Tagged: Iran

The Make-Believe Crisis in Iran

More Lies and Misinformation

Weekend Edition October 5-7, 2012



What if the White House were deliberately misleading America and the world about a major foreign policy issue involving war and peace, would it not be something worth investigating? What if, on top of that, the US Congress and Senate were going along with the subterfuge, remaining silent and not questioning it in the slightest? Wouldn’t that phenomenon be remarkable?

What if the mainstream news media, both television and print, were also enabling the same White House campaign of misrepresentation? Would this not be even more shocking? Should not a free press be checking the facts, asking basic questions, instead of blindly parroting a government party line which could be little more than war propaganda?

If you guessed I am describing Iran’s alleged nuclear weapons program, hyped at every opportunity by the Obama White House and the Congress and by the Republicans and Mitt Romney, you would be on target. The nonstop campaign of harassing and demonizing Tehran, premised upon the existential threat supposedly posed by an Iranian atomic bomb, is a determined bipartisan affair in Washington.

Every Tom, Dick and Jane has a stake in the game, the only difference being the extent to which a particular Tom, Dick and Jane is willing to proclaim his or her outrage and commit the United States to punitive action, ranging from ruinous economic sanctions to a bunker-busting military assault in tandem with our dauntless nuclearized ally, Israel.

True, this scenario has been in place for years and is becoming tedious, but we now seem to have arrived at a new plateau of mass hysteria thanks to the 2012 U.S. Presidential campaign. Why? In a word, leverage. The leverage to determine who gets elected in Washington and under what conditions. I am referring in part to a foreign leader who is acting in concert with his American lobbyists and financial backers.

As part of this electioneering process, extravagant commitments have been extracted from craven American officials to further the interests and expand the greater territorial ambitions of the nuclear-armed foreign entity at issue, in exchange for campaign contributions and votes. Nothing new here, but I am getting ahead of myself.

Let me dramatize the problem with a recent example. I have not spoken with John McLaughlin in over ten years, but I believe we remain on good terms. I watch his weekly Washington-based show, the McLaughlin Group, to hear in particular what Patrick Buchanan has to say about the week’s events. The Group remains informative and a partial antidote to the mainstream media. McLaughlin often wanders off the MSM reservation, but never too far.

Last Friday, September 28th, something occurred on the program which blew this fake Iranian crisis sky high. Issue One was, naturally, the interminable and largely irrelevant 2012 Presidential campaign. Issue Two was Iran and Bibi Netanyahu’s speech the day before, at the UN General Assembly, in which he explained why the world must set “red lines” to Iran’s enrichment of uranium to halt its quest for an atomic bomb.

Two days prior to Bibi’s speech, President Barack Obama had proclaimed from the same dais: “…America wants to resolve this issue through diplomacy…there is still time and space to do so. But that time is not unlimited… Make no mistake: a nuclear-armed Iran is not a challenge that can be contained… And that is why the United States will do what we must to prevent Iran from obtaining a nuclear weapon.” Where’s the daylight between the two?

John McLaughlin turned to Mort Zuckerman for a comment. Zuckerman repeated the party line that the development of an Iranian nuclear bomb would be an existential threat to Israel which must be stopped. As in all such pronouncements, just like those of Barack and Bibi at the UN, the indisputable assumption was that the Iranians are, of course, working to build The Bomb. Then Buchanan weighed in with this bombshell:

“But John, Iran has no nuclear weapons program. There is no nuclear weapons program according to 16 United States intelligence agencies in 2007, reaffirmed in 2011. Even the Israelis are now saying we think the Americans were right. They don’t have a nuclear weapons program. The Ayatollah [Supreme Leader Ali Khamenei] has said nuclear weapons on Iran’s part would be immoral, unjust and un-Islamic. So why are we now considering talking about a war on a country to deprive it of weapons of mass destruction it does not have?

So I’m thinking, whoa, we have arrived at the Emperor-has-no-clothes moment. It is out in the open at last. Buchanan has challenged the undeniable: the premise that Tehran has a program underway to build The Bomb. What’s more, he has done it by pointing to the conclusions of the U.S. Government itself, as embodied in its 16 intelligence agencies. Buchanan did not rely upon his own research or idle speculation. He cited the best available conclusions of the U.S. intelligence community.

