У овоме се времену огледају, пресликавају, преламају и прожимају сва прошла и будућа времена.

Све што је некад и негде било, и све што ће негда и негде бити, то се, управо, кроз садашњи тренутак, у јасном виђењу космичког тренутка вечности, одвија и збива.

Ово је време – време буђења и освешћивања.

У овоме се тренутку –

боље него икад, јасније него игда –

 препознају и указују све наше вековне опсене, омаје, заблуде и варке.

Ово нас време буди и освешћује, чинећи нас мудријим, јачим, самосвојнијим и самобитнијим.

Дошли смо до познања, да у свету постоје силе (тајанствене и тајинствене) које владају светом – мимо наших мисли и наума, мимо наших жеља и хтења, те да смо ми у суштини немоћни да и за јоту променимо устројство света.

Такође смо схватили, да је било каквим ратовима, било каквим револуцијама, напросто, немогуће било шта набоље променити у свету.

У свим минулим временима, ми смо само постављали питања и наивно (од некога или нечега) очекивали одговоре на сва та постављена или непостављена питања.

Дошао је тренутак (тренутак буђења и освешћивања), када укидамо сва питања, и трагамо за одговорима пре питања, мимо питања, изван питања, и понад питања; просто речено: стварамо унапред одговоре на питања која никада неће ни стићи да се поставе.

Бити усаображен са Духом Стварања, значи – бити у простанствима Духа Стварања.

А у пространствима Духа Стварања нема ни прошлости ни будућности, као што нема ни узрока ни последица.

Ако нема узрока и последица, онда прошлост може бити будућност, а будућност – прошлост; односно, и прошлост и будућност бивају садашњи тренутак, бивају и јесу вечно сада!

Знамо која све сподобија зла владају светом; знамо шта су, чија су, и одакле су.

Та сподобија (човеколике утваре) држе сва блага овога света, те благом овога света купише (и поробише) свеколики људски род.

Људи су својевољно пристали да буду робље, зато што живе у тами незнања.

Мањина пробуђених и освешћених, нема ни времена ни моћи да буди и освешћује множину оних који су својевољно пристали да робују сподобама и утварама зла.

И, не само што нема времена и моћи, већ још може бити и растргнута од руље оних које управо буди!

Против мрачних (и невидљивих) владара овога света, ми никако и ничим из спољнога света не можемо да се боримо против њих – никаквим видљивим оруђем и оружјем!

Наша борба мора да се одвија у духовним унутарњим световима – и наша борба мора бити невидљива,  недокучива, тајинствена и онострана!

Ми морамо да се боримо најстрашнијим, најубојитијим, најразорнијим оружјем – Божанским Моћима!

Божанска Знања и Божанска Свест – то су Моћи Богова.

Пред Моћима Богова, сва оружја на Земљи, како у прошлости тако и у будућности, јесу тек дечје играчке!

Само ће ретки кренути овим Путем, иако других путева нема.

Заиста, нема других путева који до Бића Слободе воде!