Category: All

Рефик Мартиновић: Уранак


Недеља…

дан се јутри звонима

градских катедрала

које се љубе с плавим даљинама

и позивом на молитве

и априлске уранке парковима

којима је некада

ходала Клара Цеткин

сањајући слободу и правду

и понос женског рода

кујући химну.

.

Данас

истим стазама

тражио сам тебе

и клупу на којој је

можда и она седела

да будеш моја хероина

и нигде нема твога имена

ал нађох тебе у мени

дошла си јутром

са птицама које заборавише

опало кестење

од прошле јесени

покрај зелене реке

која у тишини рајској

љуби камене мостове

којима су вековима

пролазили германски умови.

.

Нађох те у сенкама

прастарих стабала

која небу нису дала дисати

иако мени сунце не треба

видим те и у тами

јер сам орао

који прави своје гнездо

на узвишеним самоћама

и волим да те ћутим

тамнозеленим бојама

наслоњен на сећања

којима те данас сањам

сутра да ми дођеш

да садимо цвеће среће

и склапамо колаже времена

кад смо веровали

да свет постоји

само за нас.

.

Највише се бојим

раних буђења мојих снова

да их не однесу

зелена река заборава

и наљућени саксонски ветрови

јер ово проклето време

споро отиче у туďини

и кад те одсањам

и кад те не буде

љубићу сенке туђих предака

јер сам своје небо

заборавио далеко у завичају.

 

Анђелко Заблаћански: Неповратни тренутак


Бранку Миљковићу

 

 

Изгубих младост у блату живота,

крви вреле лудостима веран

у тишини. Сам, украј туђег плота

умирао и гладан и жедан

.

речи које звоне с лиром у дну мене.

Ноћивао с мислима неразумним

свима сем мастилу и ватри из зене,

црној души и људима умним.

.

А ноћ ме вуче конопцима смрти,

под ногама тло се као чигра врти.

Одлазим. У своме времену туђин

.

неухватне орфејевске музике.

Одлазим без урамљене ми слике,

патуљцима нико, а већ сасвим џин.

.

Извор: Суштина поетике, бр 63

 

Милоје Стевановић: Мањи од макова зрна


Кад је пођекоји пружио мено отпора безбожницима, ми се правили невични. Кобајаги, не видимо. Тако ти је било с Драгишом Цогољом у време принудноготкупа. Ма није ти то било откупљивање но права правцата ајдучија. Ајдучка работа. Разрежу ти они Драгиши толико и толико жита у клипу и одреде рок да тад и тад, он то има да им догна туј и туј.

Уопштину. Ондак ти општина била доље испод школе, а иза ње апсана. У тој апсани потље живљела учитељица немачког, Вера Спасић, са мајком Лујзом. Она држала неке расне

мачкетине. Ранила иг ко ђецу. Чешљала, Боже прости. Купала иг, неш ми веровати. Нису ти те њене мачке миша ни виђеле, нит иг је она споради тога држала. Ма јок. Но нако. Без ич везе. Јанпут, она у сузама дође код Манојла, кои е радио у општини, и плачући јадикуе: Јаој, госин Манојло, липсао ми, ноћас, маћак и то какав диван маћак. А Манојло њој, одбруси: Мене ђеца, прекључе, припуштила бика у ђетелину и он се надуе и цркне. Имо е преко пет товара. Једва сам ископо рупу у јарузи, те га одвуко с воловима и затрпо. Шта ћу? У његову главу. А ти нашла да ми цмиздриш, војнак, за једним мачком. Него ђено стадок.

