У кући мојих ујака, у Рађевини, увек је у углу највеће собе стајала на кундак наслоњена пушка.

У тој соби, у којој се понајвише боравило зими, где смо се сви окупљали поред смедеревца,

свим укућанима је била видна,

а и свакоме ко год би од гостију дошао.

Пушка није била напуњена.

Свикли смо на њу, као што су и сва друга деца свикла на пушке у својим кућама.

Тако смо живели.

Пушка је увек била при руци, злу не требало,

али и да својим видним присуством одврати којекакве смутљивце

од њихових неума према кући и чељадима дома нашег.

Тек сам у гимназији научила да пуцам на редовном бојевом гађању.

Веома успешно.

Мој брат Милутин купио је недавно дванаестогодишњем сину ваздушну пушку.

Да вежба.

Ујаци моји небеске њиве сад ору,

али пушка још увек иза кућних врата стоји.

 

У савременом свету, ниједна влада не ради за свој народ.

Ослободите се омаја и опсена, да ће ваша влада да ради за вас.

Све владе у васцелом свету, радиће против вас, а за интересе паразита и рептила.

Сви политичари било где у свету причају вам бајке, у које ни они сами не верују, све док их не изаберете, а кад их  изаберете, кад дођу на власт, тада они раде за паразите и рептиле.

Немоћни сте и очајни, јадни и бедни све док верујете својим владама.

А када престане да верујете било којој влади, било којем политичару, тада – будући пробуђени и самосвесни – примате чудесне дарове и моћи из Етра, од Створитеља, Васељене и Белих Божанстава.

Радите тако, да ви и ваша породица, будете влада, будете држава, будете своји на своме!

Једном људи лажи, заувек људи лажи!

Сви владари, све владе и сви политичари, било где у свету, јесу људи лажи!

Савремена западна, атлантистичка цивилизација јесте цивилизација коју су створили паразити и рептили.

Како можете да верујете људима лажи који раде за интересе паразита и рептила?!

Једино слободно поље у савременом робовласничком свету јесте Поље Духа и Свести.

Изван Поља Духа и Свести нигде, у васцелом савременом свету, нема никакве Слободе!

Кад то схватите, и кад то освестите, тада постајете своји на своме.

Неосвешћени и успавани јесу најпониженије бело робље које је икада постојало на Земљи.

Жене продају своје тело, служе за сексуална иживљавања паразита и рептила, а мушкарци су топовско месо, слуге и војска паразита и рептила.

Жена се посматра као сексуална робиња, а мушкарац као  роб који ће да ринта од јутра до сутра и, да гине за инетересе паразита и рептила.

Пробудите се и освестите!

Користите генетски код и светлосни запис Ведског Белог Србства; борите се Умом, Духом и Свешћу против робовласника, против паразита и рептила!

Сви медији, све институције, све организације и све политичке странке, с краја накрај Земаљског Шара, раде за ваше мучитеље, за ваше паразитске и рептилске господаре који имају једну једину жељу у односу на вас: да останете неосвешћени и успавани до краја вашег земаљског живота.

Наравно, ако гледате „фарме“, „здаруге“ и све остале ријалитије, тада ћете до краја живота ринтати и преживљавати као роб и, на концу, умрети као роб који је преспавао васцели свој живот, те пропустио прилику дану му од Творца, Васељене и Белих Божанстава, да узрасте до највећих духовних и божанских висина!

Над свим што постоји, што јесте и бива, што је настало или створено – не само на Земљи, већ и у Васељени – влада Бојжи Ум.

А то значи, да и над интернетом, над свим друштвеним мрежама, над свом овом савременом дигиталном космичком технологијом, такође, царује Велики Дух Стварања.

Све се управља према нашем уму, духу и свести, све очитава и прати нашу ауру, нашу енергију, само што огромна већина људи није свесна тога.

Није свесна тога, зато што су им поробљени и ум, и дух, и свест!

Наша духовна моћ – уколико смо повезани са Извором Живота, Извором Светлости и Стварања – превазилази лажне и умишљене моћи свих нападача и ометача, свих осматрача и ботова, свих паразита и рептила који представљају владаре из сенке.

Долази време – а то време је веома близу! – када ћемо све ове дигиталне уређаје, сва ова техничка и технолошка а  космичка помагала моћи – само ако смо пробуђени и освешћени – сами да програмирамо спрам својег светлосног записа, спрам своје енергије и ауре, спрам својих мисли, наума, намера и жеља.

То ће бити ера космонета, ера божанске духовности, свесности и свести.

Сва ова дигитална космичка технологија дејствује преко Етра, а Етар је Ум, Дух и Свест Стварања.

Етар је Божје Дејство, а без Божјег Дејства сва би ова космичка технологија, сва ова дигитална помагала која тренутно користимо, била мртва.

Свако је од нас Творчевим Наумом и Дејством створен за Божанство, свако од нас има дарове и моћи Белих Божанстава, али те дарове и моћи не користимо из једног простог разлога – нисмо их свесни!

Од наше свесности и свести све зависи.

Ево вам песничког разјашњења за ово.

Замислите да имате моћну машину, машину која има чудесне могућности, али, све док је ви не ставите у погон, она је мртва!

Тако бива и са нашим даровима и моћима које смо примили од Творца, Васељене и Белих Божанстава.

Све док не постанемо свесни божанских радова и моћи, све док се не пробудемо и не освестимо, све док сами себе не ставимо у погон, ми бивамо мртви баш као и та моћна а чудесна машина о којој говорим.

У Васељени је Све Ум, Дух и Свест.

