Негде

Где стојим сам у песми

Где шапућем у јасној нади

Где ја пребивам кад ни једна светлост не сија

Где сам и кад нисам

.

Тајна мисао остаје.

.

Дели своје гласове са мном.

Доводи ме у и из лудила

Vuče moju suštinu kroz blato

Окривена осећајем и жељом

.

Ето га лежи… vici!

.

Ali onda…

Није ме брига за оно што није у мени.

Сви они који остају у сенци

Вечна жеља за одливањем

Мрачни пут до славе.

.

To je njihova najdublja priča.

.

Хоће ли да побегну?

Хоће ли опет бити целе?

Можда, можда сам управо чуо.

Само шапуће али ипак… Реч.

.

Кад би твоја душа знала…

.

Vatreni prsten je u svima nama

Прстен белог пламена непролазан.

Негде у времену живи,

Непробуђени сан снова.

.

Neću počivati.

.

Слеипнир ће опет да грми!

Није Один тај који поседује коња.

То је светлост и љубав и предања која слушају

Глас живота у себи.

.

Один чека предају вере.

.

Непробуђена сећања на старе дане.

Пре Сунца и звезда и вела.

Где је само светлост била

Где је само љубав била…

.

Све то и има…

грлећи зелену свилу своје цитре свештеник из земље Шу
спустио се западном страном планине Емеј
и на први замах његове руке
као да чух шум борова из хиљаду долина
и мрморење брзака планинских потока
и јеку звона стегнутих мразом
и не чух долазак вечери зелене планине
и облаке јесени што све обавише тамом

Фото: Планина Емеј; Википедија

Моја су порочна лутања

До модрих ириса на летњој хаљини

Боли ме ноћ пуна бесмишљаја

Да сан је мисао недостижна

Дан је стварна приказа

увежбаних корака

У коло „Глуво“ наших предака.

.

Јобрни! Јокрени!

Јопет!

Јопет!…

Збирка – „Од саздевка до раздевка“

Не дозивај себи несрећу

бахатим раскалашјем

и не убијај крилатог анђела

који белеге носи

самује са свицима

и нестаје у праскозорја.

.

Не призивај паклене одаје

огањ ће те спржити

и повратка нема

када се затворе капије

а твој свет изгори

на ватрама које си палио.

.

Не маштај о ловорикама

док газиш лешеве

крваве руке твоје

мирисом ће звериње привући

и пожелећеш

да сам себи судиш.

.

Не чупај плетенице

од њих ће змије настати

и свака ће те отровно ујести

са смртне главе Медузине

а њени вепрови зуби

живо месо ће ти кидати.

.

Зато

не убијај крилатог анђела

послатог да те очисти

и у висине узнесе

у овом последњем часу

када су ти

земаљски дани одбројани

и када повратка нема више

-фото са нета –

Фото: Крунасти Ждрал; Википедија

Маска

Звезда падалица

Трагом свемира

Маску остави

.

Прожимају се

Маска месеца

И маска морског вала

.

Рог

Звук ондашњи

У времену садашњем

Рог

.

Засвира рог

А онда траве и свици

Заплесаше

.

Ждрал

Сунце, Месец

Безвремено сећање

-ждралови

.

Над тундром ждрал

Негде ка Влашићима

Узлеће

Фото: Жуто лишће љубави; Википедија

Моја мајка је постала велика кнегиња
када је отац наредио
да морам умрети за њу.
.
И сагнух се у њено међуножје,
она не хтеде, рече само:
“Отац ће те убити.“
.
Постидех се пред битником:
зар је смрт насиље.
.
Мајка ми је кнегиња
већ три генерације извела је сребрњаком
ја сам доле – окопавам ране
и урезујем нову пут на исклијалу крв.
.
Овде више нико неће доћи
и могу се сада овако читава
играти са дворском послугом
и добрим лудама сецирања мене.
.
А кад чујем већ начекана оштрицу твог крста
и да сандук ми режеш – хармонија је то
и да форминга професионалаца оглашава се тад
а вакуумом ми ослобађаш крик баш ти.
.
Узећу те за своје сироче, реших,
пристани само да те гулим израслим ноктом
и после стављам облоге.
.
О, затворски кругови,
моја мајка кнегиња је,
а ја остатке досањавам.
Не знам ни на колико се
Ољуштена опна леша обнавља …
.
И усред бесомучног дијалога
отац ми је убио мајку кнегињу
и усвојио мене неодлучну.
.
Завршавао се ропац.
Тражили су ме као испоруку хране
испипавали, бацали, глодали, драли.
.
Преживех као снег што се кадкад не види.
То се све другима догодило.

Велике очи у светлости отвори

И читаво лето заћути.

Тишина ће у твом сну да догори

Све што ватра слути.

.

На мом небу већ једном усни

Што се под сунцем не збива.

Осмехом ми живот запљусни

Који те у грчу открива.

.

Па из ветра тихо нестани

Као ово лишће труло.

Кроз мене ће ронити дани

За свим што је потонуло.

.

За тобом ће ветрове све више

Слати да те у цвет врате.

Ал’ гласом твојим никада више

Неће моћи да се обогате.

.

Једини ћу на далеко знати

У ком те воћу још има.

И светлије ћу те узимати

Из црне чаше дима.

Фото: Из фототеке Србског Журнала

Сваког дана идем дубље и дубље у Тишину

Дубока дубока Тишина је циљ мог Пута.

И јутрос сам тијанијаовао тиховао тишиновао…

Видех како се исписују и из Тишине израњају

Промисао Мисао Идеја и Реч

И видех да израњају и многа многа Јаства

И непрекидно стварају свеколике светове

.

Видех и како зарањају и бришу се

Жагори буре похлепе боли чежње и светови…

.

Затим сам потегао гуљач старе коже и оклопа Јаства…

Нестали су заједно са катаном и самострелом

Од којих се никада никада одвајао нисам

И ја сасвим избрисан растворих се у пространству

Плодношћу набубреле најдубље Тишине

Ох како је Дубина – стварна и дубока!

Ох како је Стварност – дубока и стварна!

Фото: тајне вилењака; Википедија

Хтела бих да ти напишем песму,
али кад твој смех зазвони,
све речи постану мале,
безначајне и  неприметне..

Хтела бих да ти насликам слику,
али кад погледам те твоје очи,
све боје су недовољне, разводњене
постају бледе..

Хтела бих да корачамо истом стазом,
да волимо исто небо и сунце,
али твоја светлост исијавања
затамњује етар..

Хтела бих овако крхка и нежна
да ме пригрлиш као птиче,
али твоја необуздана снага
поломила би ми крила…

Фото: Фб страница – Birds World

Фото: Нојева барка; Атарат; Википедија

1. певање
.
БУНТОВНИК
.
Ја сам против,
ја сам бунтовник,
највећи побуњеник међу побуњеницима,
ја се више буним и од мог другара
Винсента ван Гога,
тако ми Бога.
Ја сам и тамо и ту
јер немам где.
Ја сам и овде и онде
да извргнем руглу све.
Ја сам и свугде и нигде,
туђ, ничији, изгубљен!
Нико ми није крив за све,
али за свет су ми криви сви.
Тако ми Рада Драинца
и Модеста Мусоргског,
ни у пакао ме не прима Бог!
.
Мене би можда могла да спаси
и отме из крвавог мрака,
само нека нова Нојева барка.