Category: All
Драган Симовић: Када је мој Бог из мене сазерцавао свет
Живо се присећам
свих оних тренутака из детињства,
када је мој Бог из мене
сазерцавао свет.
И сада ми се догоди,
у тренуцима дубоког тиховања,
да мој Бог из мене сазерцава свет,
свет управо онакав какав је
и у детињству бивао.
Заиста,
све време је из мене,
и кроз мене,
неко бесмратан и вечан,
проматрао бића,
проматрао и сазерцавао светове,
ствари, збивања и догађања.
Као да се све у мени и око мене
одвијало мимо мене!
Као да сам ја све време бивао
скривени посматрач
и тајносани сведок
властитог
животног пута
и тока!
Ирена Маринковић:ПРАКТИЧАР
На почетку беше мир,…
Док једно не заврши,друго не може почети-себе изградити.
Како мислите?
На краху једног диже се ново,не мора значити и боље.Заправо дата му је шанса да то и буде али воља је на њему.
Где смо ми сада?
На крају.
Чега?
Нашега схватања.Ко смо?Чему тежимо,од чега бежимо ако себи у сусрет идемо.
Бољитак у најави,…
Онај ко се нада а није у вери својој истрајан залудно троши дане и сате на ту наду.Она је као песак кроз прсте пролази,одолева притиску и слабој намери.Најчешће задња остане када се од свега одустане али се никада не деси.Кажу надао сам се али ме неће.Није кривда на њој него на нама.Зашто рукаве на засукасмо?Вера,нада и чиста намера и ето успеха.Нико данас у себе поверења нема да би доследно свој пут пратио.
Нема?
Има,заправо.То је она мањина којој је сваки нови дан живот од почетка.Који се радују и славе сваки сат свога постојања,истрајавајући у намери да докажу себи да су истрајни.Дела њихова и чиста намера описују се погледом у њиним очима.
Како?
Срешћеш пролазника,не знаш га.А он плени сјајем и лакоћом покрета.Сигурност његових корака описује циљани живот и увереност да тежи бити свој.Јединка која оставља без текста.И мислићеш о њему данима,сатима,…
То је инпресија коју он оставља.Енергија коју преноси.Такав је.
И ти си баш такав.Али одступаш од себе и вршиш притисак на личност својим не чињењем.
Шта да променим?
Закорачи у живот са циљем који вуче те да сваки дан живиш као да је последњи.Препреке нису тачке спотицања него искуства и учења.Не одустај у проналажењу себе и доласка до твога циља.
Видећу…
Одлажеш!Причај у садашњости.Сем ње немамо ништа.Крени од ране зоре,зрак да ухватиш.Прошлост је искуствена школа,будућност испит онога што си научио.Садашњост практичан део примене наученог.Како онда да не успемо ако толико учимо.
Право говорите.Успевам у својој чистој намери.
Наравно.Док то говориш,очи ти засијале,енергија прокључала.Добар си…
Драгана Медић: ЛИРИКА ВЈЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Здраво живо драги Драгане!
Стари Словен: Чувари памћења
Аугустин Тин Ујевић – Србији
Данас пламсаш само од крви најбољих
што су мачу дали своја тела справна,
блештећи у духу и у чистој вољи,
божанствена земљо православна;
Јуче ти си била моћна и велика,
и за усне деце млеко, мед и вино,
док се не скрхаше под градом челика
груди твоје деце, српска домовино.
Сутра, сабирући и данас и јуче,
засјаћеш у духу и у живој моћи.
Јер ће славу слома унуци да уче
као зору спаса иза тешке ноћи.
Ал’ ни нови народ, нити понос међа
никад више неће да ти овај врати,
поносити поглед иза храбрих веђа
што су знале дивски у понор гледати.
Твоје мирно чело под претњом ужаса,
и вијањем ветра страве и страхоте,
и молитву тамну и глува небеса,
то је данас време највеће лепоте.
Драган Симовић: ЈАД И БЕДА СЛОВЕНСКОГ РОДА
ПРЕПИСАНО ИЗ АКАШЕ:
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Раздељени и међусобно завађени Словени бивају најслађа храна космичким паразитима и рептилима.
