Category: All
Буди другачији — Стари Словен

Буди другачији!
Немој водити безвезне, тривијалне разговоре,
немој их водити, нек имају сврху.
Причај о стварима, о догађајима,
о часним и храбрим људима,
о књигама,
о томе на који начин ћеш нешто да урадиш,
поправиш, посадиш,
причај о закулисним радњама моћника,
о њиховим плановима поробљавања…
Лепо се изражавај, буди свој,
мисли својом главом.
Зашто никад нисам био на прослави „Олује“? – Горан Шарић

У самоћи – Јован Дучић

“ У самоћи нема мржње: осамити се значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малог човека самоћа направи болесником, она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света која се не сме обрнути сам у шуми, а који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највиши свет једног друштва. “
Драган Симовић: Ми, Битни и Сушти!

Куда год се окренуо,
камо год пошао,
у шта год се загледао,
гле!
свуда и у свему
видим и препознајем Себе:
у разним ликовима,
обличјима и суштаствима.
Све што постоји,
јесте и бива,
видљиво и невидљиво,
то сам Ја,
то смо Ми,
кроз разне животне токове,
кроз многа утеловљена –
Ми,
Битни и Сушти!
(На Истеру, лета 7527, месеца гумника, дана петог.)
О ИСТИНИ И ПРАВДИ – Драган Симовић
Сви говоре о Истини и Правди, али само ретки желе да се сретну са Истином и Правдом,
док они, још ређи (најређи!), тек, живе по Закону Истине и Правде.
Људима су пуна уста Истине и Правде, не зарад Истине и Правде, већ зарад Лажи и Кривде.
Кад светина говори о Истини, онда има на уму Лажи по којима се влада;
и када спомиње Правду, онда мисли на Кривду коју над неким спроводи.
Постоје људи лажи, који се рађају и умиру у Лажи.
Уистини, огромна већина људи живи у Лажи, јер им је лепше и једноставније да живе у Лажи него ли у Истини.
Живети у Лажи, значи не бити Одговоран (тако размишљају људи у опсени!) пред Створитељем, пред Духом Постања, пред ПраВасељеном.
Али, и то је, како рекох, највећа варка!
Људи лажи остају вековима, некад и тисућама година, утамничени у Лажи, у Вртлогу, у Витлу Самсаре.
Само Освешћен и Посвећен Човек може да искочи и излети из Витла Самсаре (из Закона узрока и последица), и да крене Путем Светлости.
Спасење је увек Вертикала – Сварожница, Усправница, Божанска Оса!
Истина и Правда ослобађају човека; ослобађају породице, племена, а некад и свеколике народе.
Кроз повесницу племена и народа, кроз паметарницу Белих Стриборјана, многи су појединци (а ти појединци су, скоро по правилу, свагда и увек знамените личности!) бивали жртве Лажи; а из Лажи вазда происходи и Кривда која се над неким врши и спроводи.
У овоме времену, које дуго траје, Срби су највеће жртве Лажи и Кривде!
По обиму, обиљу и количини лажи које су изречене, у разним видовима, на разним странама, са разних и различних места, а на рачун ВедСрбства и Срба, уистини, нема примера, нема поређења, нема словесног упоређивања, кроз многе векове у повести човечанства.
Због тих лажи које се, ево, већ дуже од столећа шире о ВедСрбству и Србима, Срби су у двадесетом веку биолошки преполовљени.
Не смемо заборавити, никада, да је највећи геноцид, највећи погром над једним народом, управо извршен над Србима и Србством!
Ниједан народ у двадесетом столећу није тако страдао, није тако крвнички уништаван и затиран (од колевке па до гроба!) као Срби!
Ако Срби желе да живе, ако желе да буду присутни на Мајци Земљи као Словестан Народ, онда они никада не смеју нити да забораве нити да опросте овај грозни злочин извршен над њима!
Можда је праштање, како кажу, хришћанско, али није ведсрбско! Срби су Ведски Народ, и знају да је праштање – понављање злочина над самим собом!
Косово свето – Оливера Лола Аџић

