Чинимо најбоље да нас не стигне најгоре

Што се изнебуха са облачјем раскрили.

Добро и Зло се од памтивека у нама боре,

Па шта надјача понајчешће нам и омили.

.

А само је једна страна, она тежа, права

Из које нас анђео зове и Бог је благосиља

Док у оној другој, лакшој, ђаво спава

Али се пробуди кад њом кренемо до циља.

.

Којег он, вичан овом послу, учас изокрене,

Па буде доцкан за предомишљај и кад знамо

Куда то води, залуд су тад и опомене –

На очиглед Добра и Зла све више срљамо!

.

Тамо се свет све о своје кораке саплиће

Са самим собом у великом неспоразуму

Уместо преко себе да стиже и освиће,

Он касни и прескуп данак плаћа свом зауму.

 

 

Огњиште у мом срцу спава.

Зелена поља, долине, трава,

Висока брда окована ледом

И чаробна шума мирише медом.

.

Огњиште усред старе куће,

Около тараба и неко пруће,

Скувани просо и качамак,

Бели мрс – сир и кајмак.

.

Огњиште иште љубави твоје,

Чува и ствара родослове,

На претке нам наше указује,

Срећу и пропаст предсказује.

.

Огњиште није за свако биће,

Само за оног ком светлост свиће,

Само за оне што душом расту

И у грудима не носе селицу ласту.

О, Мајко

Нека мирис Твоје Слаткоће

Увек мирише небом мога срца

Нека се лептир моје душе

Увек купа у Светлости Твога Осмеха

И плеше најлепши плес Живота:

Љував! Увек увек увек!..

.

Лупа бубњић мога срца, Мајко

Твоје руке тапшу

Пева Твоја душа

Нектар Твога гласа ме целива

Ганута сам до дна бића

Топла киша суза котрља ми низ лице

Твој загрљај ме чува

 .

Ја сам дете у колевци

Твог бескрајног срца

Љуљаш ме као море таласе

Таласаш латице моје душе

МА МА МА шапућеш ми

А Твој глас звони у мени

За сва времена

Он је ехо с Кајлаша

Којим грли цели свет

Сви смо Једно – Љубав – Ти!

Мата Амританандамаиј – Амма!

***  ***  ***

ТРИ НЕБА ПРАИСКОНА

…………………………………………………………………………………….

В.ТРЕЋЕ илити НАЈВИШЕ ПОУНУТАРЊЕНО НЕБО

3.ПРАТАЈИНСТВЕНИЦИ

2.ПРАЈАСНОВИДИОЦИ

1.ПРАПОСВЕЋЕНИЦИ 

…………………………………………………………………………

Б.ДРУГО илити СРЕДИШНО УНУТАРЊЕ НЕБО

3.ПРАИГРАЧИ

2.ПРАСВИРАЧИ

1.ПРАПЕВАЧИ

………………………………………………………………………….

А.ТРЕЋЕ илити НАЈВИШЕ ОСПОЉЕНО НЕБО

3.НАДВЕСНИЦИ

2.ПРАВЕСНИЦИ

1.ВЕСНИЦИ

…………………………………………………………………………….

ТРИ ПУТА ПО ТРИ РЕДА НЕБЕСКИХ ЖИТЕЉА

УИСТИНИ ГЛЕ!ТВОРИ ДЕВЕТКУ ТАЛНОСАНУ

Јасновиђење на Св. Архангела Михаила

У Крњачи, 2002.године

***  ***  ***

Мили Боже, на свему ти хвала!

Кад је Лазар превозио благо,

Седам дана на седам кочија,

Вози благо преко поља равна,

Преко поља, преко Унгарије.

Вози благо у гору Маркову,

Код светога Давидова дрвца.

И ту кличе птица ластавица:

“Остав благо, честити Лазаре!

Сва се сила на Косово збила,

Све Косово притиснули Турци.“

Неће Лазар да оставља благо,

 Нег на њ меће тешко обиљежје:

Од олова дванаест вукова,

И два лава од љуца камена,

И два коња чиста од кос’тера;

На коњицих сребрне јунаке,

У руке им буздоване перне,

На рамена сиве соколове.

Онда иде на Косово бојно

Бојак бити, благо задобити.

.

Траже Турци Лазарево благо

Тражили га седам годиница.

