Category: All
Соко са Велебита: Дивим се само ономе што је моје и што припада Роду и Родини мојој
Милош Црњански: ДИТИРАМБ
Столећа те дигла разапетог.
О роде благословен бол.
Славу сам пево мира светог,
које точи убица охол.
Тебе о роде јер весео мреш,
а смрт је само част,
гусле не дају да за живот зреш,
за служинску почаст.
Наша је судба урликом мрети
охоло страшно по горју.
Певати, гласно разапети,
по стењу, кршу и борју:
Да је живот за слуге част,
и над весео гњили свет
витлати себе смрти у почаст,
као стег крвав и свет.
Стег дичан буна и убица.
О роде ти си изабраник њин.
Клекнеш ли животу понизна лица
нисам више твој син.
Свастике на србским гробовима
Неистражено гробље у селу Рајац код Неготина датира још из 17 века, и право је историјско благо Србије. Неки од споменика подсећају на стећњаке и уместо слова на њима су исписани симболи, међу њима и свастике.
Извор: http://mondo.rs/
Реинкарнација – Варг Викернес
„Без обзира на то како интерпретирате реинкарнацију, идеја да ће човек бити поново рођен у свом роду, требало би да буде званично учење. Сваки појединац је по природи егоистичан и ако човек верује да ће да буде поново рођен у свом роду, он ће да се труди да обезбеди добру будућност својим наследницима, због тога што верује да ће се вратити на овај свет као један од њих.
Европски човек би требало да се врати на пут Старина, да би поново могао да постане бољим и поново почео свој успон на лествици божанског. Европски човек би требало да проучава божанску природу, да и сам постане божански!“
Цео текст: http://skr.rs/onB
Драган Симовић: Сневајмо и маштајмо о савршенству!
У свему што се дешава у свету, и ми саучествујемо.
Саучествујемо, иако нисмо ни свесни да саучествујемо.
Колико ће лепоте, доброте и љубави бити у свету, то и од нас зависи.
Колико ће овај свет бити здрав или болестан, и то од нас зависи.
Све што бива и јесте у свету и световима, ту има и наших заслуга.
Није битно колике су те заслуге, битно да их има.
Ко мења и поправља себе, мења и поправља свет.
У несавршеном свету, нико не може бити савршен.
Само у савршеном свету, сви можемо бити савршени.
Савшенство је наш сан и наш пут навише.
Пре или доцније, сви ћемо бити савршени, а до тада – сневајмо и маштајмо о савршенству!
Коментар Сокола са Велебита: Ово говорим на основу личног искушенија
Свака ви част пјесниче врли.
Све је ово и више него тачно.
Међу овим такозваним србима-србима чергарима
има и таквих залуђеника, да би ти око ископали,
када нешто прозбориш против њиховог запада.
Ово говорим на основу личног искушенија.
Нека им га, никада ме, ама баш ништа
није одушевило са тог црног запада.
Био сам једном приликом у њиховом Бечу,
због бављења спортом, неколика дана.
Био сам тада и за то кратко време све видео и пожелео,
молећи се Вишњем,
да више никада не крочим на западно тло
и чини ми се да је мојој молби Услишено.
Господе мили спаси нас!
Владимир Шибалић – БЕЗ ПЕСМЕ?
Последњи пут о родној ћу кући
Испевати стих упркос свему,
И док рецитујем срце ће ми тући
Уплашено к’о каквом гоњеном плену.
Ја сам љубио бестидно пред свима,
И ниједан пољубац не жалим, ето!
Нахватали мраз по окнима
Сећаће ме увек на души свето.
По јесњиновски нећу оклевати,
Стиховима боли растераћу лако.
У дубини душе ја желим спалити
Сваку песму што написах тек тако.
А шта сам без песме, реци ми ти
Која ме презиреш због скандала?
Волим вас, људи, ал’ гоните се сви,
И ти што ми пољубац ниси дала!
Владан Пантелић: Јелечкиње – барјачкиње
Живот већине људи планете Мидгард Земља
Говорим о свакодневном распећу од Правила
Наличи на дечју игру коју смо весело играли
У Тијанији златом новозлатног доба опточеној
Кажем у духу јелечкиње – узвраћа стрижено!
Свакодневница сива чека ко војник на стражи
Каже гласно барјачкиње – одговарам кошено!