Ја, бешале. Почек ти причати о Драгиши Цогољевићу. Реши он да вади то разрезано жито из-салаша у котобање и мери на кантар. Прије рата он служијо у џандамерији па се згодно описменијо. Знао да пише ко ћата. И да рачуња. И сто јада. Записуе он сваки котобањ угарком на дашчици а најпрво опсигуе дару. Кад је намирио разрез, биле пуне пунцијате канате с наставцима и још увршене гор на средини. А у-салашу отањило. Реко би је уво светло. Он ти увати волове и подагна она кола пода трен. Сјутра сабајле поранио да нарани Ширгу и Китоњу, с најљепшим сјеном што е одвоијо за првешку краву, доњо им потље пуне бучуке јарме, коју е мено поквасио и посоно. Затеко га неко од кућана како иг тимари чешагијом и тепа им. Прићути се иза врата и слуша: Ручај, мој добри Китоњица. Поручај, Ширгице, све. Ко зна кад ће и да л ће она пашчадија да те наране. Потље им доњо воде с бунара те иг напоијо. Ондак ти он, вамо, кад је одјутрило и кад је ценијо да ће у то доба у општини дима највише људи, укоши свое љепотане. На Китоњицу обеси меденицу и напред. Приведе иг уз општину док рудом не тучи по сред-средине врата. Затури

поводњике око заворња и привије винт. Помилуе иг и остави. Нако у јарму. Нико жив није

мого ни тамо ни вамо. Ни дуиђе ни дизиђе из-општине. Тог дана, по китном поступку,

споради Драгише, сазову Одбор. И ондак, пошљу Мила Пикља диспита случај јел је то, очевидно, реакцијонарна ствар. Није ни чудо. Брат му Новица бијо четнички командант. И син му Обрад ошо у шуму код стрица. Нису шћели да се предаду ни за каке паре. Новицу убило вамо тек у љето четрес шесте, а Обрада уапсило и оправило на робију у Сремску Митровицу. Јасно е, веле, ко дан, што е Драгиша таки. То ти је та јапија. Контраши. Реакција. То дае рђав пример народу и мора, како е Одбор заузо став, најоштрије да се казни и сасјече у корјену.

Оде ти Пикљо с Манојлом да саслушају Драгишу. Затекну га убашчи ђе подоштрава коље.

– Драгиша, ми смо дошли да начинимо записник о оној будалаштињи што си данас, прије подне, учињо. Одбор је доњо таку одлуку. Ајмо у кућу за астал да то, ко људи, напишемо фино и згодно и да нам тај записник потпишеш.

– Прво и прво, ја сам кућу правио из печалбе, прије рата. Бијо сам у џандамерији. На одмор сам долазио чак из Колашина пешке да не би правијо трошак споради неког превоза, еда би закопиштио и скућијо колко било. Ја сам ову кућу начињо за мене и за моју чељад, а јок да бидне ваша судница. Ако ћете да ми судите, вежите ме и водте у суд, јербо ја нећу д-идем добровољно, разумеш ти мене шта кажем ја тебе.

– Човече, ти си се наруго народној власти пред тешким свјетом, и још те није срамота да се нешто париџаш и д-оштриш…

– Ништа ја не оштрим. Јесте ли ми разрезали дванес и по товара неокруњена жита?

– Јесмо. Ал нисмо само тебе, но свима одреда. Нисмо баш по толико, ал тебе тако припало.

– Јесам ли вам ја то, лично и персонално, догно? И то кад сте рекли, у дан?

– Јеси, али…

– Нема ништа али. Јесам ли догно нолко колко сте рекли, у кило?

– Јеси, ама чекај…

– Нема шта да чекам. Јесам ли догно тачно нође ђе сте рекли? Ближе није могло сем

д-ућерам у концеларију. Јесам ли ја тачно урадио оно што сте шћели ви који се зовете народна влас?

– Добро, бре Драгиша, стани! Куд си навро? Тачна е то ствар. Ал ти си оставјо кола и волове пред општинским вратима. Није ти то бијо разрез. То е ругање држави. То е побуна. То е окарактерисано ко непријатељско и контрареволуционарно понашање…

– Слушајте, људи. Ја стоку волим з-душе. Ако не могу да држим четри краве, ја држим двије. Ал нећу да мучим стоку. Ил ћу да иг раним ко човек, ил нећу да иг држим. Ви сте мене разрезали нолико жита да е мене осто шупаљ нос до очију. Пошто немам чиме

д-осолим волове, ете вам и волова. Ви, сад, имате жита, па иг ви ранте. А кад већ нем волове, не требају ми ни кола. Ете вам и њиг. Ја не могу д-укошим Зорку да вуче кола.

