Кад стане срце – долази белина!

Стиже снежна, ледена тишина!

Кад стане срце –  мисли се окамене

Сећања стижу из праисконе дубине!

Кад срце стане –  слике тихо  пролазе

Прате их речи тада изречене!

Кад срце стане и љубав терет постане,

Бездан се смеши и – чека те!

Кад срце стане – у Бога погледаш,

За разумевање га замолиш!

Кад срце стане –  само љубав изађе!

Она не зна за правдања и доказе!

Кад срце стане – од несреће

И душа умре – да живи неће!

Љуштура тело се креће

Кроз ледену тишину!

Од праискона до данас- ништа не мину!

 

Овај свет је суров.

Веома суров.

Можда најсуровији од свих светова у васколиком Стварању и Постању.

У овом свету све је против Живота.

Већина бића овога света, од људи до разних животињских, зверињих и гмазовских врста, ратује против Живота, против Бити и Сушти.

Право је чудо да уопште и опстаје Живот у овом веома суровом свету!

Да не припадам Људском Роду, већ Раси Вилењака, то сам открио још у раној младости, а ево како.

За разлику од свих других у мојему окружењу, ја сам већ са осамнаест година почео да истражујем Сврху и Смисао Живота.

Питао сам се, као што се и данас питам: која је Сврха, који је Смисао мојега Живота, мојега доласка на овај свет?!

Нисам ваљда на овај свет дошао само због тога: да бих се патио и мучио, да бих ринтао од јутра до сутра, да бих се женио и рађао децу, да бих хранио и облачио своје физичко тело, да бих био слугиних слугу слуга, и, да бих проживео свој Живот као посве бесловесно биће које се у незнању, у тами незнања, рађа и умире попут биљке!

Оваква питања не постављају Људи, но само Вилењаци.

Људи не размишљају о Сврси и Смислу Живота.

Људи уопште и не размишљају.

Њима је свеједно да ли Живот има или нема Смисла, да ли је са Сврхом или је без Сврхе; важно им је само да некако живе, да преживљавају и животаре од данас до сутра, док се сви њихови умни, душевни и духовни напори и прохтеви своде на то, да имају редовно и у изобиљу: хлеба, игара и секса.

Ако нема хлеба, игара и секса, онда настају ратови и револуције!

Душе Вилењака веома пате, тугују, сахну, вену и болују у овоме свету.

Зато је Раса Вилењака давно и напустила овај свет.

Остали су само ретки скривени међу Људима, из не знам којих разлога!

Хајде још једном да разјаснимо:

Зашто је Раса Вилењака напустила овај свет?

Зато што у овоме свету нема ничег Племенитог и Дивотног.

Нема Љубави – Љубав је само у срцима и душама Вилењака;

нема Лепоте – Лепота је само у срцима и душама Вилењака; нема Доброте – Доброта је само у срцима и душама Вилењака.

Свака племенита, узвишена и дивотна душа пати и болује у овоме свету.

Такве душе нису људске, већ вилењачке.

Људске душе не пате и не болују у овоме свету, зато што је овај свет и створен за њих и по њиховој мери.

Дух Стварања Звезданог Рода.

Сви велики ствараоци у свим областима стваралаштва, како у култури, поезији и уметности, тако и у науци и духовности,  долазе из Високе Расе Звезданог Рода.

Сви су они до једнога Бели Срби Хиперборејци!

Само оно што је Тесла створио, превазилази свеколику творевину свих иних људских раса кроз тисућлећа и еоне.

Тесла се не сме поредити ни са једним ствараоцем и научником из нижих раса, јер је свако поређење Тесле с њима понижавање Божанског Стваралачког Духа.

Богохулно је, рецимо, упоређивање Тесле с Ајнштајном.

Зато што је Тесла Бог Који Ствара!

Сваки Стваралац Звезданог Рода јесте Божанство Стварања.

На Стваралачком Духу Белога Србства и опстаје овај свет.

Божански је Стваралац сваки Бели Србин и свака Бела Србкиња.

Да није Стваралачке Расе Звезданог Рода, човечанство би још у пећинама и раселинама обитавало.

ДРАГАН СИМОВИЋ: МИ БИРАМО И, МИ СТВАРАМО!

ОПРЕМИО: СТАРИ СЛОВЕН

Кад би све србске културне, образовне, васпитне, научне и духовне установе;

кад би све србско културно, уметничко, научно, академско и духовно племство;

кад бисмо сви ми, Срби и Србкиње, стали као Једно Биће Сушто

 иза:

 Србског Становишта,

Србске Идеје,

Србске Визије

и

Србске Свести –

о, каква бисмо

Духовна Сила

тада били

 у свету!

Ослобађање Србства

започиње ослобађањем

Србске Свести.

Србска Свест мора да се ослободи

ватиканске,

језуитске,

јудео-кршћанске инквизиције

смештене у србским

културним,

духовним,

академским

и образовним установама.

Без ослобађања Србске Свести

бесмислено је говорити

о било каквој Слободи

Суштога Србства.

Васиона је живи холограм, духовно и свесно биће које дише, осећа, мисли и мења се из трена у трен.

Слика васионе, слика света, слика планета, сунаца, звезда, сазвежђа и звезданих јата није статична, није замрзнута, већ је сваког трена нова, другачија.

Постоји тушта и тма упоредних светова, галаксија и васиона, тушта и тма виђења и појимања света и васионе, тушта и тма поетика, наука и тумачења те свега што јесте и бива у безкрају и вечности.

Отуда су сва позитивистичка и материјалистичка тумачења света, васионе, сазвежђа и звезданих јата, као и самог настанка васионе и живота у васиони за мене одвећ превазиђена.

Без видовитог знања, без битних и суштих знања из вишњих божанских светова не може се, у овоме трену вечности, ништа ни видети ни појмити ни схватити.

Отуда све материјалистичке научне теорије и претпоставке, те сва позитивистичка знанствена тумачења, схватања и виђења падају у воду, јер ништа није онако како они виде, појимају, схватају и тумаче.

МИ СМО ТВОРЦИ СЈЕДИЊЕНИ У ВЕЛИКОМ СТВАРАЊУ КАКО САМИХ СЕБЕ ТАКО И СВИХ ИНИХ СВЕТОВА И ВАСИОНА.

Само тако и никако другачије.

Од самих почетака мога памћења, препознавања, упознавања,
самоспознаје и освешћивања, првих додира са „нашом“ религијом нисам осећао ама баш никакву приврженост, оданост, заједништво, додирне тачке нити било шта што би ме привукло и одушевило приликом спровођења неких од обреда који су чињени у мом родном крају – завичају.

У томе моме одрастању и живљењу у мом завичају, скоро свкодневно сам доживљавао и слушао, како скоро сви људи, млађи а поготово старији мушкарци а мало мање женски свет, тако немилосрдно псују све „важне“ личности, које су се помињале у оквиру те религије.

Све ми је то било помало необично и чудно, да се псује оно чему требамо да се молимо, клањамо и поштујемо .

Много лета касније дошао сам до спознаја да је то и такво понашање била последица негодовања и отпора наметању нам управо те туђинске религије.

То и такво понашање остало је до дана данашњег у нашој души и Духу, само можда са мало мање псовки.

У мени живи и свакога дана је све јача љубав, осећања и спознаје моје предачке Вере, коју ми не може заменити ниједна и ничија религија ма како год она била представљена!