Важно је препознати време
У коме живимо и шта је ново
И револуционарно велико донело
И важно је да будемо будни и присутни
И свесно учествовати у свом животу
.
Сада се свактрено врло снажно
Срећу врло крупни назори
Прошлог и будућег времена
Времена ситних знања и смрти
И времена знања о вечном животу
.
Хоћемо ли остати снена бића
Која страх и контрола
Свега постојећег контролише
И држи у апсани света?
Или ћемо активно стварати
Ново доба свести које ће скроз
Раскрилити оловно сиво небо незнања
Које нас је затворило у тамницу?
.
Време је да изоштравамо своју свест
Ка крајњим границама велике Осмице
Време је да одлучимо
Хоћемо ли привидно умирати
И враћати се нановво на почетке
Или бити у великом стварању безсмртни
Како нас је Једини Бог дао
.
Време је да храбро одлучимо
Хоћемо ли бити много богатији
Од принчева краљева и царева
Тако што ћемо сваки дан у своја срца
Удисати радост срећу и љубав
А издисати тугу љубомору и страх
.
Време је и да своје здравље
Потпуно узмемо у своје руке
Време је да упознамо
Свих свјих седам тела
Која су стварна пројекција
Целокупне духовне поставке
А свест која воли да лута
уназад и унапред а треба да лечи
Усмеримо равно у средишње срце
Које је увек овде и сада и куца –
Тик так тик так – увек присутно

Мудрост је деловање моћи Знања
Будимо мудри будимо вечни
Не губимо време на умирање
Нити на досадно поновно рађање
Чак ни на васкрсавање
И живимо у непрекидном
Садејству са Богом.
То је наша права природа…
.
Наша природа – Див – Дивотица!

Ти си паклени пољубац,
и не знам да ли да га желим
јер уједа као дивљи пас.
.
Нема граница, нема правила,
само погледи као ножеви
који секу ваздух између нас.
.
Ти си као стаклена чаша,
испуњена нечистим вином,
и желим да те разбијем,
али не могу.
.
Превише си лепа да те уништим
и превише опасна да бих те волео.
Твој дах је као кама,
што ми улази у крв.
.
Не осећам ништа између нас,
само овај пламен
који ме лиже са свих страна
и све је у исти мах
чисто и прљаво,
тако проклето животно.
.
И ништа не говоримо,
не требају нам речи,
у тој тишини,
можда сам жив више него било када пре.

Фото: Спуштање ноћи; Википедија

Сејем
Трагове отишлих тренутака
Радости и сузе у очима
Дрхтаје срца и песме на уснама
.
Сејем
Звезде тиркизне, на птичијим крилима
Безкраје пространстава у њиховим очима
И пој њихов, овде, на твојим рукама – гранама
.
Сејем
Траве лековите, по твојим ливадама
Испод камена, белутака и
Поред шума планинских потока
.
Сејем
Уснуле срне, у бдењу јелене,
Нараштај белих вучица и вукова
Чуваре твојих поља и цветних вртова

Сејем
Сребро и злато, храмове што гради
Неба свих боја, месец бели и
Сунца насмејана

Сејем
Росу, капи што живот дају и
Од немила исцељују,
Што над тобом, љубљеном од Бога
У вечности бдију
.
Сејем
Пламенове беле, жарне,
Светло у плесу срца твога,
Љубави латице, румене и љубичасто плаве
Везу грожђа, јабуку и жирја –
Све зри – милина је смираја
.
Сејем
Радост искрице за све што су овде
Очеве, мајке, браћу, сестре и
За оне што већ су – тамо негде

Сејем
Чежњу и истрај тренутка
Кад корен постане исти и
Врисне створено у радости – Чудо Творца!
Још – живот један!

Сејем
Светове у љубави израсле
Нежност што дише се и
Милост сваке душе!

Фото: Сејање парадаиза; Википедија

Из непознатих разлога
отвара се познато.

Зрно на облаку,
проходна кост.
Свевид.

Тишина исцјељује,
испраћа и смирује.

Из познатих разлога
отвара се непознато,
магла одроби видик,
тихо је дисање.

Осврћем се,
свој траг видим.