Пред ноћ, пошљу човека да догна кола и волове Драгишиној кући. И ушућели се. Ушућо и он. Кад је то Драгиша учињо, други су савили шипке и умукли ко заливени.

Бијагу мањи од маковог зрнета, Бог те молово сами.

Чворовић Наташа: Богати Богом вазда да будемо


Нек невид тканице, љубави у нама,

буду наше верске споља бројанице.

Богати Богом вазда да будемо,

а образовани истином, правдом

и образом нашим чистим и светлим.

а једништво, полеменитост, поверење,

елитизам читања и културе, да ширимо,

лепу и човечну реч, мудро, поделимо, а

дату, часно и достојно одржимо,

на босиљак миомиром миришемо,

руку подршке једни другима пружимо.

Храброшћу, чојством и јунаштвом,

у чувању наше вере Православне,

на великим делима искона дичимо.

Комшију свог, ма које вере био,

да поштујемо, чувамо и ценимо.

Величанствена дела Господња,

са огромном радошћу, ширимо,

лажи и преваре у корену сечемо.

Док се вером јаком са Три прста

крстимо, и пред Богом на колена,

понизмо падамо, искрену љубав

међу ближњим да ткамо,

Живот као Божанска деца, како доликује,

исконски и у целомудрености, да живимо.

 

Верица Стојиљковић: Јабука многобојница


Јабука једносница
Оплођено светло Сунца
Муња округлица
Перунова уверница

У руци девојке
Снажна громовница
И небеског града
Одкључарица

Јабука једносница
Плодно светло Сунца
Знања, здравља
Младости и љубави чуварица!

Милан Миљанић: Боже, колико је лепа!


Боже, гледам колико је лепа,

 срце ми се цепа,

што празног сам џепа.

Шта ћу, то је данас живот мој,

нижи сам слој,

шта да радим, бијем свој бој.

.
Боже, како је мирна као тишина,
а у послу, од брзине, иза ње диже се прашина,
али прашине никад нема, јер ради ко машина.

Боже, штета што више их нема.
уби их мода и крема,
спремајући лица и тела,
њихово срце дрема.

Боже, она је девојка из бајке,
такву ћерку желе све мајке,
и свекрве за снајке.
Боже, она је увек добре воље
и поред ње се свако осећа боље.

Боже, подари јој у животу срећу,
поред синова да има и неку ћерку,
за генерацију следећу да имају мерку,
о девојкама из снова, принцезама старог кова,
да знају шта је вредније него лова.

Боже, она увек сија и кад јој нешто не прија,
њу би тешко могла да превари змија,
зато што зна шта је добро.
Боже, све благослове за њу си побро,
и спустио јој у крило, ех када би их више било,
више момака би се у животу усрећило,
и из ове земље нестало би сивило.
Само када би их више било!

Радица Матушки: Исткала сам љубав


Kао на разбоју ћилими сви цветни
у мени се истка име то вољено,
и за век векова оста извезено,
да чами у болу и гори у чежњи.

И сузе су моје преминуле горке…
O, љубави вечна, тишино и сану,
сунце си пресјајно моме тамном дану,
из груди крваре све ране дубоке.

Али ни кап крви не види зеница,
ока које волим и чији сјај сневам,
ако ли ме сретнеш чућеш како певам,
и пре саме смрти узлетеће птица.

Kа небу високо, ка мору дубоком,
узвишено срећна у несрећи својој,
јер све што ме боли и чини ме твојом,
не мери се срце с тугом и голготом.

Исткала сам љубав у средишту бола,
вене моје нит су вунених додира,
голицају, пеку покори их свила,
вратило је моје бесконачност дола.

Драган Максимовић: Хвала Богу! Прогледасмо!


