Category: All
Драган Симовић: СВЕТЛАНА СТЕВИЋ – ХОМОЉСКА ВИЛА И ВЕДСРБСКА БОГИЊА ПОПЕВАЊА
Кад год се пожелим изворне и праизворне Србске Песме, тада слушам Светлану Стевић.
Светлана Стевић је Хомољска Вила и Ведсрбска Богиња Попевања.
Пре појаве Светлане Стевић, гле! нико у нас, Белих Срба, није имао тако звонак, милозвучан и продоран глас, и нико на тај начин, и с таквим унутарњим жаром, није певао и попевао древне, праисконе србске песме.
Светлана Стевић пева и попева, клица Белим Боговима и буди Бело Србство.
Њене песме нису обичне и свагдање песме узгред испеване, већ Бит и Сушт Мита и Предања Ведскога Србства.
Свака Светланина песма јесте Мит и Предање.
Њен звонки вилински глас, Глас Ведсрбске Богиње Попевања, отвара Простор и Време, Безкрај и Вечност.
Кад Светлана Стевић пева и попева, тада Песма постаје Биће и Сушт, Лепота и Дивота.
Заиста, кад год се пожелим изворне и праизворне Србске Песме, тада слушам Светлану Стевић!
Милица Вила Раданска: ЈЕЗИК ЈЕ ТВОЈЕ БИЋЕ ТВОГ СВЕТЛОГ ИЛИ ТАМНОГ ПУТА
Тако, некад ми наиђе нека туга (где је мој Род-ја волим оне око себе и поштујем -кога треба да поштујем-али они имају своје виђење-које више води успавани програм-и свака близина са њима-некада је осетиш као тежина-не проналазим себе поред њих (али ипак их волим зато што постоје-њихову доброту и лепоту-и они ће једног дана кренути ка буђењу-кад њихова душа одлучи да је време).
Ми обитавамо у свету корисних идиота-истина велика-тако је до највиших висина-само ко јасно види- такав систем ствара заразе у језику (у нашој души) знамо тек сада јасније да је Језик лично Биће сваког појединца које га води на свом путу-који сами стварамо–Језик обликује нашу духовну душевну Будну-свесну путању-прво на невидљив па следе видљиви осећаји кроз живу реч!
У школама долази до прекида сваке будности (високе свесности) унутарње са садашњим треном-и полако почиње отварање -бубање-много информација-за научити напамет и одлагати негде у својој глави-да би касније кроз живот могао да пратиш остале већ наметнуте роботске програме-ту су разни квизови-који те лове за новац- и др. струке (уместо да будеш стваралац и свако личност за себе-не смеш се издвајати-већ ћемо учити сви као једно-неко што нам даје).
Тако да видим своју сестру-која је још у сада трену-плаче од толико информација-то се душа буни-буни-разне емоције притисак због оцена који се осећа (додељивање-и вредновање од стране учитеља -хваљење-ти си одличан-добар-све то оставља утисак -(држе се мамци који децу залуђују).
И тако од тог силног продора разних зараза-мисли почнеш да чујеш у глави-допустио си временом да уђу у тебе (све те ниже емоције), сва та небића – кроз језик која су већином-вештачки научена и силом усвојена-стране заразе успаваног програма!
Тако да си сада спреман-да будеш као већина -у спољном поробљеном свету-како је то лукаво-невиђено-условљен си хтео ти или не (има оних великих душа које-прођу преко тога и не дају се заробити и поред тог силног поништавања своје бити-то су великани).
Тако научен-временом полако испливавају разне емоције, страхови- бесови, љутње, мржње-и видимо да почиње временом-да та грубост излази кроз реч-која је још од школе убацивана-(то је та површност учења)-духовна отупљеност-тада излазе прљаве речи-које кад се изговоре-осећа се олакшање-постају као сасвим обичне -нормалне -и те речи (поново те робе за даљи живот-за даљу карму) и тако у круг -све док се Коначно разјасни свима:
Да је Језик твоје Биће твог светлог или тамног пута-и када то почне да се учи у школама-и Истина покаже-подићи ће се Свест о употреби Језика -као Свесног Бића-своје-(личне) душе!
Из таквог учења настаје и интелигентна потуљеност-лукавство-потуљено додворавање-које видимо да просечног-наивног -добродушног човека-само заробљује, док лукавство влада-прљаво-прљаво!
Кроз школство-наметнуто-Срби су учили неистину о себи-лажи-лажи-тако да је и то довело до-великог духовног пада-једног народа-потуљено и притајено ратовање-таква сурова неистина само квари душу, а кад се душа тамни- временом испливавају прљаве речи (да би се душа олакшала од тог терета-она сама себе поништава физички-да би се сачувала бар њена суштина у чистоти-ослобађа се зараза) тако да се све дубље и дубље тоне и призивају спољне заразе и долази до сталног сукоба!
