљи која је захвална свакој чизми која је гази. У тој земљи располутише се на Обилиће и Бранковиће и у том располућивању најгласнији су они који су на ћутање обавезни, јер ни једни ни други нису били људи кад је требало дићи глас савести, храбро су ћутали, а сада су се, после свршеног чина, једноставно раскодакали! Као да својом галамом и једни и други хоће да сакрију властите кукавичлуке, једине њихове карактеристике нечега што се зове – елементарна грађанска храброст!
Израелски премијер коначно пружио доказе пред Скупштином УН да Иран има БОМБУ
Related articles
- Video:US Envoy to UN Skips Netanyahu’s Speech to Attend Luncheon (israelnationalnews.com)
- Robert Fisk: Benjamin Netanyahu’s warning reveals his moments of memory loss – Independent (independent.co.uk)
- NETANYAHU, ROMNEY TO SPEAK TODAY: „The Weekly Standard has learned that Israeli prime minister Benja… (pjmedia.com)
- News agencies publish Netanyahu ‘Nazi’ photo (thejc.com)
- Why Did AP, Reuters Choose to Release THIS Photo of Netanyahu During U.N. Speech? (foxnewsinsider.com)
- Netanyahu’s Audience For Cartoon Bomb Graphic Is Dumb Sheeple, Not World Leaders (disquietreservations.blogspot.com)
- UNLIKE OBAMA… Netanyahu Tells UN „Radical Islam“ Was Behind US Embassy Attacks (tarpon.wordpress.com)
- Netanyahu’s ‘red line’ mocked on Twitter (theuglytruth.wordpress.com)
- VIDEO – Netanyahu: Iran Will Have Enough Uranium for Nuclear Bomb by Next Summer (foxnewsinsider.com)
- ‘Bibi Bomb’ cartoon inspires jokes around the world – Vancouver Sun (vancouversun.com)
























