Category: All
Драган Симовић: Ми бирамо и, ми стварамо!
ЛИРИКА ВЕЧНЕ ЉУБАВИ
Кад се пробудимо изјутра, имамо много разлога да будемо тужни, очајни и несрећни, али, истовремено, имамо исто толико разлога – а, можда, и више! – да будемо радосни, срећни и задовољни.
Све је ствар нашег избора.
Наш избор јесте наш програм.
Ми својим избором, свакодневно, из часа у час, програмирамо сами себе.
Наше мисли, речи и визије, наши науми и снови творе наш програм који обликује нашу судбину, наш пут и живот.
Кад се пробудимо изјутра, можемо рећи и овако: овај свет који видим није мој свет.
То је свет илузија, омаја и опсена.
Стварни, истинити свет је у мени, у мојему бићу и суштаству, у мојим сновима и визијама.
Јер, кад буде дошао тренутак да напустимо овај свет, ништа са овога света нећемо понети собом.
Собом ћемо понети само своје мисли, снове и визије, своја осећања и своје љубави.
Све друго се распршује као дим и магла на ветру.
Овај свет је само један од тушта и тма светова на нашем пропутовању кроз Безкрај и Вечност, та зашто бисмо се онда везивали за овај свет као да је један једини?!
Ма куда год пошли, ма где год стигли, ми собом и у себи носимо свој свет.
Наш свет – то смо ми!
Ми, битни и сушти, са свим својим мислима, осећањима, речима, делима, сновима, страховима, бригама и љубавима.
Нећемо да се везујемо ни за Србију, ни за Земљу, ни за овај Свет и Сунчев систем, као ни за ову Васељену, већ за Живот, битан и сушт, за Живот, без почетка и свршетка, за Живот који је Љубав, Лепота и Дивота у свим световима и пространствима.
Ми бирамо и, ми стварамо!
Милица Вила Раданска: Створили смо Мит који ће вечно да нас прославља
Благослов Вилењаче!
Гледали смо, отац и ја Тодора (Пештерског)
-дивота-над дивотама,ово више пута треба гледати-
чују се велике истине у позадини,како се све повезује-свести,милина-
Дан Сварога нам много тога открива!
Гледаћу поново-дивотан запис Клицање Боговима и прецима Догодине у Призрену-како нам лепо описујеш шта нам Призрен значи-за песму рећи Велико-какав Мит-отпеван да се шири,буди и подиже!Песма,покретачка-позива коначно све на буђење-ударна-право у Истину гледа,слушам је
А ја молим се, огњишту свом да вратим се, душа тебе цјелива –
Земљо света од Неба купљена-прелепо –
Каже Ал ми гинули смо свуда за слободу стално,
да јунаку би се сутра Србин дете звало,
Зато добро слушај сине:
И најгорем се прашта,ал за Отаџбину гине
Вечно Земља Космет наша-
овде је порука-да је доста више и нема праштања,
ма свака реч је Истина болна, урезана срцем и душом-
створили смо Мит-који ће вечно да нас прослављава-
увек смо бранили Небеску -Божју Душу-
која у нама живи и увек ће нас бити,
а сада и Космички закони раде за нас
и стално нас осветљавају светлошћу која Буди!
Здраво Живо увек у Благослову Творца!
Драгана Медић: Као дијете имала сам велику љубав према умјетности…
Драган Симовић: Сваког дана уздизати, славити и величати Србство!
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Сваког дана уздизати, славити и величати Србство.
Сваког дана и сваког часа.
То ће бити наше клицање Нашим Белим Боговима, и Нашим Светим Прецима.
Пркосити, без престанка, западним скотовима, западној погани, западном вражјем накоту.
Клицањем јачамо и Себе и Србство.
Узносимо Дух, проширујемо Свест и Свесност.
На Западу су наши душмани и врази, крволоци и људождери.
И буквално људождери, и буквално они који једу људско месо!
Просечни Западњак је крволочна звер, људождер.
Морамо бити свесни тога, да на Западу бораве људождери.
Милиони људи диљем и широм земаљскога шара скапавају од глади и жеђи због западних људождера.
Њихов либерални капитализам је озакоњење канибализма!
Владари из сенке, космички паразити и гмазови, нису ништа друго доли канибали.
Њих штите и чувају све западне владе, све англосаксонске државе.
Запад је Сенка Словесног Света, Сенка Човечанства.
Да није западних људождера, Човечанство би већ тисућама година живело у благостању.
Све док на Земљи постоје западни људождери, Словесно Човечанство не може умно и духовно да напредује.
