Вилин цитат 1
.
У вилин царство може ући
само особа чистог срца.
Магија делује изнутра!

.
.
Вилин цитат 2
.
Када будна сањаш Јаву
ма колико била чудна
моћи прими ванвременске
и заувек сањај будна!

 

Растајање
.
Кад си на лепом месту
И волиш га
И посећујеш
А онда због нечег престанесш
И мало заборавиш.
.
А онда се вратиш.
Лишће је попадало
Тебе чекајући.
И жао ти је
И лишћа
И уморних гранчица.
.
Ниси долазио,
А биљке те чекале
С љубављу
Да се вратиш.

 

Страх
.
Кад дрвосеча жели да посече дрво
Оно крене да се љуља.
Позива друге биљке
Да му помогну.
.
Или кад дете жели да убере цвет
Оно почне да вришти
Да зове друге биљке.
.
Али људи то не чују
И наставе свој посао.
Тад, кад дрвосеча посече дрво,
Тад све биљке знају
И жао им је.
Тад кад живо дрво умре.

 

Владан Пантелић: Не пада ивер…

Ово није прво објављивање на СЖ поезије младе поетесе Ленке Симовић,

сада ученице другог разреда основне школе. За нове две песме подстицај

се излио из осмеха њеног деде Песника, из Светог Златног Ирија,

кроз зраке Јарила сунца. То се десило јуче, док је Ленка шетала левом обалом реке

Истар, са татом Боришом, сестром Дрином, тета Ивом и баком Анђелком,

стазом Песника и његовим местима за тиховање. Диван сунчан дан за шетњу,

диван залазак сунца иза округлих румених облака, и предиван раст једне поетесе.

Д.Симовић: Великој Мајци

 

 

(Сонетни венац)

Изнад мирних капљица воде

Дрхтури љупко булкино лице

А младе травке дижу и носе

Најлепши мехур од сапунице

 .

Шире се, шире крилца од сласти

Ено: већ кипе лончићи круна

Трепери комарац ко љубичасти

Аероплан над главом жбуна.

 .

Кртица чуљи уши и ришка

Око извора где гордо трепће

Паун дана, ширећи перца.

 .

А доле, где још светлуца жишка

У закључаној колиби среће

Неки цврчак орах сна крца.

Верујем да је тачна она народна:

ЛЕПА РЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА.

Лепа реч не кошта ништа, а причини радост и задовољство саговорницима.

Лепа реч не треба да буде лаж и ласкање. Она је израз добре воље,

заинтересованости за саговорника, пажње, добронамерности.

Она је улазница за пријатан разговор, за искреност.

Она топи лед, отклања уздржаност и злу вољу.

И није тако тешко пронаћи ту лепу, праву реч ако смо

према људима добронамерни. Грубост и лоша воља враћају

нам се као бумеранг.Не доносе нам ни радост, ни задовољство,

нити нам чине живот бољим.

 

Уткала у језеро зраке рујна зора.

 Кроз звоњаву тетреби јецају са бора.

Плаче негде жуња, у дупљи се крије.

Само ја сам весео – до плача ми није.

 .

Знам, у сутон ћеш доћи далеко од пута,

 сешћемо уз навиљак поред стога жута.

 Ко цвет ћу те сколити пољупцима лудим,

безумном од радости никад се не суди

. .

Ти ћеш сама бацити блузу раздрагана,

однећу те опијену у жбуње до дана.

Нека плачу тетреби и нека роморе,

грца чежња весела у румени зоре

Велом свете тајне покривена
где се склонити
а да нисам жена?
..
Стргох тајну стадох обнажена.
Гледајте!
Ја сам жена!
..
Полетеше камењем понижења.
Удрите!
Крива сам, јер сам жена!
..
Затрпаше хумку цвећем жаљења.
Китите!
Ја рађам, ја сам Жена!
..
-слика-Лобен Пашкулски-

 

Легенда каже да и даље

у овом свету постоји човек.

Говори се да га можеш видети ако

имаш очи.

На светлу дана је скривен.

Не боји се ни страха самог.

Очи му светле огњем живота,

речи  му лечилице, благодарнице.

У сутон обичава да изађе на ваздух

и поздрави Сунце које иде на починак.

Говори тихо и помера светове,

гаји Љубав  у недрима

и тера бесове. 

Једном је дошао глас да он није сам

него да има и још таквих попут њега.

Легенда каже да и даље постоји човек. 

Ништа није како изгледа тако ни он.

Живот – та чудна чудница најчудноватија

Наличи на прекрасно расцветалу белу ружу

Са милион милиона лати – могућих путева

Од изтканих тананих нити ВечностБезкраја

 .

Ходам складно без станке малим корацима

Многоного и многогоруко и многомислено

Танком плавом ивицом непрекидне промене

Дими моје јутро и нагло буди неиспав људе

 .

Нада опасана пламеном пробудила чудише

Гледају тупо јер им спава прозор за живот

Пројављује се то јасно – у њиховом изгледу

Мотрим из рупе моје свирале размишљања

. 

Чојка сваког лако најлакше можеш упознати

Гледећи право преко његовог мача у осмех

Али не буди лонац који се меша у туђе прсте

Упознај чојка благо – као пријатељ и као брат

. 

Идем малим корацима и садим орахе орњаше

Видим погодно место за садњу садница жеља

Потом зурим у плаво напупљено високо небо

Ох! Ох! да ми је Тебе Творче сасма упознати!

Када ствараш – свијаш ћелије и светове целе!