Потеците речи моје 

залечите живе ране.

Подигните оборене

удахните – нека сване.

.

Сваку руку сваку душу 

која плаче немо, тихо

подигните са колена!

Нек’с радује што је живо. 

.

Кристал горски сузе живе.

Носе лека посред таме.

Њих испуни Љубав сама,

Бог им нови живот даде.

.

Потеците речи Божје, 

нисте моје већ од њега.

Од ког Слава роси дневно,

од ког бежи тамна сена.

.

Занемели великаши…

Сваком реч сад лед поста

Пред Белину Сви су стали –

и ништа им сад преоста.

.

Искра једна жари сјајно,

из дубине душа светих. 

У сваком се обновила. 

Сред сваког се позлатила.

.

Злато није од земаљске сорте, 

већ Звезданог Раја прах.

Њиме прсни прего прага

да с’ отвори вечни Сат. 

.

Путем сјајног Златоправа

плови једна мала барка.

Кормило јој у вечности,

једра пуна жива праха.

.

Лије са ње попут кише.

То Свети сад благослов дажди! 

Купа сваку душу, срце. 

Препорађа живот јасни.

.

Свети Оче мој – Свевишњи!

Који си ми стих сад дао?

Све без краја да се дивим

и изнова Љубав живим…

.

Дишем духом.

Душим дахом.

Мрак одлази.

Љубав сваком!

–

-Извор-Звезда Род-

Приредила Верица Стојиљковић