Булка сам била.
Нежна на дивљој равници,
Усамљена на жутим пољима,
Црвена у зеленом класју.
.
Трајала као трен док сунце сија,
И поново се будила са сунцем,
Кукољ у житу златном била,
Дивља на питомој равници.
.
Булка сам била.
Од дивљине нежност се није видела,
У класју усамљена заронила,
Црвену боју препознао није.
.
Цветање је престало,
Црвене латице су опале,
Кукољ је остао,
А онда и он осушио.
.
Булка сам.
Пролеће је зелено,
Семе се поново рађа,
У лето да буде црвено.
.
Равница, кроз прозор промиче, авг 2016.

Фото: Булка; Википедија

Без старца нема ударца
као што без доброг
старца нема знања
тако од лошег старца
произилазе свакаква срања
лош старац дели лажна звања
доброг старца никада не кори
него му лепо збори
једино тад хоће уши да отвори
у протиом и истину ће да обори
јер преживели су се логори
најгори затвори највећи злотвори
за то чим се виче он се одмах смори
запамти вика његову душу мори
и против ње цео живот се бори
без старца нема ударца
као што без доброг старца
нема знања
тако од лошег старца
произилазе свакаква ср..а
лош старац дели лажна звања
лошем старцу ништа не говори
јер научио је лоше да твори
њега сам ђаво двори
па постаје и од њега гори
понекад ми те је жао матори
јер те чекају алигатори
по тебе долазе најцрњи предатори
кад се књига твојих зла отвори
тек тада ће добри
моћи да се одмори
без старца нема ударца
као што без доброг старца
нема знања
тако од лошег старца
произилазе свакаква ср..а
лош старац дели лажна звања

Фото: Љубав нема године; Википедија

Рекао си једном да љубав не постоји.
Пристала сам.
.
Пристала сам и да ме волиш невољењем.
Била учесник и у тој игри.
.
Дала срце на пањ,
под нож да се цепа.
Гледала како крв липти
и са тобом се смејала.

Било је важно да си ту..
.
Твојим манама сам налазила лепоту.
Мојим врлинама сметње.
Климала главом на сваку твоју реч.
На сваки твој миг трчала.
На сваки твој дах јаукала,
на урклик се смејала
Све сам чинила.
.
Било је важно да си ту.
.
Миловала ти лице кад је криво.
Брисала ти сузе кад говоре,
смех хватала по свим угловима твоје собе,
у кошуљу га стављала
и чувала…
Да се нађе за сутра,
кад се намрштиш
и намрштеног те онда љубила.
.
Било је важно да си ту.
.
А сунце…
Сунце са неба сам скидала.
и у своја недра стављала
да ми те греје.
Да ти сијам.
Да одагна сваку ту сузу и урлик и страх и бол.
Да си ми леп.
Да си ми нов.
Да опет видиш ону мене
Ону о којој си певао…
.
Да будеш ту…
.
Па кад се једном пробудиш
уз сјај сунца из недара мојих
схватиш
да љубав постоји.

Фото: Фб страница – Favourite Flowers

И опет је судбо видим
како ми у руке пада
црни сумрак моје душе
док ми минут слепих спада.
.
И опет их судбо гледам
замор мртвих рођен спарам
да ли ико моје очи
у очима другим стара.
.
И опет их судбо зборим
лиши вида покоп моје мати
да јој звоно срама збуним
из мртвих се мртав вратим.
.
Да јој корак душом лишим
под своје је ноге узмем
и даље се судим судње
што ме тобом болан казни.
.
И опет и судбо ја их видим
да ли нога још ће к теби
зар и крв да јој вратим
док ме крвљу болан спали.
.
И опет
И судбо
Умирем и мислим
на питања питање бацам
да ли и за самрт има смрти
или је та стрепња јача!?

Фото: Фототека Србског Журнала

Тишина Тијаније
Обасјана распршеним зрацима
Златног доба које надолази

Тишина Тијаније
Моћна мирујућа трка
Алхемије мога средишњег Срца

Тишина Тијаније
Посматрам прсте на рукама
Созерцавам једнакост неједнаког

Тишина Тијаније
Голокож непоседован – све волим
Ничега више нема осим Лепоте

Ти-шина Ти-ја-ни-је
Богојав у поноћ отвара Небо
Са прхом узлећем крилима Слободе
И летим тамо где у себи нећу моћи
Васцелу-разиграну Васељену да зауставим

