Синовима

Осилиле се на летину

Тице неке црне

До зрна задњег

.

Над главама се надвили

Облаци тешки

До саме кости чеоне

.

Обвила магла около

Тмина густа

И прст пред оком невидан

.

И сем осмеја синова

Ништа.

.

..

Словенка Марић о Новици Стокићу:

„Новица је заиста јединствен и особит песник, по много чему, по мотивима,

језику и стилу. Не личи ни на кога, сасвим је свој и посебан. Одушевила ме је

његова моћ да продре до најстаријих слојева српског језика, да открије и оживи

већ потиснуте или заборављене речи, њихово семење и суштост.

Његов стих је густо и мисаоно ткиво, саздано од утисака и промишљања о

свету у коме живимо, о животу којим путујемо. Све похвале за песника Новицу

који ми је искрен и драг пријатељ. „

-извод из текста Словенке Марић о песнику, Новици Стокићу-

Светле мисли код човека,

Свесност показују,

А лепе и пријатне  речи

Уста сама казују.

.

Када мислиш само лепо,

Добро и вољено,

Онда је стање твоје душе

Продуховљено.

 

 

Владан Пантелић: Вукица Морача

.

Дивна, осетљива и пуна љубави душа Вукице Мораче, из Београда, професора

средње школе у пензији, пева лековите бајке и васпитне песме за своје унучиће, али и

за децу света и одрасле. Иако се Вукица првенствено обраћа деци, да својом литературом

лечи дечју душу, дух и тело и да јасноћом свог израза прочишћава свест малишана,

њене песме и  бајке ће деловати и на одрасле, да препознају дете у себи, и

да то дете проиграју, развеселе.  Јер живот се најбоље схвата душом, а

душа воли игру и песму и радост.  У бајке Вукица је уградила и стваралачке мудрости и

технике академика  др Григорија Грабавоја, данас највећег научника света.

.

-слика- Соња Јовановић-

Одведи ме у поља где мирис трава лечи и опија
за руку ме држи и не испуштај никада,
знаменом твојим заштиту ми прави
сад си заиста стваран, а дуго сам те сањала у Јави!
.
Прстом упери нас ка највишем вису у даљини
и кренимо заједно ка врху највеће стене
одбацићемо одећу и кожу
да нашом једнотом зауставимо време!
.
Долазим ти да ме одведеш ускоро
поља ће бити спремна за вечност у Јави
својим дахом ти облаке на земљу сведи
кад дођем ускоро у поља ме одведи!

Високо на Радан планини

ослушкујем Природу и Себе.

Потреба за Миром води ме у планину.

.

Ложим Ватру.

.
Дан за даном, потиснути немири се све чешће испољавају.

Гледам их.

Гледам Ватру.

Бреме животних неспокоја се цеди

кроз ноћна презнојавања и јасне слике светлих увида.

Дан за даном… 

Са мном је пуноћа Тишине и Мира.

 Обузима ме…  Примећујем је ослушкујући

сипкање пахуља снега.

У потпуном Миру и Ватра проговара…

Радост Роду!
.

-2017.година-

 

 

 

Лепота плава
бескрајно плеше уз
музику усковитланих таласа.
.

.
На дну мора,
харфо моја,
вејеш као сан,
ноте твоје су као сунчан дан.
.

.
Жице трзају на лабудовом врату,
лепото плава,
ти си на мом платну

 

 

 

слика- Виктор Н.

 

.

 

И, гле! снова се роди чудо јер се роди песник, певач од праискони, у умилној и

дивотној, у красотној и лучезарној земљи тијањској

И заблиста, гле! разјасница, тајносана звезда на истоку, од искони

тја до праискони, и озари се озрцали Дивот – Васељену.

*

И рече песник, певач од праискони: Постоји осамнаест ступњева узрастања у

незнању, и  девет ступњева зревања у праскозорју знања и двадесет и

седам ступњева успињања у знању, од искони тја до праискони.

Наше знање јесте незнање Васељене; знање Васељене јесте незнање

праискони; знање праискони јесте уистини знање човека од праискони.

Певач од праискони јесте човек који је затворио круг незнања – знања у

Правасељени,  и бива и обитава у вечноме сада, гле! сушти од суштога у прасуштаству.

*

Туга Певачева

. 

Песниче Певачу дивотни

Туга је твоја

Већа од света

И од светова иних

Све до праискони

 

 

Приредио ВП

 

Дошао је у Тијање са Свете планете

Јасновидац Драган Симовић

Песник тајносани и луталица од искони

Не часећи ни часа забо је први колац

За камен на углу – камен темељац

. 

Хеј! Драгане! Драгане!

Кад год дођеш чудеса се рађају!

Ехеееј! Знам те знам те!

То су твоји духовни штоси!

 .

Онда је отворио у камену Воду

И у Васељену пустио

Белог сокола – писмоношу

Белог орла – орла свих орлова

Чува за следећи долазак

 

Гле, иде лепа као ноћ маја

Звезданог неба и ведрих клима,

Све најлепше од мрака и сјаја

У лику свом и оку има,

Умекшаном светлошћу Раја,

Што од неба га дан не прима.

.

Тек сенка јача с мање зрака –

И слаби сласт неисказану

У таласу њених увојака,

И блага светлост у ведром дану,

Где ћути мисао слатка свака

Сву драж у чистоти разабрану.

.

С тог образа и чела ведрог –

Што тиха је, а реч не губи –

Смешци зборе у боји нежног,

Да њену прошлост благост руби,

Да њен дух не зна греха земног,

А срце њено чисто љуби.

“Ђе ми је стари?“ питам је тихо.

Подиже главу, још тише ми рече:

“У село пошо да шибице купи,

Потрошисмо задњу још прошло вече.“

.

Што ти је живот, у себи зборим,

Пошо у село, а шибице има,

Пакетића три сам оставио летос,

Стоје на креденцу,  да се нађу њима.

.

Године стигле, заборавило се.

Сви ћемо тако кад старост дође.

Устадох па ватру наложих старој,

Приставих кафу да време прође.

.

Зачу се лавеж Белог и Жуће.

“Неко нам иде,“ мајка се јави.

Кроз прозор видим старога свога,

Како се гега и чеше по глави.

.

Вратима приђе, отвори их широм,

Виђе ме изненађен на кућном прагу,

“Јединцу сине, јеси нам то дошо,

Да посетиш своју чељад стару?“

.

“Дошо сам стари, вратих се дома.

У граду тамо лепог живота нема,

Од сада живећу овде са вама скупа,

Не идем више са овог трема.“

.

Обли га осмех, рашири руке,

Загрли ме чврсто и онда рече:

“Земље имамо, пропасти нећемо.“

Па онда слависмо до касно увече.

 

Немој се опирати борби

Борба је неизбјежна

Побиједит ћеш их

Кад побиједиш све звијери у себи

Кад побиједиш све њих у себи

Тешко је, јесте, јесте!

.

Да ли је неко рекао да ће бити лако?

И да ли је изазов – да буде лако?

.

И нестаће сјенка

И вратит ћеш РАдост

И вратит ћеш ЉЕПОТУ

Засијат ће бисер на цвијету

Не плаши се! Ја те држим!

.

Сва мора ће имати боју дуге

У огледалу ће бити лик ЧОВИЈЕКА

Гледај равно у очи! Не плаши се!

Звијезде ћеш сама сијати

По небеском своду

Крени плеши и плеши

Не осврћи се, не тражи

Само плеши!