All right, this is not new information. I wrote an article about it in 2007 for Taki’s Magazine when the news first broke regarding the National Intelligence Estimate. The NIE was a true revelation back then as well as a wake-up call. It demonstrated that Dick Cheney and G.W. Bush and their Neoconservative foreign-policy brain trust were actively deceiving their fellow-Americans by attempting to entice the country into yet another war, on top of Iraq, under false premises.

It was assumed at the time that the NIE ended this deceit and that the project to smack Iran could not go forward. How could it? There were no nuclear weapons in Iran and no program underway to develop them, just like there had been no WMD in Iraq when Operation Iraqi Freedom was launched at the beginning of 2003. Now we knew. The 2007 NIE was reaffirmed in a 2011 NIE update. The Neoconservatives had a cow. Where was the threat needed to start another conflict and continue their undertaking to remake the Middle East?

Please note, however, that during the interim since Peace Prize Obama was handed the torch in 2008, no one in the Executive Branch–not Obama or Hillary Clinton, and no one on Capitol Hill–dares mention these NIE conclusions. It is as if they do not exist. Only the disinformation from misguided and suborned office-holders matters. At the end of the day, only that counts, not reality. In essence, Peace Prize Obama and the Democrats have continued, under different packaging, the same Neoconized foreign policy of Dick Cheney and the Republicans. The question you might ask yourself is, why?

What was the reaction to Buchanan’s assertions? For me, the reaction of his fellow panelists was more interesting and eye-opening than what Buchanan actually said. You could have expected the Group to react in horror at Buchanan’s denial of what everyone else in Washington was taking for granted. But no, that is not what happened. No one challenged Buchanan. No one challenged the veracity of his pronouncement.

Not Mort Zuckerman, a former chairman of the Conference of Presidents of Major American Jewish Organizations. Zuckerman is one of the top Zionists in the country and a personal friend of Netanyahu. Not Rich Lowry, the editor of the Neoconservative outlet, National Review, which competes with the Weekly Standard and Commentary for warmongering and American exceptionalism. And not the liberal columnist and professional Democrat, Eleanor Clift, who idolizes Obama. And not the former Jesuit priest and host, John McLaughlin.

All of them simply ignored what Buchanan had said, did not address it, even though its implications blew the legs out from under long-standing U.S. foreign policy and reduced the speeches of Barack and Bibi at the UN to nonsense.

The only reason I can think of why Zuckerman, Lowry, Clift and McLaughlin did not confront Buchanan is that they knew what Buchanan had said was the truth. To enter into a discussion with Buchanan would be to acknowledge the possibility that his view might be correct. This would reveal that a colossal con game was underway in which both political parties and the press were enablers.

The principal con man in this game would be the President of the United States, followed by his Secretary of State. The victims of the con game would be the American people, just like they were under Bush and Cheney. And of course the Iranians, who now must cope with crippling economic sanctions for no legitimate reason. The larger question remains, why is this happening? Why is the deception continuing from one Administration to the next? Cui bono?

PATRICK FOY is an essayist and short story writer as well as a former altar boy. He graduated from Canterbury School in New Milford, Connecticut and from Columbia University in New York City, where he studied English literature, European history and American diplomatic history. His work can be found at http://www.PatrickFoyDossier.com.


Израелски премијер коначно пружио доказе пред Скупштином УН да Иран има БОМБУ

Пре два дана израелски премијер Бењамин Нетаниаху одржао је говор пред Генералном скупштином УН-а и притом готово цели свој говор искористио за упозоравање на потенцијалне опасности од иранског нуклеарног програма. У ту сврху је представио скеч на којем се налазила бомба те је на истом скечу настојао публици, и свету, појаснити колико је још времена остало пре но што Иран буде у стању да произведе такво оружје. Ево како је свет преко социјалних медија схватио његово иѕлагање:

и3вор адванце.хр

Говор иранског председника пред Генералном скупштином УН

Ирански председник Махмуд Ахмединеџад: говор пред Генералном скупштином УН 2012/09/26

