Због језуита, човечанство се већ тисућлећима врти у зачараном кругу.

Скоро да свих ових минулих столећа није било никаквог битног и суштог напретка човечанства.

Технолошки напредак јесте само димна завеса за бесловесну светину и руљу.

Чим крене неки умни и духовни напредак у свету (као што је то бивало у другој половини деветнаестог и првој половини двадесетог века), језуити одмах измисле и створе ратове.

Свим ратовима, у последњих тисућу година – свеједно да ли мањим (локалним) или светским – руководили су, и руководе, језуити.

Они су управаљали, а и данас једнако управљају, свим царским и краљевским породицама, свим владама и државама, свим радничким, друштвеним и револуционарним покретима.

Они су творци свих тајних друштава, свих идеологија и религија, свих планетарних партија и организација.

Масони – као, уосталом, и темплари, розенкројцери, либерали, мундијалисти и комунисти – нису ништа друго до ли лево или десно крило језуита.

Ми, Срби, због наивности наше и необавештености (а необавештени су, по правилу, и наивни!) губили смо све ратове, чак и онда када смо их наизглед добијали, само зато што нисмо хтели, или смели, да упознамо своје душмане, што смо завлачили главу у песак управо онда када је требало да будемо буднији него икад.

Нисмо схватили, да су комунисти само прерушени језуити, једнако као што су то били фашисти и нацисти; нисмо схватили, да између усташа и комуниста нема никакве разлике, да су и једни и други језуитски крволоци у разнима видовима и издањима.

(Само још необавештени и неосвешћени могу да поверују, да су се Хитлер и нацисти око њега борили за аријевску расу – напротив! – они су у договору са Стаљином и бољшевицима, те италијанским фашистима и хрватским усташама, свуда по Европи и буквално затирали многе аријевске родове.

Стаљину и Хитлеру су од језуитских крволока додељене главне улоге у крвавој светској позоришној представи, у крвавој представи за бесловесну светину и руљу, како би лукаво осмишљеним удруженим злочинима до корена уништавали аријевска племена: по Русији, Белорусији, Украјини, Пољској, Србији, Југославији, па и самој Немачкој.

У Другом светском рату у Русији, Белорусији, Украјини, Пољској и Немачкој убијено је преко четрдесет милиона Сверних Аријеваца, а на просторима негдашње Југославије, у оба светска рата, око три милиона Јужних Аријеваца, Срба Аријеваца.)

Језуити су данас прерушени у демократе, атлантисте, ционисте и глобалисте, а ми, замађијани и слуђени, имамо илузију, да живимо у цивилизованом, прогресивном, напредном и културном свету.

Сутра ће се, опет, прерушити у нешто посве друго, нешто, тобож, ново, но, увек ће то бити једни те исти – лукави, подмукли и потуљени – језуити!

Сада се, само по себи, намеће сушто питање: како се борити против језуита?

Борити се ведским знањем, ведањем, свешћу и освешћивањем, мудрошћу наших ведских и божанских предака.

Борити се тајно и онострано, духом и свешћу, борити се будношћу.

Сваки такав рат – верујте ми! – унапред добијамо, и то још без жртава.

Не смеју никада више да нам се понове погроми из двадесетог века!

У двадесетом веку – ако смо искрени према себи – нисмо добили ниједан рат, само зато што смо, због наивности своје и незнања својега, биолошки и духовно преполовљени.

Јер, по чему смо то ми победници, ако смо изгубили половину својега племена и рода, и, ако смо изгубили свој сушти идентитет, своју културу и традицију?!

Шапни ми шапни
да не чује нико
како да со претворим у злато
како од жапца да направим принца
шапни ми шапни
да будем чаробница.

У ноћ тиху кад утону сви
звијезде ће бити моји чувари
у котао бијели на ватри што ври
ставићу оно што шапнеш ми ти.

Три златна сунца, килограм среће,
од облака осмијех и вилинско цвијеће,
загрљај, два, километар дуге
љепоту срца и са зебре пруге.

