У врту цвета перуника

У врту цвета перуника,
плава и љубичаста.

У пољу бео цвет –
багрема, кестена и зове.

Миришу вртови,
миришу поља,

миришу душе
заљубљених.

Небо плаво и високо,
поље зелено и широко.

Између зеленог поља
и плавог неба –

вилинска свирка ветра.

Реци било коме нешто о грому и муњи. Неће бити лак

задатак поготово што већина не разуме ништа о

громовима.
.
Народ је кроз приче преношене са колена на колено

користећи надахнуте песме пробао необјашњиво да

сачува и пренесе новом нараштају.
.
 Десанка Максимовић, наша песникиња и један од

стубова културе у Срба је писала родољубиву поезију

где је објашњавала оно што је успела да разазна у

вишим сферама живота где сваки песник Звезданог

Рода иде сваки дан. Неколико песама је посветила

Перуну.
.
 Ко је Перун? Тешко је то рећи данас јер се сећање

избрисало. Међутим, гени га чувају. Гени знају ко је он.

Сваки Србин када грми осећа радост. Сваки Звездани

Србин. То је нешто прастаро, исконско које зове и

пева кроз нас.
.
 Никола Тесла је зван Господарем Муња. Он је Србин

који је зборио са њима, преносио њихова знања. Шта

су Муње и Громови? Енергија живота. Једна од

појавних облика.
.
 Звездани Род је сматрао Перуна својим братом и

родом. Касније њихови нараштаји – звезданим претком

и божанством. Перун јесте Бог. Али то је и сваки човек

који се уздигне на тај ниво знања, мудрости и моћи.

Перун је један од нас. Давно биваше он на овој Земљи

као обичан човек.
.
Достигао је небеске висине и тиме себи обезбедио

величанство за сва времена. Њега сматрати

паганским словенским божанством је врло оскудна

чињеница. Придавати му епитете разне је одлика

каснијег незнања људи. Где год је наш род боравио на

Земљи, ту је и остала нека слика и прилика и прича о

Перуну.
.
 Ратник. Громовник. Праведник.
.
 Ипак негде у дубини душе, Звездани Род га воли као

свог најрођенијег, као своју крв.
.
 Зашто?
.
 Нека свако у себи осети и види. Свако ко је Србин и

од Звезданога Рода.

Перун
.

  Небесима пламен бије 

поднебесјем страх сав влада

 кад се чују прав-кочије

 које Перун тера тада. 

.

Бели Ати сјајни и крилати

 што кроз Нав сад смело ходе 

копита од ватре сјакте  

гласно звони зов слободе.

.

 Јавом гласи пронесоше  

нова зора свиће рујна 

 Гром и Муња одјекнуше

 и арија сва олујна. 

.

 А у Праву мирно ходи

 мудре очи пламте бело.

 Стих стихује, ствара – води

 звезда сјајна краси чело. 

.

 Песмом својом оживљава 

 душе светле и све миле.

Грома речи тешке јесу 

 али су срцу ватре живе. 

.

 Ој Перуне Сварожићу!

 Мили роде стари мој, 

ево теби живе воде 

 да с’ окрепи Србски сој. 

.

Слава Права – ода света

 Што открива светли кон

 Славимо те Творче свега 

 Љуби тебе Србски Род.

Извор-

Zvezda rod

Пред спавање замишљам

како се таласају златиборска брда и ливаде,

замишљам мир и тишину под небеским сводом.

И дубоко у мени завлада тишина, мисли стану.

А тада, из непојамне даљине

чујем глас који ме дозива,

мајчин глас се јасно чује у ноћној тишини,

отегнуто и мелодично изговара моје име.

Обузме ме снажно узбуђење.

Одазивам се безгласно,

њој давно уснулој на другој страни живота.

И знам, однекуд знам да је то њен одзив

и дозив,њен одговор на моје дозиве у тренуцима очаја,

у оним тешким стањима кад у себи јаучем;

Јооој, мила моја мајко, помози ми, спаси ме, позови ме!

Али не,

њена љубав ме не позива себи,

она ми се само јавља у тишини

и држи ме на овој страни живота.

 

 

да потопи

да поплави

да наводни

да натопи

да угаси

да помери

да однесе

да нанесе

да раскваси

да напоји

да оплоди

да тече

да отече

да утече

да застане

да зајезери

да смири

да забари

да испари

да прочисти

да одрази

да пробуди

да каже

ко си…

Усилили се милно злобници малодушни

Здушно рабећи матицу родницу

Паметујући умним вијугама можданих сржи

 .

Уваљени у поре ћелија замрзлих

Клицу виталну јаловише хрлно

Свијајући сој пакости змијски у недрима

 .

Рабећи љуску ауре смелости

Пуни самилости чилне милолажне

Изгризоше клијалост плоднице умилне

 .

Плодовима пелински чемерним

Трујући благородну црницу здравицу

Усахнуше семе плодно клицородно

 .

У угњиле семењаке

Црне.