Иако се на први поглед може учинити популистичким, овај говор одише надом у лепшу будућност. Наравно да ће му људи давати разне епитете, неко ће покушати да извуче скривене намере иза њега, али зар су међусобна оптуживања, омаловажавања, ратне реторике постале нормални облици конверзације у телу које представља све људе, вере и нације на земљи? Овај говор не треба анализирати, треба га претворити у стварност.
Жалосна је чињеница да се промена једноставно не може десити без, благо речено, катаклизме која ће задесити већину популације. Ако говоримо о владавини капитализма и ако ствари сведемо на најмању могућу јединицу – на појединца, треба схватити да се човек који има НИКАДА  неће одрећи тога што је стекао, за добробит сиротиње на другом крају света. Подигните то на тај ниво и биће вам јасно да се тога што су стекли НИКАДА неће одрећи САД, ВБ, Немачка, Француска, Израел … никада. И то ће се, као што видимо, по цену (туђих) живота потрудити да задрже. Збиља ће бити трагично и за све погубно када буду напали Иран … а хоће … али тада треба изаћи на улице и дићи глас против америчко-европско-ционистичког империјализма. Треба им ДОБРО дати до знања да слободни народи света неће трпети служањство неколицини који сматрају да су ОНИ богом дани да воде овај свет. А воде га нигде другде него у пропаст. Људи моји, ко не памти историју осуђен је да је поново проживи. За добробит свих ја се надам да смо ми као човечанство своје лекције научили и да нећемо допустити да се такво што понови, па макар се радило о некоме другоме хиљадама километара даље.

Крајем другог и последњег мандата, ирански председник Махмуд Ахмединеџад одржао је данас свој задњи говор пред Генералном скупштином УН. Порука коју је послао била је сасвим другачија од оне коју су многи очекивали, уместо да се осврне на специфичне актуелне догађаје – као што су то урадили сви говорници пре њега – ирански председник одржао је говор о свету у којем живимо и свету у којем бисмо могли живети.

Многи мрзитељи Ирана и иранског председника били су поприлично разочарани, јер у говору није било ни речи о нападу на Њујорк 2001, холокаусту, претњама Израелу – тј. свим оним темама које су медији бесконачно развлачили још од његовог последњег говора у УН Генералној Скупштини.

Штавише, готово цео свој говор посветио је посебној теми о надолазећем јединству народа света. Истиче како долази ново време, време када САД и традиционалне силе више неће имати толику снагу. „Доћи ће нови поредак и с њиме ће нестати све оно што нас је удаљавало“, поручио је Ахмадинеџад. Упркос релативно мирољубивом говору, делегација САД је напустила скупштину за време његовог говора. Очито САД не воли слушати како би једног дана у блиској будућности светом могао завладати мир и јединство свих народа без обзира на расу, етничку групу, религију и друге поделе.

У свом говору позвао је све да покушају замислити како би свет изгледао и како би се данас живело да никада није било ратова и сукоба – притом је споменуо крсташке ратове, Први и Други светски рат, ратове на Балкану, напад на Њујорк, инвазију Авганистана и Ирака итд.

Пред крај говора, таман када је почео давати конкретне идеје које би могле довести до већег уједињења народа, Ахмединеџад у свој говор уклапа и религијске мотиве. Тако у неколико наврата спомиње поновни долазак Исуса Христа, те како ће с њим на Земљи завладати „пролеће“ након дуге „зиме незнања“. Ипак, чак и у тим сегментима говора, континуирано истиче социјални аспект и нужност уједињења свих људи света, престанак ратова и сукоба, те стварање једног новог система у којем би нестало сиромаштво, неправда, израбљивање и сви други проблеми у којима се наш свет данас налази.

Мада је овај његов опроштајни говор од УН Генералне скупштине био више песнички, где у појединим сегментима подсећа на најбоље текстове Џона Ленона, а мање теоретски, несумњиво је како зрачи оптимизмом и једним сасвим другачијим погледом на свет од осталих говорника који су данас и јуче окупирали исту позорницу.
Доносимо вам делимичан слободни транскрипт састављен према видео снимку.

Сегменти говора: ЕКОНОМИЈА
Упозорио је на све већи јаз између богатих и сиромашних који ствара капитализам, те истакао како се милиони људи широм света искориштавају само за интересе неколицине земаља.
„Креира се безвредни папирни новац, контрола над финансијским центрима моћи је највеће злостављање у историји. Капиталистички систем ствара опасну и нездраву конкуренцију, он је пропали систем“, истакао је у склопу критике актуелног економског стања у свету.

