Category: All

Драган Симовић: Господ мој, Господ једини


О како сам дуго

лутао са сврхом

тражећи Бога

кроз многе животе

.

Не знајучи да је

Онај кога тражим

одувек мноме

Био једно са мном

.

И да ми је Господ

мој Господ једини

ближи од дисања

у срцу мојему

Владан Пантелић: Берач Вечности


Данас сам поново шетао обалом

Велике и свете библијске реке Истар

Ова обала је моје омиљено место моћи

Ваздух је био препун искричавих

Дејствених силница за које јасновиди

Кажу да су то испољавања Вечности

.

Заиграло се и затреперило дете у мени

Трчкарао сам и неуспешно скакутао

За хиљаду хиљада злаћаних балончића

Да их дохватим и у шаке ухватим

.

Сутра ујуру ћу се поново овде вратити

Са дугачком мотком од дрвета дрена

Кога је засадио мој прадеда Вујица

На њу ћу уписати са шумском кредом

Усложене бројеве – 1489999 и 2145232

Символе вечног живота и неумирања

.

На њен тањи крај поставићу зналачки

Мрежицу – као за сакупљање плодова

Од рајске јабуке будимке из Тијаније

Сутра ће се моје ново занимање звати

Берач Вечности – Берач В е ч н о с т и

Радован Н. Маринковић, Ника – Никола Стојић: Распоп


Зде

престависе

раб божи

Димитрије Неделковић

престависе 1842…

.

Ајдуковао са крстом, Еванђељем и кубуром

са арамбашом Новачаићем из Горачића.

Крштавао децу и освећивао панаије.

.

Војштио са крстом, Еванђељем и кубуром

од барјаком Проте Гучанина.

Крштавао децу и освећивао панаије.

.

Опојао погибалце Аџи-Проданове буне.

Освећивао панаије.

.

Устаниковао са крстом, Еванђељем и кубуром

и 1815. године

Крштавао децу и освећивао панаије.

.

У Књазовој држави викао на правитељство

                                                              српско

и остао без мантије.

.

Р. Н. Маринковић, Н. Н. Стојић: “Карађођуше“

 

Стеван Раичковић: Врата


Понекад, тако: на некој старој згради

Отворим врата – обично никога нема.

Посматрам ствари бачене испод трема:

Зурим у ормар (у коме жижак ради).

.

Или ушетам дубље: у таван с тмином

Промолим главу и пратим игру сена

По гредама и низу прашних гоблена

Већ пробушених, купљених паучином.

.

Ако ме ишта не прене (крик живине,

Корак, пад чаше ил кашаљ у дубини)

Стојим све тако док ми се не учини

.

Како сам овде затечен од давнине.

А онда: покрет ма какав (прах у лету)

Сети ме како стојим у туђем свету.

Лабуд Н. Лончар: Сјећање на љубав


Пропињеш се

Као млада ждребица

Да дохватиш мјесец

Са мог трбуха

Крај мјесечевог потока

У коме куца твоје срце

Којим протичу ријечи

И сјећања на љубав

.

Придржаваш се зубима

За моје раме

Као ждребица и покушаваш

Да ухватиш мјесец

Грабећи другом руком

Јоргован под прозором

Распупио као усна ђевојачка

.

Пропињеш се као ждребица

И отресаш гриву

Из које испадају

Распукла срца –

И давне заклетве о љубави

 

Вукица Морача:Преци


Вилењаци и човеци

Наши древни преци,

Свети, ,узвишени, светли

Из свемира долетели,

.

Градили су Земљу нашу,

Бранили је од свих звери,

Расли и развијали се

По  космичкој мери.

.

Сада их је јако мало,

Нису мрачна времена

Успели многи да преживе,

Али су оставили семена,

.

За неки други звездани,

Сјајан тренутак,

И за овај свемирски

Зли-лажљиви кутак.

.

А људи и даље живе,

Лажи се саме множе,

Поквареност и подвала

Све што постоји проже.

.

Дођите нам вилењаци,

И реалност нам обасјај,

Да опет на Земљи

Буде истински Ра-ј

Вид Вукасовић: Небески делфини


Из самог небеског плаветнила израњају

делфини, љубичасте коже и тиркизних

пераја и очију. Они плешу чудан плес,

испуштајући звуке налик на цвркут…

.

Крај нас израња

Јато делфина неба

Уз цвркут и плес

 

Хелена Шантић Исаков: Фантазам гутања


Имам ветрове жлезде у грлу

које издвојене на листу локвања

подстичу водоземце кад оду од мене.