Фото: Тишина; Википедија

Зли волшебници, мрачни владари овога света у каљузи, већ тисућама година чувају у строгој тајности Знања о ВедСрбима, о КолоВенима, о Стриборјанима илити Хиперборејцима, како би кроз многе векове држали Србе, и ине Србе који се зову Словенима, у покорности и у ропству.
Свеколики Запад, онај Запад отпао од Словесности и Слова, од Истине и Светлости, онај Запад рептила и грабљиваца, изокреће и преокреће Истину и Реч, нашу Свету Реч, Реч у којој је садржана Истина и Светлост ВедСрбства, ВедСловенства.

Једна од тих Речи Истине (а све Речи јесу тек Једна Реч!), јесте и Реч Арија, Реч која садржи духовни печат, светлосни запис, суштаствени ДНК ПраСрбства, ВедСрбства, ВедКолоВенства. Арија је ПраСрбска, ВедСрбска Реч за Словесног Човека, за Хомо Сапијенса, за Биће Сушто и Освешћено. На древном Светом Језику наших Великих Предака, Реч Арија значи дословце: Онај Који Зна Да Јесте; Онај Који Зна Да Једно Јесте Са Суштим. Арија је и ПраОтац ВедСрба, који се изворно зове Ор Арија ДаждБог! Аријеви потомци зову се Аријевцима! Аријевци су изравни потомци Праисконог Сапијенса, Праисконог Словесног Човека. Аријевци су ведски чувари Велике Мајке Земље, чувари Мокоше ПраМајке, Сербонини Свети Ратници.Ово је праизворно значење и тумачење Светог Слова Арија и Аријеваца.

Свако друго и другачије тумачење Светог Слова јесте од Господара Таме, које иде преко оних људи који служе Господару Таме, Чорту и Црнобогу, а заклетим вековним вразима и душманима ВедСрбства и КолоВенства.

Аримански Редитељ, Зли Волшебник, дуго је припремао, у најдоњим одајама Тартара, паклене ратове против ВедСрбства и КолоВенства, с намером да сатре и затре ВедСрбе и ине КолоВене. Сатирање и затирање ВедСрба и КолоВена ишло је управо преко ВедСрбских Знамења, Слова и Речи. Преко ВедСрбских ПраСлика! Зли Волшебници, слуге ЦрноБога, слуге Чорта и Аримана, у двадесетом веку, у Срцу Европе, преокренули су сва ВедСрбска Знамења и Слова, преокренули и окренули надоле, према Тами и Тартару, да би преко тих Знамења и Слова, да би кроз та Знамења и Слова, извршили најгрозније злочине и погроме над Србима, Русима, Пољацима, Словацима, Чесима, Украјинцима и БелоРусима. У двадестом веку побијено је стотину и осам милиона ВедСрба и иних КолоВена!
Свеколики је Отпали Запад радио на том Ариманском Пројекту сатирања и затирања ВедСрба КолоВена! А све је то чињено стога што Отпали Синови, Синови Таме, Синови Чорта, нису желели да наступи Ново Доба Божанске Духовности, оне Духовности која је усаображена, како са Мајком Земљом, тако и са Језгром Звезданих Јата. Чортови Црни Аријевци, Зли Волшебници, разорили су, праисконом мржњом и праисконим злом, Само Језгро ВедСрбства и ВедКолоВенства, како би и даље, у најдубљим одајама Тартара, остала скривена Истина о ВедСрбима, изравним потомцима Ора Арија ДаждБога, Праисконог Божанског Сапијенса!

Свет је у расулу и распаду, у бесмислу и безнађу; Човечанство је на Путу РасПутном, на Путу Самоуништења, управо стога, што се Истинита Света Знања ВедСрба, већ тисућама година, скривају у Тами Тартара. Једино и само Знања ВедСрба, потомака Ора Арија ДаждБога, могу Човечанство да изведу на Пут Светлости, на Пут Спасења, на Пут Живота Вечног, на Пут Лепоте, Доброте и Љубави!

Напомена Песникова.
Ово је праизворно и праисконо значење и тумачење Слова, Светог Слова Арија, и сви они који преузимају моје песме и лирске записе са наших портала и сајтова, и објављују их, потом, на својим ариманским и чортовским сајтовима, да би их, са својих злих наума и намера, изокретали и преокретали, тумачећи их у присуству Таме и ЦрноБога, чине велик злочин према Светлости Стриборије, злочин према ВедСрбима и ВедКолоВенима.
У глуво доба ноћи, призивам Велике Претке – Ора Арија ДаждБога, Световида, Перуна и Сварога, Мокошу и Србону, да распрше и разјуре све Зле Волшебнике од мојих певанија и писанија; а посебице кличем Перуну Огњевитом, да својим стрелама, лучезарним и огњевитим, сажегне све Синове Таме, све Зле Волшебнике, што на моје Слово и на мој Пев и Пој насрћу! Перуне, дај, и бдиј!