Због унутарње словенске заваде, поделе и мржње космички паразити и рептили већ тисућама лета опстају на Мидгард-земљи.
Нико тако издашно и штедро не храни космичке паразите и рептиле као Словени.
Погледајте листом све словенске народе!
Ту нико никога не подноси, ту су сви са свима у крвној завади и вечитом рату.
Ни наши богови не могу да измире: Русе са Пољацима и Украјинцима, Србе са Хрватима, Чехе са Словацима, Прусе са Лужичким Србима.
Међу Словенима нема ни расне, ни родовске, ни крвне, ни културне, ни духовне солидарности, односно: сагласности, саобразности, саосећајности и самилости.
Сви су скучени, згрчени, тескобни, себични и саможиви.
Словенима је битнија јудео-кршћанска религија од свега другог; не само на овоме свету, већ у свим иним световима.
Једни су ортодоксни, други католици, трећи протестанти, четврти реформисти, пети лутеранци, шести муслимани, седми атеисти, комунисти и бољшевици, осми либерали, атлантисти и глобалисти…
Ни сам Свебох Сварог не може да нас освести и у памет призове!
Ратоваћемо између себе до коначног нашег истребљења.
Све што нам наши врази и душмани раде, знајте, да смо то и заслужили.
На тренутке ми се чини, да у Словенима одвећ никаквог достојанства и поноса нема, а о ратничком духу да и не говоримо!
Кад смо већ тако јадни и бедни, онда је боље да нас и нема!
Драган Симовић: Древни светови Свести
Лирски записи
На темељима древних ведсрбских храмова подизане су све јудео-хришћанске цркве.
Или још јасније: ведсрбски су храмови претварани у јудео-хришћанске цркве.
Најраније цркве нису ни грађене, већ су само на ведсрбске храмове стављана јудео-хришћанска знамења.
Зато су све цркве на местима чудесних дејствених моћи, на местима тајинствених пролаза у више упоредне светове.
Наши древни храмови бејаху тајни галактички пролази и портали.
02
Будући да је наш ум поробљен још пре двадесет векова, отуда ми имамо посве искривљену представу о ономе што је бивало (и како је бивало!) пре јудео-хришћанства.
Нама је у овоме часу тешко да замислимо, да је пре појаве јудео-хришћанства на Земљи обитавала висока галактичка цивилизација као и још виша и највиша галактичка култура.
Постојала су уређена царства која су била усаображена како са Природом и Мајком Земљом тако и са Галактичким Језгром.
То су била Царства Свести, Царства Стваралачког Духа.
03
Сви египатски, персијски, асирски, месопотамски и вавилонски владари бејаху плавооки и зеленооки; бејаху стасити, високи, продуховљених црта лица, бистрих и паметних очију, и светле, млечно-светле пути.
Сви древни градови бејаху пространи и светли, бејаху пуни светлости и лепоте.
Сви дрени градови имађаху прекрасне грађевине, уређене и простране тргове, широке цесте и улице, имађаху водоводе (а неки и млеководе!), прелепе вртове на земљи и висеће вртове над земљом.
Сви древни градови бејаху поплочани најлепшим каменом, а неки и са позлатом.
Сви древни градови имађаху градску и уличну раствету; имађаху светиљке које су се саме палиле и саме од себе гасиле.
04
Колико је нараштаја стасавало у лажи!
Колико је нараштаја живело у тами, у лажи јудео-хришћанства!
Стари свет није био варварски, није био примитиван, како су нас вековима учили.
Стари свет је био свет реда и поретка, свет галактичког устројства и галактичких знања, уметности, градитељства и духовности.
05
Црна рупа Свести из Мале Азије усисала је цео уређени и освешћени Свет, Свет Свести и Словесности.
Варварство и дивљаштво дошло са варварским, дивљачким и рушилачким религијама.
Са религијама које су иза себе остављале највећу грозоту пустиши.
Данашни Свет је слика и прилика потомака оних варвара, тих истих варвара.
Умивање цвећем
Овај обичај је део пролећних обреда, као један од симбола рађања природе, а највише се везује за децу. Најпопуларнији је у централној Босни, док је северније, у Словачкој, замењен умивањем на потоку, рано ујутру.
