Category: All

Једна млада, а већ пробуђена и освешћена, Бела Србкиња: Овде се вечно ратује против Творца!


Благослов моје Вилењаче, ево ме ево, видим да ми шаљеш дивоте да светлим и видим да велике истине записујете, дивота, али ових дана све напада и све се ускомешало, тако да ми је и било тешко, још сам онако, сузом сам из своје душе све секла, да прочистим свој-наш пут у љубави-поново да буде проходан у чистоти, и док то траје, учи се учи и мери душа исправност да сваком буде по лепоти дата!
Сад кад би почела да пишем то би био роман, када би ме нападали споља, од детета нико није стајао да ме одбрани -па ни отац и мајка (као да немају храброст-томе што се иза налази да стану у моју одбрану) и то сам навикла, сви су тада хладни, а ја би стала за свакога по правди да одбраним ( јер би то било тако срамно -да се оно што видиш и не одбраниш, али у задње време видим – да и не треба свакога бранити – већ нешто највише и најсветије што је за све нас битно, јер ово је је време Буђења и само Битне у Бити ствари, душе треба да  бране, до тада мируј и чувај себе и не троши за спољни свет, већ шири унутарња крила и расти у висини!
Ово што си записао: ВЕРУЈЕМ у ГОПОДА СВАРОГА и у БЕЛО СРБСТВО, могу да ти се наклоним и и да ти пољубим душу предобру (колика је то истина – и правда – до Бога се простире у висине и шири по хоризонтали, као што је Мило писао рађаш и васкрсаваш својим записом Велику Душу Белог Србства, управо се то дешава – сви то у доброти повезани са својом душом преко пречисте свести радимо, свакодневно својим постојањем себе, једни друге узајамно препорађамо. Правимо равнокраки крст Беле светлости Творца, он је и наш чувар, писала сам ти о томе пре неколико година како ми је додирнуо душу и љубављу напунио!
Овај запис би било добро да и гласовно снимиш, било би добро да га у етру пошаљеш да пробије и вертикалу и хоризонталу и да путује и да се шири (свакодневно-ко год, кад год буде слушао-тај запис Будно да Живи, пробај, покушај и одмори добро глас, није дугачко, ево ово ти можда и Небеса преко мене поручују-због њих-и због Превелике Правде која стоји за све нас-то би био дар забележен у Вечности да ТРАЈЕ, запечати све њих кроз своју изговорену живу реч, да трају, у свим световима- видним -невидним- то би била велика милост твоје душе-која ће одувек и заувек да те чува.
Када једном одбраниш правду-правда тебе свакодневно васкрсава и бори се за тебе (то су сви они који невидно у светлости за све нас за нашег Бога Оца Творца стоје) много вреди – Правда истина, она је неуништива и увек победнички у доброти све оживља, памти и никад те не заборавља, увек су ту за тебе!
Ово ти пишем јер знам,да и сад јако стоји Правда и светли да ово запишем. Ових дана сам и ја нешто свестила, изгледа да се узајамно чујемо или наше душе се у љубави додирују, па једни другима шаљемо оно што свестимо, мислим осећа се када неко нешто освести он отвара простор другоме, ослобађа га! каже Звезда, ево читам, да у том бљеску сви имају симболично и вертикалу и хоризонталу и онда се то створи у једну сверу и тако све душе носе кључ-који обједињују све светове, тачно, тачно (нешто сам и сама видела када ти пишеш како Човек и Човечица- стварају живот а исто је као што Звезда (Мило) пише, видела сам како плешу суштине при љубавном додиру – онако се само видело, а ипак је Звезда и потврдио, лепо!
Дођемо у овај свет паразита – и креће успављивање односно – затварају нам свим силама Вертикалу до Творца (то раде све школе, медији, разне информације и др) и тако затворе Душу – преко свести јер су  је сузили – а Душа без пречисте Свести није у правом додиру са собом, није у Творцу и у вертикали (ту престаје раст-будност-свакодневна) и шта ће душа, почне да пати и тумара по хоризонтали тражећи утеху – јер стално осећа да јој нешто недостаје, ту се уплету разни паразити, разне узрочне последичне везе и тако душа спава и робује и пати, постаје само домаћин за паразите.
То се односи и на Србство – заробљено је по вертикали и тумара само по хоризонтали – мисли да ту има спаса – још и не брани своје и заборавља на род и родину – то је као кад гледаш како један народ нестаје – на потуљен начин – јер невидљиви рат се води, да га покоси и извуче из корена заувек, хоће да нас истребе, ето то је то, шта желе, да униште неуништиву искру Творца, овде се ратује против Творца, а душе су војска, једни раде за будност, док други у свом незнању раде ка свом уништењу! Тако да ми овде много значимо. Ми Будни држимо Вертикалу и то се види, значи отворили смо себе према Вечном Животу, али мноштво је оних који иду само по хоризонтали и са собом воде паразите, то нас загушује, трује и не да нам да се ширимо и крећемо (треба по ширини да ослободимо духовни простор за себе Творца, тога нема толико) ,а ширимо се оног трена када и будно продише и заживи наша истина видно значи споља, споља још тога нема, толико, пробија се свако ко колико може, али осећа се да истиче време таме, па кад се небо и правда рашире светлосно и по ширини, биђе ударно а то је та истина која се мора ослободити по Земљи видно споља, значи може доћи до тог бљеска равнокраког крста, битно је да ми држимо вертикалу, а по ширини ће небеса Земљу подићи и осветлети и претворити је у Звезду, запечатиће је и обележити неуништивом да Светли и то је ново доба које треба да се роди, да се поново роди Вертикала Мајке Земље и да једно буде са Оцем повезани, а Земља је паметна и то ће и сама одрадити, да се одроби наша планета!
Видим шаљеш ми, а ја журим неухватљиво ово да запишем у истини! Тако да су напади скоро од свуда по свести и неко иза ржи, гледам, гледам да их гледам преко њихове душе, јер душа увек за душу ради, иако је свест заражено страшна!
Ништа нисам прочитала до краја што си ми слао, само кратко сам погледала, одмор ми треба!
Љубим вас и волим пуно, Благословени ми били увек у Љубави!
Здраво Живи Били!
БЛАГОСЛОВ у ТВОРЦУ ВЕЛИКИ!