Узети љубав, промјешати  снажно
а сад слиједи оно тек важно.

Док петао зору не објави свима
чаробни  напитак на вилинским крилима
послат ће бити белим чаробњацима
у вјечности једној
да пробуде радост у свим срцима.

Твој глас

Твој глас… Твој глас…

Долази као талас
Што из шкољке бисер
Да породи уме

Твој глас… Твој глас…

Као ветар
Што руке ми подиже
Срце шири…
Душу неба да загрлим

Ни дана без освешћивања!

Ако желимо да живимо са сврхом и смислом, да будемо слободни и самосвојни, а не слуге и робови, онда морамо из дана у дан да освешћујемо.

Али и буквално: ни дана без освешћивања!

Наши, србски, политичари – чак, и да су, уистини, наши! – уопште нису дорасли духу овог времена.

Они су велике незналице што се тиче геополитике, а поготову тајне, оностране илити свете геополитике.

Незналице и необразовани.

Кад кажем необразовани, то значи: нису изОБРАЖени, немаму свој ОБРАЗ, односно: нису самосвојне, самосвесне и самобитне ЛИЧНОСТИ.

На њих не смемо да рачунамо!

Како можемо да рачунамо на неког ко је велика незналица, ко је необразован и неосвешћен?!

Значи: свако од нас, пробуђених и освешћених, мора да буде и држава и председник државе!

Саботира сваки онај Србин који каже: мене не занима политика!

Јер, ако се ми на прави начин не бавимо политиком, онда ће политика на најпрљавији начин да се бави нама!

Сваког самосвесног и самородног Србина – наравно и сваку Србкињу – мора и те како да занима политика, мора да открије и упозна како овострану тако и онострану политику и геополитику.

Зашто мора?

Зарад свог опстанка, зарад предака и потомака, зарад живота са сврхом и смислом!

Наши заклети душмани су свуда око нас.

Они су будни без престанка.

Они скоро да и не спавају, већ вазда и навек размишљају само о једноме: како нас да заувек затру!

Од свих наших заклетих душмана, језуити су најподмуклији и најкрволочнији.

Реч језуити у србском преводу значи: исусовци!

Они којима су пуна уста Исуса јесу најподмуклији крволоци, најкрволочније звери у људској љуштури.

Исусовци постоје већ тисућлећима, само што су се пре појаве хришћанства другачије звали.

Многи су – зато што не знају – убеђени, да су исусовци настали тек са појавом хришћанства, да су ватикански изрод и накот, али, моји ми увиди из Оностраног, из Акаше казују, да они постоје још много пре појаве хришћанства, те да су управо они творци и јудаизма и хришћанства и ислама, као и многих идеологија и религија доцније, у потоњим столећима: комунизма, бољшевизма, фашизма, нацизма, мундијализма, глобализма…

Поред Ватикана – то им је само једно од многих змијских гнезда – исусовци су свуда у германском и англосаксонском свету, мада и АнглоСаксонци воде порекло од вештачке расе Германа.

Германе су створили исусовци.

Германи су, без сумње, измишњена раса.

Германи ничег заједничког немају с Аријевцима, са Високом Ведском Расом.

Они су паразитски уљези у аријевском свету.

Исусовци су створили Маркса и Енгелса, Лењина и Троцког, Стаљина и Хитлера, као и све радничке и револуцианарне покрете у деветнаестом и двадесетом столећу.

Исусовци су створили усташе и југокомунисте, као и Амброза званог Тито, јер је сваки усташа и југокомуниста био је њима подређен, односно: по њиховим директивама је све безпоговорно радио.

И сам Аброз је био окорели исусовац, крволочни језуита.

Аустроугарска је змијско гнездо језуита.

Али, Аустроугарска није нестала 1918. године, како то необавештени и неосвешћени мисле.

Није нестала, већ се само притајила.

Само је са видљивог поља прешла на невидљиво поље.

Сада, са невидљивог поља, дејствује веома подмукло, потуљено и жестоко против Србства, против Белог Србства.