Кад су они налазили благо,

Завијаше вуци од олова,

Завришташе коњи од кос’тера,

Завикаше сребрни јунаци,

Закликташе сиви соколови,

Како кликћу и крилима трепћу,

Како трепћу тако и пол’јећу,

Полијећу гори кроз огранке.

Превари се вјера некрштена,

Препаде се, па се натраг врати;

Кад се врати, већ се не поврати.

.

Јаша М. Продановић: Антологија народне поезије

1. Кнез Лазар и Косовске песме

(на слици печат цара Лазара Хребељановића који је пронађен пред сам завршетак  археолошких истраживања на планини Рудник, 2009.године – На печату је кружни натпис: „Господин кнез Лазар свесрпских земаља“, а у средини је кацига са роговима што је хералдички знак у грбу Хребељановића –текст у целини:

Политика Online – Печат цара Лазара изронио из Рудника – Politika

 

 

Чудотворче наш поносни,

Стојанe сине, Петра и Ане.

У Тврдошу утврдио, поповопољски

свештенички чин добио.

Због прилика манастирских,

унијата Дубровачких,

самовоље турчина…

Оде даље Светој Гори,

Влашкој и Русији.

Свој га камен стално вуче,

јача моћи у немогуће.

Враћа се у домовину,

у Требиње –Постојбину,

прогањан и клеветан.

 Од свих зала најгоре су своје,

где се образ не умије,

ко бахатог Саватије.

Тужи, и Богу се с вером моли.

Тврдош су му турци разорили

веру, никад погазили.

Свако добро у Острогу наставља.

Ту, и своје мошти оставља,

да их штује подједнако србско,

 а и муслиманско.

Многе ли си вером излечио,

Србска Славо!

Србска Главо!

Слава, и хвала Теби била!

 

 

 

 

 

Камена земља тла освештаног

стопама светих походника.

Сребрна колевка рода Савиног.

Олтар светих великомученика.

.

 Са тла светога лак је узнос

свему што у вис небески стреми.

Највеће благо овде је понос

и људи чојством племењени.

.

Мајка га родила на камену повила

кроз који га светост прамајке дирну.

Свету му хаљу стена одену.

Судбу му светачку одредила.

.

Ка судби својој кроз стење Завале

мали је дечак храбро пошао.

У Светилишту Бож’је хвале

у пећини кушној дом је нашао.

.

Светлошћу својом Тврдош укрепи

да златним светлом сјаји.

Стеном Острога себе посвети

да отуд мистичним тајанством таји.

 

 

 

Титрајући водњикаво, пихтијасто

Преплавише сој надумни плавно

Поплавише језгро семењака

.

Угушише јеедно малодушност

Нахушкаше браћу на сабраћу

Огадише залогај огњишта

.

Изветрише крвну добродушност

Упљуваше љуску човечности

Уцвелише осмеј благобожни

.

Присвојише надумље безумљем

Угнаше смелне међу гневне

Празноверјем распршише верне

.

Угаснуше

Искру правдољубља

 

 

 

Вилин цитат  9

.

Изаткала сам душу у своје књиге,

сваку реч од светлости оваплотила

из сфера у којима живот вечни пламти

из сећања давних које душа памти!

 

 

.

Вилин цитат  10

.

Даруј постојању дела душе ретка

догађаје давне где учесник ти си

јер душа се сећа самог прапочетка

изведај нам тајне што слутио их ниси!

 

Опколили смо сопствене мисли
У два логора
Два стецишта угаслих
Очекивања.
Седимо са две стране
Исте арене
А на попришту
Без смењивања
Слутње само
Још се као
Лавови
Са гладијаторима боре.
Отворимо наше усне
Нека нам уђе кроз поре
И меке учврсле боре
Макар трачак
Неразумевања.
Макар привид
Узајамног исмевања.
Раскрсти прсте камене
У чвор свезане
За сваки случај.
Не гаси пламене
Из груди што букте
Па врата закључај
Од тешког храста
Што за нама хукте.
И као да смо сами
На овом свету
Начини потез први
И на овом рулету
Ми
Играмо до задње
Капи крви
Игру престола,
Без мрве кајања
До задњег прага
Неиздрживог бола
И ко победи
̶  Нека слави пораз!

.

-извор: Поезија суштине-