Већина људи сматра медитацијом само умно мировање, где је појединац у миру са собом, и где заправо нема мисли. Медитације нису само технике за проналажење тог унутрашњег мира и контроле сопствених мисли. Оне су древна знања, и основе духовног рада.

Медитација на коју већина људи помисли,  је само такозвана медитација празнине. Такође се назива и основна медитација. Основном медитацијом, или медитацијом празнине се појачава концентрација, и фокус на одређену мисао, дакле мисли се не расипају. Приликом додира са том празнином, у медитацији се достиже стање такозваног транса и смиреност духа.

Медитација има јако много и оне све започињу празнином. За сваку сврху (као на пр.  побољшање здравља),  појединац може користити различиту медитацију, или је чак и сам осмислити. Потребно је научити основну, а затим поред мисли, у духовни рад  уврстити и друге аспекте. Руковање енергијама,  реч (вибрацију), број и слично.

 Пре него што појединац крене у изучавање ових духовних знања, треба знати шта је заправо медитација,  одакле вуче корене, и како функционише.
Медитација је назив који је западни свет преузео – у ведама се ова знања зову другачије. На санскриту,  dhyai. Какво је истинско значење ове речи, и да ли је то „посредовање“, или нешто друго! Како се заправо изговара, је тема за полемисање. Разлог је то,  што је санскрит, древан аријевски језик стар хиљадама година,  и јако дуго није ни записиван. Толико дуго, да се данас не зна тачно, како је он изгледао, али знамо да је најприближнији нашем, српском језику. Дакле, били су врло блиски у некој давној прошлости. Изговор саме те речи, би стога био, дај (меко д, дуго а).

Шта се даје, дарује овде?

Знање, истинско духовно знање.

Према митовима, знање медитација, али и целокупних ведских знања, је људима подарио бог Шива. Он има, као и сви давни богови, много форми и функција, које су се мењале кроз време. Такав је случај и наших богова.

Дајбог и Велес (као подземног света и чувари умрлих), Световид и Дајбог (Сунце, Светлост), Световид и Триглав….сви они у одређеном периоду имају сличне карактеристике,  иако нису иста божанства.
Шива је уништитељ, дакле, могао би бити и Перун. Но, то није уништење (опет и овај концепт се мењао временом) какво се очекује.

То је уништење незнања, двоумљења, илузије.

Шива је настао спајањем Агњија и Рудре (пламена духа и Сунца које руди) – дакле делује, да је Шива Дајбог, јер је и Дајбог излазеће сунце. Он се назива и велики бог, врховни међу боговима, бог који сија,  који је Сунце. Све иде у прилог да је Шива заправо Дајбог, његово прво име, име које се очувало до данашњих дана.

Дајбог је био врховни бог међу Словенима, бар до касног средњег века, непосредно пре прихватања хришћанства. Тада већ, ту функцију код неких народа преузимају и Перун, и Световид. Световид је код неких Срба такође преузео одређене функције Дајбога и постао врховно божанство, или се бар сумња.

Но, код велике већине са сигурношћу знамо да је до самога краја, док није сатанизован од цркве, врховни бог Срба био управо Дајбог – Праотац Срба заправо. Оно Једно, или онај  од којег је СВЕ потекло, је нешто друго.

Дајбогов највећи дар је управо дар духовног ведског знања, па и медитација.

Један од кључних корака у медитација је транс, одлазак у дубину ума, што је мењање можданих таласа заправо. Негде сам начуо скроз сулуде идеје, углавном неких верских фанатика о трансу, како то доводи мозак у стање слично узимању разних опијата,  да фактички сами свој ум трујете овим техникама.  

Зато треба разјаснити транс, ум и његове мождане таласе.

-следи наставак-

9 кругова ватре освјетљавају Сваргу

Зар не видиш

Куцнуо је час у очи да се погледамо

изгорет ће све што треба да изгори

да окренемо нови круг

од 16 дана (1600  љета)

не кукај,не ромори

него пјевај и истину збори

повежи се са својим прецима

упиј СНАГУ

Овај трен је највеличанственији

у цијелом универзуму

понављамо побиједу од прије много хиљада година

Коју нам никад опростили  нису

Зар мисле да и сад може другачије бити

.

Повежи се

Слава Роду

.

Коло, коло , наоколо

виловито, плаховито

Развезено, расплетено

На све стране окићено

По предању једне истине
уђе Свети Сава у манастир Кристине.
Чим је ногом крочио штап са зида
пред ноге му искочио.
Сви у чудо погледаше
штап са земље подигоше.