Драган Симовић: Ведска Винча


Првобитна Ведска Свест и Култура рођена је у Винчи.

Винча је Прадомовина, Прадомаја, Прародина Ведских Белих Срба.

Србски Коледар – по којему смо у двадесет и седмој години седамдесет и шестог столећа – прати културни, духовни, друштвени и цивилизацијски развој Винче.

Благодарећи високој Свесности и Свести Винчанаца –  Ведских Белих Срба – Култура и Цивилизација Винче опстајала је и живела дуже од две тисуће година у миру и благостању, све док нису наишле хорде дивљивих и бесловесних народа, нижих паразитских раса, како са Истока тако и са Запада.

Када кажемо Винча, ми тада имамо јасну представу, јасну визију једне високе Културе и Духовности Божанске Свесности и Свести.

Атлантистичка, западњачка, паразитско-рептилска цивилизација је – нема више никакве сумње у то – сушта опречност и супротност Винчанској Цивилизацији на свим пољима и ступњевима Културе, Духовности и Стваралаштва.

Када говоримо о Првобитној Европи, тада морамо бити свесни, да је Првобитна Европа зачета и настала управо на просторима Ведске Винче.

Словенка Марић – ЛУДА КУЋО МОЈА


Словенка.jpg

 

Луда кућо моја,
без темеља и крова,
вилајет си тамни
на гласу подземних вода,
на звуку звезданог праха.
Вилајет си тамни
и скровиште си потоње светлости
за оног ко се усуди,
ко се болом острасти.
Вилајет си тамни
на загубљеном путу,
на преображењу душе.
Из сунчеве тамнице
уклети ноћник спасење тражи
– у теби да ли је.
У мрклини твојој драгуља бљесак
– Божије светло да ли је,
или прастаре ватре
с друге стране варају.
Вилајет си тамни
и недоумица преступника
иза земаљских међа,
причешће и отров
исто су у теби.
Вилајет си тамни
и сионски пламен,
обнављаш се сумануто,
дан те руши,
ноћ те зида,
луда кућо моја.

.

(Из збирке ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ)

Саша Мићковић – ЛЕПОТА КОЈА ЛЕЧИ


1601408-bigthumbnail

Ко што икона светлом обасјава
Човека који јуродиво моли –
Тако и лик Твој одано се воли,
Јер смирај нежни етром исијава!

.

Када од страха узнемири глава
И ум подмукло, разорно заболи,
Узалуд ћутња, храм и апостоли,
Тек Твоја лечи лепота и слава,

.

Али ту вреба и похотна замка –
Крхка је ова спасоносна сламка,
Јер како прићи узвишеном лику,

.

Који је сјајка божанској орбити,
Лакше је ипак сенку Ти љубити;
За присни шапат чекати прилику!