Овде се одвијају невидљиви напади-који се касније пресликавају на видљиво-и тако они најнижег степена свесности постају -добри домаћини за контролисање остатка човечанства-не дају ти да будеш Свој у Себи, Један од Рода-тј. Вечан из Вечности-тога се они највише и плаше Будности Живе Душе уз стално присуство Бога Оца Творца!
Хипербореја – Борис Над
„Видели смо да су митови о Хипербореји све сем мртва прошлост. Они нису производ уобразиље појединих класичних писаца, а још мање мртва празноверица. МИТОВИ о ХИПЕРБОРЕЈИ и данас покрећу бројне истраживаче и мислиоце. Север, поларне области, које су некад привлачиле поларне путнике, данас привлаче археологе и истраживаче прошлости. То нису стерилна истраживања: АРХЕТИПОВИ СЕВЕРА и данас су делотворни и живи, и они подстичу оне које следе ИСТИНСКЕ ДУХОВНЕ пустоловине и открића. – Порекло и Традиција Индоевропљана (или можда целог човечанства), њихова ПРАПОСТОЈБИНА, кретања и миграције народа и раса, током онога што називамо „праисторијом“, древне религије…- све то се, као што смо видели, налази у тесној вези са Хиперборејским митовима.“ (Борис Над, „Хиперборејско Наслеђе“)
Драган Симовић: Бело Србство је већ победило!
А ја вам тврдим:
Бело Србство је већ победило!
Осећам у Ваздуху и Води, у Земљи и Ватри:
Бело Србство је већ победило,
управо онако како је одувек и побеђивало.
Бело Србство је већ победило, јер је морало да победи.
Заиста, Бело Србство је давно победило,
зато што је рођено и изабрано да побеђује.
Није било Века и Времена кад Бело Србство није побеђивало.
Победа Белог Србства јесте победа Белих Богова
и Светлих Суштастава.
Победа Белог Србства јесте победа Истине и Правде,
Живота и Љубави.
НЕ ДАМ – Љиљана Браловић
Ако ми отму земљу, кућу и окућницу,
бадњак и чесницу, у огњишту варницу,
натру и карлицу, под стрехом птицу,
ако ми отму ја ћу да памтим па да вратим.
Ако ми отму колевку, небо и реку,
рало и њиву, испред куће шљиву,
пчелу и кошницу, сузу радосницу,
ако ми отму ја ћу да памтим.
Да памтим па да вратим.
Ако ми узму гробље и све моје одведу у робље,
попале и опустоше, разруше и раскуће,
пруће на прошћу поломе,
животом ћу да платим али ћу да вратим.
Али не дам историју, веру православну
и прадедова Крсну славу.
Не дам језик и ћирилично писмо.
Без језика, вере и историје народ и нисмо!
Не дам Немањино завештање! Не дам!
На чему да памтим и чему отето да вратим,
на ком језику за рат и опело да ми звоне звона
ако не сачувам оно што је моје од искона!
Љиљана Браловић
-фотографија Жељко Стевановић
Владан Пантелић: Лепота и Љубав су исто
Кад год имам заталасане видике и када ми се за тренутак чини да не знам шта ћу и где ћу, размакнем завесу илузије испред очију и кренем на високу обалу плаветне реке Истар. И ево ме корачам громним кораком од седам миља, са упаљеном свешћу Свеспасења – 319817318. Алхемијски курјак у мени пажљиво прати сваки подзвук и звук, и сваки миг и покрет у великој разноликости ранојутарњег испољавања живота. Истрчава снажни бели сибирски пас живих и веселих очију, жељан Игре, као и ја. Јури шарену мачку, којој, чини се, није до игре. Потсетио ме је на једну од мојих прапостобина када сам био Чувар живе воде. Баш та вода свести ради у свим водама мога бића и, наново и наново, води ме на Истар. Захвалан сам белом псу на препознавању, и кроз њега се повезујем са родом паса – 8941898, са родом мачака – 471918498, и са свеколиким животињским царством – 55514219811…0. Нарасле су траве покрај пута и расцветало се ранорасцветавајуће пролећно биље. Повезујем се са биљним царством – 811120218 и са биљним душама у себи. Биљке су божји гласници и филтер енергија, баш као што су великодушност, задовољство, а нарочито захвалност, филтери за осећања.
Тече тихо Истар ка свом одредишту. Вода увек нађе циљ јер га чврсто држи у свести и креће се ка њему упорно, непрекидно. Уистину, несвесна дела су као када удараш у шерпу, пуне депое несвесног, а свесна дела се уписују у потку и мењају сопствену судбину и судбину света. И ја течем временском линијом ка Свециљу, уткан у живу златну сверу Свеспасења, која непрекидно исијава формулу коју је пројавио Аватар. Ова светлост помаже развој божанске стварности и гради Вечни живот. Када овај исток иде из душе, а трудим се да тако увек тече, јасно осећам пунину, јасно осећам целовитост – ја јесам, заједно са физичким телом.