Фото: Дајбог; Википедија

Све чешће чујем тврдње да је наша материјална-физичка стварност симулација. Одмах ћу рећи: НИЈЕ.

Наиме, да би нешто било симулација томе нечему би морало претходити нешто што се симулила. У овом случају, уколико је наша материјална стварност симулација то би значило да је то имитација материјалне стварности коју СИМУЛАТОР симулира.

Симулатор је стога неопходан, у којему су постављени услови који имитирају услове које симулатор симулира = ИМИТИРА.

Овој заблуди (да је физичка стварност=симулација) увелико је допринијео филм „Matrix“. У том холивудском филму јунаци филма су материјална створења, људи, који се прикључују на мрежу симулатора. У симулираној стварности улазе у борбу са агентима система покушвајући превазићи алгоритам симулатора.

Е па у овој стварности није тако.

У нашој материјалној стварности ми пројектујемо холограмску пројекцију наше перцепције, а перцепција има два нивоа;

1. Примарни

2. Секундарни.

На примарном нивоу перцепције ми перципирамо информације из Етра од којих стварамо могућности и пројектујемо их у чулну стварност.

Чулна стварност=материјална/физичка стварност.

У тренутку остварења Примарне перцепције наш дух јој свједочи и остварује Свјесност физичке стварности, али истовремено се активира секундарна перцепција, при чему перципирамо односе у физичкој стварности немајући појма да су ти односи последица Примарне перцепције. Одатле смо убијеђени да Вид‌јети (оно што је остварено) води у вјеровање (да је стварно, да је то извор живота) а то даје печат увјерењу да је то што видимо једнако са Бити=постојати.

Онај ко има увид бар у у Примарну перцепцију, ако не у цјеловиту истину, зна да то није тачно. Али већина људи то нису освијестили те живот поистовјећују са оним што виде.

На овом нивоу, нивоу Секундарне перцепције, се врши манипулација (објаснио сам то у објави „Matrix“):

Манипулација се врши убризгавањем информација споља. У том чину велику улогу играју медији, школство, религија и наравно наука. Уз то људи убјеђују једни друге у оно у што су и сами већ од рођења изманипулисани да вјерују.

Тренутно смо свједоци појаве материјализованог моћног симлатора наше стварности: ВЈЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ.

ВИ нас увлачи у свијет симулатора, гђе су сви услови из наше Богом дате стварности пресликани у компјутерски алгоритам. Компјутер је симулатор нашег физичког свијета, а манипулатор је коначно створио идеалну алатку манипулације. Учешћем у симулатору живот преносимо из физичког свијета и изједначавамо га са симулацијом. Људи сада већ улазе у виртуелне сукобе не само једни с другима већ и са системом, не схватајући да се боре у Метаверзуму симулатора, који је буквално у власништву манипулатора.

А Нео је морао бити „изабрани“ који је у симулацији, замислите, побиједио симулатор.

ИДИОТИЗАМ.

Тај идиотизам се усадио у разум људи те све чешће чујемо да људи, и они који себе сматрају пробуђеним, ову нашу божанску творевину више не разликују од симулације. Симулатор их је потпуно поразио. Највећа побједа манипулатора (симулатора) је када човјек уђе у борбу са симулатором мислећи да ће на крају изаћи побједник.

ИЛУЗИЈА. То је врхунац заблуде. Све док је човјек у симулатору не постоји могућност да буде слободан.

Једини начин да човјек побиједи симулатор и ослободи се симилације јесте да се искључи из симулатора и посвети се својој физичкој појави.

Не, физичка појава није симулација, то је манифестација душе, манифестација духовног у материјално. Научимо шта је духовно, знат’ ћемо и шта је стварно. Када будемо освијестили стварно лако ћемо тад препознати и симулацију. Тек тада можемо бити слободни у свијету, јер…

КАКО УНУТРА ТАКО СПОЉА.