Владан Пантелић – Ојутрење у Тијанији


37107878_10212352907558287_999059343519252480_n.jpg

 

Ж и в и м данашње јутро у Тијанији блаженој
Јутро препуно увида као јучашње и сутрашње
И лепо као осмех и девојка и плаветни видици
Прелеће гавран и криком зове јато на руштук

.

Магла се придиже али бојазно обилази мој дом
Она је жива живцијата и води је дух замагљивач
Тачно зна кога или шта треба у невид да баци
Не улази никада у дом бића која знају свој пут

.

Ложим ватру кувам и пијем тротравка чај лекић
За јако Тело стваралац Дух и контакт са Душом
И гледам трооко на исток у лопту Жарка Сјајка
Учим од њега несебичност и безусловно давање

.

Мајка Природа – свеобухватни и делатни учитељ
Птичјим цвркутом збори како се узносе молитве
Камен белутком у спокојству влада ватром у себи
Планином наслоњеној на небо отвара видике дуге

.

Родна румена јабука – за загриз изазива вечни
Поветарцем учи како се милује девушка стасала

Драган Симовић: Верујем у Господа Сварога и у Бело Србство


Верујем у Господа Сварога и у Бело Србство!

Да, управо тако!

За мене је Бело Србство једнако Божанство као и сва Сушта Божанства.

Ово што рекох може и на моме надгробнику да се упише:

ВЕРУЈЕМ У ГОСПОДА СВАРОГА И У БЕЛО СРБСТВО!

Ништа случајно, или узгред, нити говорим нити пишем.

Моји ми увиди из оностраних светова и Акаше казују, да се Творац Васељене зове Господ Сварог, а да је Бело Србство – Сварогово Бело Божанство.

Верујем, и знам!

Знам, и верујем!

О судбини и путевима – овостраним и оностраним – Белога Србства, не одлучује нико изван Белога Србства, већ само, и једино, Сушто Бело Србство.

Сушто Бело Србство Небеске Србије, и Сушто Бело Србство на Земљи.

Да Бело Србство вазда и навек побеђује, то може да види искључиво Пробуђени и Освешћени Бели Србин.

Све док се не пробудимо и не освестимо, све док се не вазнесемо на више ступњеве Свесности и Свести, ми не можемо нити да појмимо нити да видимо вечну победу Белога Србства.

Бело Србство непрестанце васкрсава, и без престанка се вазда изнова рађа.

Зато што је Сварогово Бело Божанство.

И ово сам видео: да нема Белога Србства на Земљи, не би ни Земље било!

(На левој обали Ведсрбског Истера, лета 7527, месеца гумника, дана дванаестог.)

САМО ТВОЈЕ ИМЕ – Владимир Шибалић


idilia

Само твоје име – дрхтаји и језа,
Сам глас твој страсти је зов.
Руке твоје к’о гране белих бреза,
Миловање пружају као благослов.

Из очију чарних – љубави варнице,
Са усана медних – сласт свакојака.
Ђавола подлога смела љубавнице
Греха си свакога ти рођена мајка.

Остави траг на срцу моме болном,
Нека се порадује теби кад се губи
У вртлогу блуда, у пиру скромном
Поета поетесу ове ноћи љуби.

https://hajducija.blogspot.com/

Вучjи удар – Перунов Ратник


14915667_1596696277301950_1754680638523566835_n2222222222222222

Мрачно небо, суморни дан
Северни ветар шиба воjника
Вучjи ратник – непобедив у боjу
С мача се слива вражjа крв.

Срце хероjа туче све силниjе
У ариjевском jединству jе спас.
Вучjи удар на овчиjи морал
Звекет челика и крици.

Борба за опстанак Расе jе изнад свега
Корак ратника одjекуjе у тами
Сузе Вила се опет пролише
Душе ратника пут небеса одлазе.

Боримо се, сами против свих
Крв jе натопила тло
За нама иду легиjе храбрих
За Ариjевску Расу, за идеjу очева.

Докле год поглед сеже,
Мртви по боjишту леже
Смрт се над свима надвила
Падамо jедан за другим.

Праведно дело вршимо данас,
Знамен Коловрата поносно носимо
Из Србиjе избацуjемо слуге Чортове
Капиjе на граници заувек затварамо.

Гордо стоjимо под знаменом победе
Маршираjу Хероjи под златним заставама
Десна рука испружена к Сунцу
Окове ропске разбиjамо на комаде.

Заувек вас памтимо Србски Хероjи
Ви живите у нашим срцима
Подвизи ратника живе вечно
Борбу очева нек наставе синови.