Стапам се са околином и посматрам излазак Јарила на истоку, посматрам са сврхом и у пуној свести. Још више разбуђујум свест и енергетске центре понављањем спољњих и унутарњих звукова који отварају и подстичу уздижућу енергију. Јарило-Жарко ме притиска и греје златним зрацима. Надгуравам их сребрнасто белим које исијавам из мојих многобројних очију. У свести држим бројку 1891014 која из-бистрава окуларе да виде многобројне светове. Држим и циљбројку – 888 912 8188848 вечне љубави и лепоте која помаже да се стварају нови светови, јер, уистину, нема живота, нема љубави, нема лепоте, нема буђења, и нема духовног уздизања без стварања.
Враћам се кући непрекидно осећајући и држећи вечност у грудима и осећајући исту Силу- Вод, која држи мој дух, дух коприве, дух јастреба, дух пре-пе-лице, дух кремена… О, Лепото, о Љубави, како си дивно скривена у свим стварима и свим догађајима! Ипак ми се чини да си најлепша у очима мојих комшија, очима свих људи, очима животиња, очима биљака и очима минерала.
Уистину, уистину, Човек је безсмртно биће. Хеееј Дунаве-Истаре, низино плаветна!
Драган Симовић: У љубави и с љубављу
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Одувек сам се преиспитивао, а што сам старији, то све чешће чиним: да ли сам давао онолико колико су мени давали; и, да ли сам љубио онолико колико су мене љубили?
И, надасве: да ли је мој долазак у овај свет, као и мој живот у овоме свету, био са сврхом и смислом?
У неким тренуцима, гле! бивам веома тужан, кад ми се учини: да сам много примао, а мало давао; да су мене много више љубили, него што сам ја сам љубио.
Сваки пробуђен и освешћен Бели Србин, кроз векове и светове, осећа и зна: да је све богатији што се више поклања и даје, те да је све већи што се се више жртвује за ближње и суближње, за род и родину, за пород и племе.
Јер, ми смо само оно што дајемо и поклањамо срцем и душом, и, што стварамо у љубави и предајемо с љубављу.
Ако нема тога, онда ни нас нема!
Драган Симовић: У свету корисних идиота
Ми обитавамо у свету корисних идиота.
Савремена западна цивилизација јесте цивилизација корисних идиота.
Кажем савремена западна цивилизација, зато што је данас свеколико човечанство, из свог унутарњег бића, усмерено према Западу, онако како је некада, у давно минулој прошлости, то исто човечанство, душом и духом, било усмерено према Истоку.
Вас од рођења припремају за корисне идиоте.
У вртићима и обдаништима дресирају вашу децу да буду корисни идиоти.
Систем школства и образовања јесте, такође, за будуће корисне идиоте.
Свеучилишта и факултети јесу алхемичарске лабораторије за техничку и технолошку интелигенцију корисних идиота.
Све јавне, друштвене и државне установе, све фирме и све корпорације, од најмањих до највећих, јесу установе, фирме и корпорације корисних идиота.
Све државе и све владе јесу државе и владе корисних идиота.
Савремени бракови и савремене породице јесу бракови и породице корисних идиота.
Сви јавни медији, штампани и електронски, јесу медији за корисне идиоте.
Свеколика поетика живота и живљења јесте поетика корисних идиота.
Пожељан и идеалан човек савремене западне цивилизације јесте супер-робот– корисни идиот,
који никада неће имати своју мисао, своје осећање, своје становиште, свој поглед на свет, своју љубав, свог брачног и животног друга, своју децу и своју породицу.
Савремена западна цивилизација јесте један планетарни електронски концентрациони логор корисних идиота; компјутеризовани логор у којем ником ни на ум неће пасти да размишља, машта и снева о вечној и бескрајној слободи.
Е, видите, зато овај и овакав свет мора заувек да нестане; мора да се до темеља сруши и уништи, те да почне да се ствара и гради један нови свет по замисли божанских градитеља и стваралаца.
Драган Симовић: Ово је време великих ратова
Ово је време великих ратова.
Ратова у којима ћемо сви ми учествовати.
Свако спрам себе, свако из себе.
За разлику од свих минулих ратова
који су били ратови Сетве,
ови садањи ратови јесу ратови Жетве.
Свако ће од нас водити рат
у складу са Сетвом својом.
Каква нам Сетва бејаше,
такви ће нам и ратови бити.
Жртњк Њтрљ Пршњ – Драган Симовић
Жртњк Њтрљ Пршњ
Сварогов Сврдл
Пра-род и, гле!
Пра-родина,
У песмама
Песника Певача!
Виосна Сербона
Сних и бих у Пра Бићу
Онај што снева и снује
И Онај Сушти што твори
И постаје пре рођења вечан
Јер Онај сам што јесте и бива
У свих Дванаест прстенова Стварања
Велике Мааје и Сваруна Свесилног
СРБСКИ ЖУРНАЛ 