(разјашњење  – транс, ум и његови мождани таласи)

Мождани таласи
Ћелије нашег мозга користе електрицитет да би међусобно комуницирале. Посматрајући скуп електрицитета свих ћелија, уочава се шаблон, по коме цео мозак емитује цикличне импулсе, биоелектричне таласе, мождане таласе. Мождани таласи се могу измерити уређајем који се зове ЕЕГ (електроенцефалограф). У зависности од фреквенције на којој пулсирају таласи, издвојено је пет категорија таласа од којих свака са собом носи специфичне карактеристике.

То су: алфа, бета, гама, тета и делта.

Гама су таласи на јако високим фреквенцијама и постижу се када смо изузетно фокусирани – дакле озбиљан интелектуални рад.

Бета таласи се налазе на фреквенцијама између 14 и 60hz. То је стање будног ума. Већина умова одраслих, у добром делу дана, се налази управо на овим можданим фреквенцијама. Оне нису тако лако подложне хипнозама, афирмацијама, ни медитацијама. Бета се бави логиком, разумом, размишњањем, и делањем.

Алфа таласи се налазе на нижим фреквенцијама, 7-13hz. Ово је стање када се губи осећај са физичким телом. Звукови постају удаљени, безначајнији, као када се зарања у воду. Ово је медитативни ниво свести – транс, као и стање пред  улазак у сан.
У овом стању лакше је радити са умом, остварити веће и позитивније ефекте, издавајући наредбе, или такозване афирмације. Дакле методама уласка у транс се припремате за емитовање пожељних мисли у етер. Нико не може појединцу “испирати мозак”, то је једноставан процес којим можете себе довести у стање, у којем је најпогодније извршавати афирмације (афирмације, или мантре су позитивне мисли зарад самопрограмирања сопствене свести, али и глобалне) и други духовни рад, ради усавршавања свога ума и духа. Све се то затим рефлектује и на физички ниво, на материјални свет. У алфа стање, дакле транс, се улази медитацијом празнине. Што дубље улазимо у алфа стање, ближе смо тета стању, дубокој медитацији.

Тета се налазе на још нижим фреквенцијама од алфа стања, наиме негде између 4 и 7 hz. Емоционална искуства и део подсвести су управо у тети. Дубоке медитације, као што су регресије на прошле животе и астрална путовања су изводљиви у тети. Наравно, постоје методе како доспети у стање тета свести, мада,  базира се слично као и свесно спуштање у алфа стање. Потребно је додуше знатно више стрпљења и искуства.

Делта су најниже фреквенције, стање потпуне несвести. Наиме, дубоки сан, сањарење, кома. Фреквенције су од испод 1 до 4hz.
То су основе медитација. Њихово значење и веза са нашим родом, карактеристике, и научно објашњење, се  савршено уклапа у оно што је истинска духовност.

У првом дели сам писао о медитацијама, шта су заиста, и која је спона основне медитације празнине и одласка у транс, тј. свесног мењања можданих таласа. Ово је основа на коју се калеме следећа три корака, ради достизања пуног ефекта у свакој медитацији. Ови кораци су свесни рад појединца на себи, зарад самоунапређења било ког животног аспекта (физичког, менталног, духовног)