Сам обичај се састоји из прикупљања што разноврснијег цвећа, где се деца обично такмиче ко ће скупити више. Омиљено је цвеће са посебним значењем, јер се верује да ће пренети особину на човека, међу њима су: красуљак – да особа буде красна, дреновина – да буде јака, љубичица – да буде љубазна, врбове гранчице – да буде напредна. Убрано цвеће се не уноси у кућу, већ се оставља да преноћи напољу у здели с водом. У неким крајевима се у воду ставља и златни или сребрни прстен. Сутрадан ујутру се умива водом из зделе и кити се цвећем.
Текст:
Селена Кривић
Литература:
Н.М. Толстој ,,Цвети“ – „Словенска митологија – енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001.
П. Ж. Петровић ,,Цвети“ – ,,Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970.
Фотографија:
Јариљдан 2016 – Владимир Ћосић
ДРАГАН СИМОВИЋ: О ЛЕПОТИ НАД ЛЕПОТАМА
(ЛИРСКИ ФРАГМЕНТИ)
01
Жена је за мене била, и остала, велика тајна.
Велика тајна, у оном праизворном,
праисконом значењу речи.
Што сам више откривао душу жене,
то сам све мање знао о њој.
02
Што више знања, то више и незнања.
Како нараста сазнање и знање, тако нараста и незнање.
Једино што знам, што поуздано знам, јесте сазнање да је овај мој живот, ово моје рођење, почетак учења мојега.
Почетак учења које се никада неће окончати, и које никада не сме да се оконча.
Желим да се ово моје учење настави и у наредном животном току, као и у свим наредним животним токовима.
03
Ја сам песник ведске, хиперборејске културе; песник који размишља, мисли, осећа и живи срцем и душом.
Мој Пут јесте Пут срца.
04
Када говорим о жени, онда то говорим из срца, из душе, из ведсрбске душе која је сетна и онда када је најрадоснија.
05
На србским се свадбама, у времену када су Срби још били Срби, истовремено играло, певало и плакало.
Највећи србски ратници нису скривали своје сузе.
Умели су да заплачу, без стида и срама, и они ратници који се никога и ничега нису плашили.
Они ратници који су кроз живи огањ јуришали.
06
Сви древни спевови казују о плачу ратника.
У свим древним митовима и бајкама сасма је природно и да се највећи јунак заплаче.
07
Само је западна атлантистичка цивилизација (антицивилизација!), загађена јудео-кршћанством, створила лажни мит о мушкарцу тврда срца, о ратнику без љубави и милости.
Западни култ ратника-мушкарчине није ништа друго до култ човеколике звери.
Култ робота, киборга, зомбија.
Култ космичког чудовишта.
И зато та цивилизација мора да нестане, јер је неприродна и противприродна.
Цивилизација која је противна свим природним и космичким законима.
08
Србски патријархат није никада био јудео-кршћански патријархат.
Србски патријархат никада и није био патријархат у изворном појимању речи.
Србски је патријархат био ведски, хиперборејски, аријевски патријархат.
У ведсрбском патријархату жена је, поготову жена мајка, слављења као Божанство.
Жена је, напросто, обожавана.
Жена је била поштована, цењена, брањена и чувана, онако како се Лепота и Дивота брани и чува.
09
Када сам имао двадесет година, посетио сам деда (звали смо га ђедо!) горштака и ратника, који је, попут орла самотњака, боравио у високим стенама, и који никада није пожелео да сиђе у низину, јер је веровао да су људи који живе у низини и у градовима људи слабог карактера и никаквог морала, да су мекушци, љигави и никакви; да њима ништа не значи вертикала, већ да им је само важно да бауљају и гамижу по хоризонтали, и да пуне своје стомаке.
Деда је био сав у ранама и ожиљцима из трију ратова.
Упитавши ме, да ли имам ђевојку, па кад сам ја потврдно климнуо главом, отпочео је, шкрто као и сви расни горштаци, да беседи.
Ако си одлучио да се жениш, бирао је ђедо речи, онда мораш да знаш, и да памтиш, да је жена светиња.
Жена мора да се заслужи, а када се већ заслужи, онда мора и да се чува.
