У налетима безсмисла

Када желим

Да останем присутна

И сачувам свесност

Ја седнем под крушку

У твом дворишту

И посматрам свет

Са свих страна

Са земље и из ваздуха

И дишем Свемир

И тако данима

И тако недељама

Без кретања мисли и жеђи

Ако се деси да огладним

Ти пошаљи ветар

Да се нахраним

Душом маслачка

Некада се мисли преплету и донесу негде давно

сачувано сећање којег се не сећам. И све се зби да не

знам како и зашто…али то не зна мој ум сада док дух и

душа знају све. Они тихо шапну коју лепоту ил` реч и

две и сећање се осветли кроз саму суштину. Донесе

заборављену лепоту, истину…која надахне, испуни и

да пламена живота.

Пој ми пој птицо ластавицо
кон по кон о звездо сјајницо
славуја оде животно чедне
пој ми пој здравља речи вредне.
.
Утихнућу зором раном
кад мириси ливаде донесу предах
и гледаћу ка пољу каћуна
где једном давно тебе угледах.
.
Брезе ми снују на јави смело
сете ме на твоје косе и врело
са којег си појила срне нежне
и жуто планинско биље свеже…
.
Пој ми пој…

Zvezda rod

 

И језик и реч и слово

У праискони прасак гле!

И видиш невидом у прачују

И чујеш нечујом у правиду

И рожден нерождом биваш

Рождилац и рожник -рожд

У оносветом прау -пра

Прау -пра

 

Одавде до боје на поздрав све се камење окрене

и пружи челу нежно срце девојачке руке,

а онда дођу нарикаче да за име детета намене

мали добардан жетве своје грешне поруке.

 .

Грешна лепото запевке у сузи сунца што

                                                                             нестаје,

где заборавити глас и научити говор јасења?

Како разумети поруке траве што иза сећања

                                                                                  траје

и доћи на престо тишине иза окренутог

                                                                                камења?

Црним гласом тица ући у класје времена,

у недрима ливаде заборавити љубав и све

                                                                                обмане,

урезати вешала и плуг на чело свог имена

и, уместо Никоља, славити тичије рођендане.

.

Одавде до вечности на дозив све се камење 

                                                   .                                 сруши

У сељачка гробља као умирања млада.

Подигне се руковет таме, па болно запевуши

У тихој руци закланог винограда.

.

Владан Пантелић; Радован М. Маринковић

 

Запљусну ме божански мир

Кад шумором трава

Још једном походих манастир

Ја, Радован, Трнава.

 .

Објавио више од седамдесет књига,

међу њима су и песничке.

Заступљен у више песничких антологија,

зборника поезије и календара.

Када причате са Радованом или када читате

 његове књиге добијате увиде који теку чисто,

али само кроз праискони језик.

Зналац и неговалац речи, посвећеник.

Збирка песама “Посвећенице“.

 

 

 (СПРЕЧАВАЊЕ НЕГАТИВНИХ ДЕЈСТАВА)

У давна, прадавна времена, у једном дивном, великом селу  Србинову, живели су несташни и враголасти, Божидар и Сербика. Освануо је диван пролећни дан. Сунце је својим топлим рукама  загрлило целу природу. Мирна река гргољи и спокојно тече кроз село. Шуме кедрови, храстови, јасике, јасени, ма сво дрвеће се помера у ритму неке сањиве и пријатне песме.

Сербика и Божидар не би, ни за живу главу, пропустили овакав дан. Истрчали су напоље, да се радују и веселе природи и животу. Скакали су, брчкали ногице у реци, грлили столетна стабла, миловали цвеће и биљке, јурили бели облачак на небу, дозивали птице. А онда су сели испод древног храста да одморе и душу и тело. Кад одједном чуше звук клепетуше. То је Ведун изашао испред храма и лупајући у посебну даску дозивао сељане. Сви прекинуше свој рад и пожурише пред храм, па и ова два наша враголана.

Ведун стоји озбиљан испред дрвеног, огромног храма, и још увек у рукама држи клепетало и даску. Завлада мир и мртва тишина. Ни дисање се није чуло. Он озбиљним гласом рече: „Драги моји, сви знамо да у посебним приликама морамо  да се окупимо и управљамо. То је случај и данас. Видео сам тамне, готово црне, градоносне облаке како се приближавају селу. Пролетао сам између њих и видим да носе разорна дејства са собом. То није обична киша, него потоп. А онда сам видео да из села Лажаре  праве магију. Сви се окупили на тргу и моле се да нам падне велики дажд, да нам семе иструне у земљи, да нема рода летос и да завлада глад. Зато одмах морамо управљати и радити. Сви замислите испред себе сребрно-белу сверицу. У мислима или наглас кажите: радим за свеопште спасење, складан развој свега, па и времена, спречавање сваке могуће локалне и глобалне катастрофе, тј. поплаве. Онда у сверицу убаците и бројеве четири, седам, четири, осам, један, три, два, један, четири, осам. Осветлите из душе и срца сверу, да засија дивним светлим, сјајем. Раширите је преко целог нашег села, па државе, па планете. Тако јесте, тако јесте, тако јесте.“ И док су сви концентрисано радили, црни облаци направише пируету, што се у природи баш и не виђа, и окренуше ка селу Лажаре.

