ТАЈНА ЗНАЊА НАШИХ ВЕДСКИХ БОГОВА

(Посвета самосвесним, самородним и самобитним Србима и Србкиња ма у којем год свету – овостраном или оностраном – да су. Слава им и Част!)

Колико верујемо у себе, толико успешни и бивамо.

Колико смо своји на своме, толико и јесмо.

Ако ми сами за себе не чинимо, нико уместо нас то неће чинити.

Ни Исток ни Запад ни Север ни Југ.

Ми смо Пупак Васељене.

Ми смо Звездано Јато.

Нема ни бољег ни паметнијег ни лепшег народа од нас, Белих Срба.

Колико верујемо у Србство, толико ће и сваки Србин бити успешан.

Наравно, и свака Србкиња.

Нема самосвојног и самобитног Србина без самосвојне и самобитне Србкиње.

Ма колико год Србин био велик, он је, ипак, нико и ништа без Србкиње.

То су Древни Срби знали.

Знали и живели.

А онда су дошли јудео-кршћански мисионари, калуђери и свештеници, и направили пометњу у нашој Свести, у нашем Уму, у нашем Срцу.

Јудео-кршћани и муслимани презиру Човечицу, и зато те религије немају будућности, као што будућности нема ни западна атлантистичка цивилизација која је и заснована на темељима јудаизма, кршћанства и ислама.

Запад – то је синтеза јудаизма, кршћанства и ислама!

У Дану Сварога мора да се васпостави космичка и божанска равнотежа између Мушког и Женског, Човека и Човечице, Горе и Доле, Унутра и Вани.

Где нема космичке и божанске равнотеже између Мушког и Женског, Човека и Човечице, тамо настаје Хаос, а Хаос је супротност и опречност Космоса.

Бирамо између Космоса и Хаоса управо у овом тренутку вечности.

Бирамо ми, Срби и Србкиње, а ини нас народи и родови уопште не занимају.

Ми смо Свет, ми смо Васељена, ми смо Космос.

Овако учимо и себе и своју децу.

Овако, и никако другачије!

Мит је Прошлост

која се вазда изнова дешава

у Садашњем Тренутку Вечности.

Из Садашњег Тренутка Вечности

преко Догођене Будућности

стижемо до Митске Прошлости

која ће тек

да се догоди

у Вечноме Сада.

Осећа се нека пометња-узбуркало се много тога-убрзање се у ваздуху осећа-промена нам стиже-али пре те промене може бити-хладно- у сваком смислу!

И птичице ужурбано лете, и лептирићи журе, и ево га Отац Сварог се пробија кроз наоблачено небо-док ти ово пишем-осветљава кровове, осветљава ваздух-шаље свој свети дух кроз Вечну светлост!

А Неке нове зоре свићу над Србством и Србијом-Истина -Огромна- Свака Част -много тога си склопио у једном запису-свака реченица је по једна тема-о којој се може -писати-писати

Што свевамо-то нам се и устини дешава-па када почне школа да те заглупљује-тешко и може доћи до тог светлог сневања-вечног живота-јер за такве помисли треба велика чистота, светли дух, чистота мисли, срца, душе и најважније чиста – отворена Свест-до Вертикале Творца- а сада у овом времену је поробљена-јер суровост спољног света влада са свих страна- исисавање- поробљавање- можда то јаке, здраве душе-толико и не осете-тај рат свеобухватни (и прошли и будући) који се сада раширио у овом времену.

Окрећу се и мељу,узрок-последицу-док упоредо они највиших висина преобликују сада прошлу будућност за Светлију Вечност-јер ми радимо за  Вечну Вечност!

Да се рат на овој планет води за душе-то је тако јасно-да јасније не може бити-барем мени-само посматрање нам на то указује.

Чини ми се да је наша планета тренутно јако осветљена неком великом планетом која је као Сунце-светли-док је наша планета јако тамна- и мања згуснуло се и сакупило све прљаво на њој-и кад се још више приближи та Планета Светлости нама као да жели да нас упије, осветли у себе, ослободи, може доћи до спољних страхота-као што видимо да се пометње дешавају-ужаси-све док могу да исисавају, испију нашу слабост-да искористе још преостало време -до коначног -Осветљења и Ослобођења у Светлости-(та Ноћ је све и свашта довукла и сада нам долази Дан; Дан-у Том мраку смо ипак сачували себе- и створили Мит. Ипак су и тада Душе Радиле за Бога Оца Творца-мучена су и тада и убијана наша тела-да би нам ослабили Дух из Вечности, али не -само смо ојачали (наша слабост је настала оног трена -када смо одвојени од Творца-а овај систем спољни то ради увелико и видљиво и невидљиво).

ГОРАН ШАРИЋ: ГЕНЕТИЧКО ПОРЕКЛО СРБА И ДРУГИХ ЕВРОПСКИХ НАРОДА

ПРЕДАВАЊЕ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Приметили сте,

свакако,

да је у људи

све мање самилости и саосећајности,

све мање смерности и чедности,

све мање радости и ведрине,

све мање свега оног,

божанског и дивотног,

што се негда,

у Златно Доба Праисконије,

у Етру и Ваздуху осећаше.

Од свега негда битног и суштог,

што је у Древности красило

свако сушто и словесно

божанско биће,

као да је још само љуштура,

без мириса и укуса,

остала.

Рат се против Србства непрестанце води.

Рат свеопшти, рат на свим пољима и ступњевима.

Рат видљиви и невидљиви, рат овострани и онострани.

Рат свих ратова!

Рат у којему се садрже сви србски прошли и будући ратови.

Рат за србску свест и будност, рат за србске душе.

Ко не верује – не мора ни да верује!

То је лична ствар, лични избор, лична судба и усудба.

Заиста, немамо времена да се бавимо онима који нам не верују, онима који више верују атлантистичким кловновима, пајацима и лакрдијашима неголи србским ведским посвећеницима.

У овом рату, за разлику од свих минулих ратова, најпресудније је знање и умеће, видовито знање и видовито умеће богова.

Наши непријатељи са јудео-кршћанског, ватиканског и рептилског Запада најжешће удару на нашу свест и свесност, на нашу културу и уметност, на наше предање и на  наш мит, на наш стваралачки, слободарски и ратнички дух.

Западњацима никада и ништа не верујте, јер су попут змија лукави и потуљени.

Ако им верујете, жедне ће вас преко воде превести како су то одувек чинили.

Прошло је доба србске наивности и небудности, доба у којему је Србство бивало кротко стадо што се на кланицу води.

Сада неке нове  свићу над Србством и Србијом, неке нове зоре у Дану Сварога.

Наравано да смо и мудрији и јачи од свих наших душмана и врага, само кад смо будни и свесни, кад бдијемо и стражаримо у срцу своме.

Победићемо и, гле, већ побеђујемо!

Наранџе и вино
мирис цимета који мами
мешају се слаткасто-опори укуси на непцу
са нектаром твојим

.

а ти сличан ждрепцу
убојите снаге
са пламеним језичцима у оку
ужареног даха у тами
пропињеш своју сенку 
у бездану моје жудње

(Србска Уметничка Вила Оливера Лола Аџић)

 

Уметничка Вила Оливера Лола Аџић: У СЛАВУ РОДУ

Лепота, красота и дивота светова,

сазвежђа, звезданих јата

 и свеколике хиперборејске,

аријевске расе,

пројављује се кроз душу,

 кроз очи,

кроз лик,

кроз стас,

кроз крет,

кроз осмех

Србкиње,

која представља

најлепши и најдивотнији изданак

 целога људскога рода

и свих духовних бића

 на Мајци Земљи.