Незнање нас убија!

Незнање, нас Србе, кошта милиона жртава.

Незнање је наш најпотуљенији те стога и најопаснији непријатељ.

Све што чинимо у последњих стотину лета, чинимо из незнања.

Незнање нас је и буквално биолошки преполовило у двадесетом веку.

Да су се пробуђени и освешћени Срби само у двадесетом столећу налазили на челу Србства и Србије, данас би нас било више од седамдесет милиона!

(Овде ћу нагло прекинути своје визије, зато што и наши душмани читају моје лирске записе.

Уосталом, све сте већ схватили.)

Устани на десну ногу садањи човече

И отреси прапепео мамура и заборава

И збаци џакове брига са грбаче своје

Које си сам попео на пршљен и рамен

 .

То од тебе никада нико није тражио

И никоме не доноси плода узносног

А ватру твога ока и живота у зем збија

Разгрни сиве облаке сумњи и смутњи

 Шут прљ и неваж на сметлиште смести

И загледај Даљину иза седам планина

И откривам тајну тајни свим световима

Живот је Сушт и Лепота Лепота Лепота

Кад Водом снаге заливаш моћне изборе

И усправан целиваш Велике Одлуке и Акције

Једна је птица пала на пут…
друга је застала у лету свом
ка висини и чекала…
нестаде бат долазећих корака
и рука једна нежно, сасвим нежно
сићушно биће подиже,
душом га својом загрли
и Љубав му даде…

Длан раширен,
неколико замаха крилима,
два весела цвркута
у један се стопише и одлетеше.

Радости сузе у очима
и мирис Среће 
у ваздуху оста…
Срећан вам пут,
малене моје птице!

Мудрованије из Тијаније

*

Јутрос сам просуо мисао и поглед на пољовиту рекуТијану

која благо вијуга ка свом уточишту – сестрици Бјелици, а потом

ће заједно да отклизе у Луч-ане, где ће их Мо-рава пригрлити.

Једним делом Тијана тече кроз пространство исцељујуће енергије,

пространство титрајућих златних, сребрних, љубичастих, плавих,

и зелених лоптица здравља, мира и спокоја,поред врба са тисућу

отворених радозналих очију, бреста-устрепталка, храста-учитеља.

У Тијанији има седам река небеских, седам река  земаљских и седам

река у подземљу. Оне су увек повезане са суштом и тајинством

Вода. Када кренем из Тијаније ка другим васељенама, увек и у

ситно, испричам се са свеколиким живим околишом- белуцима,

стенама, земљом родницом – црницом и црвеницом, јасикама,

брезама, храстовима, хајдучицом, наном, рузмарином, каћуном,

 веверицама, ласицама, лисицама, медведима, шаркама, поскоцима,

крејама, орловима, гавранима, комшијама, облацима, потоцима,

изворима, ливадама. Када имам времена причам са свима појединачно,

а када журим, причам са њиховим живописним поглавицама,учим их,

благосиљам, и молим за помоћ и активно учешће у Божјем плану.

* *

Када се приближавам Егодрагу плућа ми се скупљају. Скупљање

увек истискује лабилнији комадић праисконе радости. Постваљам

се у вертикалу и повезујем чвршће осетилице и силнице. Лагано и

мирно зашниравам невидљиви огртач свести и пажљиво посматрам

околину, а посматрам и путнике намернике у својој близини. Једни

дремуцкају, други читају паралаже и ступидице из новина, понеко

 дубоко спава. Обичан дан, рекло би се, мада не постоје обични дани.

Сваки дан је прилика за учење, и сваки дан је добар за давање. Будимо

будни и усмерени у овом времену великог буђења и откривења, и

идимо напред без застоја. У чврстом ходу ка циљу, а циљ је стабилни

и непрекидни развој свих живих бића, спасење од порока, и спас од

безсрцих, учимо и делујмо, и дишимо неизмерну срећу Једноте.