То се дешава у поноћ

кад се моје тело успава

од прекомерне прашине,

тада ми у уста ушета зачетак дувања

предсказујући борове иглице

и онда крајеве косе

обузме дрхтава заљубљеност,

удах и издах размењују се са косом

што на лет натерује,

а главу између

узимају ми кажипрст и палац

као нит пантомимичара:

то је линеарност мора као ти и ја

то је обојеност мрака као твоје и моје

а нема ни наших мисли

само фантазам гутања.

.

Имам ветрове жлезде у грлу

тек кад прогутам водоземце,

тада се вратим себи

и слушам дување ветра у желуцу

а ти си тако непостојеће далеко

да се коса моја расцветава у звезде

и одласком својим

чупа из корена сваку влас.

 

Само: Медитације – Дар Дајбога ( 3)


У првом дели сам писао о медитацијама, шта су заиста, и која је спона основне медитације празнине и одласка у транс, тј. свесног мењања можданих таласа. Ово је основа на коју се калеме следећа три корака, ради достизања пуног ефекта у свакој медитацији. Ови кораци су свесни рад појединца на себи, зарад самоунапређења било ког животног аспекта (физичког, менталног, духовног)

Први корак је дисање!

Технике дисања су некима можда познате у одређеној мери. Технике дисања су разне, заиста их има много. Од основног усмереног дисања, чисто дијафрагмом или међуребарним дисањем, до компликованијих техника, које захтевају концентрацију, смиреност и већу вежбу. Такве су тумо, јогијевске технике дисања, дисање ватреног даха итд.

Сврха правилног дисања је:

Физичка – где се ојачавају одређене групе мишића и даје снага телу, боље спровођење кисеоника у све делове тела, преко нервних импулса до мишића и слично. Уз одређене технике дисања, појединац је у стању да (уз контролу мисли) далеко помери границе својих физичких могућности.

Духовна – боље се ослобађају енергетски токови кроз чакре (што су енергетски продужеци самих физичких кључних жлезда у телу) и друге енергетске чворове. Кисеоником се са физичког, енергија преноси на метафизички-духовни.

Ментална –  припрема ум за медитацију (отвара пут за одлазак у ,,транс,, у ниже мождане таласе).

Суштина одласка у ,,транс,,  је ослободити ум од било каквог спољашњег утицаја и припремити се за специфичан жељени духовни рад, али и неки физчки рад, попут: ћи гонга, хата јоге, или било каквог другог вежбања. Све то пружа могућности за изваредан склоп физичко-менталних техника. Популаран случај је „Ice man“, техника (коју свако може научити овим путем) ка достизању изузетне отпорности на екстремне температуре (ниске и високе). Празнина је стање бескрајних могућности.

Други корак је мисао

Ово је најучинковитији и најмоћнији принцип приликом било ког духовног рада. Сви знамо колико мисли утичу на наш свет, на нас, на наше ближње. Оно што називамо глобалном свешћу је такође тајни кључ за врата која воде у бољи или лошији свет. И, увек су у историји водиле, а и данас је стање у свету, изричито настало из мисли.

Мисао је основа менталног и духовног, а тек онда оно бива преточено у материјални свет. Речи носе мисао најбоље, јер уз глас (вибрацију) оне добијају још додатно на снази.

Трећи корак је, дакле, вибрација

Вибрације (речи) се могу развити на високим космичким фреквенцијама и могу да утичу не само на наш живот, већ и на свет уопште. Заиста, можемо га обликовати како желимо. Под манипулацијом мислима и духом (уз осећај – визуелизацију) енергетских токова, уз изговор речи (одређеном вибрацијом), најснажије се постиже духовни рад. Трансформација духа и стварности.
„У почетку беше реч. Она беше са Богом. Она јесте Бог. “

 Реченица у Библији вуче своје корене из прадавних времена, и говори о Тоту, богу мудрости и писара, који сам себе створи из речи. Такође: Птах ствара свет, мислима свога срца и даје живот кроз магију сопствене речи (гласа).
Ови митови вероватно говоре о снази речи, мисли, о могућности човековој да себе преточи у нешто боље, јаче, и да чак наравно, мења свет набоље, што и јесте суштина истинског духовног рада, ма какав да је он.

