Волела се два ветра с две планине
као што се воле два сунца, два духа,
као што се воле два вида и два слуха,
или сјај сунца са сјајем месечине,
или с небесима ледене висине.

Шапућем ти
на ухо тихо и нежно
тек толико да уздах чујеш
да се обрадујеш
да ти кожа као жито проклија
а ја, да се ваљам
бесно и помно
да ме кротиш 
по том класју жутом
и загрнеш, са Страшила капутом.
И назиреш из дроњака
то вајарско дело
превијаћу од слатке боли тело
стајаћеш на коленима
док ми читаш опело
умрећу…. 
И родићу се 
за своју веру
да ме носиш са собом 
као малу џепну Венеру.

(Велика Томић)

Ако се бавите поправљањем света, никада нећете стићи себе да поправите.

Свет се никада поправити не може, све док се свако од нас, понаособ, сам не поправи.

Ми смо свет.

Свако од нас је свет.

Свет и космос за себе.

Свако је од нас дужан – а дужност долази од Самог Врха Стварања – да живи свој живот са сврхом и смислом.

А сврху и смисао животу дају нам једино: љубав и стваралаштво.

Што смо чешће и више у љубави и стваралаштву, тиме и наш живот има све већи и виши смисао.

У свету нема ни љубави ни стваралаштва, као што нема ни лепоте ни доброте.

Будимо начисто с тим!

Стога смо дужни да за себе, као и за оне који су нам мили и драги, сами да стварамо, из дана у дан да стварамо: љубав, лепоту и доброту.

Стваралаштво и јесте то: стварање љубави, лепоте и доброте!

Многи мисле да је то само поезија, уметност, музика, сликарство, грађевинарство или наука, али – не!

Кроз поезију, уметност, музику, сликарство, грађевинарство и науку стварају се, зацело: љубав, лепота и доброта, ствара се управо оно што је и веће и вредније од нас, од света.

Највећи стваралац је онај који и ствара и дарива несебичну љубав свима онима које свим бићем и суштом својим љуби.

Од таквог ствараоца нема већег ствараоца!

Само трептај звезда
у ведрој ноћи
и песма прелепа 
што душу буди
искру што тиња 
у Пламен претвара…
И песма и трептај 
у Вечности спојени.

Ватра је жива и животворна;

Светлост је жива и животодајна;

Ваздух је жив и животворан;

 Вода је жива и животодајна;

Етар је жив и животворан.

Повежи се са:

 Ватром,

Светлошћу,

 Ваздухом,

 Водом

и

Етром

 и бићеш Извором

Љубави

и

Живота.

Не везуј ништа за срце своје
Ако кроз капију желиш да прођеш ту
Свете су стазе што њојзи стреме
Кроз бол се тка на другој страни
Безкрај и вјечност, радост и сјај
Крила узрасту кад зној челом се слива
Кад уздах и јецај дозову стих
Мистика ноћи и легије свијетле
Капију красе а она сја
Ко ватре кад пламте
У огњу изгарај том
До сржи саме, до бића свог
А онда суштином кроз капију прођи
До канонског, изворног лика твог
Тамо је пуно неба за лет
И ново доба и златан свијет
Тад сидро спусти и вежи срце
Јер ту је дом и твој двор
Вежи за Љубав, вежи за Свети Извор.

Учиш ме да ходам
По облацима по води…
Да се претворим
У трен свеобухватни
И … нестанем … свуда!

Предивне видео записе си нам послао!

(Драгана Медић на Козари.)