КАКО ГОРЕ ТАКО ДОЛЕ.

Фото:Биг Бенг симулација; Википедија

На нашу сте њиву, кућу
ваше бомбе црне слали.
На мостове, на болнице
томахавке нам бацали.

На наше сте дуге косе,
црн шалове повезали.
У наше сте српске вене,
метом вашом Зли циљали.

На наше сте небо снова,
метал – птице, ви послали…
И уз ватру ту из пакла,
у Рај нашу рају слали!

Сад хоћете да опростим,
вама тамо – црна куго…
Да погазим све те кости,
д’ учиним вас нашим другом.

Далеко вам лепа кућа,
арам су вам наше сузе.
За опроштај немогућа,
мисија што срца узе.

Опростила ја бих вама,
бомбе црне у мом телу.
Ту смрт да сте мени дали,
узрок били мом опелу.

Опростила ја бих вама,
сто меткова у свом челу…
Али нећу и не могу,
сву ту чељад неумрелу.

Црн анђеле, тамних крила
западу си можда „сила“,
али овде у мом крају
у мом Светом завичају…

Ти си само кост у грлу,
убица си, злотвор прави.
Ти крвниче са запада,
шта ће теби опроштаји?!

Пакао си нама слао,
огањ нек ти груди смрви.
Бог нек ‘прости мени грешној…
Не опраштам, ни кап крви!

Фото: НАТО авион; Википедија

Не верујем сада у
случајност ову, која срцем
пише…
Не верујем у случајност
више…
.
Превише је тога, што
у мојој души пише…
Зато не верујем случајности
више…
.
Верујем у снове, што
у песми живе, верујем
у све њене риме…
Верујем…
.
Верујем Тишини, јер не
зна да лаже.Верујем
свему, што ми она
каже…
.
На лицу уморном одговор
се слути и назиру Тишине
замршени пути и предачке међе.
Верујем
.
да у нама Истине
живе све ређе и
све нас више боле…
Нестала су срца,што
.
знају искрено да воле.
Перо још се труди
у нечијој уздрхталој руци,
не чују се више
.
песме нежне раздрагани звуци…
Ал’ верујем теби, песникињо
драга и верујем себи кад
препознам риме срца твога.
.
Верујем у Божански Извор,
у Космички закон, у
Небеске, непролазне норме… Верујем
у све песничке форме…

Фото: Бели голуб; Википедија

…Питај ме сада питај
Шта да радимо са растојањем…
Зар не видиш и не схваташ?
Оно нас чува – можда и сачува
И тебе и мене од мене и тебе…

Пошаљем ти ватру
Да те опече
А Ти јој отвориш врата
Тек када буде хладно

Пошаљем ти кофу воде
Да те отрезни
А Ти је попијеш
Тек када ожедниш

Пошаљеш ми недодире
Намере незнане
А ја их пригрлим
Тек када се уплашим
Што Те нема…

Ох тако … далеко а тако близу…

Фото: Ватра; Википедија

¨Затисни то своје ухо, жељно ниске чулности, јет ти попут памука глуши
савјест, и бртви твоје унутарње ухо. Буди без уха, без осјета, без мисли, и
ослушни глас Бога, који те зове да се вратиш. Наш говор и покрет вањски је
пут, наш је нутарњи пут изнад небосклона. Тијело путује својом прашном
стазом; дух, попут Исуса, морем корача.

¨Сваког слијепог путника, ланцима окована, Бог довлачи к Себи, радило се
о праведном или о рђи. Сви се путници долажењу опиру, осим оних, који знају
тајне божанскога чина. Заповијед „Дођи против своје воље“, упућена је
слијепому долазнику; „дођи од своје воље“, речено је човјеку, истином
othranjenu. Док онај први, попут дојенчета, воли дојиљу због њезина
млијека, други јој је срце поклонио, Њој, велом застртој. „Дојенче“ не зна
љепоту Дојиље: оно жели тек Њезино млијеко. Истинскому Њезину љубитељу
није ни до чега, осим до његове властите једносмјерне оданости Њој. Без
обзира љуби ли трагатељ Бога због онога што Бог није, како би непрекидно
уживао у Његову благу, или љуби Бога због Њега самога, и ни због чега
другога извањскога, како га оно не би од Бога одвојило – у оба случаја
потрага креће из истога Извора: из срца, којега оте тај божански Отмичар.