Хвала Богу! Прогледасмо!

Па видимо шта је свето,

после толко деценија,

под барјаком сви смо ето.

.

Под барјаком у три боје,

скупили се са свих страна,

са истока и запада, са севера и са југа,

брат до брата друг до друга.

.

Да бранимо Православље,

да бранимо Манастире,

да бранимо кућу своју,

Србску Спарту, земљу моју.

.

Очи више нису слепе,

сад видимо ко ђе стоји,

тамо они Милогорци,

овде Срби мили моји.

.

Уз Крст часни и Кандило,

ми чистимо Црну Гору,

родну груду ми Свештамо,

и молимо нашем Богу.

.

Безбожнике да отрезне,

залутале да се врате,

кривим путем што одоше,

правом путу сложни брате.

.

Вас цијела васиона,

кличе браћи са свих страна,

од Русије и Србије,

наше Србске до Јадрана.

.

Сви ко један они кличу,

да светиње ми не дамо,

одговоре шаљемо им,

слажемо се свама тамо.

.

Не дамо ми Свету земљу,

не дамо ми Манастире,

не дамо ми Свеце своје,

прађедовска земља то је.

.

У памет се зато браћо,

што је Павле поручио,

Србин никад није клечо,

ни покорен никад био.

.

У памет се мили роде,

јарам ланце ми скидамо,

дошло време назад нема,

и ми овде и ви тамо.

.

Напред сложно као један,

са тробојком испред себе,

брат до брата ,кум до кума,

син до оца ја до тебе.

.

С Крстом часним у висине,

да се боље тако гледа,

Нека багра Милогорска,

виде да су шљам и беда.

 

Само: Медитације – Дар Дајбога ( 2)


(разјашњење  – транс, ум и његови мождани таласи)

Мождани таласи
Ћелије нашег мозга користе електрицитет да би међусобно комуницирале. Посматрајући скуп електрицитета свих ћелија, уочава се шаблон, по коме цео мозак емитује цикличне импулсе, биоелектричне таласе, мождане таласе. Мождани таласи се могу измерити уређајем који се зове ЕЕГ (електроенцефалограф). У зависности од фреквенције на којој пулсирају таласи, издвојено је пет категорија таласа од којих свака са собом носи специфичне карактеристике.

То су: алфа, бета, гама, тета и делта.

Гама су таласи на јако високим фреквенцијама и постижу се када смо изузетно фокусирани – дакле озбиљан интелектуални рад.

Бета таласи се налазе на фреквенцијама између 14 и 60hz. То је стање будног ума. Већина умова одраслих, у добром делу дана, се налази управо на овим можданим фреквенцијама. Оне нису тако лако подложне хипнозама, афирмацијама, ни медитацијама. Бета се бави логиком, разумом, размишњањем, и делањем.

Алфа таласи се налазе на нижим фреквенцијама, 7-13hz. Ово је стање када се губи осећај са физичким телом. Звукови постају удаљени, безначајнији, као када се зарања у воду. Ово је медитативни ниво свести – транс, као и стање пред  улазак у сан.
У овом стању лакше је радити са умом, остварити веће и позитивније ефекте, издавајући наредбе, или такозване афирмације. Дакле методама уласка у транс се припремате за емитовање пожељних мисли у етер. Нико не може појединцу “испирати мозак”, то је једноставан процес којим можете себе довести у стање, у којем је најпогодније извршавати афирмације (афирмације, или мантре су позитивне мисли зарад самопрограмирања сопствене свести, али и глобалне) и други духовни рад, ради усавршавања свога ума и духа. Све се то затим рефлектује и на физички ниво, на материјални свет. У алфа стање, дакле транс, се улази медитацијом празнине. Што дубље улазимо у алфа стање, ближе смо тета стању, дубокој медитацији.

