Боже, гора високих,
Врхова плаветних,
Долина зелених,
Огледај се у очима
Поља цветних и вода изворских!
.
Прошетај се њивама
Златним, житним,
Шумама столетним!
Окити се птицама радосним
И јутром распеваним!
.
. Насмеј Боже,
Облаке, земљу
Сузама Радости да поквасе.
.
Осмехни се Боже,
Сновима девојачким!
Помилуј образе им,
Зрацима жарним,
И пољуби их уснама
Медоносним!
..
Огреј Боже,
Срца младића, што лутају,
И изворе Вилине што траже!
Поведи их!
Путеве жељене им покажи!
.
Дај Боже,
Мир тихотни свакој травки,
Птици, срни, јелену,
свима што Земљом лете и ходају!
.
И Вуку, кажи,
Да буде будан,
Народу своме
На вечној да је стражи!
.
Дај Боже!

Мој тата
скаче у вис по три спрата
тек онако из ината
акробата
.
Зубима за ланце хвата
дебље тање дуже краће
ланце кида алке жваће
мој тата
.
Стави ноге иза врата
и на једном прсту стоји
ничега се тај не боји
акробата
.
Савитљив је ко од гуме
Свашта зна и свашта уме
.
Мене маму и мог брата
све нас чува татамата
акробата

Фото: Акробата; Википедија

Код нас на Балкану још се налази по планинским селима простих душа с толиким богатством доброте и чедности, да када би их бацили у главну улицу ма које од пет и пет престоница, ви бисте се и нехотице сетили приче о благу заривеном под земљу.

– Шта би тек било од ових простих душа, испуњених добротом и чедношћу, да су простудирали седамдесет и седам варошких философија и теологија?

Било би несумњиво исто што и са здравим човеком, који је прогутао седамдесет и седам пилула, одређених за болесна човека.

Уболестио би се.

Философије и теологије множе се тамо где се множи духовна затупелост.. Тамо где је болест, тамо је и медицина.
Однос верепрема системима философије и теологије сличан је односу хигијене према медицини.

Фото: Старци у планинском селу; Википедија

Не осврћи се. Велика се тајна
иза тебе одиграва. Птице гњију
високо над твојом главом док бескрајна
патња зри у плоду и отровне кише лију.
.
Звездама рањен у сну луташ. Сјајна
она иде твојим трагом, ал од свију
једини је не смеш видети. О сјај
на тебе њен док пада нек је и сакрију.
.
Ти ћеш наћи улаз два мутна пса где стоје.
Спавај, злу је време. Заувек си проклет.
Зло је у срцу. Мртви ако постоје
прогласиће те живим. Ето то је
тај иза чијих леђа наста свет
ко вечита завера и тужан заокрет.

Фото: Орфеј; Википедија

121
Сви преци моји;
У мени пребивајући;
Мноме бивају –
Ја Сам!

122
Онај сам, гле,
Што снова рађа
Велике претке своје!

123
Један будући језик
Мора бити језиком
Посвећених сневача.

124
И гле!
Ткам потку од Светлости;
За један језик будући;
На којему ће
Сневати, и певати,
Велики посвећеници
Пра-васељенске дивоте!

125
Песма је ту
Да те покрене,
И да те, гле,
Преокрене!

126
Нека нас обасја,
И изнутра озари,
Светлост Духовнога
Пра-Сунца!

127
Ја сам један од Оних
Којих нема више
У вашему свету

128
Дух Времена и Душа Света
Творе слику у Вечности
Про обзорја од тишине

129
У Свему остани Једно;
Буди потпун!

130
Ти си Светлост
Али, ти си и Тама!
Значи, ти си потпун –
Цео, и свој!

131
Ма шта да се деси –
То си ти Сам!

132
Свест и Свесност –
Исто је што и:
Вечно и Вечност!

133
Један будући свет
Већ се у сновима нашим
Давно догодио

134
Самоћа, гле,
И студен од века
У свету људи!

135
Кроз бол се, гле,
Присећам
Опсена својих!

136
Бол који ме тишти
Јесте последица
Давнашњих
Страхова мојих!

137
Песма није у речи;
Песма је тамо негде
Иза речи, иза свега.

Песма је Биће Суштаства
Што обитава у тишини, –
Изван простора и времена.

Песма је Вечна Потка
Сна о стварању Љубави.

138
Што будан, гле, сневах –
То већ стварност би!

139
Мишљење и сневање
Бивају један Пут!

140
Мисли из сневања,
А сневај из не-мишљења!

Фото: Фб страница – Flawers und Nature

А над видиком црним
Титра сенка црна

Из зјапа покоја јаме
Белине телеса
Кези се одсев

Из гркљана им
Сукрвица плази
Белег дедовски урезује
У очи тек рођених

Да се зна
За навек
И век векова

Амин

Фото: Црна сенк; Википедија

Песма посвећена Војки
Заувек ће живети
у мом сећању,
улица детињства
прелепих боја,
благи хук Миљацке
у смирају дана.
Сарајево, љубави моја.
.
Заувек ћу сањати
на врелу Босне,
шетати каменом улицом
без броја,
дивити се духу
разуздане раје.
Сарајево, љубави моја.
.
И док будем жива
носићу у души
укус Баш Чаршије,
и свитања твоја.
Мирис јоргована,
цветове јасмина,
у срцу заувек.
Сарајево, љубави моја

Фото: Баш чаршија; Википедија

Песму посвећујем зорама што свићу,
Да доносе радост и снагу и телу и бићу.
Захвална сам овом животном открићу,
И сва дешавања, са љубављу отпратићу

Тако нам све у животу на боље крене,
Када у њега унесемо лепе усспомене.
Велико незадовољство околностима
Покретач је и великим предностима.
.
Зато, радујмо се сваком свитању,
Веће проводимо у корисном читању,
И то текстова који нас одмарају,
Па најлепше слике у сну стварају.
.
Са задовољством, када се будимо,
За решења не треба да се трудимо.
Жељени успрх сам од себе долази,
Па нам радни дан у радости пролази.
.
Пронађимо смисао у сваком делу живота,
Боравак на овом свету, постаће лепота
Коју су истински схватили и доживели
Они, који су, бар једном, близу дна били.

Фото; Свитање; Википедија

Не верујем у
митове о сродним душама
Али верујем да су нам лица
Окренута к ранама
.
Пререзани на два једнака дела
Како смо онда неједнаки
.
Не верујем у чежњу
И да неко за неким умире
Једино је важно
Док једни за друге живимо
.
Не пристајем на две половине
Јер љубав су две подударне целине

Фото: Две лопте; Википедија

Ловци саплетених и погурених корака
Са чудним предумљем умљем и заумљем
Време им је закривљено а видици крвави
На небу многобројство прелепих шар птица
Уранила и урокљива комшинка превидиша
.
А ја из невидиша крећем сам на видиш
Опет и опет пењем се на заравњену стену
Мрак је мркли али ми је у души меко и бело
Ту ћу остати дуго да предвиђам и стварам
И циљно кривим нишане птичјих крвника
.
Дослух са облачјем – проричем да киша сипи
Беж’те вране свраке чавке и соколи брзани!
Беж’те ласте гаврани креје и дугорепи фазани!
Беж’те црвенперке косовке врапци и пупавци!
Бежи кувикушо и бежи бели онострани орле!
.
Мудрост не лежи у алавој и дугопрстој руци
Учи дању – ноћу по дијагонали и вертикали
Читај природу одједном и у густом сажетку
Мудрост је само оно што светиском деснице
Исцедиш из седам кила грана суве дреновине

Фото: Фототека Србског Журнала