Мој је траг Вода.

Осетићеш

кад прелије Нежност

.

Тобом изненада…

.

Мој траг је Додир.

Схватићеш

кад заискри Љубав

.

Тобом изненада…

.

Мој траг је Песма.

Разумећеш

кад невидљиво Заћути

.

Тобом Изненада…

књига- Душа моје душе-

Уснуо сам страшан сан

у коме људи више нису

видели једни друге

нису чули једни друге

загледани у светлеће екране

ушију пуних бучне пластике

нису осећали једни друге

нису разумели једни друге

умова пуних ужаса, жеља и страхова

уста пуних погрда, лажи и бесова…

.

Ужаснут, отворио сам очи

и видео да то није сан

да је стварност за многе…

За многе

али не више за мене.

Не за мене.

.

Отворио сам очи

и видео да је сан

за мене завршен..
.

.
www.ekologijasvesti.com

Мислиш да је тешко стихове писати?

То је само отисак душе на папиру.

Можеш га гужвати,  палити, брисати,

ал не можеш спречити страсти да навиру.

.

Мораш себи крв исисати,

кожу изврнути, то боли, дабоме …

Па, да ли је тешко песму написати?

Није тешко, кад имаш коме.

О, ви, далека звездана јата;

о, ви, богиње и беле виле –

красивице и дивотнице;

о, ви, богови и свети ратници,

проведите ме кроз сазвежђа

и звездана јата,

проведите ме

кроз светове овостране –

овостране и оностране!

(Сонетни венац)

Светлуца свитац око срца

Варница што ти у коси спава

И док цврчак вечери грца

Цео предео осветљава.

 .

Иди и види, чим ти крај лица

Ућути фрула сунчевог зрачка

Љубав свитаца и љубичица

У сребрнастој шуми маслачка.

 .

Благо руци која се још

Игра и круни око живица

Чичак нежности по класју косе.

 .

Изгрева месец ко жути грош

Цакли се рој пољских звездица

Изнад мирних капљица воде

.

Владан Пантелић: Добрица поглавица

Дивни песник, измољен од Природе, да се појави и

објави, све њене песме, које пева кроз цврчке, птице,

зверчице, цветове, ветрове, шушкања, кликтања, хучања,

жуборења, одсјаје. И да прикаже све лепоте које нам

Природа дарује кроз своје небројене облике испољавања.

Шта још о Добрици рећи? Ништа. Изађимо на реку,

на ливаду, на планину, посматрајмо облаке, ослушнимо

звукове, чујмо и угледајмо Свелепоту. Или – чујмо и

видимо Свелепоту у његовој живој поезији.

                Синовима

Осилиле се на летину

Тице неке црне

До зрна задњег

.

Над главама се надвили

Облаци тешки

До саме кости чеоне

.

Обвила магла около

Тмина густа

И прст пред оком невидан

.

И сем осмеја синова

Ништа.

.

..

Словенка Марић о Новици Стокићу:

„Новица је заиста јединствен и особит песник, по много чему, по мотивима,

језику и стилу. Не личи ни на кога, сасвим је свој и посебан. Одушевила ме је

његова моћ да продре до најстаријих слојева српског језика, да открије и оживи

већ потиснуте или заборављене речи, њихово семење и суштост.

Његов стих је густо и мисаоно ткиво, саздано од утисака и промишљања о

свету у коме живимо, о животу којим путујемо. Све похвале за песника Новицу

који ми је искрен и драг пријатељ. „

-извод из текста Словенке Марић о песнику, Новици Стокићу-

Светле мисли код човека,

Свесност показују,

А лепе и пријатне  речи

Уста сама казују.

.

Када мислиш само лепо,

Добро и вољено,

Онда је стање твоје душе

Продуховљено.

 

 

Владан Пантелић: Вукица Морача

.

Дивна, осетљива и пуна љубави душа Вукице Мораче, из Београда, професора

средње школе у пензији, пева лековите бајке и васпитне песме за своје унучиће, али и

за децу света и одрасле. Иако се Вукица првенствено обраћа деци, да својом литературом

лечи дечју душу, дух и тело и да јасноћом свог израза прочишћава свест малишана,

њене песме и  бајке ће деловати и на одрасле, да препознају дете у себи, и

да то дете проиграју, развеселе.  Јер живот се најбоље схвата душом, а

душа воли игру и песму и радост.  У бајке Вукица је уградила и стваралачке мудрости и

технике академика  др Григорија Грабавоја, данас највећег научника света.

.

-слика- Соња Јовановић-

Одведи ме у поља где мирис трава лечи и опија
за руку ме држи и не испуштај никада,
знаменом твојим заштиту ми прави
сад си заиста стваран, а дуго сам те сањала у Јави!
.
Прстом упери нас ка највишем вису у даљини
и кренимо заједно ка врху највеће стене
одбацићемо одећу и кожу
да нашом једнотом зауставимо време!
.
Долазим ти да ме одведеш ускоро
поља ће бити спремна за вечност у Јави
својим дахом ти облаке на земљу сведи
кад дођем ускоро у поља ме одведи!

Високо на Радан планини

ослушкујем Природу и Себе.

Потреба за Миром води ме у планину.

.

Ложим Ватру.

.
Дан за даном, потиснути немири се све чешће испољавају.

Гледам их.

Гледам Ватру.

Бреме животних неспокоја се цеди

кроз ноћна презнојавања и јасне слике светлих увида.

Дан за даном… 

Са мном је пуноћа Тишине и Мира.

 Обузима ме…  Примећујем је ослушкујући

сипкање пахуља снега.

У потпуном Миру и Ватра проговара…

Радост Роду!
.

-2017.година-

 

 

 

Лепота плава
бескрајно плеше уз
музику усковитланих таласа.
.

.
На дну мора,
харфо моја,
вејеш као сан,
ноте твоје су као сунчан дан.
.

.
Жице трзају на лабудовом врату,
лепото плава,
ти си на мом платну

 

 

 

слика- Виктор Н.

 

.