Сваког дана уздизати, славити и величати Србство.
Сваког дана и сваког часа.
Драган Симовић: Наша Првобитна Вера
Лирски записи
01
Срби су кроз векове највише страдали од јудео-хришћана.
За Србе су једно те исто ислам и јудео-хришћанство.
Србима су ближи будисти и таоисти од било којег јудео-хришћанског народа.
Наравно да под Србима подразумевам и Русе, будући да су Руси само Руси Срби.
Рим и Цариград за нас су једно те исто.
За нас је једно те исто источно и западно јудео-хришћанство.
И једни и други све чињаху на нашему вековном сатирању и затирању.
Ово је почетак свих почетака, ово је почетак нашег буђења и освешћивања.
Док то не освестимо, ми не можемо напред.
Напросто, не можемо!
Оно што су нам чинили ватикански језуити, то исто (само прикривено!) чињаху и грчки калуђери.
Јудео-хришћанство јесте јудео-хришћанство, свеједно да ли је источно или западно.
02
Никада ми не бисмо запали турскога робства, да нас пре тога јудео-хришћани не преполовише,
да не затрше многа племена наша.
Турци су били само последица страшних јудео-хришћанских погрома над Србима.
Док то не освестимо, ми не можемо ни напред ни навише.
Ми никуд не можемо све док тога не будемо свесни.
А управо тога морамо бити свесни, јер нас велики послови чекају у будућности.
03
Јудео-хришћанско православље нема никакве везе са Србством.
Наше је само ведсрбско ПравоСлавље.
То је наша Вера, то је наш Пут.
Јудео-хришћанско православље јесте вера оних који већ вековима
и тисућама година раде
на нашему сатирању и затирању.
Наша Вера јесте Знање звездане расе.
Знање наших галактичких предака.
Наша Вера, то је наш ген, наш светлосни запис, наша првобитна светлост,
наше посвећеништво, наше стваралаштво.
Све што тражимо напољу, у спољноме свету,
то је већ у нама, у нашем унутарњем бићу.
Драган Симовић: КЛИЦАЊЕ БОГОВИМА И ПРЕЦИМА – ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!
И језик, баш као и свако сушто биће, има вертикалу.
Вертикалу има и свака реч.
Они који не осећају вертикалу језика и речи, не могу ни схватити временско и просторно значење језика и речи, значење језика и речи у безкрају и вечности.
Ових дана је пробудила, уздрмала и усталасала Србство и Србију песма-будилица, песма-клицалица Београдског синдиката и бањалучке етно групе Траг: ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!
Да је Призрен древни србски град, свети и престони Душанов град, то знаду чак и они успавани Срби.
Но, хајде да откријемо и разјаснимо вертикалу, дубинско и онострано значење ове ведсрбске речи-именице.
Име града је тисућама година старије од настанка самог града, будући да све, битно и сушто, најпре настаје у нашим визијама и сновима, у нашим мислима и речима, па се тек потом низведе и остварује у овом вештаственом, материјалном свету.
ПРИЗРЕН је Град При ЗРЕНУ, Град При ОЗРЕНУ, Град При КАПИШТУ, Град При СВЕТИЛИШТУ.
Чијем ОЗРЕНУ, чијем КАПИШТУ, чијем СВЕТИЛИШТУ?
Ведсрбском ОЗРЕНУ, ведсрбском КАПИШТУ, ведсрбском СВЕТИЛИШТУ!
Што значи да је Град Призрен – а ништа се случајно не дешава ни у овостраном ни у оностраном – подигнут управо на Озрену, на Капишту, на Светој Земљи Наших Богова-Предака.
Отуда поклич илити кликтај, клицај песме ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ има и онострано, дубинско, вертикално, надилазеће и тајинствено значење: ПОВРАТАК МИТУ, ПРЕДАЊУ, РОДНОЈ ВЕРИ, ВЕДСКОМ СРБСТВУ.
Одмах сам приметио, и у Етру осетио, да су се у тили час, по јављању ове песме, узнемирили сви тамни и мрачни, сви наши душмани и врази, сви бесови Ваздуха, Воде, Земље и Ватре.
Они наслућују и осећају – а ми то и знамо – да ништа неће бити исто – ни у Србији ни у Србству, као и у васцелом свету – после ове песме-клицалице, песме-будилице.
Живи били па видели!
Врба [Salix]
Ово дрво у старим веровањима индоевропских народа имало је врло важно место. У обичајима словенских народа врба се јавља као симбол раста, развитка, здравља, умножавања итд. Зато је шибање врбовим прућем саставни део пролећних обреда.
