Category: All

Стеван С. Лакатош: Песма покајника


Звона нека звоне

Небеском гором и

Свемир нека пева!

Покајници

положите своја тела грешна

да чујете Реч

Сунце опет да видите

ви убоги слепци.

Милостив је Син Господа

нашег.

Покајте се звери јер

пакла вечног су вам

отворене двери.

С.С.Л: “Изгубљено царство“

Драгош Павић: Дохватих чешагију


Изгребах ораницу

Мога детињства

Заискрише пупољци изникли из

чежње

И олује,

из мразних снегова

И недоспаваних јутара

Успламтелог дечаштва

И цвокотавих поњава

Целца снежних олуја

И црквеног звона

Позивара

.

Д.П.: “Каскаде“

Наташа Ђуровић: циклус „Жеље од тканине“-1


Болеле су ме очи од јачине боја дуге коју сам спазила кад сам поглед отковала од слепљених крила пчеле коју је киша затекла док је узимала нектар из цвета изниклог у пукотини бетона. Светло се ломило на  прозирним творевинама прошараним мрежом једва видљивих, мрких линија и одбијала, водећи око ка месту где је настала.

Из  мог погледа старог милијарде година, родио се бог Род.који је са себе стресао љуску, као што неки отресу равнодушност и у њему се, након стварања света, сакрио, преобличен у зенице.

И не знам колико ми је тачно година, није ни важно… Однекуд ми је дато умеће оштрења стрела, зато не бројим године, већ пловим временом за које кажу да пролази, тражећи самородно камење које чува жицу злата у себи. Не стидим се своје скромне одежде – шиле су је чисте руке. Огњено слово, као бајалица од урока урезано ми у крв.

Непрегледна поља, бојишта, голе врлети, све ни у чему и ништа у свему. Све лепоте и пропасти могу стати у толико, колико је оку потребно да направи један трептај.

Велики прасак и тканина. Поглед. Моје су жеље старије од неба и времена а време се рађа, као и камен. Време не може да прође, нити се може потрошити, али знам да ће људи  пригрлити измишљотину у корачати  запоседнути  њом; живеће свој страх и незнање, неизлечиве болести, а зора је, гле, тако румена, зајапурена од рађања младог дана.

..

Прича се може прочитати и другачије!

 

.

Време не може да прође, нити се може потрошити, али знам да ће људи  пригрлити измишљотину у корачати  запоседнути  њом; живеће свој страх и незнање, неизлечиве болести, а зора је, гле, тако румена, зајапурена од рађања младог дана. Моје су жеље старије од неба и времена а време се рађа, као и камен.

Поглед. Велики прасак и тканина. Све лепоте и пропасти могу стати у толико, колико је оку потребно да направи један трептај. Непрегледна поља, бојишта, голе врлети, све ни у чему и ништа у свему. Огњено слово, као бајалица од урока урезано ми у крв.

Не стидим се своје скромне одежде – шиле су је чисте руке. Однекуд ми је дато умеће оштрења стрела, зато не бројим године, већ пловим временом за које кажу да пролази, тражећи самородно камење које чува жицу злата у себи. И не знам колико ми је тачно година, није ни важно…

Из мог погледа старог милијарде година, родио се бог Род.који је са себе стресао љуску, као што неки отресу равнодушност и у њему се, након стварања света, сакрио, преобличен у зенице.

Светло се ломило на  прозирним творевинама прошараним мрежом једва видљивих, мрких линија и одбијала, водећи око ка месту где је настала. Болеле су ме очи од јачине боја дуге коју сам спазила кад сам поглед отковала од слепљених крила пчеле коју је киша затекла док је узимала нектар из цвета изниклог у пукотини бетона

Милица Тасић: На твојим длановима


Душу ти поклањам на пространству длана

и белог птића рањених крила

док усплахирено срце плавих откуцаја

не престаје да плаче у птичјем крику.

.

Заплакаћеш и ти болом без крила,

и из ока ће потећи модра река,

ал душа моја ће тихо, без вапаја

да издахне у теби

белим узлетом.

.

-збирка- Паун на недрима-

Бранислава Чоловић: Радујем се, прољеће је


Не падај свијете

на лудило људско

пронађи Човјека Великог у себи

он Љепоту ствара

у Љепоти живи

и плодове убира од Божијег дара

А ево их свуда

напупило воће

блистају се ријеке

небо је плавље

од самог сафира

симфонија птица

природи се врати

она нам је лијек

и музика свица

што свјетлуца ноћу

ко драгуљи сјајни

и воли и љуби Васељену цијелу

ко Богородичиног цвијета мирис опојни.

Воли

Љуби

Живи

Стварај

Радуј се

Колодар Срб: Раса Словена (3)


Саставио у име Рода Војислав Паунић

Расени

Међу Родовима Велике Расе, извесни су и  Расени, које су многи прогласили као Расу Словена;  такође су их називали Расени – Етруски. Упркос чињеници да је њихов раст нешто нижи од раста Хааријаца и Дааријаца, ретко су били инфериорнији у снази и храбрости. Смеђе очи су карактеристика овога Рода. Расенска крвна група је 0 или А. Често можете наићи на друго име Расена, које више прија нашим ушима – Раси, Рашчани,  Етруски, Рассијани.

Према ведским изворима и древним легендама. Расени су живели у средњим земљама Велике Расе, тако да нису били тако вешти ратници, што не значи,  да нису могли да се изборе за себе. Не тако богато искуство битака, било је више него замењено бесом и борбеним трансом,  и  способношћу да се осети околина на суптилном енергетском нивоу.  У исто време, овај Род је био рањив на спољашње психолошке утицаје и негативну енергију. Мисли се,  да су они били оружари, они који су израђивали оружје за Словене.  Њихова првобитна насеобина,  звала се Туле.

