Фото:Новембар, пејзаж; Википедија

Магла муслином заогрну равни

и засвођено старо, храстово грање.

Израња тихо из сећања давни’

пролећа и лета пркосно трајање.

.

-И трају стабла вековнога храста,

сломљених давно, пркосних грана,

па магла крај њих због ветра заста,

изљуби поља још неузорана.

.

Ковитла ветар маглу с чистине,

копрену њену разноси пољем.

Круни јој хладне капи с висине,

игра се и гази травнатим снопљем.

.

Милује новембар језиком влажним

стабла пругасте коре крај пута

и скида ветра ударом снажним

скупљене капљице са мог капута.