Врбу, која често расте близу река, језера и рибњака, проналазимо у обредима зазивања кише. Тако су, на пример, додоле често од главе до пете биле украшене врбовим гранчицама и од врбе су прављени њихови венци.
Истовремено, врба je, по народним веровањима, била у непосредној вези са разноликим натприродним бићима. Словаци су веровали да на врби борави водењак, Бугари – да на њој живе виле. Белоруси и Пољаци сматрали су да ђаволи јако воле старе, шупље врбе, па отуда изрека: „Заљубио се к’о ђаво у суву врбу“.
У бајањима и народној медицини врба такође има велики значај. Веровало се да се на њу могу „венчати“, тј пренети болести, грозница и главобоља. Вршећи разноврсне обредне радње, болесници би се обраћали врби речима попут: „Не тресем с тебе росицу, него са себе грозницу“, као и „Дадох коњу зоб, волу со, и венчах грозницу за врбицу“.
Текст:
Александра Божиловћ
Српска родноверна жупа „Луг Велеса”
Драган Симовић: Србство је Тајна и Мит, Пут и Посвећење, Буђење и Васкрсење
ВИЛЕЊАКОВА ПОСЛАНИЦА РОДУ И ПЛЕМЕНУ
Ово је време кад се дешавају велике, битне и суште промене.
Време кад бирамо између живота и смрти, светлости и таме, љубави и мржње.
Време кад бирамо где ћемо се и када и какви изнова родити.
Ово је време кад немамо времена за пролазне, небитне и несуште ствари.
Ово је време кад није битно колико нас, Срба, има, већ каквих нас има.
За Творца и Васељену, за Богове и Богиње, за сва Светла Суштаства из овостраних и оностраних светова битно је и сушто КАКВИ СМО, КУДА ИДЕМО И ЧЕМУ СТРЕМИМО.
Ко год не жели више да се зове Србином – широко му звездано поље!
Јер, није сваки Србин спреман и кадар у овоме трену вечности да буде Србин!
Србство је много више од земље и предака, језика и вере, културе и крви.
Заиста, Србство је много више од свега видљивог и појавног, вештаственог и опипљивог.
Србство је Тајна и Мит, Пут и Посвећење, Буђење и Васкрсење.
Зато: нека свако од Срба и Србкиња буде оно што жели и што мора да буде!
Ми, Битни и Сушти, Ми, који остајемо у Србству и бивамо верни Србству, Ми, који верујемо у Србство једнако као што верујемо у Творца и Васељену, Ми, који смо Србство изабрали на Почетку Свих Почетака, и на Путу Свих Путева; понављам: Ми, не само што нећемо зажалити за вама који се у овоме трену вечности одричете Србства, већ ћемо вам, онако како и доликује Изабранима и Посвећенима, пожелети срећан пут, али, уистини, пут без повратка!
Пожелећемо вам – Ми, Битни и Сушти, Ми, Који Јесмо – од срца и душе, да се никада више, ни у далеким потомцима вашим, не вратите Србству!
Драган Симовић: ВЕЧЕРЊА СЕТНА ПЕСМА
Седим испод багрема што цвате,
и зурим у вечерње румене облаке
над сањивим пољем
у даљини.
Изгрева пун Месец;
над крошњама трепери Вечерњача;
лахор певуши кроз шаш.
Где год да свратим,
свуда ме у стопу прати
нека праискона сета
што се, гле! вазда
изненада и ниоткуда
појави.
(Велики Гај, 10. цветња 7526.)
Драган Симовић: ТАЈНЕ РТЊА
Он је, уистини, редак Посвећеник, редак Ведски Човек!
Годинама је походио, истраживао и упознавао – најчешће пешачећи, како то и иначе чини сваки праисконац – планине по Србији, откривајући њихове тајне, лепоте и дивоте које су скривене од људи овога света.
Уточиште је, на крају путешествија, нашао на Ртњу, или, како нас двојица кажемо, на Светој Планини, на Планини Мајци, на Планини која је Првобитно Божиште Ведских Белих Богова.
Тодор Пештерски данас пише књиге и прави документарне емисије не само о Тајнама Ртња, већ и о древним знањима и сазнањима која је годинама пабирчио, скупљао и откривао пешачећи Србијом, уздуж и попреко.
Многи се баве Тајнама Ртња, али је Синиша Огњеновић један од ретких који и живи Тајне Ртња.
Између Тодора Пештерског и свих иних, свих других путешественика и трагалаца, постоји битна и сушта разлика!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 