-следи наставак-

 “ПОЧУЈ МЕ, КЋЕРИ НЕБЕСКА, СЛАВЉЕНА КРАЉИЦЕ,

ВОЉЕНА ОД БАХАТКИЊА, ТИТАНА И ПЛЕМЕНИТИХ ЉУДИ,

ОСВЕТЛИ СВАКО БИЋЕ У ТАМИ, ТИ БОГИЊО БАКЉОНОШО,

БОЖАНСКА СЕРБОНО,

ТИ КОЈА ПОМАЖЕШ ПОРОДИЉАМА,

А САМА СИ ДЕВИЦА,

ТИ КОЈА ПОМАЖЕШ, ПРИ СВИМ МУКАМА,

ТЕЛЕСНИХ И ДУХОВНИХ,

ТИ КОЈА РАЗРЕШАВАШ МУКА, И

НЕГУЈЕШ БОЛЕСНЕ, НЕУСТРАШИВА ЛОВКИЊО,

СЛАВЉЕНА У ПЕСМАМА САТИРА,

ДАРОВАНА ВЕШТИНОМ БРЗИХ СТРЕЛА,

НОЋНА ЛУТАЛИЦЕ,

ТИ КОЈА ОСВЕТЉАВАШ ПОЉА СНАЖНЕ ФОРМЕ,

УСПРАВНА, НАДАРЕНОГ УМА, СЛАВНА ДУШО,

ТИ КОЈА НЕГУЈЕШ РОД ЉУДСКИ,

 БЕСМРТНА, ЗЕМЉАНА, ПРОПАСТИ ЧУДОВИШНОГ,

НЕЖНА, БЛАГОСЛОВЕНА ГОСПО,

ТИ КОЈА ЖИВИШ У ШУМАМА И

НА БРДИМА, ГОСПОДАРИЦЕ ЈЕЛЕНА,

РАДОСТИ ШУМЕ И ВУКОВА,

БЕСКРАЈНОМ МЛАДОШЋУ,

ВИЛИНСКОМ ЛЕПОТОМ ЦВЕТАШ И СВЕТЛИШ,

О, УНИВЕРЗАЛНА КРАЉИЦЕ,

ТОПЛА, БОЖАНСКА, ПРОМЕНЉИВИ ОБЛИЦИ,

КОСМИЧКЕ МОЋИ СУ ТВОЈЕ,

ТИ БОГИЊО, КОЈА ГАСИШ СВЕ СТРАХОВЕ,

ДОБРОЋУДНЕ НАРАВИ,

САД ЈЕ ВРЕМЕ,

 ОДАЗОВИ СЕ НА НАШЕ МОЛИТВЕ,

ПОШАЉИ ЉУБАВ, МИР И ЗДРАВЉЕ И

ИСЦЕЛИ ОД СВИХ БОЛЕСТИ,

 НЕКА ТВОЈА МИЛОСТ БУДЕ

ВЕЧНО НАД ТВОЈИМ НАРОДОМ.”

Песникова напомена: постављене слике су изображења

богиње СЕРБОНЕ незнаних ведсрбских уметника.

Без икога и ичега, без Рода и Племена, без браће и сестара, на пропланку ветрова, муња и громова, подно снежних врхова Огњене горе, опкољен одасвуда војскама бесова и звериња у људскоме обличју, Последњи ВедСрбин, смирено, и у стању тиховања, чека да крене на Пут Светлости без повратка.

Свестан да је сам и једини, да је ово његов последњи рат и његова последња битка свију минулих ратова, Последњи ВедСрбин не размишља о пролазности живота на Земљи, већ о браћи и сестрама што га из страха издадоше, потказаше и продадоше, о Роду што се разроди, о Племену што се расплемени, о Србству што се расрби.

А потом, изненада, високо горе

у зелен-плавом и пурпурном небу, понад модрог горја и ветрова, понад свих бесова и звериња, Последњи ВедСрбин, гле, сазерца јасно у сутон вечерњи  Сваргине Ратнике Светлости како се на облацима и ветрима низводе, како опасују Небо и Земљу, и како затварају божански круг око свега што бауља и гамиже Земљом!

21. 09. 2018

Жена из правремена

пуна семена

као њива пуна жита

вијори главу 

попут класја

што победи траву.

Ратница, живота заштитница

плодности свега у природи.

Рука твоја тако вешта

око као у сокола

па устрели ловца Арона

што ти крдо сво побио

али лозу наставио

па нас данас исто бије

то зло семе од Арије.

Остадоше Амазонке

по Србији од Сербонке

Мајке, сестре и невесте

ратнице и заштитнице

заслуженом круном Царице.

У свему те помно следим

стрелом гађам, зло да победим

да нам живот буде бајка

са поносом три имена носим

Србска – Велика – Мајка

Највећа богиња античког света,

од оца Дива и мајке Лета,

богиња ноћи, жена и рађања,

животиња и свег растиња,

Кева – Ева – Бабица,

Богиња мајка, велика МА,

носи знамен,

крст са 4 млада месеца! В.С.

Сербона – највећа богиња античког света, најширих надлежности! Слављена код Грка и Римљана а највише код Срба.

Сваки од народа ју је славио под посебним, својим именом.

У античко време, сваки од великих богова имао је своју пратиљу женског пола, која је била његова пареда, тј. упоредно божанство, Реч пареда је из сербо-рашког језика и употребљавана је и код других народа.

Бог Сербон као један од врховних богова код Срба – божанство заштитник – имао је богињу пареду, под именом Сербона.  Овај божански пар, представљао је главна обележја дана и ноћи.  Сербон је представљао Сунце, а Сербона Месец.

Отац Сербоне је био Див (на грчком Диос, односно Зеус), а мајка богиња Лето (Лада).

Лето је родила Сербону и Аполона. Као место рођења дато је острво Делос. Богиња Лето је у Италији добила име Латона, и по њој су Латини добили своје име. У старом Латиуму, један град је носио Сербоново/ Сербонино име.

Главна улога богиње Сербоне јесте заштита живота и плодности у свега у природи и зато је народ призивао именом Мајке, Бабице, Дадиље. Господарила је ловцима и ловом на дивље животиње.

Богиња је имала и краће име — МА, од Велика Мајка.