* * *

Ево ме на месту где се спајају две велике реке. Сада се зову Дунав и

Сава. Река С-ава доноси сладкост и амбозију Дунаву. У андрогином

споју они настављају пут кроз српске земље. Овде је енергија веома

моћна. Сваки становник би могао, када би знао, да се непрекидно

допуњује. Потребно је да сви иду на реке, посебно на Ушће, да се

повежу са Водом и да тихују. У тиховању на срчани центар, на душу,

откривају се највећа знања и неописиви унутарњи светови.

Широким јасновиђењем летим низ Дунав, увећан реком Савом,

гледим околину, прелиставам векове. Видим вредне и мудре Србе

из Винче, Лепенског вира, и других места широм данашње Србије.

Онда се подижем високо и крећем кроз пустахију духа, коју зову

Европа. Све су то српске земље, од истока до запада, од севера до

југа, од Азије до Португалије, Ирске, Енглеске, Немачке, свуда.

Закопајте само пола метра у дубину у граду Дрездену, или било где

широм Европе. Свуда су србски гробови, србски храмови, стубови

победе, писмености, културе. Ускоро ће Арсеније Четврти, зналац и

добротвор храбри, раздвојити лажу од истине, и објавити најмоћну

повесницу света, велику сагу о Перуновом роду који је свету донео

светлост и Слово. Народу који је мачем победио репоње, и поново

ће – мачем етериним, мачем истине, мачем љубави. А док се то

издешава, повесницу ће откривати сваки човек у својој души, у

своме гену и пробуђеном неурону, а то се сада силовито догађа.

* * * *

Враћам се поново у језгро бога Срба, у средину геомагнетских

вратница. Овде се одиграва Армагедон нови. Он је наставак оног

недавног Армагедона који је кренуо из града Емоне*. Напада се

 на свим фронтовима, свим средствима. Рас-памећивање раде и

спољњи и унутарњи непријатељи. Раде кроз све облике отвореног

заглупљивања – серије, песме, новости у новинама и телевизији,

монтажу свакојаких безмислица и нелогичница, отимању прошлица,

отимању богатстава, усмеравању пажње са важног ка неважном…

Најгори су унутарњи прерађени и наново обојени непријатељи.

Највише боли када брат брату вади очи. Али, видим, понестаје им

снага, пресахњују им мозгалице, и све је више рупа и глупица у

њиховим не-делима. Биће Рода се буди и нараста. Истина се шири о

свему – великим делима Рода, великим људима из прошлости, свему..

Језгро бога Срба, печат резонантног човека, лагано запљускује

моћни Тија-надо, хладно расуђујући и свезнајни електрични ветар.

И одувава безсмисле, лажице, ступидице, глупице и идиотице.

*АРМАГЕДОН= Град Емона (Љубљана)

* * * * *

У духу – на Великом ратном острву, узимам облик хиљадулисног

рас-цветалог лотоса. Постављам се у тачку између видног и невидног,

 где се прошлост, садашњост и будућност држе за руке, и круголетом

облећу светове. Посматрам догађаје који су се еонима одигравали,

видим како могу да се дешавају у будућности. Гледам земљу својих

предака, гледам многа, многа покољења рода свога, созерцавам.

Осећам велике промене у себи, у свима. Уздижем се и посматрам са

једног од водоказа. Видим да ми хитно треба да саградимо дугачку

 брзу пругу. За то нам је неопходна дубока ти-шина. Највећу галаму

подиже незнање. Потребно је да охладимо хемијске главе у безброју.

Свако од нас треба да постане зидар -стваралац, да поправља,

обновљено враћа, васкрсава, ствара нова сунца и целе сунчане системе,

да се смеје и игра непрекидно. Док идем у то стање, у то доба, гутам

емоције, навикавам се на вечност и безконачност. Још мало пупим

хладовину овог места, онда нестајем, а никад живљи!, у онострањењу и

озарењу. У моме уму кристалишу се кључне речи времена које надолази:

СЛОБОДА, ВЕЧНОСТ, ЗДРАВЉЕ, ОЗАРЕЊЕ, СРЕЋА

25. 11. 2013.