А дани иду слични као једнојајчани близанци
Тражим у грлу ситне нежне речи да јој угодим
Трагај и нађи! вечну љубав Творца! Нађи је!!!
И када је нађеш живи! И не пуштај је из срца!
И она – разапета тражи речи да мене подигне
Ујутро вадимо дечицу школску из будилника
Трчимо у пекару и на посао као полуаутомати
Враћамо се предвече уморни од посла и газде
Бауљамо по стану играмо тутумише у кухињи
Једног дана ходали смо кроз врло густу шуму
Шкртунац згрчене крви и незараслих осмеха
И када нам је трећа гуја вијугаво прешла пут
Почео се лепо кроз грање назирати пропланак
У нашим душама нешто је препукло излетело
Покуља сав вишак снаге преко гомиле пањева
Спремно крећемо на другу страну воде и ватре
Да будимо генетско сећање и проучавамо себе
Драган Симовић: РОД, РОДИНА, РОДОЉУБЉЕ
РОДОЉУБЉЕ се рађа искључиво у високо самосвесних, самосвојних и самобитних личности.
Љубав према Роду на Земљи и Љубав према ПраРоду у Васељени; Љубав према Земаљској Родини као и Љубав према Небеској ПраРодини.
Реч РОДОЉУБЉЕ обухвата и покрива многе битне и суште појмове, многе битне и суште ведсрбске речи.
Истовремено обухвата и покрива и Род и Родину, и у том случају бивају излишне речи као што су: патриотизам и национализам.
Патриотизам и национализам припадају свету оних других, оних који нису самосвесни, самосвојни и самобитни, оних који нису свестране личности, већ особе и персоне.
Расни Србин, Ведски Србин, Србин Аријевац може бити само – и бива, свагда и навек! – РОДОЉУБ, јер дише и живи РОДОЉУБЉЕ.
Реч РОДИНА је свестранија, свеобухватнија и суштаственија од речи ОТАЏБИНА, јер се ОТАЏБИНА односи само на ОНО ПО ОЦУ, док се именицом РОДИНА обухвата и покрива све, како ОНО ПО ОЦУ, тако и ОНО ПО МАЈЦИ.
ОТАЏБИНА је потиснула РОДИНУ у тешким временима Смуте, када нам је – под притиском јудео-кршћанских хорди – укинуто ВЕДСКО ПРАВОСЛАВЉЕ а наметнуто ЈУДЕО-КРШЋАНСКО ПРАВОВЕРЈЕ.
На нама је да то освестимо, те да на светло дана вратимо праисконе ведсрбске речи, као што су: РОД, РОДИНА, РОДОЉУБЉЕ.
Владан Пантелић: Јабука будим-ка
У будућем времену – времену сада
Ми мушкарци нећемо уходити жене
И нећемо читати њихове мале трагове
Неће ни оне издајно наводити мушке
Да се исповедају у опуштеној сласти
Већ ћемо – оне и ми – жарко смерати
Ка Једном у чврстој подршци и свести
Користећи моћ промишљене намере
И ширењем мирисне енергије врлине
А на језике ставити или мед или узде
У будућем времену – времену сада
Ми мушки градићемо мандалу Склада
Од цветних венчића из њихових руку
Мандалу ведских предака и потомака
У нововедској стварности која нараста
Поново ћемо у врло врло високој свести
Тражити другу полу јабуке – свога себе
Роњењем у дубоко језеро – огледало духа
Као некада на Лири или светој Даарији
Ох Лепоте! у преплету јаве и прасећања!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Свака ви част вели Србе!
Ово је само једна мала а дивна разјасница,
за оне који још спавају а можда ће се пробудити и можда кренути
пут Навише.
За све приземне и отпале србе ово ништа и не значи,
нити они то могу да појме а у крајњем, то и није никаква штета.
Од малих ногу па до дана дањега, никада ме, ама баш никада, ништа и ничије, није занимало нити
одушевљавало, нити сам му се дивио и клањао, нити хрлио у загрљај туђинштини, већ само ономе што
је моје и што припада Роду и Родини мојој.
Ако је моје и од Рода мојега, па макар било мање и од маковаог зрна,
мени је драже, слађе и лепше и веће него туђинске виле, куле и градови
и ма колико год било велико и вредно,
за мене је неприметно и потпуно безначајно!
Срећан да си !