 

Када те пожелим

ти пошаљи вјетар

кроз звјездану ноћ

таласе нек дигне

нек распламса ватру

небеских чувара

и зањише гране

мироносног јоргована

онда нека дахом

размрси ми косу

у њој утка вјенац

од љиљана и звијезда

што миришу на земљу

гдје свети је ИЗВОР

и еликсир живота

гдје настаде мисао, рјеч

и света ЉУБАВ

и првостворена од ТВОРЦА љепота

у мојим очима нек заискри првобитни сан

нек виле свуд плешу

сафиром се ките

у бисерним водама лице своје мију

херувими с харфом

крај дрвета живота

из БОЖИЈЕ руке

воду знања и постања пију

.

Ах……првобитни сан

Знам да постоје предходни животи

(Нисам сигуран да постоји садашњи)

На вратима за Мидгард био сам ратник

Мушко и женско – зависе од огртача

Који –журећи у овосвет- узима личност

Узех мушки огртач заједно са мачем!

 .

Лепота је узрок и последица стварања

Док су задовољства – посебно захвалност

Фини чистачи за проблематична осећања

А срећа је радно стање човека на Путу

Дођох срећан са тоболцем златних свера!

 .

Јутрос пођох да берем руже и камење

Да се исцевљавам из заглавља живота

Моје уље креће и иде и гори из стомака

Док из моје галерије истиче чиста вода

То су знаци за акције које ме дуго чекају!

 .

Суастико-свастикални део мога бића

Упућује ме у родну Тијанију и пита¬-

Ти који одлазиш у Тијанију па се враћаш

Да ли си исти човек или си неко други?

Повезујем се теменом са Централом:

Н И Т И Ј Е О Н – НИТИ САМ ЈА!!!

 

Отворише се врата небеска!

Поглед,Пут златни обухвата!

Ниједног облачка, а одасвуд,

стиже кликтај гласова, ратника!

.

Ко  грми на брежуљку, и шта

одјекује над Вилин реком?

.

Ко то сјаји златом опточен,

и чије руке Сунце грле?

.

Који народ стоји  неким опчињен,

у времену једном, ко тренутак пре,

догођеном?

.

То руке су  Белов Нина подигнуте

свој народ да загрле!

То чују се узвици његових ратника

стиглих из далеких похода!

.

То песма је славног, СРБ народа!…

.извод из песме-

Велика Томић:  Лила

.

У коло се ухватиле

нежне, танке ко корице лиле.

Олалија, олала,

песма нам се орила.

.

Лила танке брезе,

суву букљу веже.

Олалија, олала,

песма нам се орила.

.

Да осветли торове,

и драганове дворове.

Олалија, олала.

песма нам се орила

.

Прште на хиљаде жишкица

да нам роди пшеница.

Олалија, олала

песма нам се орила.

.

Да нахрани сватове

у драганове дворове.

Олалија, олала,

песма нам се орила.

.

Ја ћу драгог даривати

пуном корпом од лила.

Олалија, олала,

песма нам се орила.

.

Пуном корпом дечјег гласа

да нам срце, ко жито таласа.

Олалија, олала,

песма нам се орила.

(прво објављивање песме)

Да ли од поља румених макова, да ли од трске коју су мештани палили, тек једно насеље, које је данас део Новог Сада, доби име –Руменка. Е, у том насељу, ових дана се обележавао дивни, предхришћански, србски обичај –  касније Петровдан – већ петнаести пут, у извођењу др Јасмине Пивнички, у сарадњи са КЦ „Руменка“.

 

Милован Данојлић: Јабуке

.

Црвене јабуке са плантаже

на пијаци се највише траже;

а оне квргаве, сиротињске,

петровданске или илињске,

ту су, тек да се човек подсети

куд се некад пентрао, лети,

и шта му је, кад зима стегне јака,

кришом, с тавана, скидала бака.  

 

Гледам Лондон град свјетлости
Јежи ми се свака длака
А груди ми понос неки
Обузима због Новака!

.

Јер ме ране рода мога
Још увијек љуто боле
Ал’ , ти својом величином
Видаш ми их брате Ноле!

.

Из мрака те са завишћу
Посматрају свјетске але
И мрзе те што долазиш
Из Србије земље мале!

.

Од синова њиних брате
Што си јачи што си бољи
И Србином што се зовеш
Што по њиној није вољи!

.

С љубомором гледају те
Из својијех сјајних ложа
Ал џаба им све Новаче
Тебе прати милост Бож’а!

***

У „Вијенцу Горскоме“ би
Славни Његош за те писа
Сад из гроба да се дигне
Прва би му био миса!

.

Ја нијесам ко владика
Моћ је мога пера мала
Ал надам се да ћу ипак
Успјет да ти кажем хвала!

.

Не толико због пехара
И побједа са турнира
Но због срца твог великог
Што Србима душу дира!

***

Златибор ти громко кличе
Фрушка Гора и Авала
Сва Србија Ђоковићу
Од срца ти збори „ХВАЛА“

.

Над Крајином са Козаре
Име твоје небо пара
Херцег земља поздравља те
Са високог Леотара!

.

А с Косова поносито
Дечанска се чују звона
У част и у добро здравље
Цару свијех шампиона!!

.

-Извод-