Њено обележје је кст са 4С, што су 4 млада месеца – симбол њене свемирске улоге /(неки извори кажу овако).
Тај Сербонин знак остао је главно обележје србског грба.

Цео доњи део тела јој је издељен на зоне, у којима су представљене разне животиње и инсекти.
Због њене вишеструке улоге, понегде је представљена са три главе, од које је свака била глава неке од животиња.

Често је представљана са луком и стрелама. Изнад чела имала је обично симбол месеца, или је њена одежда била украшена крстом са 4 млада месеца. Млад месец је симбол плодности.

Као богиња плодности и богиња мајка, у Фригији је називана  КЕВОМ, чија су кола вукли лавови. (ми још кажемо кева,у жаргону, тј Сербона је та кева- отуда и прва жена ЕВА, скраћено од КЕВА)

Најстарији кип Сербоне који је досад нађен направљен је од печене глине и потиче из Подунавља из трећег миленијума пре Христа. Артур Еванс је нашао на Криту један њен кип, који као и њен паредо има два лава и потиче из другог миленијума пре Христа а најпознатији и најочуванији храм Сербоне био је Ефес у Малој Азији, одакле је преузет и пренет у Рим.

У Ефесу, обред Сербоне је обављан по старом сербо-рашком обичају, без примеса грчких обреда.
При храму у Ефесу, као и при другим њеним храмовима у Малој Азији, имала је велики број свештеница које су се називале МАзонке, тј свештенице богиње МА, ( Грци су додали префикс „А“- Амазонке).

 – изводи из већег броја текстова разноликих извора –  Википедија – Завештање предака – Весна Радојловић, и …..

Свети Сава (по рођењу Растко Немањић), рођен је око 1174. у дежевачком крају на планини Голији, преминуо 14. јануара (по јулијанском календару) 1236. у Трнову у Бугарској, при повратку са ходочашћа у Јерусалиму. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Изборио се за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске Православне цркве поставши њен први архиепископ.

Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управу, али се одрекао световног живота и замонашио на Светој Гори у руском манастиру Светог Пантелејмона. Касније је са својим оцем, који се у међувремену такође замонашио под именом Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори. Када је у Србији дошло до борбе за власт између браће Сава се вратио у Србију како би зауставио сукобе.

Сава се бавио и просветитељским радом у намери да приближи сународницима основе верске и световне поуке, а онда се 1217.вратио на Свету гору. Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Остао је архиепископ све до 1233, да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав.

Као монах Св. Сава је ходочастио по светој земљи. Обишао је многа хришћанска света места, међу којима и манастир Св. Катарине на Синају који се налази у подножју планине СЕРБАЛ (Gebel Serbal – Србска гора), оне исте на којој је, по предању, Мојсије примио веру и таблице закона од Бога САВАОТА…По извесном старом завету, који су знали монаси манастира Св.Катарине, икона Богородице Тројеручице се мора дати светом човеку царске крви по имену Сава – Сафа. И тако је и било када се појавио србски монах…

У Срба постоји стара изрека: Саваоте, Боже од искона… Ако је веровати овој прастарој изреци Сабаот ( Сава, Сафа, Саба, Сабадие, Сабазие, Савадие,Сафон, Сефон, Сипон, Тифон, Бал Сафон, Саватриа – бог сунца у Индији…) је најстарији Бог. Онакав, какав је у предању Срба, није забележен у Старом Завету. Још је значајније да су све претхришћанске особине овог старог србског Бога пренете на највећег србског хришћанског свеца – Саву Немањића (Св. Саву). Јасно је да су на Св.Саву пренете особине Србског Врховног Бога.

У првој књизи Мојсијевој налазимо : …када је Аврам ослободио Лота отишао је у “долину Савину”, која је сада “долина Царева”, тако названа што се у њој налази храм бога Сафе…У вези са овим богом је и предео ВирСАВА, односно царски извори. Цара Соломона је родила мудра Вир САВЕЈА (Бетх Сава – кажу католици, ВирСава, ВитСава, Бар Схеба – хебрејски…), односно, она је извор царски.

Да је старојеврејски бог Јахвех настао на традицији Сафона налазимо потврду у Старом Завету, где се за њега каже да је Сафаот ( Саваот ).

По једном предању распети Исус у свом последњем овоземаљском часу дозива : “ Ели, Ели… лама САВА…хтани “.

Манастир Хиландар

САБА (или Сабах) је јутро и светлост јутарња, када забели зора, кад се почне делити дан и ноћ и када се креће на прву од пет молитви – тако су у давна времена радили Срби…име бога Сабадие, по једном од тумачења, значило би и ИСТОК (soloriens).