Нема ничега изван Ума, Духа и Свести.

Ни Материја у Васељени не би постојала без Ума, Духа и Свести.

Све је духовно, свесно и самосвесно у свим како овостраним тако и оностраним световима.

Колико смо свесни себе, колико верујемо у своје божанске дарове и моћи, толико смо, уистини, и моћни!

Драган Симовић: НАШ МИТ

Опремио: Стари Словен

Давно, негде у праисконији ове планете која некад бејаше Звезда, негде на средини Атланског океана налазило се кристално острво саздано од бљештаве светлости у коме бејаше кристални град! Око река које су проносиле сребрни и златни прах живог светла, летеше мале виле звончице које су тај прах шириле далеко около кристалног града! У највећој палати у огромном светлосном холу, око извора живота састајао се сабор чаробњака! Имали су ту моћ да делују на целу Васељену и шаљу спремне младе виле и вилењаке изузетних способности у разне светове кроз плави портал! И дан данас то раде…

Угледах себе у плавој хаљини, покривена плавим плаштом на белом једнорогу од светлости саме, како се поздравих са једним од најстаријих вилинских старешина. Он ме отпрати до краја времена и посла у свет људи . У руци сам држала жезло белога кристала, који у себи носи све остале боје.  „Иако ми не познајемо време,  морамо штитити  ову плаву Звезду која ће постати планета и која ће се поново активирати у Звезду, у своју суштину!“, рече ми плави чаробњак на вилинском језику!

Сада смо обоје овде , и мој плави чаробњак и ја, који ме некад отпрати до самог краја временских капија! Сада знам да је време да Земља поново постане Звезда и да се Антлањ поново споји са светом људи!

Моја визија  коју добих читајући песму Милорада Максимовића о  Антлању!

Благословен Творац наш!

23.гумник 7525. године

 

 

НИ ДАНА БЕЗ ЛИРСКОГ ЗАПИСА

Већ по завршетку другог разреда основне школе, научио сам да гађам из пушке и пиштоља.

Мој отац, прекаљени ратник и, по чину, мајор из резервног састава, био је, у једном банатском селу на граници са Румунијом, а у време летњег распуста, задужен за сваконедељну војничку обуку.

Тих година су војничке обуке биле устаљено правило, поготову у пограничним местима.

Свако је од мушких глава, и пре и после служења војног рока, морао редовно да иде на војничку обуку – једног дана у седмици, а најчешће недељом.

Тада је у нашему дому било седам тешких пушака –  „маузерки“ и М-48 – као и два пиштоља званих „кратка деветка“.

Када би недељом поподне узео пушке и пиштоље, кренувши на гађање, отац би и мене са собом повео.

Мајка се томе противила, али би отац увек успевао да је убеди.

 Мора сваки мушкарац ово да зна, дужност му је да научи како се рукује оружјем, а што пре научи, тим боље по њега. Какав је то Србин који не уме да користи оружје за одбрану?! Никакав! Залуд му све знање и умеће, ако не уме себе и друге да брани!

Када бисмо изишли у несагледно поље које бејаше одређено за бојево гађање – са грудобранима, метама и заставицама – отац би залегао на грудобрану привукавши уза се и мене, ставио би метак у цев, придодао ми пажљиво тешку „маузерку“ те смирено говорио: зажмири на десно око, наслони десни образ на кундак, и што чрвшће стегни пушку; диши уједначено, гледај да ти у истој равни буду мушица и нишан и, када изједначиш мушицу и нишан са метом у даљини, повуци пажљиво ороз: имаш прво колено и друго колено. Између првог и другог колена заустави дах, отвори уста и, повуци ороз…

Кад је опалила пушка, сав сам се затресао. Вероватно је да је нисам чврсто држао, јер сам имао осећај да ми је одвалила раме. Отац је гледао у мене, сав озарен, и смејао се.

Сад ћемо да видимо какав си стрелац!

Кад је из рова иза мете изишао војник задужен за праћење, почео је да диже црвену заставицу. Бројали смо заједно отац и ја: један, два, три, четири, пет, шест… и, нема више!

Погодио си шестицу – одлично, сине, за почетак, ускликнуо је отац! Биће од тебе прави војник и ратник.

До краја тог летњег распуста научио сам да пуцам како из пушке тако и из пиштоља.

Отац би говорио: има једно правило, сине, што мораш и ти да знаш:

Када пуцаш из пушке, тада цев подижеш одоздо нагоре, а када пуцаш из пиштоља, тада нишаниш одозго надоле. Пре но што ћеш повући ороз, заустави дах, посве се умири и, чист погодак!

Када сам са деветнаест година отишао у војску, на свим гађањима био сам најбољи стрелац. Могао сам да погодим новчић у лету, а држећи пушку само једном руком!

Зашто вам ово пишем?

Зато што је дужност сваког оца, да научи сина да користи оружје за одбрану.

Отац који љуби сина, пренеће на њега своја ратничка искуства, знања и умећа.

Какав је то Србин који не уме себе и своје ближње да брани?! – говорио би мој отац.

И данас благодарим оцу, за сва знања која од њега примих!

Нисам ја створио песму,

она је створила мене.

Нит сам угледао сунце,

Оно је озарило мене,

угрејало, из таме извукло,

срце ми подарило.

Ветрови ме обликовали, ковачи ме

исковали,

из ватре ме створили.

И борба ме је снашла, као ваљак ме ваљала,

у цвет ме створила,

па у камен претворила.

Нити сам овај живот тражио, он је нашао мене,

и на велика искушења ме ставио.

Ништа нисам тражио, а све сам добио.