О чему говорим?

О над-уму или стварима које су ту а нису препознате од већине, бар не овако јавно. На неком другом нивоу или разини – да, док овде и сада – не. Неки би то назвали квантним умом. Сама реч означава присуство на много нивоа и разина и огромне количине информација и знања.

Такво знање постоји потпуно независно од тога шта се дешава у свету. Независно је од руље илити гомиле која често као марва ходи где јој се каже. То је одлика живота стихије а свака стихија се контролише вишим законима природе, дакле неко успоставља како и где ће се маса кретати, шта ће мислити и како ће се понашати. У ту сврху су покренуте толико масивне полуге моћи и друштвених програма да је то несхватљиво већини. Програмери прогамирају или кодирају програмским језиком понашање већине на овој планети.

Програмирање почиње док је дете у утроби мајке а интензивно се наставља по рођењу. Ретки се извуку у односу на број људи на планети. Још су ређе групе људи који су скинули амове програма а најређе су државе. Такорећи оне и непостоје у том облику скинутом са програма из простог разлога што су оне ентитети створени Програмерима, направљене и устројене тако да служе својој сврси – потпуном узимању слободе човеку.

Ту сада долазимо до једне необичне појаве, за разлику од држава још увек постоје народи који негде у себи чувају сушт од програма. На површини то тако не изгледа али попут леденог брега, оно што очи незнања не виде носи тајну коју је немогуће открити, уништити нити програмирати.

Ум.

Ум који је недодирљив програму. Такозвани Квантни ум.
Наш Србски ум је у а и ван хаоса. Он чува знања Звезданог Рода незамисливо напредне културе и цивилизације у односу на постојеће. Ако је и могуће упоредити онда би то изгледало као петогодишње дете према доктору нуклеарне физике…али и то је непрактично.

Знања нашег рода сачувана и закључана у нашем днк коду су чак и у фрагментима просто величанствена. То најбоље приказује наш Ум.

Кажу како смо дивљаци, како смо заостали и да смо задњи у Европи по многим параметрима. како каснимо у свему, како нам је стално хаос у држави, како нисмо цивилизовани… Ето Швајцарска је имала асфалт пре 120 година по стазама на планинама а ми и данас немамо по неким градовима. Кажу да смо примитивни и једноставно јадни…

Све је то тако. Истина је то, ако се на свет гледа из угла класичног паразита од државе или ентитета као што је ЕУ или било која западна земља, из угла њихове крваве културе која вековима сише крв планети и културно уздиже континенте. Тачно је све ако се мисли да је аутомобил или паметни телефон врхунац изума…

Србе једоставно не занима овај свет. Србски Ум живи на потпуно другој разини или фреквенцији. Србин Звезданог рода па чак и земаљски Србин потпуно несвестан ничега, мисли потпуно другачије од модерног света. Срби знајући са ким имају посла инстиктивно и духом осећајући Архи Паразита против њих, не хају ни мало суштински шта ће бити са прогресом овога света. Зато што суштином виде са ким имају посла зато се и спрдају са свим модерним вредностима. Зато што осећају да модерне вредности су против живота и осуђене су у зачетку на пропаст те стога Срби не иду тим путем.

Никада прави Срби неће бити као данашњи модерни Европејац или Американац или чак и Кинез или Рус, сви што су се помодернизовали на уштрб суштине слободног човека су истог трена себе одвојили од Србина и Србкиње на неком суштинском нивоу. Наравно нико то њима неће јавно рећи али ће Србину се јавити она необјашњива сета родитеља коме је жао када види како му дете пати у свом егу и бесу. Она ником јасна до нама туга када се осети присуство некога ко ради против живота.

Србин је слободан човек. Од свих догми и програма, њему не требају ритуали и магијски обреди модерног друштва да би се осећао моћно. Јасан поглед и чиста реч, истина и светло. То је тако природно у правог Србина. То је позиција ауторитета који осетите када разговарате чак и са пастиром на планини или баком у селу или девојком чесититом или момком стаменим или дететом на игралишту, ако су свесни себе – осетићете Србски Ум. Знање скривено у суштини свега.

Зато Србе колективно заболе уво (да се овако чисто изразим народски) за овај свет и шта овај свет мисли о свему. Заболе их и за такозвани прогрес јер прогрес није напредак… Зато што Србин дубоко у себи презире свет паразита и полтрона. Зато што Србин воли слободу као ваздух да дише. Зато што Србски ум живи по Звезданом коду иако дубоко скривеном већини и необјашивом скоро свима и зато што тај ум не дотиче хаос. Зато што су Срби народ песника и песме…

А песма…безсмртна, она је језик Богова…