¨Знај да је вањски облик пролазан, а да је непролазан свијет истинске збиље.
Докле ћеш игру љубави играти с обликом врча? Окани се врча, и крени у
потрагу за водом!

¨Сунчева је зрака пала на зид; зид је заблистао посуђеним сјајем. О
лудове, зашто поклањаш срце прегршти земље? Тражи Извор који вјечито сја.

¨Бог ти је у срце посадио жељу да Га тражиш. Не обазири се на своје
слабости, већ се посвети трагању. Сваки је трагатељ вриједан таквога
трагања. Потруди се, још се јаче напрегни, да би ти душа умакла из тамнице
пусте твари.

¨Био ти хитар или спор, на крају ћеш наћи оно што тражиш. Увијек се свим
срцем предај својему трагању. Макар био погнут, макар храмао, не
одустани од потраге, већ мили цестом усусрет Њему.

¨Кад се свјетиљка припали на пламену свијеће, сватко тко види свјетиљку,
зацијело види и свијећу. Гледај свјетло Божије у свјетиљкама светаца, или Му
гледај свјетло у свијећама оних, који одоше прије нас.

¨Сваки пророк и сваки светац има свој пут, али сви путеви воде к Богу. Сви
су путеви доиста један једини пут.

¨Постоји славна ријека, ток воде живота. Дођи, о лакоумни, а жедни човјече!
Захвати воде, како би се врт твојега духа напојио. Ако не знаш видјети
воду живота, нека те учитељи вјерски одведу до њезине обале. Тада слијепо
урони врчем у воду, па кад отежа, знат ћеш да га је вода ријеке напунила.
Вријеме пролази, и силне воде промичу, одлазе. Пиј, да се не би у прах
расточио због своје неутажене жеђе!

¨Пророци и вјероучитељи налик су на путоказне знаке, намијењене оним
духовним путницима, који се изгубише у пустињи. Но онима, који су се с
Богом сјединили, не треба ништа изим њихова нутарњег ока, и божанске
свјетиљке вјере; њима нису потребни путокази, па чак ни цеста којом би
путовали. Такви људи постају тада знакови другима.

¨Док облак не проплаче, како да врт процвјета? Док чедо не заплаче,
како да млијеко потече? Новорођенче зна да ће плачем дозвати дојиљу.
Али Дојиља свих дојиља подојит ће те само кад се криком огласиш.

¨Одраз који бацају добри пријатељи потребан је све дотле, док ти не
постанеш, а без помоћи икаква одразника, водоноша морске воде. Знај да
је одраз у почетку пуко опонашање. Али ако се настави, преобраћа се у
изравни увид истине. Све док не постане увид, не одвајај се од пријатеља који
те воде – не растани се од шкољке, све док кишна кап не постане бисер.

¨Ако је у тебе камен кушач, ти сам бирај свој пут; ако пак није, иди и
поклони своју оданост оному, у кога је моћ разбира. Или имаш камен кушач
унутар душе, или не знајући пута, мораш наћи водича.

¨Твоја земаљска драга заклања лице Божанства; твој земаљски водич
заглушује ријеч твојега правог духовног водича. Не здвајај, буди весео,
зазови помоћ Онога, тко се зову одазива.

¨Окрени се од постојања према непостојању, тражиш ли Господа, и припадаш
ли Њему. Непостојање мјесто је прихода; не бјежи одатле. А постојање –
оно је мање или више мјесто потрошње.

¨Док жедник воду тражи, и вода тражи жедника.

¨Осјетило вида је коњ, а јахач је свјетлост Божја. Без јахача коњ је
бескористан. Свјетлост Божја јаши чулно око, и душа тада зажуди за Богом.
Како да коњ без јахача препозна знакове пута? Божја свјетлост појачава
чула: то значи изрека „на свјетлости свјетлост.“

¨Спомен на Бога пуни нас жељом за путовањем, и чини од нас путнике.

¨Рече пророк да је ријеч Божја: „Не садржи Ме крчаг ни скупоцјен, ни
припрост; не садржи Ме земља, ни сви небосклони. Већ Ме садржи срце
Мојега вјерног слуге. Каква ли дивног чуда! Ако Ме тражиш, у срцу Ме
његову тражи.“

Фото: Јеромонах Роман; ВикипедијА