Фото: Фототека Србског Журнала

Звекеће лупа чудно мелодира
из дечије собе силно оркестрира.
Табан „клавир“ бебе табанају.
Ногицама све жешће лупају.
.
Међ’ две „дуге“ над игрић „клавиром“
и деда се протегао подом
па чангрља над две бебе звечком.
Дар му стиже раздраганим смехом.
.
Шкрипа и звекет баку иритира.
Брзо врата од собе затвара.
Дека мисли да добро ритмира
љут што баку тај ритам нервира.
.
Нове звуке у инат бакици
придодаје дека на фоници.
Ћиху ћиху зум зум заорило
чудан микс је у соби створило.
.
Бучни трио баки није дао мира
па побегла из звучног немира.
Смејао се дека са две унучице
виртуозе те чудне справице.

Фото: Деке, баке и унуци; Википедија

Занесен до бола
уздахом красоте
урањам у тајне
искона љепоте
.
Сочне зреле усне
плодови страсти
Заносни поглед
из ког слутња пламти
.
Бује груди
крадљивице маште
Голубице бијеле
Љепотице рајске
.
Витки струк
извијени мост
Заводљиви владар
разузданих жеља
Шармер сто се воли
и ничега не срами
Једрима ме својим
дозива
и мами
.
Извиле се обрве
њеног ока харфе
Трепавице лебде
као небом ласте
Расплетена коса
у вјетру се скрила
разиграно плеше
као прамен свила
.
Раскошне кривине
ти складни лукови
Подивљали валови
бокови
кукови
.
Као да плешу
у ритму се њишу
Покретом сваким
чежње пјесму дишу
.
Њене руке
птице луде
.
Лабудови бијели
Што ме
ноћу грле
Што ме
јутром буде
.
О Боже
О Боже
О Боже
О Боже
.
Шта на свијету
љепше бити
.
може
А може
Може…
Ипак је
.
од свега
љепша
душа њена
Крхка душа њена
.
Та бескрајна тајна
што се њежно скрила
у искон љепоте
у то тијело наго
.
Душа жене
Једино њено
и највеће благо

Ако прерано одеш,
хоће ли имати ко
за тобом да заплаче?
Родиш се, оставе те,
сироче..
.
Ако огладниш има ли ко
кору хлеба да ти да,
млека ил меда?
Тешка је то судбина,
сироче..
,
Кад те ноћу тежак сан пробуди,
има ли ко да те утеши?
За добро јутро и добар дан
да се насмеши,
сироче..
.
Знаш ли који број патика носиш?
Који дукс ти се уз панталоне слаже?
Идеш ли у школу,
има ли ко док учиш да ти помаже?
Сироче..
.
Ако доживиш године неке,
док сан свој сневаш..
Има ли неко да ти дом пружи,
како се за живот спремаш?
Сироче..
.
Имаш ли друга, пријатеља?
Мази ли улица,
задрхти ли твоја испружена рука?
Задајети ли зима мука?
Сироче…
.
Кад те заболи зовеш ли
мајко ил оче?
Ако прерано одеш, има ли ко
за тобом да заплаче?
Сироче..

Фото: Сирочче; Википедија

У звезданој свити
Окруженој око
Златног месеца.

У стрмоглавом паду

Звезде падалице
Која најављује
Да је живот
Нечији згаснуо

У ружином грмљу

У блиставом
Огледалу реке
Која тече
На леђима

Облак бели носи

Улици
Којом ходам
У којој ми се
Стопала утапају

Тражим те

У очима
Пролазника
Где се
Настаниле бриге

Одсјају прозорских стакала

Иза којих
Почивају сећања
Сањам
Срећу сам добила

Фото: Фототека СРбског Журнала

Милони светлосних зрака од Творца
Сваки зрак је Мудрост од Мудрости
Сада созерцавам зрак Пут благослова
И повезујем са Свешћу Духом Душом
.
Пут благослова је кичма – вертикала
Којом тече чисто дејство врховне правде
Пут благослова је мирни пулс – гласник
Што увек истинито говори о стању Духа
.
Тајим стваралачку незаинтересованост
Посматрам вредне и разнолике духове
Свака травка и свако дрво има свог чувара
И свако место планина река језеро водеан
.
Врати се снени човече својој суштини!
Љуби људе птице цвеће делфине соколе
Љуби пустињу прашуму камен и вихор
Љуби духове виле волхове свеце богове
Љуби Природу себе Творца и благосиљај!
Не буди странственик на овој планети!!!

Фото: Јутарњи сунчеви зраци; Википедија