Сегменти говора: КУЛТУРА
Истиче како се силом уништавају културални и социјални идентитети народа.
„Они који контролишу светске центре моћи третирају вредности као што су моралност, интегритет, поштење, саосећајност и пожртвованост, као нешто што више не вреди. Они отворено говоре како етици нема места у политичким и социјалним питањима. Аутохтоне културе, које су производ стогодишњих нација, које стварају лепоту, диверзитет, културалну живост и социјалну динамику – под сталним су нападом и прети им изумирање.

Намеће се специфичан животни стил, без икаквог индивидуалног или социјалног идентитета. Тај стил народима се намеће кроз организовано и систематско понижавање идентитета. Породица, која је најплеменитија друштвена институција, центар љубави и хуманости, јако је ослабљена и њена конструктивна улога је у опадању.

Узвишена улога и личност жене, тог небеског бића, манифестације божанствене лепоте, стуб сваког друштва, уништава се и злоставља од стране моћних и богатих. Људска душа постала је фрустрирана, а есенција људског рода је понижена и потиснута. „

„Једностраности, двоструки стандарди, наметање ратова, нестабилност и окупације с циљем осигуравања економских интереса, експанзија доминације на осетљива места света постала су наша свакодневница.

Трка у наоружању и претње нуклеарним и оружјем за масовно уништење – тестирање и изградња нових оружја постао је нови језик у ери хегемоније. Континуиране претње од стране нецивилизованих Циониста против наше земље је један типичан пример.
– Сенка неповерења надвила се над међународне односе, у време када немамо ниједан веродостојан ауторитет који би решио светске конфликте.
– Нико се више не осећа сигурно, чак ни они који у складиштима имају на хиљаде атомских бомби. „

Сегменти говора: СТАЊЕ ПРИРОДЕ
„Природа као заједничко богатство и наслеђе целог људског рода, константна гаранција наше егзистенције, озбиљно је угрожена и девастирана, то је резултат неодговорне и претеране употребе природних ресурса, нарочито од стране капиталиста широм света. Ова ситуација створила је масовне суше, поплаве и загађења која неповратно уништавају и озбиљно доводе у питање опстанак људске врсте на Земљи.

Драги колеге,
Упркос научном напретку и технологији, аспирације Адамове деце још нису постигнуте. Да ли ико заиста мисли да овакав поредак у свету може заиста донети срећу људском друштву? Данас су сви незадовољни и разочарани стањем у свету. Драги колеге, људска бића не заслужују да буду под сталним патњама ове ситуације. Бог мудрости и самилости који воли сва људска бића није наменио људима овакву судбину. Наредио је човеку, као врховном бићу, да има најбољи и најлепши живот који може имати на Земљи, живот пун правде, љубави и поштовања.

Зато морамо размислити о решењу. Ко је одговоран за сву ову патњу и недаће? Неки људи ће рећи како је ово све нормално или како је то некакав божји план, те све свалити на државе.
Они сматрају да:
– Нације потпадају под дискриминацију и тиранију
– Нације се предају диктатури и похлепи
– Нације прихватају хегемонију арогантних и експанзионистичких сила
– Нације падају под утицај пропаганде

Ово су аргументи оних који желе окривити читаве нације за услове који владају у свету, а не разорну нарав владајућих мањина. Чак и да су ове тврдње тачне, то не може бити оправдање за континуирани израбљивачки међународни поредак. Сиромаштво се нацијама намеће, а велике силе своје циљеве остварују или преваром или употребом силе. Да би оправдали своје нехумане потезе, пропагирају своју теорију на основу „опстанка најснажнијих“.
У правилу, већина влада и нација су понизни и правични људи који само желе праведност, конструктивну интеракцију, просперитет и међусобно поштовање.

Народне масе никада не желе ширити свој територије, нити им је циљ докопати се легендарног блага. Немају спорова једни с другима и никада народ у људској историји није покренуо ниједан катастрофални догађај.