Друго јутро Сава
у светињу опет крочи
и поново са зида штап искочи.
Сви се редом згледаше:
– Мора бити, да је он!? – рекоше.
Овог пута, штап му дариваше.

Предсказање од пре много векова
казивало је –
Да се један монах чека
чисте душе, чиста срца,
једно исто име
к`о градитељ те светиње.

Пастиром се тад ослови
и свој народ писменошћу
још и данас благотвори.

Хода по земљи

А душа му небеска.

Лемур у страху

.

Јутарњи зраци

Низ брезу се сливају

И искре у страну

.

По небу проспи,

Разуздај мисли своје.

Нису више твоје

.

Чулан и силан

Док не будем разуман

да био би уман!

У том граду чије зидине у небо штрче,

Из кога смо изгнани ко зна када

И по коме наше изгубљене сенке трче,

Сви смо се пре рођења родили;

У њему смо као у прасну некада

Своје прве и последње љубави водили.

.

На начин нам се неки други отад

Све друкчије, као мимо нас, дешава

Док крчимо путеве да стигнемо назад

У своју постојбину сред небеса

Што скрива клупко нашег заборава

И на нас камену прашину стреса.

.

У том граду чија недоручна тајна

Заувек остаје негде иза, неоткривена,

Од онога што јој остависмо, безкрајна

Река нас дели преко које нас зове

Неко нама сличан, изван времена,

Што живи наше давно покрадене снове.

 .

Вечито будна ноћ

пред очима мојим

и

високо негде усамљена

Звезда стоји.

Гледам је пожудно сваким

буђењем Зоре јер

тешка су свитања

сплетена од Сутона.

 

Мој пас се зове Бак

Спава када је мрак

Има браон очи

Високо може да скочи

Мој пас има очи црне

И воли да се преврне

.

Он ме воли и толико моли

Омиљена играчка му је патка

И личи на играчку Ратка

Има кратак реп и веома је леп

.

Има кратку длаку

Лаје када види патку

Има друга Рекса

И воли да једе кекса

Када одемо у шетњу

Увек прави сметњу

 

Волела бих да ти кажем све своје страхове.

Волела бих да имаш толико много времена.

Желим да знаш зашто сам понекад онаква

каква нисам и због чега се на тај начин браним.

Волела бих да ме саслушаш, разумеш и заштитиш.

.

Волела бих да плачем пред тобом онолико

колико ме боли све са чим се борим.

Да могу да могу да покажем колико сам слаба,

а да те то не уплаши и да ме због тога не одбациш.

.

Волела бих да знаш да знам да будем јака,

али не желим то сама, јер онда не могу бити дама.

.

Хтела бих да знаш да сам се родила насмејана.

И да знаш да сам дете и да одбијам да порастем

јер у свету одраслих ретко шта је лепо.

.

Волела бих да знаш да сам некад волела да трчим,

али сам се уморила јер сам истрошила срећу,

и онда сам стала и запалила цигарету,

почела да мислим, научила да пишем.

.

Понекад бих волела да никада нисам волела никог

више него он мене, а понекад сам захвална

што сам макар то умела.

.

Нестрпљива сам кад сам уплашена,

уплашена сам кад не умем да верујем.

Не умем да верујем јер сам веровала.

.

Где журим, не знам ни сама!

А касним само кад журим,

у међувремену сам сазнала…

.

Волела бих да могу слободно да волим,

без устручавања,

јер једино ми ТО даје крила.

.

Волела бих да добро у људима завлада,

али ми кажу да сам илузорна.

Волела бих да се врате храбри и поштени,

добронамерни, дружељубиви и весели људи.

Желела бих да знам на коју планету су се

одселили и како до тамо да дођем.

.

Волела бих да сви буду бољи од мене,

а ја да будем једина зла.

.

Волела бих да поново будем дете

и да никад не порастем,

а ако порастем да будем птица

или биљка која цвета.

.

Волела бих да сам песма.

Да ћутим док ме неко пева.

Да се смешим, да ме топлина обузме

док не постанем дуга.

Волела бих да радујем друге.

.

Волела бих да волим

свом снагом свога бића,

а да ми нико то не замера.

Јер једино то ми даје крила

и једино тад осећам се живом.

Тако сам дуго

лутао светом

тражећи те љубави моја

а ти си све време

о чуда

у срцу мојему обитавала