На дуњици мојој долетела птица

да ми шапне неке дивне слике:

Како шуме реке, како лају птице.

Разувери моје челик неверице.

.

Слете ми на раме и тихо ми рече:

„Што пропусти синоћ, тако дивно вече?

Дотакла би зору док бремена се буди,

кад зелено класје месечину љуби.“

.

Тужно спустих главу и лице невесело:

– Иди птицо моја, ти у друго село.

Однеси ми драгом трунку моје боли,

путем којим хода да га не заболи.

.

Напушта ме јесен у крошњама дуње,

железна ми љубав привукла све трње.

Сад громови туку нема нигде штита:

Иди птицо, иди песмо…

Кажи, да бол за љубав пита.

У градини мајска ружа цвета,

драга ме се по градини шета.

Шетајући руже мирисала

и ружама тихо шапутала:

“Ој, ружице, лепо цвеће моје,

расцветале у најлепше боје,

ја вас више нећу заливати,

моји су ме решили удати.

Руже моје, нећете ми цвати,

С вама ће се окитити свати.

Ја ћу китит’ свате и свираче,

А најлепше љубљено драганче.“

.

Казивач: Милунка Јовановић

Горњи Дубац

“Драгачевске изворне народне песме“

Сакупио Ника – Никола Стојић, Гуча

До сада сам обрађивао азбучна слова понаособ указујући на њихова тајна значења и на коло природних и духовних појава који низ азбучних слова описује, назувајући га слободно Азбучним Колом Године. При томе сам се дотицао и паралела између значења и места одређених слова у календарском Колу Године и астролошких знакова, али тек понегде. Посматрајући даље Азбучно Коло Године, увиђам да се оно заиста поклапа са енергијама астролошких знакова и њиховом симболиком о чему ћу више писати у наредним објавама.

Древна писма су заиста представљала својеврсне календаре и могу слободно рећи да је азбука једно од ретких сачуваних писама које можда најверније и даље представља календар духовних и природних појава током једне године (или било ког другог циклуса) које су условљење утицајем Сунца, Месеца, других планета и далеких сазвежђа, односно кретањем-дахом-животом великог Свемира. Од свих доступних писама, оваква значења најмање одражава грчко писмо, од којег је наводно настала азбука, док много више паралела са азбуком можемо наћи у хебрејском/феничанском писму и германским рунама. Не могу рећи да се сва слова азбуке по значењу јасно подударају са знацима астролошког зодијака, али за нека од њих сам сасвим сигуран.

За разлику од зодијака који сачињава 12 знакова (по угледу на 12 месечевих кола током једне године), Азбучно Коло Године сачињава 16 слова – дакле тешко је извести директно поређење: једно азбучно слово = један зодијачки знак. Да ли су древна писма (азбука) настајала по угледу на неку древнију поделу неба (на 16 поља) тешко је рећи јер за то нема археолошких назнака (млађи футарк чини такође низ од 16 руна). Оно што је сигурно јесте да је број 16 на неки начин био значајан древним цивилизацијама наших предака. Етрурци су гатали уз помоћ животињске јетре на којој је било уцртано 16 поља. Лички симбол  великог „мудрог слова“ који се налази на личким ношњама чини 16 тачака а Сунце, симбол Античке Македоније такође садржи 16 крака. Основа је свакако крст где даљом поделом добијамо 4, 8 и 16 поља. Ако је крст симбол неба и сунчевог кретања, можда је некада оно (небо) заиста било подељено на 16 поља уместо на 12, можда негде на крајњем северу где Сунце током лета не залази па се Месец и не види (о могућој пра цивилизацији аријеваца на крајњем северу  је писао индијски научник Тилак пронашавши за то назнаке у Рг Веди, Авести и староримском календару).