Ако ниси кадар да погинеш за своју жену, боље ти је да се и не жениш!
Онолико колико ти будеш поштовао и чувао своју жену, толико ће и жена тебе поштовати и чувати, а вас ће обоје онда и Небо и Земља чувати.
Жена се чува због Лепоте и Доброте, а за Лепоту и Доброту човек мора бити спреман и да погине.
10
Прошле су многе године, минувши као песнички сан, а ја у многим књигама које сам даноноћно читао, не нађох овако мудре речи.
Мудре речи мог ђеда, орла самотњака, који се давно преселио међу Галактичке ВедСрбе.
Не, ђедо није умро, он се само преселио из света у свет.
Преселио, зато што је Ведски Србин, Хиперборејац, Аријевац.
Колико Срба, данас, сме да изговори ове ђедове речи?
Колико Срба сме да стане иза ових ђедових речи?
Колико сам се пута, у глуво доба ноћи, иза сна будио, питавши се, да ли сам следио ђедов Завет?
Како ме ђедо види, и шта мисли о мени?
Једно знам, поуздано знам.
Када будем напуштао овај свет, и када будем стајао пред дверима Свароговог Ирија, да ће ме ђедо први сачекати.
И, мада је мене, из не знам којега разлога, од тридесет и троје унучади своје највише љубио, знам да ће, управо према мени, бити и најстрожији.
Да ли ће ме сачекати речима:
Добар си живот живео, соколе мој!
Поносим се тобом!
Или ће рећи: Срам те било, изроде ниједан!
Због тебе и у Ирију морам да се стидим!
11
У последње време, незналице и бесловесни, пишу некакве научне књиге о србском патријархату.
Толико сам се пута запитао, како може да пише књиге онај који мрзи свој род, своје племе, свој народ?!
Како уопште може да живи човек који мрзи?!
О србском патријархату пишу књиге они који појма немају о србском бићу, о ведсрбском аријевском бићу, али зато упорно пресликавају јудео-кршћански декадентни патријархат на србско биће.
Праизворни ведсрбски патријархат јесте Јин-Јанг ранотежа између космичког патријархата и правасељенског матријархата.
12
Мушкарац који би ошамарио жену, није више сматран за мушкарца.
Такав се одмах брисао из књиге аријевских ратника.
Силовати и тући жену, то може само последњи изрод.
Таквога су отац и браћа одмах убијали.
Није требало нико други да му суди; одмах би му, по племенском преком суду, пресудили отац и браћа.
Такав је Закон важио мед ВедСрбима Аријевцима.
Тај Закон су и моји преци, горшатаци, Херцеговци, следили, поштивали и чували.
Ово данас што је од Срба остануло, то је скоро све сам стид и срам!
13
Жена је за мене била, и остала, велика тајна.
Тако на почетку записах.
И не само тајна, жена је за мене била, и остала, Божанство.
Жена је оличење Лепоте на Мајци Земљи.
Оваплоћење Лепоте у ПраВасељени.
Нема лепшег створа, нема лепшег бића, у свим световима, од жене!
Онај ко је рекао, да ће Лепота спасити свет, слутим и осећам, да је мислио на жену.
Мислио је на жену, зато што је и њега жена спасавала.
И мене је вазда, на путима мојим, жена спасавала.
Да није било жене (а имам на уму све оне жене које су ме увек спасавале), многа племенита дела, можда, никада не бих учинио!
Ово је Истина, а Истина је Бог.
Владан Пантелић – Хоћемо ли данас?
Неуморни упорни ветар карабурмац
Гране се њишу шушкају и милкају
И шарају простор испред неба
Сунце узраста високо изнад димњака
Размиче облаке да помоли своје лице
Хоћемо ли данас храбро живети?
Хоћемо ли се данас срећно смејати?
Хоћемо ли срце широм отворити?
Хоћемо ли свима лепе жеље желети?
Хоћемо ли данас чисте мисли слати?
Хоћемо ли данас храбро рећи – не
Судбини у коју смо слепо веровали?
И зналачки управљати својом животом
Из стања чисте Љубави исто као Творац
Из стања чисте Љубави исто као Творац
СРБСКИ ЖУРНАЛ 