Category: All
Наташа Ђуровић: Краљица и пустолов
Од ледника отопљених дахом, надолазило је море у твојим дамарима
дозивајући те гласом немира својих дубина,
док је кроз прсте, као сок забрањеног воћа низ непца, ноћ клизила.
.
Са круне су спали дијаманти и рубини, у песак од ватре у грудима врео
и као звезде, кад сјајем овенчају небо,
одевен у страст силнију од вулкана, дан боје твојих очију је горео.
.
Носећи речи што смо у заносу изговарали, ветар се горопадио по пустињама
предавали смо се, као да од времена постоји само сада,
свемир је, први пут од постанка, подрхтавао од буре неспутаних осећаја.
.
Газећи просуте нам уздахе, зора је корачала лењо, поспана и млада
носећи сунца зрак, као амајлију око врата,
у срцу црног бисера, одлазеће ноћи, сакриле су свој свет вода и ватра.
.
Владан Пантелић: Наташа Ђуровић
Краљевчанка Наташа Ђуровић је правница по образовању, а по опредељењу борац против свега што представља препреку за живот у коме љубав и човечност имају главну улогу. У овом тмурном и турбулентном времену ратници за љубав и правду морају пажљиво изоштрити и своје катане свести и своја пера убојита, и стражити будно на линији равнања. Отварамо радосно врата Журнала за Наташу, као што радимо и за све нове ствараоце. Представљамо њене радове, за сада, из збирке сатиричних колумни „Дневник доконе домаћице“ и збирке прича „Бесмртна.“
Петар Шумски: Јеси ли?
Осећаш ли сунце и ветар на кожи?
Чујеш ли шапат бија који разноси ветар?
Осећаш ли додир земље под ногама
и мирис прашњавог пута у ноздрвама?
Чујеш ли зуј инсеката у млаком ваздуху
и песму чегртуше у прикрајку?
Чујеш ли још нешто –
нечујно?
Видиш ли још нешто –
невидљиво?
Осећаш ли још нешто –
неосетно?
Јеси ли Жив?
Јеси ли Будан?
Верица Стојиљковић: Грумен
Грумен руде злата
Даде ми земља мила!
Отворила недра своја,
Камен ми поклонила
Вести да пошаљем
Роду васцеломе,
Записе истине у етру
Да напишем њиме!
ЧУВАЈМО СРБСКЕ РЕЧИ
реализовати – ОСТВАРИТИ
солуција – РЕШЕЊЕ
арогантан – НАДМЕН (бахат, надут, надмен, надувен, горд, охол, разметљив, дрзак, уображен, безобразан)
реформе – ПРОМЕНЕ
универзалан – СВЕОБУХВАТАН
интелигентан – УМНО СПОСОБАН
хармонија – СКЛАД
генерално – УОПШТЕНО
лиценца – ДОЗВОЛА
формулар – ОБРАЗАЦ
имплементирати – СПРОВЕСТИ
илегално – ПРОТИВЗАКОНИТО
спекулација – НАГАЂАЊЕ
базирано – ЗАСНОВАНО
потенцијалан – МОГУЋ
дискусија – РАСПРАВА
деструкција – РАЗАРАЊЕ
вулгаран – ПРОСТ, НЕПРИСТОЈАН
баланс – РАВНОТЕЖА
експерт – СТРУЧЊАК
стартовати – ПОЧЕТИ
инсерт – ОДЛОМАК
официјални – ЗВАНИЧНИ
бренд – ЗАШТИТНО ИМЕ, ЗАШТИТНА ОЗНАКА
луфтирати – ПРОВЕТРИТИ
финалан – ЗАВРШНИ, КОНАЧНИ
оригинално – ИЗВОРНО, ИСКОНСКИ, ПРВОБИТНО
департман – ОДСЕК
практичан – ЈЕДНОСТАВАН, ПРИЛАГОДЉИВ
.
-извор-ЧУВАРИ ЋИРИЛИЦЕ-
Димитрије Николајевић: Данак зауму
Чинимо најбоље да нас не стигне најгоре
Што се изнебуха са облачјем раскрили.
Добро и Зло се од памтивека у нама боре,
Па шта надјача понајчешће нам и омили.
.
А само је једна страна, она тежа, права
Из које нас анђео зове и Бог је благосиља
Док у оној другој, лакшој, ђаво спава
Али се пробуди кад њом кренемо до циља.
.
Којег он, вичан овом послу, учас изокрене,
Па буде доцкан за предомишљај и кад знамо
Куда то води, залуд су тад и опомене –
На очиглед Добра и Зла све више срљамо!
.
Тамо се свет све о своје кораке саплиће
Са самим собом у великом неспоразуму
Уместо преко себе да стиже и освиће,
Он касни и прескуп данак плаћа свом зауму.
Вукица Морача: Огњиште
Огњиште у мом срцу спава.
Зелена поља, долине, трава,
Висока брда окована ледом
И чаробна шума мирише медом.
.
Огњиште усред старе куће,
Около тараба и неко пруће,
Скувани просо и качамак,
Бели мрс – сир и кајмак.
.
