У поноћ је моја кроћена змија шареница
Клиснула према врху седмороге хридине
Баш када прекорачих брдо врлина и зала
После тисућу дана упошћавања ега и ала
На исцеђеној капи соме и трунчици хране
Кључним упитима који буше просторе тамне
Тражим од четрдесет и два госпара суд-бине
Да отворе све моје унутарње уставе и бране
И да се од седала до неба попне жеравица
.
На троуглој заравни одакле се сужава стаза
Созерцавам мудрост двоточке десете ламе
И испирам тајинство многих пада и узлаза
.
Прелазим планинско језеро са влагом жене
Мишића упредених алхемијом мушкарца
Губим ум губим ра-зум и као да нема мене
.
Снажном тачкицом свести затварам три ока
Загледан кроз сушт качим се за вечност
Ра-скидам вековне окове са мисленог тока
.
Усијане ватре пеку шкрип уморних плућа
Док ухрамљујем утројену пажњу тешку као миом
Идем без камен-туге без лед-пркоса без поноса
Кушам најдубље облике бола језика сува и врућа
И пробијам се живно у близину Петог анђела
Ка љубав-правди и вертикали Учења Логоса
Одакле се открива или пада усред пакла врела
Препрошћавам дубоке кланце и реке-препреке
На Бистрави хватам моју змију спојену са Змијом

Фото: Енергија кундалини;Википедија

Лиму

Ту, гдје се воде састављају
И ломе узалудно
Гдје камен памти
А сузе се враћају
Као потврда
Бескорисних сјећања
Гдје коријење збуњено
Вири из воде
Гдје врбе ћуте
А рибе и сјенке промичу
У безвријеме
Ту долазим измрвљен
И састављам се собом

Фото: Река Лим; Википедија

Вребно на кост чеону
Пси несити од незнани
Неумовима на умове непрелазне
На губитнике злобљу свикле
.
Да затру грабно стрвинарски
Из неманије рђе безимене
Клицу племно животворну
Корен жилни питомуше милолисне
.
Рабни недоједи алосни
Угнути разливајући незакоње
Трагове утиру усковитлано
Људскости правдашке од вајкада
.
До мелема пелинскога
Лелекања телалскога црнослутног
Нетрага недођије недовидне
У расуло

Фото: Чеона кост; Википедија

Дижу се људи и руше споменици,
затим се дижу споменици и руше људи.
.
Нико није толико бесмртан
колико је смртан.
.
Не може се бити против сваке реакције,
Надам се да ћемо хемијску реакцију ипак задржати.
.
Живот испуњен сновима, то је глупост.
Мој сан су снови испуњени животом-
–
Паметан вођа увек опрашта народу
све своје грешке.
.
Убити бесмртног човека, то је сан
сваког правог џелата.
.
Ми се никада не враћамо на нешто старо,
увек се враћамо на нешто ново.
.
Бог је био изненађен кад је чуо да га нема.
Ја сам се запрепастио кад сам чуо да постојим.
.
Чим човек закорачи једна му је нога на родном тлу,
а друга је већ изнад отаџбине.
.
Говорници су заљубљени у говорнице
и никада их неће напустити.

Фото: Говорник за говорницом; Википедија

Песникова бајка која можда и није бајка

Незахвалан је, тежак, па и немогућ посао процењивати друге.Али, ипак, процењивача има на сваком кораку. Да би неко знано процењивао друге, добро је да најпре види себе. И добро је да скине тамне наокле са свих својих окулара, и да крене у потрагу са свим потребним алатима, духовним – мотикама, тестерама, будацима, крамповима, риљачима… па, боме, и са духовним – бомбама, динамитом и… ко зна са којим још алатом.

Онда је неопходно да крене у најдубље рударење кроз сопствене мрачне провалије, тунеле, вијадукте, сталагмите и сталактите, мутне реке и стрме водопаде… да среће, да их гледа у жарне очи, и да се с њима бори – крокане, крокодиле, тигрове, змајеве, диносаурусе, антропотелекине, анимаманимеконде, потом страшне невидљивевишебојне и мрачне ентитете, и много, много других сила.

Али ту није крај за дубинског истраживача. Чека га и пролаз кроз низ посвећења за Витезe Праисконог Реда код велелепог Мансанмана Оствареног који се посвећенику показује као

Многолики Страшни. О тежини тих посвећења могу да посведоче велики витези – Сабина Сијено, Буљубша Златна Нит, Сурђон Велики Играч, Надзевз Штит Штит, Митрил од Кенгурије, Анак Шива Анак Шива, Драгон Пламеног Језика, Вила Мала Језера, Благоје Стрелац Ариљац, Видница Мануел Пламбера, Орана Бела Веверица, Љубиша Ловац на Аждахе, Оанде Норвиџ Велики Ариана Свезнајна, и многи, многи други.

.Витези који издрже и прођу тешка посвећења потпуно промене свој живот. Никада више никога не оговарају или негативно процењују. Они схватају да других особа нема већ постоји Света Једнота. Поштују минерале, биљке, животиње, бића других светова различитих од људи, светле духове, богове – чуваре сила, поштују велике учитеље, поштују Живот. Спремни су да помогну старим и безпомоћним, спремни су за извршење тешких па и врло опасних задатака као помоћ Заједници. И спремни су да и даље уче идући радосно својим духовним путем, свесни да има још много знања која треба да изуче, када томе дође време.

Фото: Фб страница – I love Nature

да се могло овде а да се не мора
никуд не би Јустин никуд не би Бора

а и ти би некуд све друго ти ближе
од овог што овде пузи и гамиже

овај мит од лажи очаја и мрака
слива се низ језик куља из буџака

тако траје фарса тако живи чудо
то што јесте – није али јесте лудо

да је живот оно овде што се живи
куд би Божји људи куд би јуродиви

нигде као овде не робујеш знању
нигде лепше глава не лежи на пању

куда год да кренеш стиже те и мрви
шум сопствене вене кап нечисте крви

по том светом знаку овог пепелишта
знаћеш да си човек кад ту ниси ништа

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“

Фото: Пепелиште; Википедија

Један афрички поглавица
НИма панталоне без ногавица-
.
Сви га поданици поштују и трпе,
Његова је реч тежа од закона.
.
Шета он, шетају и крпе
Његових кратких панталона.

Фото: Поглавица племена Зулу; Википедија

доносећи цветове врбе ветар мирисом испуњава крчму
девојка из Ву-а долива ми вино у нади
синови и кћери Јин Линг-а долазе да ме испрате
и сваки испија чашу и на рстанку сваком говорим
иди и питај реку што тече на исток
допире ли даље од пријатељске љубави

Фото: Најлепше реке Србије; Википедија

И ја, уз вас,
О, моји Велики Преци!
И сам Велик бивам.
Звезда Праскозорја

И видим јасно
Како ми Велики Преци
Из Духовног Пространства
Преко Вечне Потке
На Земљи помажу

У Трену Вечнога

Фото: Дајбог; Википедија

Била сам птица без потребе за летом,
певала тишини, а не висини,
била сам облак кад сунце се склони
да га залазак не заболи.
.
Месечева сенка, соната тиха,
талас што смеје се ноћи и стиху,
планински поток — бег без повратка,
корак природе без почетка.
.
А сада сам шапат времена,
путник кроз векове,
дах васионе —
и меки јастук
за уморне снове.
.
Вучица у ноћи,
сова што зна.
Лахор пустиње
без имена и трага.
.
Шапат времена,
путник кроз векове,
дах васионе —
Млечног пута хир и мир.

Фото: Бела сова; Википедија