Кад су завршили вежбицу сви погледаше у небо, а оно и даље, осунчано, плаветно са по којим белим, меким облачком. Али недалеко, изнад Лажара, као да се спојило небо и земља. Пљушти киша као тамна завеса. Ведун се поново огласи: „Ми управљање користимо за опште добро и нас. Можете неке мисли користити и за лоше ствари, али се оне увећане увек враћају пошиљаоцу. Наши суседи никако да науче, да се зло умножено враћа. Хвала вам што сте одмах дошли, да заједно отерамо гадне и неваљале облаке, пуне града, прашине и тешке кише. Пријатан дан свима.“ Људи почеше полако да се разилазе и враћају својим обавезама. Наша два несташка су пришла Ведуну те га упиташе: „А је л можемо исто да радимо и кад је суша, земљотрес, набујала река и сл.?“ Ведун их помази по глави, па насмејан одговори: „Кад год имате неко негативно дејство – лоше временске прилике, личне проблеме, бриге и др. ви користите вежбу, али обавезно за опште добро.  Свеопшти ум и природа чују ваше мисли и одмах вам шаљу помоћ. Не брините, вас двоје то одлично радите, али је увек боље кад више људи ради, јер се невероватно убрзава дејство. Па видели сте да су облаци, после наших сложних мисли, одмах заокренули и отишли ка својим творцима.“ Сви се поздравише, а наши несташци одоше кући на ручак.

Научили сте нову вежбу да кад вас море неке тешке мисли и муке, одмах управљате и тражите прекид негативних дејстава. Уколико пожелите нешто за опште добро, све светле силе вам помажу у остварењу. До скорог виђења да сте нам вечно срећни и здрави.

 

Одједном се однекуд појављује пчела и

слеће на један од цветова чичка. У ком

ли је шупљем стаблу њена кошница?

 К’о на љуљашци

Пчела се љуљушка

На цвету чичка

Од ледника отопљених дахом, надолазило је море у твојим дамарима

дозивајући те гласом немира својих дубина,

док је кроз прсте, као сок забрањеног воћа низ непца, ноћ клизила.

.

Са круне су спали дијаманти и рубини, у песак од ватре у грудима врео

и као звезде, кад сјајем овенчају небо,

одевен у страст силнију од вулкана, дан боје твојих очију је горео.

.

Носећи речи што смо у заносу изговарали, ветар се горопадио по пустињама

предавали смо се, као да од времена постоји само сада,

свемир је, први пут од постанка, подрхтавао од буре неспутаних осећаја.

.

Газећи просуте нам уздахе, зора је корачала лењо, поспана и млада

носећи сунца зрак, као амајлију око врата,

у срцу црног бисера, одлазеће ноћи, сакриле су свој свет вода и ватра.

.

Владан Пантелић: Наташа Ђуровић

Краљевчанка Наташа  Ђуровић је правница по образовању, а по опредељењу борац против свега што представља препреку за живот у коме љубав и човечност имају главну улогу. У овом тмурном и турбулентном времену ратници за љубав и правду морају пажљиво изоштрити и своје катане свести и своја пера убојита, и стражити будно на линији равнања. Отварамо радосно врата Журнала за Наташу, као што радимо и за све нове ствараоце. Представљамо њене радове, за сада, из збирке сатиричних колумни „Дневник доконе домаћице“ и збирке прича „Бесмртна.“

 

Осећаш ли сунце и ветар на кожи?

Чујеш ли шапат бија који разноси ветар?

Осећаш ли додир земље под ногама

и мирис прашњавог пута у ноздрвама?

Чујеш ли зуј инсеката у млаком ваздуху

и песму чегртуше у прикрајку?

Чујеш ли још нешто –

нечујно?

Видиш ли још нешто –

невидљиво?

Осећаш ли још нешто –

неосетно?

Јеси ли Жив?

Јеси ли Будан?

 

www.ekologijasvesti.com

Грумен руде злата

Даде ми земља мила!

Отворила недра своја,

Камен ми поклонила

Вести да пошаљем

Роду васцеломе,

Записе истине у етру

Да напишем њиме!

реализовати – ОСТВАРИТИ
солуција – РЕШЕЊЕ
арогантан – НАДМЕН (бахат, надут, надмен, надувен, горд, охол, разметљив, дрзак, уображен, безобразан)
реформе – ПРОМЕНЕ
универзалан – СВЕОБУХВАТАН
интелигентан – УМНО СПОСОБАН
хармонија – СКЛАД
генерално – УОПШТЕНО
лиценца – ДОЗВОЛА
формулар – ОБРАЗАЦ
имплементирати – СПРОВЕСТИ
илегално – ПРОТИВЗАКОНИТО
спекулација – НАГАЂАЊЕ
базирано – ЗАСНОВАНО
потенцијалан – МОГУЋ
дискусија – РАСПРАВА
деструкција – РАЗАРАЊЕ
вулгаран – ПРОСТ, НЕПРИСТОЈАН
баланс – РАВНОТЕЖА
експерт – СТРУЧЊАК
стартовати – ПОЧЕТИ
инсерт – ОДЛОМАК
официјални – ЗВАНИЧНИ
бренд – ЗАШТИТНО ИМЕ, ЗАШТИТНА ОЗНАКА
луфтирати – ПРОВЕТРИТИ
финалан – ЗАВРШНИ, КОНАЧНИ
оригинално – ИЗВОРНО, ИСКОНСКИ, ПРВОБИТНО
департман – ОДСЕК
практичан – ЈЕДНОСТАВАН, ПРИЛАГОДЉИВ

.

-извор-ЧУВАРИ ЋИРИЛИЦЕ-