Није лако бити Србин, а поготову пробуђен и освешћен Србин.

Тушта и тма што видљивих што невидљивих душмана и врага насрће у чопорима и крдима, у ројевима и јатима на сваког пробуђеног и освешћеног Србина, на сваког Србина који жели нешто племенито и дивотно да учини и створи за Србство.

Ево, већ пола века, од када пишем и стварам поезију, бивам изложен подмуклим, потуљеним, смишљеним и несмишљеним нападима, ниским ударцима од свих оних србомрзећих сенки и утвара, од свакојаких мрачних небића што смерају да затру и пониште све што је Србско.

Није лако бити Србин, зато што је сваки Србин који бије свети бој за Племе и Род, за Пород и Србство посве усамљен у боју.

И не само што је усамљен у боју против душмана, већ се и његови саплеменици окрећу против њега, ударајући га потуљено и подмукло с леђа, само да би га што слабијим и рањивијим учинили.

У последње време – а то ништа није ново! – све чешће смо изложени – како видљивим тако и невидљивим – нападима, ударима и притисцима, и ја и мој блог – Србски журнал.

То ви, свакако, нисте знали (можда сте само наслућивали!), будући да вам до сада и нисам писао о томе, али сада морам.

Морам, да бисте ме разумели, а поготову ви – ви који објављујете своје радове на Србском журналу.

Водите рачуна о свему што пишете и објављујете, јер ја одговарам за све написано и објављено на овом блогу.

Одговорам подједнако и за своје и за ваше радове.

Без вашег разумевања и ваше помоћи, верујте ми, ја нећу моћи више да издржим све ове притиске и нападе на мене, који се већ и у ваздуху осећају.

Није лако бити Србин!

Свим својим очима ♥,
Видом хоризонтале, вертикале,
А особито Видом Душе, Срца
Видом Духа Светог

Запад је, у последњих двеста година, био велика србска омаја и опсена.

Ми смо посве изгубили себе оног тренутка кад смо се окренули ка Западу, кад смо почели да се угледамо на Запад и, да опонашамо Запад.

На Западу никада нисмо имали ни једног јединог пријатеља, већ само лукаве, потуљене и подмукле непријатеље.

Због нашег окретања ка Западу, ми смо много што-шта изгубили, а на путу смо да све битно и сушто изгубимо, ако се, у последњи час, не пробудимо и не освестимо.

Запад – то је рептило-кршћанство; то је најмрачнија ватиканска инквизиција; то је отимачина, пљачка и злочин; то су вечити ратови и револуције; то је блуд и разврат.

Никаквих мудрости, никаквих уметничких и духовних вредности нема на Западу!

Ако ишта вредно и постоји на Западу, то није Запад створио, већ Исток и Северо-Исток!

Математика, астрономија, алхемија, философија, хемија, физика, поезија, музика, уметност и духовност – све је то, последњих тисућлећа, са Истока и Северо-Истока стигло на дивљи, варварски Запад.