Треба имати на уму, да све у стварности вибрира и има неку своју фреквенцију.
Као што смо видели и наш ум је такав (различити таласи на различитим фреквенцијама), тако и сваки орган, и само људско тело функционише на одређеним фреквенцијама.
Све што постоји заправо, па и космос вибрира на одређеној фреквенцији.
Све се састоји од вибрирајућих молекула који су подешени на одређену фреквенцију.

Укратко, Фреквенција = постојање!
Самим тим разликујемо различите нивое постојања, физичке (најслабије фреквенције), менталне (више фреквенције), астралне (још јаче) и многе друге.

Чакре су на пример, веома осетљиве на вибрације, а специфично бајање (изговарање речи са одређеним тоном-вибрацијом) много јаче стимулише њихов рад од просте визуелизације и дисања (које се такође ради паралелно са бајањем ради постизања што бољег ефекта).

Тонови су нижи на доњим чакрама, и постепено се пењу како се иде ка крунској чакри.
Уопште, зависно од тона одређених вибрација се даје на снази одређеним мислима: деструктивним, или конструктивним.
Наш ум шаље снажне електонске импулсе, вибрирајуће молекуларне таласе у мисаону форму, која је послата са одређеним циљем у стварност, како би се манифестовала.
Звуквибрација значајно појачава мисли.
Можда звучи мало компликовано у почетку, али заиста није. Сам појединац може ово испробати.
Изговором са одређеним тоном неких позитивних речи попут: љубав, срећа, мир, здрав.. .или негативних, попут: бес, туга, бол, може се осетити директна промена стварности, мала (овим начином), но ипак промена. Појединац ће осетити промену расположења и унутрашњег осећаја приликом изговора било које од ових речи.
У томе је снага речи, мисли, бајања!

Директни утицај на стварност.

-завршетак-

Ненад Максимовић: Химна Љубави (II/1)


Живот наш спознаје је магла
а Љубав је Сунце,
живот је џунгла непрокрчена
а Љубав стаза која је у нама,
живот је пучина
а Љубав Глас који нас води,
живот је тамна ноћ
а Љубав Звезда која без треперења бдије над нама.
Снагом несебичне Љубави,
руконежном Благодaти Њеном,
Свепрозирна Љубав нас уводи у космичка пространства
Светлости и Славе и блаженог Појства.

Узашће наше у Духу,
Видарка душе и тела и сваке ситуације,
Љубав је Светлозорник Слободе,
Радости и Славе Постојања.
Чаробни звездани Плес Духа,
Она је кључ и откривени Запис Књиге Живота,
Истинска Божја Промисао
у којој се осећања, мисли, речи, осети и дела
сливају у Једно,
у оно што Јесмо и Хоћемо.
Леполики Истинити Постојатељ,
Љубав је Мудрост, Правда и Извесност
изнад сваке сумње и незнања.

Љубав Љубављу јесте Љубав,
јесте Истина,
Идентитет Себе у Истинском Постојању.
Тако јесте Очитост, Дисање, Мишљење Себе,
Знање Свести Сâме Себе ЈА ЈЕСАМ,
јесте Свесна Свест у свему,
БитакБиће Које је СвеЈедно.

Љубав отвара Око срца
Које Види Невидљиво,
Зна Неспознатљиво,
јесте Појуће Срце
Које Пева Неизрециво
– јесте Невидљиво, Неспознатљиво, Неизрециво.

Једини Сведржитељ и Зналац свега,
Љубав је сва Спознаја и Знање.
У Њој остварујемо Целовитост,
Идентитет свој у Духу Светом.
Она је највећа Вредност и Блаженство
на Небу и на Земљи.
Она напаја са Неба душе наше које зру у Њој.
Она је наша лука и пристаниште после дугог пута,
наше сигурно уточиште од олује незнања.
Храм је Светости у који улазимо
у Слави Њеној чисти и светли.

Од све радости Радоснија, од светлости Светлија,
од слободе Слободнија, од нежности Нежнија,
од све снаге Снажнија, од све лепоте Лепша,
Љубав, Животочни Извир и Увир Вечитости,
посејала је у наша срца Семе Своје.
Срце наше, Богоприлично Обитавалиште,
носи у Себи Љубав,
неисцрпну Пучину Живота и Радости,
бескрајно Поље зрелог класја.
Победоносна, Дивна, Задивљујућа Љубав,
Жетелац је многоплодног цвата,
Берач Богоугодних плодова Духа Светог,
Савршеног Сопства Свега.
Јестество свега,
Светлоточива Љубав,
Сејач је, Семе и Жетелац.