Сол указује на персонификовано Сунце, од латинског “сол” сунце, сунчева светлост, од протоиндоевропског *с(е)њол, варианта корена *сањел „сунце – одатле долази САВА, Саба, Саваот; француски soleil (X век.) од вулгарног латинског soliculus.

У вези са овом раздеобом времена треба посебно напоменути дуални принцип овог Бога, светлосни аспект бога исказан кроз САБАХ и тамни аспект кроз Кос ((Kosar, Kosijer, Kosarif, Koster,Kostroma …) .У грчкој варијанти близанци су Кастор (KOSter,Kostner…)   и Полукс ( По-лукс – превео бих то са полусветли – јутарњи, вечерњи..).

Ако је Косово место бога Коса (тамни аспект) јасно је (уважавајући и много других разлога) зашто је Св.Сава (светли аспект) управо ту засновао главну архиепископију.

У веома старим, угаритским текстовима, Сипон је испрва био добро и светло божанство, да би касније постао дуално – са тамним аспектом. У орфичким текстовима Сипон/Сифон се јавља као Бабо, а то тврди и Плутарх, који каже да је то једно од имена ТифонаСета,злог божанства Хелена и Египћана. У србским текстовима (по И.Јанковићу – Астрономија у предавањима Срба) теомахијска прича о Сифону се јавља под именом ДАБО (тамни аспецт, ђаво, криви Даба…).

Код Осета, који живе на северном Кавказу, потомака Скита и Сармата, постоји божанство Сафа – божанство огњишта и верига над огњиштем. Сафине вериге код Осета идентичне су веригама Св.Саве код Срба. Стари србски врховни бог – Бог Правде је имао “праведне вериге “, а управо те и такве је наследио Св.Сава. Тако бар казује Чајкановић.

Тракијски Дионис, трачки коњаник, се појављује као Сабазие, а у старијој варијанти као Дионис Загреј. Сава-дие или Сабазие је и божанство трачко – фригијско – лидијских племена и оно је било везано за змију.Кос ( Каос ) или Асклепије као лекар такође за симбол има змију, а после симболичке смрти смештен је на небу у сазвежђу Ophiochus (змијоносац )…

У грчкој митологији Дионис се често представља као син Зевса и Пер-Сефоне, господарице света мртвих (Просерпина у римској митологији)…И на Дионисов дан, Росалие, даје се почаст мртвима.

Сава је у ведизму старе Индије главни првосвештеник, онај који је задужен за припрему соме (амброзије)…корен речи сома је – у сав , у значењу цедити сок из биљке пресовањем – притискањем или ударањем каменом… Сома је везана за СВЕТЛО и Индру који је “ господар светлости” – Бог светлости…

Река Сава позната је под овим именом и у римско време.

С обзиром на дуалитет, сличности и истоветности у имен, појавности и манифестацијама, лако је закључити да се ради о слављењу Бога неба и небеских сила, БОГА ВРЕМЕНА, цикличности у природи, зимском и летњем манифестовању природе и поистовећивању божанства као извору тога. Са једне стране је творна и чуварна, лековита улога бога, са друге стране његова прочишћавајућа и уништавајућа улога.

Са тим у вези ( и у вези симболике имена ) није случајна и улога Св.Саве као просветитеља- оснивача школа и чуватеља народног здравља – оснивача болница, а у исто време и онога који  ће, по задатку, са оцем, чистити и уништавати остатке старе вере у Срба…

Богумил монах, Савин савременик и сарадник оставља запис: „Сава реши да се окрене никејском цару… и од њега да иште златну круну, а од његовог патријарха… архијерску одежду за себе. Јер Сава думаше: самодршци никејски вољни ће да буду круне и жезла да деле, е да тако и њихово царство никејско на снази и слави добива. А која је, ондак, добит од такве автокефалности, е, то не разбрах за живота.

Овде ћу да скратим дне путешествија тегобног па ћу одма да описујем шта се зби на никејском царском двору за који Сава големо злато носаше. Те тако Сава брзо купи круну источну за Стефана и онда почеше благоглагољиво да се часте сас цара.

Сава поче причу како још отац му Немања, божјом вољом, изагна зловерну јерес бабунску из отачаства сербског, а и стару веру (паганску) добро сатре. (Добро није прочитао житије свога оца ђе каже да је грчко име истријебио, не би излазио са главом на раменима из Никеје ). Па тако дође на оно што га мучи и каза га: ‘ Вашу царску милост молимо да поред ове краљевске круне што добисмо, да Царство Ваше заповеди светоме патријарху васељенском, да једнога од нас што смо овде за архиепископа произведе, а ми ћемо царству источном довека дуг тај да плаћамо’.“

Не умањујући значај МИТА о Св. Сави у србском народу треба истаћи чињеницу да је и пре Растка Немање постојала независна србска црква, епископије и њени великодостојници…