Тета се налазе на још нижим фреквенцијама од алфа стања, наиме негде између 4 и 7 hz. Емоционална искуства и део подсвести су управо у тети. Дубоке медитације, као што су регресије на прошле животе и астрална путовања су изводљиви у тети. Наравно, постоје методе како доспети у стање тета свести, мада,  базира се слично као и свесно спуштање у алфа стање. Потребно је додуше знатно више стрпљења и искуства.

Делта су најниже фреквенције, стање потпуне несвести. Наиме, дубоки сан, сањарење, кома. Фреквенције су од испод 1 до 4hz.
То су основе медитација. Њихово значење и веза са нашим родом, карактеристике, и научно објашњење, се  савршено уклапа у оно што је истинска духовност.

У првом дели сам писао о медитацијама, шта су заиста, и која је спона основне медитације празнине и одласка у транс, тј. свесног мењања можданих таласа. Ово је основа на коју се калеме следећа три корака, ради достизања пуног ефекта у свакој медитацији. Ови кораци су свесни рад појединца на себи, зарад самоунапређења било ког животног аспекта (физичког, менталног, духовног)

-следи наставак-

Непознати аутор: Молитва Сербони


 “ПОЧУЈ МЕ, КЋЕРИ НЕБЕСКА, СЛАВЉЕНА КРАЉИЦЕ,

ВОЉЕНА ОД БАХАТКИЊА, ТИТАНА И ПЛЕМЕНИТИХ ЉУДИ,

ОСВЕТЛИ СВАКО БИЋЕ У ТАМИ, ТИ БОГИЊО БАКЉОНОШО,

БОЖАНСКА СЕРБОНО,

ТИ КОЈА ПОМАЖЕШ ПОРОДИЉАМА,

А САМА СИ ДЕВИЦА,

ТИ КОЈА ПОМАЖЕШ, ПРИ СВИМ МУКАМА,

ТЕЛЕСНИХ И ДУХОВНИХ,

ТИ КОЈА РАЗРЕШАВАШ МУКА, И

НЕГУЈЕШ БОЛЕСНЕ, НЕУСТРАШИВА ЛОВКИЊО,

СЛАВЉЕНА У ПЕСМАМА САТИРА,

ДАРОВАНА ВЕШТИНОМ БРЗИХ СТРЕЛА,

НОЋНА ЛУТАЛИЦЕ,

ТИ КОЈА ОСВЕТЉАВАШ ПОЉА СНАЖНЕ ФОРМЕ,

УСПРАВНА, НАДАРЕНОГ УМА, СЛАВНА ДУШО,

ТИ КОЈА НЕГУЈЕШ РОД ЉУДСКИ,

 БЕСМРТНА, ЗЕМЉАНА, ПРОПАСТИ ЧУДОВИШНОГ,

НЕЖНА, БЛАГОСЛОВЕНА ГОСПО,

ТИ КОЈА ЖИВИШ У ШУМАМА И

НА БРДИМА, ГОСПОДАРИЦЕ ЈЕЛЕНА,

РАДОСТИ ШУМЕ И ВУКОВА,

БЕСКРАЈНОМ МЛАДОШЋУ,

ВИЛИНСКОМ ЛЕПОТОМ ЦВЕТАШ И СВЕТЛИШ,

О, УНИВЕРЗАЛНА КРАЉИЦЕ,

ТОПЛА, БОЖАНСКА, ПРОМЕНЉИВИ ОБЛИЦИ,

КОСМИЧКЕ МОЋИ СУ ТВОЈЕ,

ТИ БОГИЊО, КОЈА ГАСИШ СВЕ СТРАХОВЕ,

ДОБРОЋУДНЕ НАРАВИ,

САД ЈЕ ВРЕМЕ,

 ОДАЗОВИ СЕ НА НАШЕ МОЛИТВЕ,

ПОШАЉИ ЉУБАВ, МИР И ЗДРАВЉЕ И

ИСЦЕЛИ ОД СВИХ БОЛЕСТИ,

 НЕКА ТВОЈА МИЛОСТ БУДЕ

ВЕЧНО НАД ТВОЈИМ НАРОДОМ.”