Category: All

Снежана Ђинђић: Призивање


Радост моја нараста

кад год ми поглед пада на корито

што одише обликом склада,

саздано вештим рукама

драгана мог,

умећем миловања,

све док се дрво подаде скроз.

.

У осунчану воду положих

мраве миришљаве.

.

Улазимо свечано, тихо,

ритуал траје целу ноћ.

Кристалишемо капи душа,

моју и његову стапамо у склад,

призивамо рођење детета.

Драгош Павић: Озарје


Твој је живот до озрачја

распевао рујне зоре

па вековно у свитање

доносећи хранилицу

успео си васколико

да промениш време клиско.

.

Одрече се српског трона

на милосни позив звона

и прерушен у свитање

доможе се божјег храма

па си вихор царски, крунски

оплодио у нарасту

који брише нечист с лица

и поганца и милосног богољупца,

сусрео си све грешнике

и блуднике, умилнике, страдалнике,

благочесте и јаросне,

па сад знадеш, српско чедо

да си нама посто милан

и да можеш да нас кориш,

са зорњаче кликни смело

да је српство процветало.

.

Тамо негде у присоју

отрже нас пред олујом

што нас гуши кроз бездушје,

дарова нам слободарство милозвучно.

Небу ћемо поклонити

даре за те, што исконом

за олтаре наше свете

све нас сплете,

па кад са три прста ускликнемо

веру своју, тад ћеш и ти благословен

да монашким својим чином

узмеш народ у заштиту

да нам с тобом свети оче

пут покажеш небодарни,

и твој отац Мироточац,

али тебе сина Саву

узимамо ко чин земни

за подарје и за славу

да славимо благодарни.

Верица Стојиљковић: Отвори!


Отвори срце!

Прозор души треба,

Да кроз њега уђе ветар

Тек разбуђен с моје косе!

.

Отвори срце

Вода  мојих руку чека,

Дахом својим плахо,

Да га запљусне!

.

Отвори срце!

Пламен ока искри,

Душа њим говори!

Теби путује!

Хелена Шантић Исаков: Скини му скалп


Велике речи посвуда

кише мале ни од куда,

пред крај миленијума нагомилана несрећа,

најбољи рачунари бележе

тачан број мртвих,

телекинеза не може ништа ветру,

случајно ме је погодио метак,

дишимо заједно на интернету.

Сачувај вредни скалп

изнад брачног кревета

урами га подвезицама

и чипкастим црним гаћама,

велика дела траже жртву,

време директног значења је

пред твојим вратима

појачај музику и аларм и пуцај.

За то време камера снима крв успорено,

ти си у другом плану

али намести се, не падај одмах

мисли на хонорар.

Враћају нам се велики пророци као комете

Подметнута су лицаАлфа и Бета

шпијунирају звезде без премца

крст-сваки крије питање Зет

научи да користиш туђи текст.

Мале планете помичу корак

устајеш на главу и

васпитаваш себе да удишеш воду

смрад се распршује

твој задатакје да га халаво поједеш.

.

Х.Ш.Исаков: “Потрес мозга у Африци“

Драган Симовић: Љубав вазда зимзелена


И позвао си ме гле

на пут далек

за даљине

.

Онамо где је небо плаво

и љубичасто и зимзелено

и где љубав јесте

и бива све у свему

.

А ја сам ето

сетан и снен

и певам у прикрајку

јутром и с вечери

.

О љубави вечној

и бескрајној

Колодар Срб: Пантеон Богова Древних Словена – 1


Саставио у име Рода Војислав Паунић

Кострома, Купало, Мара, Макош

Купало – Соларно божанство (још се зове понегде Купаило или Купаила), али нама извесно име је Купало. Он је метафора све енергије сунца и његов знак сличан је оригиналном елементу ватре.

Немогуће је замислити Купала одвојено од Костроме, његове сестре, која персонификује воду. Према легенди, Купала и Кострома, не знајући да су брат и сестра, волели су се, али сазнавши за крвне везе, заједно су починили самоубиство.

.

Богиња Мара истовремено комбинује плодност и смрт, и невољу и правду. У неким изворима можете пронаћи информације да је Мара кћерка Кошчеја бесмртног, али у већини литературе се сматра да је она једна од три ћерке прве генерације Богова које су се појавиле од искре из чекића Сварога ударајући по светом Алатиру. Мара увек делује као прелепа млада девојка, али само јој је лепота хладна – светла кожа, тамна коса, тамна одећа.

Ова богиња је могла да контролише елементе и разне енергије, али је истовремено користила своје моћи као Богиња преласка у свет Нави. Маријин симбол је лед, који истовремено комбинује енергију, хладноћу и снагу, па је за старе Словене овај симбол био прилично негативан.

.

Богиња Макош је древна колико и сам Велики Род. Она је оригинална Богородица и родила је Богове и живот. У овом се случају Род и Макош посматрају као две супротности – мушко и женско, што је створило читав универзум.
Само име богиње Макош долази од спајања две речи: „кош“ или „кос“, што значи судбина, суђеност и префикс „ма“, што је скраћеница за реч мајка. Испада да је Макош мајка која зна судбину свега што је створила.  Макош је плетиња судбина и особена заштитница жена , поготово удатих и вредних домаћица.

-опширније на страницама : www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb-

 

 

Радован М. Маринковић: Затрпана црква


Испод Црне стене, у Горачићима, пре доласка

Турака, певала је богата црква.

.

Плашечи се Турака, који су провалили у ове

крајеве, свештеници и њихови парохијани су

одлучили да беже. Пошто су веровали у брзи

повратак, своју цркву су прекрили земљом.

.

Тај брежуљак, поред кога протиче поток Змајевац

И данас се уочава. Зову га Црквиште.

.

Р.М.М: “Јеличке легенде“

 

Стеван С. Лакатош: Најава светлости


Светлост се појави

блажена.

Отвори се Небо и Градитељ

се јави својом величином

Вапај звона у Светој песми

Вечерњу јаку подари

људима

Мрене са очију падају

Кипти срце у грудима и

Радост

завлада Светом.

 .

С.С.Л: “Изгубљено царство“

Петар Шумски: Загонетка


 

Како је минут дуг

док га чекаш да прође…

Како је живот кратак

када јуриш за њим…

У тишини чекај

и време ће стати…

Убрзај корак

пролетеће сати…

Светлост путује

брзином непомичности.

Живот пролази

брзином светлости.

Ко ову загонетку реши

Са анђелима ће се смејати.

П.Ш: “Антикварница срца“