Ја верујем како Муслимани, Хришћани, Јевреји, Хиндуси, Будисти и други, немају никаквих проблема једни са другима и нису непријатељски расположени један према другом. Они се заједно сви добро слажу и живе у атмосфери мира и пријатељства. Сви они имају заједничке циљеве – правду, чистоћу и љубав. Генерална тенденција нација увек је била радити на тим позитивним аспирацијама које одржавају узвишене божанске и људске лепоте и врлине.

Но, ова ситуација у свету и горки инциденти у историји, настали су због кривог управљања светом од стране самопроглашених центара моћи који су се одали Ђаволу. Поредак који је заснован на анти-људским идејама робовласништва, старог и новог колонијализма, проузрокује сиромаштво, корупцију, незнање, израбљивање и дискриминацију широм света.

Данашњи светски поредак има неке карактеристике, неке од њих су следеће:
1) Заснован је на материјализму и зато није ограничен моралним вредностима
2) Обликован је на основу себичности, преваре, мржње и анимозитета
3) Овај поредак верује у класификацију људских бића, понижавање других нација, гажење права других и доминацију над њима
4) Циљ овог поретка је ширити своју доминацију на начин да шири неслогу и конфликте међу етничким групама и нацијама
5) Циљ је монополизовати моћ, богатство, науку и технологију
6) Политика центара глобалне моћи заснована је на принципима доминације и освајања других. Ти центри стреме једино ка потпуној доминацији и не воле мир, дефинитивно не на добробит нација.

Да ли ћемо веровати да они који троше стотине милиона долара на изборне кампање у својим срцима носе интересе народа света? Без обзира што велике странке у капиталистичким државама тврдиле, новац који иде у изборне кампање није ништа друго него инвестиција. У тим земљама народ мора гласати за странке које представљају само мањину људи. Жеље и стајалишта маса немају готово никакав утицај на важне одлуке, нарочито оне битне у домаћој и спољној политици. Њихови гласови се не чују, упркос чињеници да обухватају 99% друштва.
Људске и етичке вредности жртвоване су само зато да би се освојили гласови, а жеља да се саслуша људе само је оруђе за време изборне кампање.

Овај свет је базиран на неправди и дискриминацији.

Драги пријатељи и колеге, што нам је чинити и који је излаз из ове ситуације? Нема сумње да је свету потребан нови поглед:
– Потребан нам је систем у којем ће човек бити препознат као највише божје биће, које ужива у материјалним и духовним квалитетима и чија се чиста и божанствена нарав пуни с жељом за правдом и истином
– Треба нам систем који ће поново пробудити људско достојанство и веровање у универзалну срећу и савршенство
– Систем који жели мир, трајну сигурност и благостање за све људе света
– Систем који је заснован на поверењу и доброти, систем који зближава мисли, срца и руке.
– Систем у којем су сви исти пред законом иу којем нема двоструких мерила
– Владари морају волети свој народ. Светске вође морају себе сматрати слугама народа, не њиховим надређенима. Ауторитет је свети дар народа њиховим вођама, а не прилика за згртање моћи и богатства.

Господине Председниче, Даме и Господо,
Да ли је могуће имати такав систем без да се о њему брину сви који управљају светом? Када сви почну размишљати о томе, и владе и народи, те жеље постаће оствариве.

Стога морамо:
– Положити наше поверење у божје руке и стајати заједно против грамзиве мањине и супротставити јој се свим снагама, тако да постане изолована и да више не буде у стању одлучивати о судбинама других народа.
– Веровати у божју дарежљивост и благослов милости, те га тражити за интеграцију и јединство људских друштава. Владе које произлазе из слободне воље народа морају веровати да су у стању да победе уколико се жестоко боре против неправде иу одбрани људских права.
– Морамо изградити глобално управљање засновано на правди у свим аспектима, морамо радити на јачању јединства, пријатељства, експанзији социјалне, економске, културне и политичке сарадње путем независних и специјализованих организација.
– Морамо бринути за интересе свих људи света, притом морамо реформисати и сам УН те препознати како УН припада свим народима. Стога постојање дискриминације према појединим чланицама увреда је за све чланице. Постојање дискриминације и монопола у УН-у је недопустиво.