Наша дика и митска прилика,
најсјајнија смарагдна птица
у јату србских земљица,
румен светлости што обасјава јуначка лица,
и буктињом исијава до Небеса као жеравица,
капија звездана,
Небу предана,
душману недана,
међу световима Нава и Права,
земаљска и небеска Слава.
*
Наша питома заталасана равница,
пуна костију предака, бујади житородних клица,
свеколиког блага, кротког стада и бистрих водица,
Врлим горама нагиздана,
а бедемима шћипетарским зазидана,
као отета и обљубљена красотица.
*
Наша амајлија и икона,
вечности заветована,
у срж битка упаметована,
са еонима давним спона,
кресница подвига и епова.
Наша рана непреболна,
брањена у крви слапова,
љубав јарка, жудна, неодолна,
путир вина заветног и витешко обећање,
наша молитва и староставно предање
*
Наше свето место
у геном уткано ,
у свест уклесано,
у душу урезано.
*
Наше Косово свето
Драгана Медић: О журби – Не волим да журим ни кад једем!

СВОЈ НА СВОМЕ – Љиљана Браловић

Куда ћеш ти са мном сине?
Мене у тај голубарник?
Па ја сам ти сељак, радник,
од зоре под небеским сводом.
Више од птице
жудим за слободом,
а ти мене да водиш..
Куд, бре, да ме водиш?
Ја да ти живим,
а да не видим пчелу
и не чујем чесму?
Певај ти неком другом
ту песму
да ће ми у вароши бити боље!
Немам ја воље ни
да мислим о томе,
а камо ли да се селим.
Ја и не желим боље,
Шта мени треба;
Изворска вода, кора хлеба …
И слобода.
Забави се ти о јаду своме,
како ћеш у том бетону
и од чега?
Када ти то корито,
са кога срчеш, пресуши,
у чијој ћеш ти прљуши
да остариш?
За мене немој да мариш,
ја имам где да живим
и где да мрем .
Ја сам се овде родио,
Овде старио,
Овде ћу испод јеле
Уз чесму и пчеле
И кости да оставим.
Ја сам, сине,
свој на своме
Драган Симовић: Како?!

Како насликати жубор звезданих јата
и сетну свирку вечерњег дашка
у врховима борова;
како насликати устрепталост и милину
у сетним очима заљубљене девојке;
како насликати непоновљиви тренутак вечности
у цветним вртовима
окупаним млечном месечином,
и, надасве,
како насликати,
а преживети,
љубав
већу од самога живота?!
Драган Симовић: Ако си уистини Србин!
ЛИРСКИ ЗАПИСИ
01
Важно је да ми знамо ко смо.
Други не морају да знају ко смо, не морају да знају ништа о нама.
Још боље по нас, ако други ништа о нама не знају.
Јер ако ништа о нама не знају, неће ни моћи да се против нас боре.
Ако знамо ко смо, онда ћемо и све друго знати.
Кад упознаш себе, упознао си све светове.
Наше знање је за нас, и само за нас.
Наше знање није зарад других, јер наше знање не треба другима, већ нама.
02
Давно је речено: највећа награда за знање јесте само знање.
Самим тим што знамо, ми смо већ награђени.
Веће нам награде од тога не требају.
Сваки Србин зна ко је и чији је.
Сваки Србин и свака Србкиња.
Упознај себе, и живи то познање!
Не тражи од туђинца да ти каже ко си ти.
Јер туђинац не зна ни ко је он, па како ти онда може рећи ко си ти!
03
Не читај књиге туђинаца, јер они пишу лажи о нама!
Ако читаш књиге туђинаца, никада нећеш сазнати ко си и чији си.
Они Срби који су читали књиге туђинаца, на крају су почели да мрзе себе и све што је србско.
Бити Србин не значи имати само име србско, већ, пре свега – имати знање и познање србско!
Сва сушта знања у свету што постоје, то је створио негде и негда неки непознати Србин.
На теби је да се потрудиш, и да откријеш, тог неког далеког и незнаног Србина.
Да га откријеш, и да његова знања примиш.
04
Ако си уистини Србин, онда твој ум не може бити поробљен.
Ни твој ум, ни твој дух, а ни биће твоје.
Понављам: ако си уистини Србин!