У свакој од модерних словенских држава имате град Тула,  и обично се баш у том граду налазе најпознатије фабрике оружја.

. 
Способност да се уђе у борбени транс, извуче енергија из дубине свемира, остави по страни емоција и страх,  учинила је овај Род незаменљивим помоћником  на бојном пољу,  нарочито тамо где је хитно потребно пробити непријатељску одбрану. Расени,  чији је изглед био нешто другачији од претходно описаних Родова, према неким теоријама,  су оснивачи Римског царства,  и преци већине народа модерне Европе.

 

Светоруси

 

Четврти род су Светоруси;  опис – широких рамена,  високих, са плавим очима и плавом косом. Крвна група Светоруса може бити или 0 или А. Према легенди, у очима Светоруса могла се видети сва чистоћа неба и планинског језера, али у случају опасности, одсјај очију, постајао је таман и оштрији од челика.

Централне територије Велике Расе, првобитно су се сматрале земљама Светоруса. Дуго се веровало,  да су Светоруси најмирољубивији људи Велике Расе, што није сасвим тачно;  у случају опасности или у потреби  заштите свог дома и породице, Светоруси,  као један, постајали су јаки ратници, који су могли да се боре до последње капи крви. Међу Светорусима  је увек могуће срести талентоване људе за уметност, занат и креацију. Способност осећања суптилних материја на нивоу генетике омогућава Светорусима (и њиховим потомцима) да унесу хармонију у  било какав хаос. Ако се дотакнете повести, многи су Светоруси постали духовни ментори, Жреци, Волхви, исцелитељи. Сврха овог Рода  је да ствара и гради хармоничан свет,  налазећи у ужасном лепо и  уводећи хармонију у хаотичност.

Словени су се наравно измешали између себе,  али векови напада извана и насилна мешања, су довели до нових група и подгрупа; ово није написано да би неко мрзео друге нације,  већ у циљу спознаје свог порекла и негације западног стереотипа, да смо ми дивљаци, пијанци и неписмени људи.  Модерне нације су мешавина ових родова,  али и неких других људи, који су се у вихору повести састављали и растављали .

Ради појашњења,  Словени су располагали са три писма као и пиктограмским писмом –Хааријске руне, црте и резе,  Глагољица која је прерасла у Буквицу. Пиктограме и руне су користили на разне начине па и као шифровано писмо,  тако да теорија о Ћирилу и Методију пада не у воду већ иде на отпад повести народа који и дан данас користе упрошћену Буквицу.  Управо нас језик и писмо држе ближе нашим Боговима,  нашим прецима,  нашем Роду !   

Извор: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

Милорад Максимовић: Заборави али не заборави!


Заборави…

.

Заборави су део тебе јер их онда откриваш изнова и

изнова као дете беле лептире ујутру кад Сунце пева…

Заборави…

Заборави тугу и скочи у море среће али не заборави

да туга те убити неће.

Већ светлост једну на пут златоправа баца…

Сети се…

Сети се милине кад те мајка грлила и љубила без

краја… како је топлина мека њеног нежног загрљаја…

Сети се…

Сети се да си златне бисере пуне белине живота

оставио ама баш свуд…

Да тиме си посејао свој небески свод.

Знај…

Знај да ништа не знаш све док ум умује о знању а

душа мирно чека на ред.

Онда гле – вртлог свете енергије!

Знај…

Дух је оно што јеси и душа…

А она немирно мирно савршено црта белим пером

вечито ко си.

Јер данас сам причао са ветром 

И он ми рече како једно малено лице се мршти 

јер боли га јуче а гледа у сутра док сада…

сада протиче као река у даљини…

И поскочи перо те удари чело,

око пусти сузу две…

Прострујаше телом вечите истине,

како се бивало и како и биће.

Гле! 

Јутро Сварога свиће!

Добро, да ли је његово или не

остави људима да брину о томе..

Златоправ је твој пред босим ти стопалима…

Умрљаним зеленом док си ходио травом далеких

земаља света који се буди.

Трк! 

Неће више осванути дан мрк!

Већ само јутра божије деце…

Вагрена љубављу живота…

 

Владан Пантелић: На одру Учитеља


Пробуди се о Сунчани Учитељу пробуди
Погледај ме још једном трооко из Вечности
И приповедај мудрице Васељени и Свевремену
Које су Пут и Путоказ ка Вечној потки

Говорио си кроз мене гледајући у безкрај
Ти си слободно биће ти си Слобода сушта
Слобода извире из храбрости и одговорности
Одговоран си за себе и за целу Васељену
Себичност је горак грех и има своју цену
Плаћа се животом у једном од шест светова
Кад себичност исчезне витло се затвара
Напусти одмах табу гнева жеља и незнања
Табуи су прошлост мртвило и страшило
Немамо времена за летаргију спавање и сањање
Буђење јe знање деловање и достизања спознаје
Заборави правила мржње смири се и прочисти
Ходај помно се посматрајући у Огледалу Истине
Постани Истински човек чистоуман и оштроуман
Логичан и свестан главне улоге служења свему
Буди чиста свест која прочишћава ниже светове
Буди овде и сада и буди уснуле светове
Богослужењем смирен и чист достићи ћеш Небо

Видим и знам да си у свету мудрих и моћних
У димензији где се Свете књиге припремају
И видим те у тајинству свете тачке Осмице
Коју зелени плави и злати и свет и оносвет
Јер Сунчани Учитељ је увек будан и вечно жив