Канцеларијски пројекат Инглизам нуди нам календар управо од 16 поља. С обзиром да је у питању фабрикована прича новог времена која нам говори о наводним фантастичним догађајима пре 100.000 година као да су се јуче десили, наивно би било бавити се њоме. Ипак, можемо оставити могућност да је инглистички календар од 16 поља измишљен на основу неких аутентичних древних остатака који научној јавности нису доступни. Као прилог овој тврдњи једино стоји азбука чији сугласнички низ равномерно распоређен између 5 самогласника чини 16 слова. У наредним објавама ћемо да видимо у којој мери ових 16 слова представљају календар који верно одражава идеје западне астрологије.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, 42-ги наставак)

“Оче, опрости им, јер не знају

шта чине.“

.

У мислима мојим речи разапетог Сина

и сузе моје у исклесаним очима.

Молитва кипти са усана Господе вечни!

Нека мртви устану, нека се угасе вулкани.

Живот си дао Ти за грехе наше.

Твој повратак чекамо ми песници мрачни,

светла да се нагледамо, риме да нам крену

да Те славом опевамо.

О, Голгото!

Хоћу да чујем успламтелу песму

распеваних анђела,

хоћу да чујем цвркут и лелек звона у даљини

јер долази Пророк, божији јединац…

Слава Теби Архитекти Силни!

.

С.С.Л: “Изгубљено царство“

Кадв се добитак гледа изблиза, види се као добитак. Кад се добитак гледа издалека, види се као губитак.  Кад се губитак гледа изблиза, види се као губитак. Кад се губитакк гледа издалека, види се као добитак.

Добијање Бога једини је добитак, који је добитак и изблиза и издалека.

Кад сјај дневни згасне даљинама

И у тмуши, што на куће пада,

Цело небо заигра над нама

Ко дивовски атом изненада –

.

Понекад ме чудесни сан слама,

Да је негде у космосу, с краја,

Врт овакав исти, иста тама,

Исте звезде непролазног сјаја.

.

И да можда неки песник стоји

У том врту и мисли жалобно:

Што га ја и сни маглени моји

Реметимо пред крај тако кобно?

Добар друг ти вреди више

и од сунца и од кише,

и од шуме и од хлеба,

добар друг ти увек треба.

.
.Кад наиђу бриге многе

нема лека осим слоге,

и у добру и у беди

другарство ти злата вреди.

.

Ако имаш доброг друга,

невоља ће брзо проћи,

кад наиђе болест, туга,

без позива друг ће доћи.

.

Друг ће увек наћи речи

твоје туге да излечи.

.

П.З: “Лет изнад детињства“

У крајевима око Каблара било је увек много жестоких сукоба између Срба, који су се налазили у збеговима, и Турака. Турци су се плашили србских ратника, па су пред сваки поход говорили:

.

-Немојте тамо! Тамо нас увек секу и магање (убијау и мрцваре).

.

Од тог “магањења“, речи коју су Турци често употребљавали, један заселак у Рошцима доби име Цагање.

..

Р.М.М: “Јеличке легенде“

Сам сам и корак се вајка, не зна

на коју би страну:

путеви га изгубљени притисли,

сви развезани, а воде истом дану

са чије се светлости што пљушти неопрезна,

све више склањам

ружан што тренуци истекоше пре него ли мисли

о њиховом току,

брже него сам желео

бистрину вида

да јој просањам,

од чега се тамни сјај исплео

у одлуталом ми оку

иза гора и висока зида.
.

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

Месец и Сунце

Боје унутрашњост авиона,

Иза нас дан, испред мрак

.

Сунце и Месец

Омеђују време

Крилатог мехура

.

Плови барка

Кроз време,

Из зиме у лето

.

Намигну Месец

Сви уснуше исти сан

– Мали небески трик!

.

Звезде на небу

Семенкице у земљи

Светлуцају животом

.

Земља се омеђује Дугом

Човек уснама и очима,

У славу Сунца

.

Иза Сунца и кроз њега

Космос шаље поруке-

Један зрак – једно писмо

.

Прах из рога једнорога

Новости стижу

Из светова других

.

К.П: Књига – Љубав у кодовима