Огњиште иште љубави твоје,
Чува и ствара родослове,
На претке нам наше указује,
Срећу и пропаст предсказује.
.
Огњиште није за свако биће,
Само за оног ком светлост свиће,
Само за оне што душом расту
И у грудима не носе селицу ласту.
Хана Шинка: О, Мајко!
О, Мајко
Нека мирис Твоје Слаткоће
Увек мирише небом мога срца
Нека се лептир моје душе
Увек купа у Светлости Твога Осмеха
И плеше најлепши плес Живота:
Љував! Увек увек увек!..
.
Лупа бубњић мога срца, Мајко
Твоје руке тапшу
Пева Твоја душа
Нектар Твога гласа ме целива
Ганута сам до дна бића
Топла киша суза котрља ми низ лице
Твој загрљај ме чува
.
Ја сам дете у колевци
Твог бескрајног срца
Љуљаш ме као море таласе
Таласаш латице моје душе
МА МА МА шапућеш ми
А Твој глас звони у мени
За сва времена
Он је ехо с Кајлаша
Којим грли цели свет
Сви смо Једно – Љубав – Ти!
Мата Амританандамаиј – Амма!
Драган Симовић: Јасновиђење Певача од праискони
*** *** ***
ТРИ НЕБА ПРАИСКОНА
…………………………………………………………………………………….
В.ТРЕЋЕ илити НАЈВИШЕ ПОУНУТАРЊЕНО НЕБО
3.ПРАТАЈИНСТВЕНИЦИ
2.ПРАЈАСНОВИДИОЦИ
1.ПРАПОСВЕЋЕНИЦИ
…………………………………………………………………………
Б.ДРУГО илити СРЕДИШНО УНУТАРЊЕ НЕБО
3.ПРАИГРАЧИ
2.ПРАСВИРАЧИ
1.ПРАПЕВАЧИ
………………………………………………………………………….
А.ТРЕЋЕ илити НАЈВИШЕ ОСПОЉЕНО НЕБО
3.НАДВЕСНИЦИ
2.ПРАВЕСНИЦИ
1.ВЕСНИЦИ
…………………………………………………………………………….
ТРИ ПУТА ПО ТРИ РЕДА НЕБЕСКИХ ЖИТЕЉА
УИСТИНИ ГЛЕ!ТВОРИ ДЕВЕТКУ ТАЛНОСАНУ
Јасновиђење на Св. Архангела Михаила
У Крњачи, 2002.године
*** *** ***
Чувари Лазарева блага
Мили Боже, на свему ти хвала!
Кад је Лазар превозио благо,
Седам дана на седам кочија,
Вози благо преко поља равна,
Преко поља, преко Унгарије.
Вози благо у гору Маркову,
Код светога Давидова дрвца.
И ту кличе птица ластавица:
“Остав благо, честити Лазаре!
Сва се сила на Косово збила,
Све Косово притиснули Турци.“
Неће Лазар да оставља благо,
Нег на њ меће тешко обиљежје:
Од олова дванаест вукова,
И два лава од љуца камена,
И два коња чиста од кос’тера;
На коњицих сребрне јунаке,
У руке им буздоване перне,
На рамена сиве соколове.
Онда иде на Косово бојно
Бојак бити, благо задобити.
.
Траже Турци Лазарево благо
Тражили га седам годиница.
Кад су они налазили благо,
Завијаше вуци од олова,
Завришташе коњи од кос’тера,
Завикаше сребрни јунаци,
Закликташе сиви соколови,
Како кликћу и крилима трепћу,
Како трепћу тако и пол’јећу,
Полијећу гори кроз огранке.
Превари се вјера некрштена,
Препаде се, па се натраг врати;
Кад се врати, већ се не поврати.
.
Јаша М. Продановић: Антологија народне поезије
- Кнез Лазар и Косовске песме
(на слици печат цара Лазара Хребељановића који је пронађен пред сам завршетак археолошких истраживања на планини Рудник, 2009.године – На печату је кружни натпис: „Господин кнез Лазар свесрпских земаља“, а у средини је кацига са роговима што је хералдички знак у грбу Хребељановића –текст у целини:
Политика Online – Печат цара Лазара изронио из Рудника – Politika
Велика Томић: Свети Василије Острошки
Чудотворче наш поносни,
Стојанe сине, Петра и Ане.
У Тврдошу утврдио, поповопољски
свештенички чин добио.
Због прилика манастирских,
унијата Дубровачких,
самовоље турчина…
Оде даље Светој Гори,
Влашкој и Русији.
Свој га камен стално вуче,
јача моћи у немогуће.
Враћа се у домовину,
у Требиње –Постојбину,
прогањан и клеветан.
Од свих зала најгоре су своје,
где се образ не умије,
ко бахатог Саватије.
Тужи, и Богу се с вером моли.
Тврдош су му турци разорили
веру, никад погазили.
Свако добро у Острогу наставља.
Ту, и своје мошти оставља,
да их штује подједнако србско,
а и муслиманско.
Многе ли си вером излечио,
Србска Славо!
Србска Главо!
Слава, и хвала Теби била!