Покрет Несврстаних, као друга највећа транс-регионална организација након УН-а, одржала је 16. самит у Техерану под геслом „Заједничко глобално управљање“, где су били наглашени управо ови принципи и проблеми који погађају данашњи свет.
За време самита, представници преко 120 држава света истакли су важност озбиљнијег и већег учешћа свих нација у глобалном управљању.
Срећом, управо се налазимо на историјској прекретници. С једне стране, Марксизам више није овде и готово да се више нигде не користи у управљању, с друге стране, капитализам се распада у сопственом блату. Изгледа како је капитализам стварно дошао до свог краја и како више није у стању да пронађе нова решења за економска, политичка, безбедносна и културална питања.

Покрет Несврстаних поносно још једном истиче своју историјску правичност и одлуку да одбаци центре моћи и њихову глобалну хегемонију. У име чланица Покрета Несврстаних, позивам овим путем све земље света да преузму активнију улогу како би створили систем у којем ће свако моћи присуствовати у глобалном процесу одлучивања. Потреба за уклањањем баријера које нас деле никада није била већа као данас. УН-у недостаје ефикасности да проведе ове нужне промене. Јер ако ови недостаци опстану, нације ће у овом глобалном поретку изгубити сва своја права. Уколико се УН не реструктурира, његов углед у свету биће угрожен.

УН је створен са циљем ширења правде и успостављањем универзалних закона, али, претворен је у тло којим доминирају неколицина моћних држава. Надаље, неефикасност УН-а све је видљивија. Монополизација моћи у Савету Безбедности довела је до тога да је готово немогуће заштитити права нација. Замолио бих Генералног секретара и уважене УН чланове да што прије крену са процесом овог важног реструктурирања. У том процесу, Покрет Несврстаних вам увек стоји на услузи.

Господине Председниче, пријатељи, драги колеге,
Стварање мира и трајне безбедности уз достојан живот за свих, то је велика историјска мисија, али је остварива. Свемогући Бог нас није оставио саме у овој мисији и рекао је како ће се то догодити. Јер ако се не оствари, биће то у контрадикцији са његовом мудрошћу.
Свемогући Бог нам је обећао човека који је љубазан, човека који воли људе и воли апсолутну правду, човека који је савршено људско биће и зове се Имам Ал-Махди, човека који ће доћи у друштву Исуса Христа (савс) и праведних. Користећи сав потенцијал свих мушкараца и жена из свих нација, понављам „свих мушкараца и жена из свих нација“, он ће одвести људски род према остварењу ових дивних и вечних идеала.

Долазак Коначног Спаситеља означити ће нови почетак, поновно рађање и васкрсење. Бити ће то почетак мира, трајне безбедности и правог живота.
Његов долазак ће бити крај искориштавању, неморалности, сиромаштву, дискриминацији и почетак љубави, правде и емпатије. Доћи ће и уништити незнање, празноверје, предрасуде и отворити врата науке и знању. Основаће свет који ће бити пун пунцат разборитости. Донеће доброту, наду, слободу и поштовање свим људима. Људи ће осетити задовољство постојања човека и задовољство постојања у друштву људи. Сву Адамову децу, без обзира на боју коже, поновно ће спојити после дуге историје раздвојености и дивизије у вечној срећи.

Долазак Коначног Спаситеља, Исуса Христа и Праведних бити ће вечно светло будућности човечанства. То се неће постићи ратом или силом, већ буђењем и добротом. Њихов долазак удахнути ће нови живот у хладно и смрзнуто тело овога света. Благословиће човечанство са пролећем које ће означити крај зиме нашег незнања, сиромаштва и ратова, доћи ће сезона у процвату. Већ сада можемо осетити тај мирис пролећног поветарца, пролећа које управо почиње и не припада ниједној раси, етничкој групи, народу или региону, пролеће ће ускоро стићи у све просторе Азије, Европе, Африке и САД-а.

Он ће бити пролеће за све оне који трагају за правдом, слободом и прате небеске проповеднике. Он ће бити пролеће људског рода и зеленило за сва времена. Зато спојимо руке и направимо простора за његов долазак са емпатијом, сарадњом, хармонијом и јединством. Кренимо на марш према спасењу за гладне душе људског рода, како би окусили бесмртну радост и лепоту. Живело то пролеће, живело то пролеће и живело то пролеће!

Хвала Вам. “