Драган Симовић: СрБи говоре срБски и жене се СрБкињама!


10389420_1626420610948884_8090839789047375111_n

–

Срби говоре срБски.

Не могу Срби да говоре срПски, зато што тај језик не постоји.

Постоји само срБски!

Када је корен именице у питању, тада нема једначења сугласника по звучности.

Зато што би се једначењем корена именице по звучности изгубила суштина, суштаство и смисао самог корена именице.

Тада би СрБ постао СрП.

А СрБ је увек СрБ!

Србима је наметнут туђински језик – а то је срПски.

Преко језика воде се сви ратови против једног народа.

Поништењем језика – затире се и народ.

Тамо где нема језика, нема ни народа.

Језик је битан!

Религија, вера, предање и култура једнога народа јесу важни, али битни постају тек са језиком тог народа.

Без језика, и религија и вера и предање и култура једног народа губе сваки виши и божански смисао.

Расрбљавање Срба почело је из језика и све време је вршено и спровођено преко језика.

Ако су се Срби одрекли срБског, а прихватили од туђина им наметнут срПски, онда ће они надаље пристати и на свако друго одрицање и порицање Бића СрБства.

Из именице Срб изведена је именица Србин.

Ако је у мушком роду од именице Срб – Србин, онда ће и у женском роду од именице Срб бити – Србкиња.

Не може у једном случају бити СрБин, а другом СрПкиња, кад су обоје – и мушко и женско – припадници једног те истог народа.

Ако се СрБин жени СрПкињом, онда он узима за жену припадницу из неког туђинског племена!

Вековима се, и тусућима година у Древности, сваки расни СрБин женио превасходно (и искључиво!) – расном СрБкињом, и ниједном расном СрБину није ни на ум падало да се жени туђинком – СрПкињом, из племена СрПа или СрПова.

Дакле, Србе и Србине, говори и пиши срБски и, жени се СрБкињом!

Милорад Максимовић: Родилиште душа, равнокраки крст и Звезда судбина освешћених


Оку које јасно види
све ће прићи, све ће доћи.
Не може се тајна скрити
сред пламена величанства.
 
Што и види то и веда 
преко стаза васељенских 
и богаза свих звезданих
трепере сад сва суштаства.
 
 
 
Јасновиђење је увек било у Звезданог Рода Срба. Свако је бар једном имао јасновиђење ако има име Србиново а они који носe живи Звездани код сред својих суштастава они врло често јасновиде.
Јасновиђење је гледање суштински кроз велове времена и простора и изван истих. Нема тајни пред јасновидцем, све је отворено и чисто као бела зора подно Дурмитора, као јутра росна пуна жив-паре сред планине Таре. 
У Роду нашему који се простире свуда по овој Земљи а нарочито у Раса (Срба и Руса) и даље бораве истине које се кад треба открију. То одлучује сама истина, независно од хтења особе. Многи је волх или жрец покушавао проникнути сред ових тајни, авај! Затворена беху врата спознаје. Само је један кључ који их отвара. Љубав која је изнад појмова људи а свеприсутна је. Ватра живота.
У једном таквом одбљеску који трајаше ни дуго ни кратко, видех јасно како се и где рађају душе. Пред извором живота горе бели пламенови усправно. Њишу се у вечном плесу живота.
Чисте прозрачне и млечно беле вагре. И онда се дешава чудо у покрету. У врхунцу који траје неизмерно дуго и кратко, сакупља се у један средишњи део или тачку сабијено знање и све утихне на трен.
Затим бљесак! Сред белог усправног пламена засија још јаче бело светло и намах се рашири водоравно или хоризонтално. У том вечном трену се роди једна душа или суштина. Она симболично уједини вертикалу са хоризонталом али и појавно у облику равнокраког крста. Затим се светло крене ширити у свим правцима из средишта. Искра живота је бљеснула безсмртно још једном и сам Извор или Творац је створио још једну суштину или душу. 
Тај безвремени призор траје још мало и онда се одједном претвори у малу белу сверу или лопту чистог светла. Тада почиње живот те суштине у појавном свету јер она обједињује вертикалу и хоризонталу, уједињује све светове и има кључеве свега. Потом креће њено путовање у разним појавним стварностима у безкрајним световима у Свемиру. 
Звездана судбина освешћених се огледа у томе што се врати сећање ко су и зашто су.
Раси или Срби то носе данас као пра сећање на свом грбу а да тога нису ни свесни. 
Фотон светла и магнетно поље носе ову слику као запис шта је основа. 
Нека би свако ко чита ове редове освестио свој Звездани код.